Zagonetke Starih Mapa

   Najinteresantnija i njaopširnija jeistorija mapa izvesnog Pirija Reisa. Počnimo od činjenice u koje niko ne može da posumnja. Mali Edhem, glavni direktor Narodnih turskih muzeja, 9. novembra 1929. godine je pri inventarisanju slavnog muzeja Topkapi u Istanbulu otkrio dve mape sveta ili, bolje rečeno, fragmente mapa za koje se verovalo da su davno izgubljene. Govorimo o mapama Pirija Reisa.

    To je poznato ime među putnicima-istraživačima i geografima. Za Turke Piri Reis je narodni junak, iako je za živote smatran gusarom. U stvari, bio je to neobičan gusar. Piri Reis je živeo u XVI veku. Svoje dogodovštine je opisao u knjizi 'Banirye'. U njoj se takođe govori o dve nacrtane mape sveta. Reisovi memoari, iako opisuju događaje od pre četiri stotine godina, sigurno ne bi izazvali pažnju stručnjaka da u njima nema ovih mapa. Ipak, trebalo je čekati kraj Drugog svetskog rata da bi se mapama pozabavili stručnjaci.
    Piri Reis potiče iz porodice vrsnih turskih moreplovaca. Rodio se verovatno negde oko 1480. godine, a umro je 1555. Kao odličan mornar i nesumnjivo talentovan komandant Piri Reis je odnosio blistave pobede u bitkama kako na sve četiri strane Sredozemnog mora, tako i u okolnim morima. Doprineo je da je u to doba superiornost Otomanske imperije na morima bila neosporna. Međutim, Piri Reis nije bio samo odličan mornar. Posedovao je veliku kulturu. U njegovim memoarima uočljivo je veliko bogatstvo detalja iz pomorskog zanata, ali i svakodnevnog života. Piri Reis je uz svoju knjigu objavio i dvadeset jednu mapu. Tu su, pre svega, mape Sredozemlja. Godine 1512. i 1518. Reis je nacrtao i dve mape sveta.
    Bio je to vrlo savestan kartograf. Pišući o svom radu stalno je ponavljao koliko odgovornosti i znanja zahteva taj posao. U knjizi 'Bahirye' opisuje da je nad jednom mapom sveta radio od 4. marta do 7. aprila 1513. godine i da je, pre nego što je počeo da radi, pregledao tada sve dostupne dokumente. Neki su bili vrlo stari, a deo - dodaje - čak tajni. Deo tih starih mapa koje je koristio poticao je sa Istoka i Reis je bio jedini koji je mogao da ih koristi.
    Piri Reis je savršeno govorio nekoliko jezika - grčki, italijanski, španski, portugalski i, zahvaljujući tome, mogao je potpuno da iskoristi dostupne mape. Naravno, Reis je u svojim rukama imao i mapu Kristofora Kolumba. Mapu je dobio od jednog člana Kolumbove posade, koji je mnogo toga ispričao turskom kartografu. U knjizi Pirija Reisa ima dosta zanimljivih rečenica koje se odnose na putovanja Kristifora Kolumba.


    Šta govori deo o Kolumbu? Može da se izvuče zaključak koji već odavno nije tajna za stručnjake, međutim o njemu se šaptalo na uvo da ne bi čuli obični smrtnici. Piri Reis nedvosmisleno govori da je Kolumbo plovio sa određenim ciljem, znao je gde plovi. Postojanje tog kontinenta niej bila nikakva  tajna za određeni krug ljudi - tvrdi Reis. Evo šta piše u poglavlju 'Zapadno more' (naziv Atlantskog okeana) o Kolumbovom putovanju.
    'Neverni, imenom Kolumbo, otkrio je tu zemlju. Kolumbo je slučajno naišao na knjigu iz koje je doznao da se na kraju Zapadnog mora, potpuno na Zapadu, nalaze ostrva i kopna, naslage metala i dragog kamenja. Pomenuti Kolumbo je dugo proučavao tu knjigu, a posle se obratio viđenim Đenovljanima govoreći: - Dajte mi dva broda da bih mogao tamo da odem i otkrijem tu zemlju. Odgovorili su mu: - O čudni čoveče! Kako se može stići do granica Zapadnog mora? One se gube u magli i noći.
    Kada je Kolumbo uvideo da ne može ništa da očekuje u Đenovi, uputio se vladaru Španije i ponovo sve ispričao. Molio je Špance sve dok mu nisu dali dva dobro opremljena broda. Vladar je rekao: - O, Kolumbo, ako bude tako kao što kažeš, načiniću te namesnikom te zemlje. - Tim rečima je španski kralj poslao Kolumba na Zapadno more.'
     U knjizi je jedna opaska vredna pažnje: 'Stanovnici te zemlje (govori se o Americi) znali su da im nećemo učiniti ništa nažao i došli su na naš brod. Posle smo ih prevezli čamcem i podarili im ribe. Španci su bili jako zadovoljni i osim ribe dali su tim ljudima mnoštvo raznobojnog stakla, jer je Kolumbo pročitao u svojoj knjizi da taj narod obožava svetlucave kamenčiće.'Ovo je vrlo interesantan detalj, jer u opisu svojih mapa Reis spominje još jedanput knjigu koju je, navodno, koristio Kolumbo i dodaje da knjiga potiče iz doba Aleksandra Velikog!
    Po onome što piše turski narodni junak, možemo da zaključimo da je Kolumbo organizovao ekspediciju sa tačno naznačenim ciljem. Verovao je u ono što je pročitao u dragocenoj knjizi, a budućnost je tu veru u potpunosti potvrdila. Danas znamo da su se pre Kolumba i drugi uputili na Zapad i da su stigli do Amerike. Bili su to Vikinzi, a bili su i neki drugi... Neka imena navodi i Piri Reis, na primer - Portugalca Nikolu Giuvana, Antonia de Genoiša.


    Od mapa Piri Reisa su se sačuvali samo pojedini delovi: Atlantik sa američkom, evropskom i antarktičkom obalom. Mape su urađene na pergamentu u boji i ukrašene su brojnim ilustracijama. Vidimo na njima i portrete kraljeva Portugalije, Maroka i Gvineje.

    Na Africi je naslikan slon, na Južnoj Americi - lama. Potpisi ispod ilustracija su na turskom jeziku, planine su nacrtane tačno po njihovim obrisima, reke - širokim linijama, boje su proizvoljno izabrane: stenoviti predeli su, na primer, označeni crnom bojom, plitke vode na peskovitim terenima - crnim tačkama, a morske stene - krstićima.
    Ti dragoceni delovi Reisovih mapa nađeni su 1929. godine. Turci su počeli da ih izučavaju sa razumljivim pijetetom. Ali, to ne garnatuje naučnu preciznost. Mnogo kasnije su reprodukcije mapa poslali u svetske biblioteke. Izvesni oficir turske mornarice je 1953. godine poslao kopije mapa šefu Hidrološkog biroa američke flote, koji je, ugledavši ih, alarmirao istaknutog stručnjaka za stare mape, Arlingtona H. Malerija. I tu počinje savremena epopeja Reisovih mapa.
    Arlington H. Maleri bio je inženjer, specijalista za pomorsku problematiku. Kada je otišao u penziju, posvetio se izučavanju onoga što mu je oduvek bilo blisko: istoriji Amerike pre Kolumba. Rekonstruisao je istoriju Vikinga, koji su stigli na terene Grenlanda i današnje Kanade. Međutim, sve je to predstavljalo samo početak. Kada je Maleri dobio Reisove mape bio je već stručnjak za kartografiju i dovoljan mu je bio jedan pogled na dokumente da shvati, da nijedno njegovo dosadašnje otkriće ne može da se poredi sa ovim. Mape su predstavljale jednu od najvećih i najtežih istorijskih zagonetki.
    Prvi i vrlo važan problem bilo je dešifrovanje Reisovih mapa i objašnjenje sistema po kojem je radio. To je bio vrlo težak zadatak, ali, uz pomoć najnovijih metoda, uspešno je završen. Pomoću istraživanja švedskog stručnjaka Nordenskjelda mape su dešifrovane. Koliko je savesno vođen ovaj posao govori činjenica da je rezultate Malerijevih istraživanja proveravalo desetine vrsnih matematičara. Sve te provere su potvrdile mišljenje da se radi o zaista nesvakidašnjem otkriću.
    Pre svega otklonjene su sumnje oko toga da li se Reisove mape zaista zasnivaju na starim dokumentima i originalima. Na primer, lama koja ilustruje mapu Južne Amerike tada (1513. godine) nije bila poznata Evropljanima. Geografske dužine na mapi su vrlo precizno nacrtane mada nije umeo da ih izračuna ni Kolumbo. Piri Reis je o Americi imao vrlo tačne i precizne podatke, potpuno drugačije od onih koje je dao Kolumbo. Ti podaci su bili mnogo stariji, a on to u svojoj knjizi podvlači nekoliko puta. Koliko su stariji ti podaci?


    Deo mape koji je oivičen Novom Zemljom (Njufaundlend) na severu i Brazilom na jugu, ne zahteva specijalno objašnjenje, iako svakog zapanjuje svojom neverovatnom preciznošću za epohu u kojoj je nastao.
    Problem se javlja tek onda, kada se zamislimo nad mapom kopnenih delova koji su severnije od Nove zemlje i južnije od Brazila. Dolazi se do zaključka da je Piri Reis, ni manje ni više, nacrtao Antarktik na jugu i Grenland i ostrva Arktika na severu tačno onako, kako su izgledali pre nego što ih je prektio led! Ta neverovatna hipoteza je zahtevala prvo - da se tačno odredi položaj kopna Antarktika i Arktika pod debelim slojem leda koji ih pokriva, i drugo - da se dobijeni rezultati uporede sa Reisovim.
    Tačni podaci o Antarktiku i Arktiku dobijeni su korišćenjem najnovijih tehničkih dostignuća: seizmičke sonde, gravimetrija... Tako su podaci mogli da se uporede sa mapama Pirija Reisa. Zaključci su bili kategorični: turski admiral je na svojim mapama nacrtao obrise Grenlanda koji potpuno odgovaraju obliku do kojeg se u naše doba došlo mukotrpnim istraživanjima modernih polarnih ekspedicija!

    I obrisi kopna koje je Reis nacrtao na jugu potpuno odgovaraju obrisima Antarktika. Štaviše, ostrva koja je na mapi nasrtao Reis, odgovaraju vrhovima planinskih venaca koji se nalaze pod ledom, a koji su tek 1954. godine otkriveni na Zemlji kraljice Mod (Antarktik). Otkrila ih je norveško-švedsko-britanska ekspedicija. Piri Reis je u pravu kada tvrdi da u tom delu Antakrtika led stvara privid celine. Pod ledom nije jednorodno kopno. To su ostrva koja su odvojena morskim rukavcima. Ni to nije sve. Maleri je proučio mapu obale Antarktika koja odgovara Zemlji kraljice Mod. Tu mapu je prvi put sačinio Peterman 1954. godine. Obe mape - Petermana i Piri Reisa - skoro idealno se podudaraju. Skoro ... jer na dva mesta, na kojima je Peterman ucrtao zalive, Reis je imao kopno. Maleri je odlučio da ispita tu razliku. Na njegovu molbu Institut za hidrografiju je poslao specijalnu ekspediciju koja je još jedanput uz pomoć seizmičkih sondi ispitala te terene. Pokazalo se da Peterman nije bio u pravu 1954. godine, nego Piri Reis 1513. godine! Nije onda čudno da hipoteza koja govori da su Reisove mape vrlo stare prestaje da bude neverovatna.
    Neki naučnici smatraju da na Reisovim mapama nije nacrtana obala Antarktika, već Patagonija i Ognjena Zemlja. Ipak, svi oni priznaju da to samo pomera znak pitanja, jer zemlje o kojima oni govore otkrio je Magelan sedam godina posle objavljivanja Reisovih mapa. U vreme Piri Reisa niko ništa nije znao o južnim predelima Južne Amerike. Dodajmo, na Reisovim mapama nalaze se i Foklandska ostrva koja je Džon Dejvis otkrio osamnaest godina posle objavljivanja mapa turskog kartografa.
    Reis je sigurno raspolagao podacima o američkom kontinentu koji su stariji od podataka do kojih je došao Kolumbo. Možemo pretpostaviti da ti podaci potiču iz epohe kada su Vikinzi stigli u Ameriku. Međutim danas znamo da su Vikinzi upoznali samo mali deo Severne Amerike i da nisu ni slutili da je to kontinent. Njihova otkrića nisu dovoljna da bi se objasnile mape Pirija Reisa.


    Znanje sa kojim raspolaže savremena istorijska nauka ne dozvoljava da se odgonetne tajna Reisovih mapa. ne preostaje nam ništa drugo, već da napustimo zvanične puteve i pokuša na drugi način naći istina.
    Reis nije - po ubeđenju nekih naučnika - na mapama nacrtao obale Antarktika, nego Patagoniju i Ognjenu Zemlju, za koje tada - niko nije znao. ni Vikinzi nisu znali. Jedini narod koji je mogao nešto o tome da zna bili su Feničani. Odlazili su na svojim brodovima vrlo daleko. Obišli su celu zapadnu obalu Evrope. Da li su stigli do Južne Amerike? Da li ih je znatiželja odvukla čak do Patagonije? Razni komentatori turskih mapa podsećaju nas da su i u starom, ako i u srednjem veku, kružile legende o mitskim kopnima sa druge strane okeana.
    Razni grčki istoričari spominju kontinent koji leži 'na antipodima'. Sveti Isidor iz Sevilje, koji je živeo između 560. i 636. godine, navodno je rekao: 'Osim tri kontinenta koja poznajemo postoji i četvrti sa druge strane okeana. Tamo sunce greje mnogo jače nego u našim krajevima.' Legende govore i o bretonskim kaluđerima koji su imali nameru da pokrste narod tog kontinenta. Da li su ostvarili svoje planove? Da li su stigli u Ameriku? Ne znamo.
    Feničansku hipotezu opravdavaju tragovi sredozemne kulture na tlu Južne,Srednje, pa čak i Severne Amerike. Njihova flota, posebno trgovačka, bila je spremna na taj podvig. Ali, nekoliko drugih činjenica je teško objasniti. Prvo - preciznost mapa Pirija Reisa. Takva preciznost zahteva potpuno tačne, tehnički savršeno obrađene podatke. Osim toga, to ne zahteva samo jednu, već nekoliko ekspedicija sa brojnom posadom. Na koji način su uspeli da ih održe u tajnosti? naravno, interse države koja je živela od trgovine zahtevao je čuvanje tajne. Zajedno sa propašću feničanskih luka i ta tajna se izgubila. Tako je bilo i sa Vikinzima. Nekoliko vekova posle njihovog otkrića Grenlanda trebalo ga je ponovo otkriti. Međutim, preciznost sa kojom su mape urađene ne može se ničim objasniti.
    Jedna druga hipoteza kaže da je Piri Reis posedovao vrlo staro znanje koje se prenosilo sa kolena na koleno. Početak se gubi negde u drevnoj prošlosti, u doba kada ni Grenland ni Antarktik nisu bili okovani ledom. ali, akda je to bilo, kada je led pokrio polove?

    Moderna istraživanja utvrdila su da je ledeno doba na polovima počelo pre devet - deset hiljada godina. Dakle, vrlo je verovatno da su Grenland i Antarktik pre deset hiljada godina imali takav oblik, kakav vidimo na Reisovim mapama. Otud bi se mogao izvesti zaključak da je znanje koje je korišćeno u crtanju mapa staro deset hiljada godina! Stručnjaci zaključuju da ove mape nisu mogle da budu urađene bez učešća istaknutih istraživača, dobro organizovane grupe tehničara, hidrografa i drugih stručnjaka. Jer, niko nije u stanju da sam ili sa malom grupom stručnjaka nacrta mape tako ogromnih kontinenata kao što su Antarktik, Grenland ili Amerika. Potrebni su u tom poslu tehničari, pa čak i stučnjaci iz astronomije. Teško je zamisliti da su te mape urađene bez pomoći avijacije. Na njima su geografske dužine vrlo precizno izračunate, a savremena nauka je u stanju to da uradi tek od pre dva veka.
    Takvo slično mišljenje izražava i doktor Ivan Sanderson, etnolog, zoolog i geograf, autor mnogih naučnih radova. On je rekao da su Reisove mape mogle da budu urađene samo iz ptičije perspektive, dakle, uz upotrebu neke vrste letelica.


    Jedna od mapa koja je zapanjila stručnjake bila je mapa Oronteusa Finaeusa - mapa Antarktika koja je na prvi pogled bila ista kao i savremene mape tog kontinenta koje su urađene pomoću najsavršenijih instrumenata. Razlika je u tome, što mapa Oronteusa Finaeusa potiče iz 1531. godine kada je znanje o tom kontinentu bilo - nikakvo.
    Na mapi je najinteresantnije da je Antarktik predstavljen bez ledenog pokrivača! Obala je nacrtana talasastom linijom fjordova. Reke se ulivaju u okean. Obrisi kontinenata su mnogo razuđeniji nego na savremenim mapama i, što je najinteresantnije - nema Palmerovog poluostrva. Poluostrvo Palmera je naziv koji su 1940. godine Amerikanci dali poluostrvu koje leži izvan polarnog kruga, u pravcu Južne Amerike. Pre toga je poluostrvo nosilo naziv Grahama. Nedostatak Palmerovog poluostrva na mapi predstavljao bi veliku grešku. To nije neko ostrvce, nego vrlo važan detalj Antarktika, detalj koji se ne može prevideti. Jedino, ako poluostrvo u stvarnosti - nema. I po svemu sudeći je tako. nepoznati autori mape koju je Oronteus kopirao bili su u pravu, kao što su bili u pravu i nepoznati autori mape Pirija Reisa, na kojoj je prikazana Zemlja kraljice Mod.
    Poluostrvo Palmera je verovatno samo ledeni breg koji povezuje neko ostrvo sa kontinentom. Dakle, mapa koju je koristio Oronteus bila je nacrtana pre nego što je nastao taj ledeni breg! Danas nismo u stanju da odredimo kada je mogla da bude nacrtana ta mapa. Poslednji period relativno umerene temperature završio se na Antarktiku pre sedam hiljada godina. Pretpostavimo da je baš u to vreme mapa i nacrtana. Ko je bio u stanju da to učini? I opet zaključak: pretpostavimo da je postojala neka nepoznata neobično razvijena civilizacija o kojoj ništa ne znamo ili da je to delo godtiju iz svemira.
    Na mapama arapskog kartografa iz XVI veka, Hadži Ahmeda, koje nisu interesantne za Evropu i Afriku, možemo naći Ameriku koja je nacrtana sa, za ono doba, neverovatnom preciznošću. To je učinjeno od severnih obala Severne Amerike pa sve do Brazila. U tim granicama mape Hadži Ahmeda nemaju nijednu grešku. A znamo da je tako precizno crtanje mapa bilo moguće tek dva veka kasnije. Jedan od interesantnijih detalja na tim mapama je i taj, što Hadži Ahmed crta Beringov moreuz kao kopno. Odakle je to mogao da zna kartograf u XVI veku?
    Dulkertova mapa potiče iz 1339. godine. Vredi i nju spomenuti barem zbog činjenice da su na njoj obale Sredozemnog mora zacrtane onako kako bi to kartografi uradili danas. Dulkertova mapa pojavila se u XIV veku, ali se na zna odakle. Bila je mnogo preciznija od svih dotadašnjih mapa, pa čak i od onih koje su se pojavile nekoliko vekova kasnije. Njen autor morao je da poznaje sferičnu trigonometriju, jer bez nje nije bila moguća tolika preciznost mape. I Nordenskjeld, istaknuti švedski geograf i istraživač druge polovine XIX veka, smatrao je da je mapa neobično precizna i da je, verovatno bila uzorak za sve kasnije plovidbene mape Sredozemnog mora. On tvrdi da je mapa kopija mnogo, mnogo starijih dokumenata. Po njemu, bilo je teško zamisliti da je u XIV veku bilo koji kartograf bio u stanju da samostalno uradi tako preciznu mapu.
    Na mapi Portugalca Horgea Reinela iz 1510. godine, koja predstavlja Indijski okean, vide se obrisi Australije. Ne treba napominjati da tada u Portugaliji niko nije imao pojma da postoji taj kontinent. Ali, to nije sve. Na toj mapi Australija je duguljasta i leži severnije nego što je u stvarnosti. Istraživači su imali priliku da vide jednu fotografiju koju su snimile američke vojne jedinice za vreme Drugog svetskog rata. Fotografija predstavlja model Zemljine kugle tako, kako on izgleda sa velike visine iznad Kaira. Sa takve tačke Australija izgleda isto kao na mapi Reinela!
    Na mapi Zenoa, kao i na mapi Ptolomeja Klaudija, koja je objavljena u XV veku, Grenland je bez leda! A na mapi Zenoa predstavljen je kao jedno veliko ostrvo. Kao što je dokazao Pol Emil Viktor, Grenland je podeljen na dva dela. Stručnjaci pretpostavljaju da mapa Zenoa pokazuje Grenland ne samo pre ledenog doba, nego i u vreme kada je ta dva dela povezivalo kopno, koje je propalo pod teretom lednika.
    Mapa De Kanerija iz 1502. godine je mapa gde su ucrtane i obale Afrike koje su tek tada otkrivene. Međutim, niko od tadašnjih moreplovaca i istraživača, čak ni Vasko de Gama, koji je između 1497. i 1499. godine oplovio taj kontinent, nije crtao obrise kontinenata, a sigurno da niko od njih nije odredio geografske dužine. Dakle, mapa je morala da bude kopija nekog starijeg primerka.
    Od mapa su još interesantne: karta Andrea Benikasa iz 1508. godine i karta Jehudi Ibn ben Zara iz 1487. Autori tih mapa predstavljaju Europu, njen severni deo, a na njemu južnu granicu topljenja leda. Granica topljenja lednika pre devet-deset hiljada godina pre naše ere - izgledala je baš tako, kako je prestavljena na tim mapama. To bi bio veoma važan dokaz njihove starosti. Ibn ben Zara je na svojoj mapi nacrtao vrlo tačne obrise Egejskog mora sa svim ostrvima i ostrvcima. Na mapi se nalaze i ostrva koja danas više ne postoje. Teško je zamisliti da ih je savesni kartograf jednostavno izmislio. Pa zašto se onda tamo nalaze? Ili drugačije: šta se sa njima desilo? Stručnjaci objašnjavaju: u ledenom dobu nivo voda u Sredozemnom  moru je bio mnogo niži nego danas. Podigao se tek posle topljenja ledenih bregova. I mnoga ostrva na Egejskom moru su bila potopljena.
    Da li su potrebni još neki dopkazi da sve ove mape predstavljaju kopijestarih, mnogo ranije urađenih mapa? A ne radi se o skromnim hiljadama godina nego o desetinama hiljada godina...
    Da li je bilo koji kartograf pred kraj srednjeg i na početku novog veka mogao da uradi tako precizne mape bez vrlo preciznih instrumenata i bez savremenih istraživačkih metoda? Odgovor je samo jedan. To je nemoguće. Ako je nemoguće, onda su svi ti kartografi morali da raspolažu sa mnogo starijim primercima mapa. I ako se složimo da su sve one bile urađene u drevnoj prošlosti, onda moramo da priznamo da su naše predstave o toj prošlosti potpuno pogrešne.