vrh
Meni

Tajna Amitvila

     Kad duhovi opsedaju. Duhovi, kao i mesta koje oni posećuju, oduvek su potpirivala maštu ljudi. Postoje li doista uklete kuće, zagrobni život, sablasti koje lunjaju izgubljene u vremenu i opsedaju ljudske umove? Jesu li kuće u kojima živimo poput sunđera koji upijaju sve naše emocije tokom godina? Amitvil je jedan od najpoznatijih slučajeva opsednutih kuća. Napisano je bezbroj knjiga, snimljeni su filmovi i još dan danas se vode polemike oko te kuće. Naravno, i knjige i filmovi su malo prenaduvani u cilju zadovoljenja šire publike, a ovde ćemo vam pokušati predočiti što se zaista dogodilo u toj ozloglašenoj kući u Amitvilu. Da bi se bolje razumelo zašto baš Amitvil, moramo otići u prošlost.
 
      

     Holandska kolonijalna kuća izgrađena je davne 1928. godine, navodno na prostoru na kojem su živeli oboleli Indijanci te gde su odmah bili i pokopani. Naime, na području današnjeg Amitvla je nekada živelo indijansko pleme Shinnecocks. Kad su belci stigli, odnosili su se prema njima kao i prema svim drugim Indijancima, dakle bili su ugnetavani kako god su se belci setili i hteli su ih preobratiti na svoju veru i običaje. Naravno, to se Indijancima nije svidelo pa se okupila grupica Shinnecocksa, i u hrišćanskom terminu su prokleli svoju teritoriju misleći da ako njima ne može ovde biti dobro, neće biti nikome. Vrlo brzo se počelo pričati da je to mesto nastanjeno demonima.
    Prokletstvo se vratilo rano ujutro 13.10.1974. kad je Ronald DeFeo ubio svoje roditelje, dve sestre i dvoje braće s puškom. Ubio ih je u krevetima, za vreme spavanja. Za sad ovo nije ništa čudno, jedan tip je odlepio, i ubio svoju porodicu. Ispalio je 8 metaka, majku i oca je pogodio dva puta u leđa, mlađa sestra se probudila, ali samo da vidi cev puške iz koje je dobila metak u glavu, zatim je upucao braću u leđa i nakon toga se popeo na sprat da ubije drugu sestru.
    Niko od komšija nije ništa čuo, iako su kuće bile udaljene najviše 10 metara. Osam gromoglasnih hitaca je ispaljeno, i niko ništa nije čuo, niti se bilo ko od njegove porodice probudio, svi su nađeni u spavaćoj pozi u svojim krevetima. Kasnije, nakon privođenja u policiju, na pitanje zašto je to učinio odgovor je bio: 'Glasovi su mi rekli da to napravim'. Ronald je osuđen na 6 doživotnih robija. 
     Svi su mislili da je time strava u Amitvlu završena. Ali, nije, 1975. kuću kupuje bračni par Lutz za 80.000$. Iako su znali za ubojstva Lutzevima se kuća toliko svidela da su odmah počeli s useljenjem. I tako su se uselili sa troje dece i sa velikim očekivanjima, ipak je ovo bio dom kakvog su oduvek želeli. Uskoro je došao i Georg, Lutzov prijatelj sveštenik, da blagoslovi kuću. Kako je vidio da se roditelji igraju sa decom u vrtu, nije im hteo smetati pa je krenuo obaviti svoj posao. Tek nakon što je par puta poškropio pod sa svetom vodom, odjednom je čuo: 'IZLAZI VAN!'. Sleđen, oštrinom glasa, okrenuo se da vidi ko je to rekao, ali iza njega nije nikoga bilo. Ali, sveštenik je bio siguran da je čuo nekoga, glas je bio tako oštar i izgledalo je kao da mu je to neko rekao stojeći iza njega. Polako je nastavio obred očekujući da ponovno čuje glas. Ali ko god da je to rekao, nije ponovio. Nakon obavljene ceremonije, sveštenik se susreo sa porodicom i uskoro otišao. Gledajući kuću izvana, osetio je bez sumnje da kuća zrači nečim neprijateljski nastrojenim. 
    Bilo mu je gotovo smešno kako mu je kuća izgledala poput osobe. Nije se dobro osećao, pa je ostatak dana proveo odmarajući se. Navečer je otišao posetiti svoju majku. Stigavši, susreo se sa šokiranim pogledom majke. Takav izraz lica je razumio tek kad se pogledao u ogledalo. Oko njegovih očiju su se pojavila dva crna prstena, kao da ih je neko ugljenom nacrtao na njegovom licu. Uskoro se razbolio, i svaki kontakt sa porodicom Lutz, pa čak i telefonski poziv, bi mu pogoršao stanje. Kasnije u samostanu sveštenik je bio napadnut drugi put od nevidljive sile, ovaj put puno jače. Završio je s teškim ozledama i borio se za život nekoliko dana u bolnici. Iako je bio teško ranjen čim je došao svesti pokušao je kontaktirati Kathy i Georga te ih upozoriti. Želio im je reći da odmah napuste kuću. Stalno ih je pokušavao kontaktirati telefonom no svaki put kada bi se linija uspostavila i kada bi počelo 'pozivati' nešto se dogodilo i linija se prekinula.
    U međuvremenu čudne stvari događale su se i Lutzevima. Polagano ih je kvarila demonska sila. Bilo je poput neke noćne more. Čak i danas Lutzovi imaju problem da odvoje ono što se stvarno dogodilo od onoga što se događalo samo u njihovim umovima. Nakon prvih 36 sati George je počeo osećati da nešto nije uredu.

    'Pre Amitvila ne sećam se da sam se ikada jako uplašio', kaže George. 'Jednostavno nisam takav tip osobe koji bi odmah skočio kada bi nešto zašuškalo u mraku. Ali napad na mene započeo je tako čudno da tek kada smo otišli iz kuće i kada smo se počeli prisećati događaja shvatio sam da sam zapravo bio napadnut. Jednostavno se nisam mogao zagrejati', priseća se on danas tih dana.
    Počeo je provoditi sve više vremena uz veliki, otvoreni kamin u dnevnoj sobi, odvajajući se od vatre jedino da bi nacepao još drva ili da proveri termostat koji je konstantno očitavao svega 8 stepeni u sobi.
    Istraživači paranormalnoga nazivaju ovo manifestacijom psihičke hladnoće - sposobnost duha da iscrpi temperaturu iz žrtve ili iz sobe. Ta energija, koja prouzrokuje hladna mesta u prostoriji, je pretvorena u negativnu energiju koja se okreće protiv žrtve od koje je uzeta.
    Kathy je također nešto osećala. Iako su George i ona bili u braku kratko vreme bila je sigurna kako dobro razume svoga supruga. Sada joj se činilo kao da se menja na gore.
    'Čak noćima kada bi se uspeo odvojiti od kamina te kada je došao spavati u krevet uvek bi se budio oko 3:15 ujutro, obukao se te izišao van šećući okolo po snegu do mola. George je bio uredna i čista osoba no najednom je počeo zaboravljati čak i na ličnu higijenu. Kamin mu je postala najveća opsesija.' Sledećih 28 dana Lutzevi su prolazili kroz svoj lični pakao.
    George se nastavio buditi svako jutro u 3:15, a to je bilo tačno vreme kada je DeFeo pobio svoju porodicu, sa snovima i vizijama njihovih smrti, na hiljade muva skupljalo bi se u sobi. Voda u WC-u koji se je nalazio na spratu pocrnila je poput mastila, nameštaj i stvari bile su bacane s jednog kraja sobe na drugi. Mala Amy sprijateljila se s nevidljivom jedinkom koju je zvala Jodie, a njihovom sinu Gregu prozor je zdrobio prste no kasnije su rane nestale. Čak se i pas počeo menjati, režao je i lajao na sve, te se sakrivao po kući. 15. maja, samo 28 dana nakon useljenja, Lutzevi su pograbili nešto odeće te pobegli u strahu. Za sobom su ostavili vrednost veću od 40.000 $, automobil, antikvitete, čamac, odeću, igračke...
    Preselili su kod majke Kathleenine Lutz. Isprva nisu ništa hteli govoriti zašto su tako brzo odustali od života u kući njihovih snova. Ali nakon nedelju dana su se odlučili da sve iznesu u javnost. Rekli su da su u tih deset dana saznali što je to pakao. George Lutz je rekao da je tu i tamo znao čuti glasove koji su mu govorili što da radi, ali ih je snagom volje uspio odagnati. Zatim, vrata i prozori bi se svako toliko otvarali bez razloga i kažu da su čuli čudne šumove iz podruma. Rekli su da su u podrumu bila vrata pakla, ali nisu hteli dalje komentarisati.
    Još jedna činjenica, koja ide u prilog ukletoj kući, je da je Jay Anson napisao knjigu o užasima koji su se dogodili u toj kući. Dok je pisao knjigu razbolio se, i nedugo nakon što je završio knjigu je i umro.

DA LI JE MOŽDA PREVARA?

    Nakon što su Lutzevi izneli svoju priču u javnost, došlo je do raznih svađa, pa čak i sudskih sporova. Pojavili su se ljudi koji su tvrdili da su sve to Lutzevi izmislili zbog novca. Jedini ljudi koji su profitirali na slučaju Amitvil su bili bračni par Warren (slika dole), koji je nakon svoje istrage stekao slavu najpoznatijih istraživača nadprirodnih događaja. Warrenovi su 2 od 9 ljudi koji su pokušali istražiti događanja u kući. Upleli su se u slučaj kada su se upoznali s velečasnim Pecararo koji ih je zatim upoznao s Lutzevima. Lutzevi su se tada već preselili kod Kathyne majke. Prvi puta Warrenovi su ušli u kuću s reporterom Chanell 5 vijesti, profesorom s Duke sveučilišta i predsjednikom američke udruge za paranormalna istraživanja (SPR). Prvi dan Lorraine Warrner non-stop je primala vizualne i audio vizije o tome što se dogodilo u ovoj kući. Nakon toga Ed Warren zaputio se u podrum gde je ugledao senke kako se pomiču. Senke su ga pokušale oboriti na zemlju. Nakon što ih je na kratko uspeo oterati, napad je ponovljen, ovoga puta su ga pokušale podići s zemlje. Ed je tada shvatio da je ovo jedan od vrlo teških slučajeva zla, no nije mogao ni zamisliti koliko je uistinu težak.
    Lorriane je bila uplašena čak i pre ulaska u kuću. Pre polaska uzela je sa sobom relikviju oca Pia koje su stigle poštom dan ranije od nepoznatog pošiljaoca. Dok se uspinjala na 2. sprat osetila je nevidljivu silu koja ju pokušava usporiti, poput talasa vode koji se je spustio na nju odozgo.
Ušli su u Missynu sobu. U Missynoj sobi nameštaj je ostao potpuno isti to jest onaj koji je imala obitelj DeFeo. Lutzeva deca spavala su u krevetima u kojima su pogubljena DeFeova braća i sestre. Osećaj u sobama bio je apsolutni horor. Ed i Lorriane otišli su iz kuće oko 1:15 ujutro, pod velikim utecajem onoga što se je dogodilo ovde. Toliko su bili preplašeni da su se zaklinjali da se neće vratiti, ali jesu i rođena je Amitvile legenda...
    Lutzevi su napustili svoju kuću u koju su uložili svu svoju imovinu, a još da ne spominjemo koliko su izgubili sporeći se na sudu. Čovek koji je pokrenuo pitanje zavere je bio Steven Kaplan, paranormalist, koji je došao napraviti istragu u kući.    Naime, on se jednog dana pojavio sa sedam 'veštica' i TV ekipom na pragu kuće porodice Lutz. George ga je poterao sa svojeg imanja sa optužbom da od straha što su ga proživeli u toj kući on želi napraviti cirkusku atrakciju. Dr. Stephen Kaplan je bio toliko ogorčen sa propuštanjem životne prilike da je napisao knjigu 'Zavera u Amitvilu'. Lutzevi, ne samo što su proživeli opsedanje nadprirodnih pojava, već su postali i žrtve ljudskog ignorisanja, pohlepe i netolerantnosti. Danas u toj kući živi bračni par koji kaže da još nisu iskusili nikakve paranormalne pojave, ali su zbog turista morali prebojiti celu kuću, i zameniti staru adresu s novom. Prevara ili ne, još ništa nije dokazano.

ZAKLJUČAK

    Događaji sa ovom kućom su u najmanju ruku zanimljivi. Najveća prevara ili najveći slučaj paranormalnoga? U kući i danas živi porodica, ali uporno tvrde da u kući nema nikakvih paranormalnih pojava niti duhova. Možda samo imaju sreću, za sada? Možda zlo samo spava među zidovima kuće, čekajući da ponovo bude izazvano. Možda doista postoje mesta sa kojih zrači energija, koja su zla i koja su predviđena jedino za dom zlim dušama. Postoji mnogo 'Možda'... Jedno je sigurno, ova kuća ima veliki uticaj na ljudski um, ako ništa onda morate barem priznati da kuća izvana izgleda doista zastrašujuće.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane