Tajna Ljudi Zombija

   Ovako završava prikaz jednog vudu ručka, održanog jednom, povodom venčanja 1920. godine. Ovaj prikaz ispričali su novinaru ljudi sa Haitija. Tvrdili su da su njihovi vračevi, tela mrtvih ljudi pretvorili u zombije, a to su upola živa bića koja su bez svesti, živela kao robovi vrača, organizatora slavlja.

Ovaj novinar dodaje da je namera vrača propala, on je pobegao, a leševi su nestali.Postoji samo jedna zemlja na planeti gde se može dogoditi ovako avetinjska svečanost. To je Haiti, zemlja vudu kulta.
        Da li vudu vračevi zaista imaju moć da nakon smrti, vrate ljude u život? Da li je cela ova legenda o zombijima samo zavaravanje, koje vudu sveštenici namerno šire? Reč zombi pojavljuje se u mnogim afričkim jezicima. U Kongu, njeno značenje je fetiš; u Dahomeju to je naziv boga pitona.U savremenom vudu značenju, odnosi se na božanstvo zmije koje oživljava mrtvaca koga je vrač odabrao da mu bude sluga.Vudu rituali su mešavina afričke magije i religije, tako da ima elemenata i zapadnog okultizma i popularnog katoličanstva.  Vudu je odigrao svoju ulogu u revoluciji kojom su se Haićani oslobodili od francuske vladavine. Avgusta 1791. godine, Francuska je bila u velikom previranju započetom revolucijom dve godine ranije. Kralj i kraljica bili su zatvoreni, plemstvo i sveštenstvo videlo je kako im je moć oduzeta, a sloboda, jednakost i bratstvo bili su usvojeni kao lozinke novog poretka u Francuskoj. U početku je izgledalo da se malo šta promenilo u San Domingu, zapadnoj trećini karipskog ostrva Hispaniola, najblistavijem dragulju francuske kolonijalne krune. Tamo je 40.000 hiljada Francusa vladalo nad pola miliona crnih robova i 30.000 mulata, koji su bili zaposleni na plantažama pamuka, šeđerne trske, kafe i indiga. Prva posledica revolucije u Francuskoj bila je ta da je poboljšan položaj mulata. A onda su crni stanovnici Haitija digli glas i postali nemirni, vodjeni delovanjem tajanstvenog sveštenika - vrača po imenu Bukman, koji je na San Domingo stigao iz britanske kolonije Jamajke.
    Bukman je pozvao sve one koji žele da mu se pridruže da se 14.avgusta 1791. godine, nadju na skrovitom mestu duboko u prašumi. Prema tadašnjim zapisima, na hiljade robova je stiglo tajnim stazama na ugovoreno mesto sastanka, a strahovita tropska oluja koja je vladala, izazvala je da sve što je tada usledilo, deluje još više zastrašujuće. Bukman je izveo krvni ritual, tako što je zaklao svinju i pozvao sve koji žele da mu se pridruže, da popiju njenu toplu krv. Ceremonija se završila divljim plesom zvanim 'božansko opijanje', posle čega su se učesnici rasturili kroz šumu. Ceo ovaj ritual podsećao je na aktivnosti tajnog pokreta Mau Mau, kada se ovaj borio za oslobodjenje Kenije, pedesetih godina prošlog veka, a dao je i slične rezultate.

    Idućih nekoliko dana napadnute su velike plantaže, a njihovi vlasnici su pobijeni. Mada su se snažniji francuski kolonisti održali još oko 12 godina, konačni ishod noćnog okupljanja bio je potpuni poraz Francuza i zasnivanje nezavisne republike Haiti, postojbine vudua, pod vodjstvom predsednika Tusan l' Uvertira. Prema verovanju seljaka Haitija, a često i prosvećenog dela stanovništva, Haiti je i dom zombija, tih mračnih, živih tela, lišenih duše i bilo kakve sopstvene kontrole.
    Zombi je rob okrutnog vrača, poznatog kao bokor, koji je izvukao nedavno sahranjeni leš iz groba i čarolijama mu udahnuo nešto što bi se moglo nazvati senka života. Mada zombi jede, diše, obavlja prirodne potrebe, čuje, pa čak i govori, on se ne seća svog prethodnog života, a nije svestan ni svog sadašnjeg stanja. Drugim rečima zombi je robot od krvi i mesa, prava biološka mašina. Haićanski seljak je uvek na oprezu od zlih duhova ili napada vudu kulta, i uvek prepoznaje zombije. Zombi skreće pogled levo-desno dok hoda, telesne radnje obavlja mehanički, oči su mu staklaste i ne mogu da usredsrede pogled, a govori kroz nos.
    Ova karakteristika je posebno istaknuta u haićanskom folkloru, verovatno zbog toga što postoji običaj da se nozdrve umrlih ispunepamukom. Veruje se da guede, mračni pohlepni bogovi smrti u vudu panteonu, govore kroz nos.Kada je neki vudu vernik pod vlašću nekog guedea, on ili ona uvek govore kroz nos. Povezanost izmedju zombija i bogova smrti vidi se i po tome što se njihovo najistaknutije božanstvo smrti, Kapetan Guede, često naziva i Kapetan Zombi.
    Gotovo svi Haićani strahuju od mogućnosti da njihovi umrli rodjaci budu prevoreni u zombije. Preduzimaju se mnoge mere predostrožnosti kako bi se predupredila ova opasnost, u koju se i dan danas veruje na Haitiju. Na primer, čak će se i najsiromašniji seljak zadužiti da kupi krupno kamenje kojima će prekriti grob umrlog rodjaka. Izvan gradova, grobovi se smeštaju što bliže drumovima, kako vračevi zbog straha da budu primećeni, ne bi krali tela. Ponekad čak pripadnici porodice dežuraju na smenu dan i noć, sve dok ne budu sigurni da se telo pokojnika toliko raspalo da više ne može da posluži vračevima bokorima.

    Oni najzaplašeniji da će njihovi pokojnici dospeti medju zombije, primenjuju još ekstravagantnije odbrambene mere. Neki ubrizgavaju otrov u telo pokojnika, ili ga sakate nožem, a ponekad ga drugi put ubijaju, za svaki slučaj. Manje drastična mera je da se u grob stave igle sa odrezanim ušicama i klušče konca, kao i na hiljade sićušnih semenki susama. Smatra se da će tada duh pokojnika biti zauzet bezuspešnim pokušajima da utakne konac u iglu bez ušica, i u brojanju susama, pa tako neće čuti dozivanje vrača. Nekada se pored pokojnika ostavlja nož da bi mogao sam da se brani od vrača.  Vračevi ponekad imaju u svojoj vlasti čitave grupe zombija, a neki su otišli toliko daleko da su razvili biznis i svoje zombije iznajmljivali kao najamne radnike.
    Najveća teškoća u istraživanju bilo kog vida života na Hitiju, a pogotovu vudu kulta, bila je u tome što je zemlja 14 godina bila u rukama jednog od najsvirepijih diktatora u istoriji čovečanstva. Bio je to Fransoa Divalije - 'Papa Dok'. On je mrzeo i uništavao sve što je podsećalo na stare kolonijalne dane. Pošto je sebe proglasio doživotnim predsednikom, prognao je iz Haitija američku, francusku i britansku poslovnu i političku aktivnost.I sam crnac poreklom, počeo je da proganja hiljade hrišćanskih poslovnih ljudi mešane krvi. Papa Dok se svima hvalisao kako je on moćan vrač - bokor.Njegovi telohranitelji uvek zaklonjeni tamnim naočarima i naoružani do zuba, nazivani su tonton makute. To su bili putujući vrači, inače ozloglašene ličnosti u vudu legendi.Papa Dok je pothranjivao verovanje u vudu i njegove magične moći, tako da su seljaci i mnogi pripadnici srednje klase verovali da je on sličan božanstvu i svemoćan.Njegov sin 'Bebi Dok', mada i sam proglašen za doživotnog predsednika, olabavio je neke očeve stege, uglavnom u interesu razvoja trgovine.
    Dopisnik afričkog časopisa Drum, koji je posetio Haiti šesdesetih godina prošlog veka, ovako je prikazao stav zvaničnih krugova prema vudu kultu: 'Turista, a pogotovo novinar, neće imati problema da ga pozovu u houmfort (vudu hram), u šumi na noćnu ceremoniju održavanu subotom. Hungan (vudu sveštenik) i njegovi sledbenici padaju u trans, igraju u ekstazi i sve deluje vrlo slikovito. Medjutim ako pomenete postojanje zombija, ili kult mrtvih, svi odjednom zaneme. Ovakve ceremonije se možda odigravaju iz prkosa prema zabranama zvaničnih vlasti, koje tvrde da ovakva praksa nikad nije ni postojala'.
    Vudu je oduvek bio veliki biznis, pa nisu obmanjivani samo novinari.Vrlo često su otkrivane razne podvale.Britanski antropolog Fransis Haksi priča kako je neki funkcioner posmatrao kao hungan vadi telo iz groba, čita neke molitve, drma ga i najzad uspeva da ga oživi.Pošto se funkcioner plašio manje od ostalih, imao je hrabrosti da se približi grobu, pogleda unutra, i vidi u njemu cev koja je bila nameštena za dovodjenje vazduha.Navodni oživljeni leš, bio je prethodno smešten hunganov pomoćnik.

  Medjutim podvala ne može da bude objašnjenje za sve priče koje se čuju o zombijima.U 1960. godine pronadjen je zombi koji je hodao seoskim ulicama.Odveden je u policijsku stanicu, ali policija nije htela da ima posla sa zombijima pa su ga ostavili ispred zgrade.Posle nekoliko sati dali su mu da popije malo slane vode, jer se smatralo da će tako delomično povratiti svoje umne sposobnosti.Zombi je promucao ime, a neko se dosetio da je to ime jedne žene iz sela.Ta žena je dovedena, a kad je videla zombija, prepoznala je da je to njen nećak koji je umro i bio sahranjen 1955. godine.Kada je katolički sveštenik čuo za ovo, razgovarao je sa zombijem i saznao ime bokora koji ga je opčinio.Sveštenik je rekao ime bokora policiji, ali su ovi umesto da ga osude, jednostavno pozvali bo   Medjutim podvala ne može da bude objašnjenje za sve priče koje se čuju o zombijima.U 1960. godine pronadjen je zombi koji je hodao seoskim ulicama.Odveden je u policijsku stanicu, ali policija nije htela da ima posla sa zombijima pa su ga ostavili ispred zgrade.Posle nekoliko sati dali su mu da popije malo slane vode, jer se smatralo da će tako delomično povratiti svoje umne sposobnosti.Zombi je promucao ime, a neko se dosetio da je to ime jedne žene iz sela.Ta žena je dovedena, a kad je videla zombija, prepoznala je da je to njen nećak koji je umro i bio sahranjen 1955. godine.Kada je katolički sveštenik čuo za ovo, razgovarao je sa zombijem i saznao ime bokora koji ga je opčinio.Sveštenik je rekao ime bokora policiji, ali su ovi umesto da ga osude, jednostavno pozvali bokora da dodje i odvede svog zombija.Dva dana kasnije zombi je pronadjen ubijen, bokor je uhapšen ali je vrlo brzo pušten.
   Ima li nekog racionalnog objašnjenja ovakvih i sličnih slučajeva umrlih ljudi, pokopanih, a mesecima ili godinama kasnije vidjanim da su još uvek živi, ali bez razuma i kontrole?Medju onima koji su  verovali u prirodno rešenje, bio je i dr Antoan Vilije, istaknuti francuski lekar, koji je godinama živeo na Haitiju.On nije verovao da iko može da bude oživljen iz mrtvih. Prema teoriji koju je zastupao, neki vračevi na Haitiju poznaju droge koje mogu izazvati duboku obamrlost koja može da se izjednači sa smrću, pa bi 'posle' smrti i sahrane otkopali svoju žrtvu i povratili je u život, ali ne i u normalan život, jer je pod uticajem tih droga funkcionisanje mozga prestalo.
    Neki dokazi potvrdjuju da je pozunavanje ovakvih droga postojalo u zapadnoj Africi, odakle je dospelo najviše robova. Čovek koji je proveo mnogo godina na tadašnjioj Zlatnoj Obali a današnjoj Gani, A.V.Kardinal, izvestio je 1972.godine da mladići nekih plemena često bivaju podvrgavani privremenoj smrti. Kada mladić želi da stupi u neko plemensko tajno društvo, biva posvećen sečenjem nožem.U rane se tada stavlja 'medicina' koja izaziva duboku obamrlost. 'Bio je mrtav pet dana', zabeležio je Kardinal. Posle pet dana mladiću je data druga 'medicina' koja ga je povratila u normalan život.
   Jasno je da su tajnu poznavanja ovakvih droga, robovi poneli sobom u Ameriku.U 1789.godini Odbor britanske vlade za proučavanje života robova javio je da vrači impresioniraju tudjince time što pokazuju 'mrtvog Crnca koga če svojim umećem oživeti'.
   Dalje pojedinosti o ovom 'dizanju iz mrtvih' dao je engleski pisac Monk Luis, prisutan na ovakvoj ceremoniji još pre jednog i po veka.On kaže: 'Vrač je nekim praškom poprskao dobrovoljnu žrtvu, duvao je na nju, igrao je oko nje, naterao je da ispije neki napitak, a onda su je on i njegov pomoćnik uhvatili i vrteli ukrug, sve dok se nije onesvestila i pala na zemlju mrtva. Glavni vrač tada je počeo da vrišti, istrčao je iz kuće, panično mašući rukama i sakrio se u obližnju šumu. Posle dva-tri sata, vratio se noseći u naručju svežanj trave. Iz nje je iscedio sok koji je sipao 'umrlom' u usta. Sokovima drugih trava namazao mu je oči i vrhove prstiju, a sve to je bilo praćeno grotesknim pokretima i pevanjem, koje je ponekad prerastalo u urlikanje... Proteklo je prilično vremena dok pokojnik nije oživeo i ustao.'
   Smatra se da se ovde radi o biljci callaloo, koja je sposobna da izazove kataleptički trans. Ako se koristi u ovu namenu, onda ili mora da bude pripremljena na poseban način, ili pomešana sa nekim drugim narkoticima. Ova je biljka inače, potpuno neškodljiva, pa se kao kuvana čak koristi kao hrana. Haićani smatraju da vrači spravljaju 'medicine' namenjene da druge podvrgnu svojoj vlasti, koristeći beladonu i beli glog, pomešane sa nekim drugim magičnim supstancama, kao što su tri kapi tečnosti iz nosa umrle osobe. Savremena farmakopeja poznaje priličan broj narkotika sposobnih da izazovu katalepsiju ili 'privremeni prestanak života'. Svaka zloupotreba ovih narkotika može da izazove trajno oštećenje mozga.
   U savremenim bolnicama može tačno d se ustanovi šta se dogodilo žrtvi i kojim toksičnim supstancama je bila izložena. Na žalost, na Haitiju nema baš mnogo takvih bolnica, a i uvek prisutni strah sprečiće primitivnog meštanina Haitija da pronadjenog zombija privede lekaru gde bi ga mogla spasiti potrebna terapija.
    Na kraju možemo samo da se zapitamo, da li je moguće da u dalekim predelima Haitija i danas rade 'mrtvi' muškarci i žene, osudjeni da dirinče sve dotle dok ih stvarna smrt ne oslobodi robovanja?