Tajno Društvo Tula

    Prema nekim izvorima društvo Thule osnovao je njemački okultist Rudolf von Sebottendorff 17. kolovoza 1918. kao minhenski ogranak tajnog društva 'Germanenorden', odnosno 'Reda teutonskih vitezova' osnovanog 1912. Drugi, pak izvori navode da je društvo još 1910. osnovao Felix Niedner kao eksremnu nacionalističku grupu. Bilo kako bilo, Friedrick Krohn član društva Thule 1920. predlaže Hitleru znak 'Hakenkreutza', kukastog krsta kao zaštitni znak.

    Hitler ga je postavio u beli krug na crvenoj pozadini kako bi konkurisao crvenoj zastavi Komunističke partije sa srpom i čekićem. Tako je jedan o najdrevnijih znakova sreće i blagostanja postao jedan od najmoćnijih i najzlijih simbola 20. veka. O pravom poreklu ovoga znaka biti će više reči u daljnjem tekstu. U 1930-ima, Hitlerova Nemačka prezentovala je sav sjaj svojih tehnoloških dostignuća Na godišnjem skupu u Nurembergu vazdušna flota vitkih bombardera protutnjala je iznad uzdignutih lica pripadnika Nacističke stranke.
    Sistem autoputa povećao je brzinu putovanja dužinom i širinom celog Rajha, a veličanstven stadion u Berlinu 1936. bio domaćinom Olimpijskih igara. No, ispod površine marširajućih nogu i tutnjave tenkova na nuremberškom Cepelinovom polju, pulsirao je drukčiji ritam puno starijeg sistema verovanja, filozofije koja je animirala rane ideologije Nacističke partije i što je posebno bitno, u svoje redove privukla prvog čoveka iza Hitlera-Heinricha Himmlera, vođu SS-a. Ova uverenja bila su sve osim tehnoloških.
    To je bila pomno odabrana mešavina drevnih teutonskih mitova, istočnjačkog misticizma i antropologije s kraja XIX veka. Da li ih je Hitler bespogovorno i u celosti prihvatio, moglo bi se raspravljati, ali Himmler zasigurno je. Društvo Thule počivalo je u samom srcu carstva SS-a, koje je postalo zastrašujuća produžena ruka Nacističke države. Takođe, ovo društvo bilo je glavni pokretač nacističke ekspedicije na planine Tibeta, koja je za cilj imala otkriti tajne izgubljene super-rase.

    Društvo Thule čiji je član bio Heinrich Himmler, dobilo je ime po mitskoj zemlji Hyperborei-Thule, (u hinduskim legendama naziva se još i belo ostrvo), koju su neki članovi društva poistovetili s Islandom i Grenlandom, za koje su verovali da su ostaci isto tako mitske Atlantide. Ovu ideju je začeo Platon, a dalje razvila poznata okultistica XIX veka, Helena Blavatski u svojim radovima nazvanim 'Tajna doktrina'. Thule-Gesellschaft je ostalo u prisnom kontaktu s 'teozofistima', sledbenicima madam Blavatski.
    Ostali su tvrdili da su stanovnici Thule preživeli kataklizmu i postali podzemni nadljudi, odnosno super-rasa. Nakon kataklizme, prvo su migrirali na zapad (misleći na zapad Indije, potom u pustinju Gobi, i na kraju u Tibet; njihovi duhovni mentori povukli su se u skriveni duhovni centar zvan 'Asgard', podzemni grad. Ova bića u Hindi/Budističkoj tradiciji poznata kao 'Lame svih Lama' ili 'Kraljevi sveta' mogu se kontaktirati samo duhovnim putem. Simbol ovog 'gospodara' je upravo famozna svastika, koja simbolizuje 'središnju moć Nebeskog dragulja'. Ova rasa nazvana 'Vril-ya' oživela je u naučno-fantastičnom romanu 'Nadolazeća rasa' engleskog romanopisca Edwarda Bulwera-Lyttona iz 1871.
    U ovom romanu pripadnici ove rase nadljudi imaju psihokinetičke sposobnosti (Vril) i žele zavladati svetom. Na prelazu stoleća termin 'Ubermensch' - nadčovek, prihvatili su mnogi filozofi, poglavito Friedrih Niče. Takođe, bio je omiljen među pobornicima izokrenute Darvinističke teorije: još jedan englez, filozof Houston Stewart Chamberlain verovao u rasnu nadmoć 'Arijevaca' koji su naseljavali severnu Evropu.
    Ovo je potaklo pripadnike društva Thule da se poistovete s teutonskim plemenima koja su 9. godina posle Hrista porazila rimske legije u teutoburškoj šumi kao naslednici izgubljene super-rase Hyperborea-Thule, čuvara tajni vrila. Cilj društva Thule bio je razbiti barijeru tzv. 'maloga sebe' - koja se sastoji od fizičke stvarnosti i (po napredovanju u njihov unutrašnji krug) moralnih okova, kako bi došli u kontakt s 'božanskim sobom' u nevidljivom svetu duhova. To bi na kraju omogućilo dosezanje 'univezalnih energetskih polja', koja bi u čoveku 'probudila' uspavane unutrašnje moći i omogućila razvijanje nadljudskih fizičkih sposobnosti koje su nekada bile obeležje ponosne Arijevske rase.
    Društvo Thule zahtevalo je disciplinu i slepu, neupitnu poslušnost prosvetljenom Majstoru, bez obzira na njegove prohteve, kako bi se stvorili preduslovi za ličnu transformaciju. Sebottendorf je to nazivao 'Fuehrerprinzip' (Firerovo načelo), te izmislio formalni pozdrav za 'tako dobrog čoveka': 'Sieg, Heil' - Zi Hajl. Društvo je proklamiralo iščekivanje odabranog čoveka kojemu će se predati. Kada se Hitler pridružio Društvu, Dietrich Eckart je izjavio da je došao taj dan, te počeo Hitlera upoznavati s minhenskim okultnim krugovima, predstavljajući ga kao 'dugo iščekivanog spasitelja'.

   Alfredu Rosenbergu je izjavio: 'Verujem u Hitlera; iznad njega lebdi zvezda!' Eckart je pratio svoju misiju koju je otkrio tokom jedne seanse. Tada je rečeno da će se 'Gospodar Maitreya' uskoro pojaviti kao nemački mesija kako bi 'poveo arijsku rasu u konačnu pobedu nad Židovima'. Eckartu je dodeljen zadatak mesijinog 'hranitelja'. Zanimljivo je istaknuti da je društvo Thule bilo delom međunarodnog 'Bratstva smrti', koje je povezivalo više tajnih društava, a najpoznatije od njih je 'Skull and Bones' (Lobanja i kosti) koje deluje na Univerzitetu Yale i identično je Hitlerovom društvu Thule. Najpoznatiji pripadnici ovog društva su George W Bush i njegov otac. Vođa društva Thule, Dietrich Eckart, svojim je naslednicima u kasnim danima 1910. godine izjavio da je lično primio jedan oblik satanističke objave po kojoj je njegova sudbina pripremiti telo za Anti-Hrista, odnosno čoveka nadahnutog od strane samog Lucifera koji će pokoriti svet i odvesti Arijevce u slavu. Eckart je svoju ulogu u tome procesu uporedio sa onim što je Ivan Krstitelj bi Kristu.
    Eckart je Hitlera dobro podučio. Na samrti je izjavio 'Sledite Hitlera! On će plesati, ali sam ja taj koji naručuje pesme! Uveo sam ga u učenja 'Tajne doktrine', otvorio njegove centre u viziji i pokazao mu načine komunikacije s Moćima!'


    Drevni indijski simbol sreće, svastika bila je takođe i tradicionalni simbol Thora, nordijskog boga groma i bio je omiljen u krugovima germanskih neo-paganističkih pokreta s početka XX veka koji su ga nazivali 'Hakenkreutz' - kukasti krst. U sličnoj maniri Hakenkreutz je usvojilo i društvo Thule, čiji su članovi kao i neo-paganisti bili zakleti antikršćani.
    Početkom 20-tih godina otrovna mešavina rasne teorije i teutonskog misticizma ukorenila se duboko u nacističkoj filozofiji koja se borila za političku prevlast u Weimarskoj republici. Dodatna doza okrutnosti pristigla je u razmišljanja Nacista 1923. godine. Dok je bio utamničen u zatvoru Landsberg, Hitler se upoznao s pisanim delima profesora Karla Haushofera. Hitlerov bliski suradnik Rudolph Hess posle ga je upoznao s Haushoferom, bivšim vojnikom i naučnikom i osnivačem društva Vril koje se kasnije istaknulo kao unutarnji krug društva Thule i nastavilo delovati i nakon njegova gašenja. Društvo Vril tražilo je način za kontaktiranje podzemnih superljudi, kako bi od njih naučili drevne tajne Thule. Takođe je promovisalo ideju o centralnoazijskom poreklu Arijske rase, a Haushofer je tvrdio da je posetio Tibet u potrazi za dokazima ove teorije.

    Haushofer je također bio i gorljivi branitelj ideje 'Lebensrauma' - Životnog prostora, teorije koja je imala vodeću ulogu u nemačkoj imperijalističkoj ideologiji još od 1890-tih,  te bila glavna ideja i parola nemačke političke desnice. Predlagači ideje 'Lebensrauma' tražili su rekolonizaciju Slavenskih zemalja koje su pokorili vitezovi Teutonci u srednjem veku i ponovno ujedinjenje germanske populacije istočne Europe i europskog dela Rusije. Hitler je već bio upoznat s ovim teorijama, ali Haushoferovi radovi još su više ideološki potkovali ovu ideju, koja će prerasti u operaciju 'Barbarossa', invaziju na Sovjetski Savez 1941.


    Hitler, vodeći propagandist prepoznao je privlačnost pretpotopnog primitivizma na umove Nemaca koje su proklamovali društva Thule i Vril. To (Teutonska pobjeda nad Rimljanima) je ponovno pobudilo osećaj ponosa kod, u prvom svetskom ratu, poražene nemačke nacije i išla ruku pod ruku sa neslužbenom nacističkom idejom 'više od religije je ustrajnost u stvaranju novog čoveka'. Jedna je stvar društava Thule i Vril još više privukla Hitlera i Himmlera-potpuna predanost ideji uništenja Židova koji su bili viđeni kao rasna pretnja i kosmički neprijatelj 'Volku', odnosno Nemačkom narodu. Sebottendorf je već 20-tih godina propagirao ideju 'konačnog cilja' kojom bi se Židovi doslovno 'istrebili s lica zemlje jednom za svagda' koristeći najkrvoločnije metode uključujući i osnivanje koncentracionih logora.
    Godine 1933. kada je Hitler postao nemački kancelar, fantazije Himmlera i društva Thule postali su stvarnost. Vođen nametnutim nacističkim diktatom i idejom rasne čistoće sprovodilac rasne doktrine postaje Himmlerov SS, 'Schutzstaffel' - Zaštitni odred. Ovi odredi započeli su kao 300-tinjak Hitlerovih ličnih fizičkih čuvara, da bi do 1939. brojili 500.000 ljudi. Naoružani pripadnici poznatiji kao Waffen SS borili su se zajedno s regularnim jedinicama nemačke vojske u Drugom svetskom ratu, a Himmler ih je vidio kao reinkarnacije teutonskih vitezova i vitezova iz legendi o kralju Arthuru. SS-ovski Kamelot postao je dvorac Wewelsburg, u blizini šume Teutoburg, između gradova Hamma i Paderborna, koji je postao Himmlerov hram vere u novi svetski poredak. Wewelsburg je trebao postati središte tog poretka, pogansko mesto moći za koju su neki verovali da će čuvati i sam 'Sveti Gral', za kojima su tragali Arthurovi vitezovi okruglog stola.
    Na podu dvorca nalazio se tamni mozaik zvezde koja je označavala središte i nad kojim su provođeni magijski rituali dvanestorice nacističkih časnika poznatih kao 'Dvanest vitezova'. Komisija Ahnenerbe, produžena ruka SS-a, sredinom 1930-tih gorljivo je tražila poreklo arijevske rase širom sveta, samo da bi dokazali kako je njima suđeno vladati svetom i da pri tom imaju podršku mističnih sila. Zadatak im je bio pronaći naučnu, antropološku i arheološku dokumentaciju koja bi ujedinila njihovu drevnu prošlost i njihovu sudbinu. No, ova je vizija imala vrlo mračnu stranu…U Drugom svetskom ratu SS je punio nacističke koncentracijske i logore za istrebljenje, u kojima su sprovođeni okrutni eksperimenti sa svrhom dokazivanja arijevske superiornosti. Osnivane su i specijalne jedinice nazvane 'Einsatzgruppen' čiji je zadatak bilo čišćenje istočne Europe od Židova.


    Komisija pod punim imenom 'Ahnenerbe Forschungs und Lehrgemeinschaft' bila je društvo za istraživanje i podučavanje o nasleđu predaka. Dve godine po osnivanju, 1937., Himmler društvo pripaja SS-u. Neki poklonici nacističke rasne teorije verovali su u postojanje mistične zemlje Thule između Islanda i Grenlanda, a njezin pronalazak bio je predmetom barem jedne nacističke ekspedicije. No, Karl Haushofer je bio uveren da ključ ovladavanja vril energijom leži u Tibetu. U tom je imao podršku švedskog istraživača i nacističkog simpatizera Svena Hedina, koji je vodio nekoliko ekspedicija na Tibet. Hitler je o Hedinu imao toliko visoko mišljenje da ga je pozvao da održi pozdravno slovo na Olimpijadi 1936. U januaru 1943. Hedin je predvodio osnivanje Instituta za unauatrazijska istraživanja, ogranak Ahnenerbea.
    1938. godine tibetanci su podosta bili naklonjeni Nemačkoj i njihovom savezniku Japanu, kako bi uspostavili protutežu britanskom i kineskom uticaju u regiji. Iste godine društvo Ahnenerbe predvođeno Ernstom Schaferom pokrenulo je ekspediciju na Tibet. Schafer je posle objavio zapis o toj ekspediciji u knjizi 'Svečanost ožiljaka bele tkanine: istraživačka ekspedicija kroz Tibet u Lasu, sveti grad božanske sfere'. Jedan od članova ekspedicije bio je i antropolog Bruno Beger, pobornik teorije o Tibetu kao domu 'severne rase'. Begerova uloga bilo je provođenje naučnih istraživanja o tibetancima. Tokom svog boravka proučio je više od 300 lobanja stanovnika Tibeta i Sikkima, te u detalje zabeležio i druge fizičke predispozicije. Sa antropološkog gledišta je zaključio da Tibetanci predstavljaju prelaznu razvojnu fazu između mongolskih i evropskih rasa, dok evropski rasni elementi najviše dolaze do izražaja kod predstavnika aristokratije. Verovao je da bi Tibetanci mogli igrati ključnu ulogu u regiji nakon konačne pobede, kao nemački saveznici.

    Nije poznato da li je bilo još ekspedicija na Tibet, ali nagađa se da je postojalo još ekspedicija i pre, ali i posle. U svojoj knjizi Spear of Destiny - Koplje sudbine, 1973. Trevor Ravenscroft raspravlja o tome da li su Nemci u razdoblju između 1926. - 1943. sprovodili niz ekspedicija. To bi omogućilo, ističe Ravenscroft, nacistima održavanje kontakata s njihovim arijevskim precima, čuvarima okultne moći vril, koji su skriveni u podzemnim gradovima ispod Himalaja.
    Tokom Drugog svjetskog rata Himmlerove opsesivne potrage za arijevskim korenima urodile su pronalaskom arheoloških nalazišta u zapadnoj i južnoj Rusiji. Otkriveni arheološki pronalasci transportovani su u štabove SS-a u Wewelsburgu. Agenti društva Ahnenerbe pristigli su u ime Wermachta i detaljno pretraživali ova područja za dokazima Nemačkog porekla. Čak je i Hitleru počela smetati Himlerova opsesija, te je postavljao pitanje 'zašto se skreće pažnja sveta na činjenicu da nemamo prošlosti? Nije li dovoljno to da su Rimljani podizali monumentalne građevine u vreme kada su naši preci živeli u kućama od blata?
    Tajna moć vrila nije uspela spasiti Treći Rajh od propasti. Nakon nacističkog poraza voditelj društva Ahnenrebe Dr Wolfram Sievers osuđen je na smrt, no ne zbog arheoloških već eksperimenata na ljudima u koncetracionim logorima. Arheološki svet Ahnenerbea umro je zajedno s Hitlerom, Himlerom i Sieversom. Mnogi članovi društva postali su vodeći profesori u posleratnoj Nemačkoj. Jedino još Wewelsburški dvorac podseća na zlokobne moći jedne izokrenute filozofije. Ali, da li je to stvarno tako? Da li su okoreli i zadrti nacisti u stanju da se odreknu svoje okorele doktrine i svojih podmuklih planova o osvajanju sveta? Sigurno da nisu! Danas, možda i više nego u Drugom svetskom ratu žele da osvoje svet, samo su se izmenjala sredstva osvajanja. Sa oružja se prešlo na finansije! Tako da, nacistička tajna društva nastavljaju da žive i danas zajedno sa svojim planovima, još tajnija i sakrivenija od očiju javnosti nego što su nekada bila...