Svetska Mreža Zla

   Kada je sredinom 90-tih godina XX veka policija počela da prekopava dvorište u ulici Kromvel, broj 26, u Gločesteru, u Velikoj Britaniji, došla je do jezivog otkrića - nalazila je leš do leša! Bilo ih je i ispod kuće. Ukupno 12 ubijenih žena i svakoj su nedostajali prsti na rukama i nogama. 

   Što je najviše iznenadilo policijske inspektore, ti delovi su pronađeni pokopani u blizini svakog tela, i to je čitavom slučaju od samog početka davalo prizvuk tajanstvenog.
    Uhapšeni su vlasnici kuće, Fred i Rozmari Vest, koj isu i optuženi za seriju brutalnih ubistava. Fred kao neposredni izvršilac, a njegova žena kao saučesnik u zločinu. O motivima ovog svirepog zločina moglo se samo nagađati, jer su Vestovi poricali da su bilo koga ubili od onih koji su sahranjeni na njihovom imanju. Fred se zaklinjao da ni on ni njegova žena nisu odsekli nijedan prst nesrećnim žeama, a što se tiče pravih ubica, on je najavio da će o njima progovoriti tokom suđenja. Znači znao je krivce!
    Ali, do suđenja nije došlo, bar kada je Fred Vels u pitanju, jer je on na samu novu 1995. godinu, pronađen obešen u svojoj ćeliji! Istraga je konstatovala da je izvršio 'samoubistvo', mada nikada nije objašnjeno na koji način je to uspeo da uradi, jer se nalazio pod strogim 24-časovnim nadzorom i to u zatvoru specijalno građnom da onemogući takve postupke i u ćeliji koja ni na tavanici ni na zodovima nije imala bilo šta što bi moglo da posluži izvršenju ovakve namere.

    Uprkos nedostatku čvrstih dokaza, Rozmeri Vest je osuđena na dugogodišnju zatvorsku kaznu, i činilo se da će slučaj time biti i okončan. Ali, deset meseci kasnije je uhapšen Fredov rođeni brat Džon, pod optužbom da je bratu pomagao u ubistvima i da je učestvovao u silovanjima i zlostavljanju žrtava pre likvidiranja.
    Neverovatno, ali istinito, i Džon Vest je izvršio samoubistvo vešanjem pre početka suđenja, navodno u sopstvenoj garaži, što je izazvalo lavinu sumnji i pretpostavki kako javnosti i medija, tako i istraživača okultnih pojava, koji su došli do zaključka da su Vestovi bili povezani sa satanističkim krugovima ili veštičjim savezima, takozvanim 'kovenima', koji su praktikovali prinošenje ljudskih žrtava. Smrt braće Vest je poslužila da bi se prikrili pravi izvršioci zločina, dok se Rozmeri odlučila za apsolutno ćutanje, jer joj je izgleda samo to garantovalo život.
    Ko je bio bračni par Vest? Fred, koji je bio polupismen, bio je običan raznosač robe, a oženio se sa Rozmeri nakon doslovnog nestanka svoje prve supruge. U kući u ulici Kromvel, Rouz se bavila prostitucijom, uz Fredovu saglasnost, a video snimci koje je načinio Fred, služili su za ucenjivanje mušterija. Za zabavu onih koji su posećivali gospođu Vest, otvorili su bar koji su nazvali 'Crna magija', mada su kasnije u zatvoru, poricali tu svoju očiglednu sklonost ka okultnom, objašnjavajući da je naziv bio aluzija na crnce, koje je Rouz naročito rado primala kod sebe.
    Pored ovoga, ili kao glavna delatnost, Vestovi su imali sobe za izdavanje usamljenim ženama, i to su činili po tako niskoj ceni, da je uvek bilo zainteresovanih među trudnicama i nezaposlenima. One su predstavljale idealne žrtve, jer za njima obično niko nije tragao kada bi jednom upale u zamku, postavljenu u kući Vestovih.
    Fred i Rozmeri, kako je ustanovljeno, sprovodili su svoj jezivi pir tokom dvadeset godina, a među žrtvama je bila i Heder, Fredova rođena ćerka! Način na koji su nesretne žene okončale život, postakao je istraživače kultova da posumnjaju kako su Vestovi ubijali žene tokom satanističkog ritualna, odnosno da su bili članovi neke sekte obožavalaca nečastivog ili veštičjeg društva - kovena.
    Više eminentnih stručnjaka i poznavalaca srednjevekovnih obreda žrtvovanja, potvrdili su da je odsecanje prstiju, pa i čitave šake, poznato kao 'mrtvačeva ruka', praksa iz XVI i XVII veka, jer se verovalo da ovi delovi tela imaju naročitu moć, dok je zakopavanje prstiju u blizini tela, navodno, vešticama davalo posebnu snagu. Osim toga, prah od samlevenih prstiju su koristile za svoje vradžbine i spravljanje 'čarobnih' napitaka. Ali, tvrdnja da su Fred i Rouz pripadali sekti ili veštičjem kovenu, opovrgao je doktor Piter Maksvel Stjuart, akademik na Sent Andrevs Univerzitetu u Škotskoj, specijalizovani istoričar za studije o srednjevekovnim vešticama.
    Većina priča o modernom veštičarstvu i okultnom samo su obična brbljanja, rekao je doktor Stjuart i dodao je sledeće:
- Smatram da nema izgleda da je Fred bio član nekog kovena, jer on za to nije ispunjavao uslove!

    Ovom mišenjenju doktora Stjuarta, pridružila se i Margaret Mjurej, ugledni arheolog i profesor egiptologije, vodeći poznavalac veštičarstva, ne samo u Britaniji, nego i u čitavoj Zapadnoj Evropi. Ona tvrdi sledeće:
- Ja vas uveravam da se članovi modernih kovena ne traže među farmerskim i drugim radnicima i običnom sirotinjom. Oni svi dolaze iz viših klasa.
    Neki stručnjaci iz ove oblasti tvrde da su Fred i Rouz možda bili umešani u ritualna ubistva u Kromvel ulici u Gločesteru, ali zajedno sa drugima koji nikada nisu dospeli pred lice pravde i za koje zakon, jednostavno ne postoji! Oni tvrde da su Fred i Rouz snabdevali gločesterski koven ljudskim žrtvama, najverovatnije za materijalnu nadohnadu i priliku da Fred i njegov brat Džon prethodno siluju i zlostavljaju žene. Oni takođe kažu da teško da može da bude slučajnost da su Fred i njegov brat počinili samoubistvo uoči suđenja i prilike da javno iznesu svoju verziju događaja. Takođe, oni veruju da je Fred prikrivao ljude u kovenu, jer oni nisu želeli da istina o njima izađe na svetlo dana, jer članovisatanskog kulta najčešće dolaze iz visokih društvenih rugova, a oni bi učinili sve da zaštite svoju reputaciju.
    Novinar Dž. Vensel, napisao je zvaničnu biografiju Freda Vesta pod naslovom 'Jedna zla ljubav', i ona sadrži deo koji aludira na fasciniranost Rouz Vest crnom magijom i okultnim. Ona je to interesovanje delila sa jednom od svojih žrtava, dadiljom Lindom Goug. Brajan Masters je napisao knjigu 'Ona je morala znati', o aferi Vest i suđenju Rouzmeri, u kojoj on u poslednjoj rečenici zaključuje da je bilo osnova da se bori za oslobađajuću presudu, ali se ona iz nekog razloga ipak odlučila za ćutanje. Da li u strahu da i ona ne bi počinila 'samoubistvo' kao njen suprug i njegov brat?
    Tokom 2000. godine, psihoterapeuta Valeri Sinason, britanska vlada je zadužila da prouči iskustva preživelih tokom ritualnog zlostavljanja i ona je u izveštaju naznačila da ima dokaze za najmanje stotinu riualnih ubistava, a da je potpuno ubeđena da se za satansko zlostavljanje i žrtvovanje posebno pripremaju deca iz nižih društvenih slojeva, čije rođenje čak nije ni zvanično registrovano! Iza svega ovoga stoje moćne ličnosti koje su u stanju da sebe zaštite i istragu usmere u željenom pravcu, a Egleska, po svemu sudeći, po raširenosti e tajne mreže zla nije izuzetak, jer su slučajevi slični ovom zabeleženi i u drugim zapadnoevropskih zemljama.

    P. Alegre, jedan od najozloglašenijih francuskih serijskih ubica, koji služi doživotnu kaznu zbog pet okrutnih ubistava, tvrdi da je u najmanje jednom slučaju to učinio po naredbi osobe sa visokog položaja i u cilju sadomazohističkih orgija u kojima su učestvovali političari, sudije i ljudi iz policije. Dve bivše prostitutke dale su dokaze da je bilo zvaničnog prikrivanja učesnika u Alegrovim zločinima. I pored niza indicija o dosluhu sa osobama iz visokih krugova, dalja istraga je zaustavljena. Jednostavno su toliko moćni da je čitav sistem u njihvoim rukama.
    Sledeći sličan slučaj je slučaj 'Mostruma iz Firence', Pjetra Pačijanija, toskanskog baštovana, koji je osuđen 1994. godine zbog ubijanja i sakaćenja bračnih parova u susedstvu. Pačijani je četiri godine kasnije preminuo u zavoru od srčanog udara. Ipak, slučaj je ponovo otvoren 2001. godine, jer su iskrsli dokazi da Pačijani nije pravi ubica! Kao i Fred Vest, kako se sumnja, on je bio snabdevač satanističke sekte, sa ljudskim žrtvama. O svemu su obaveštene nadležne službe, ali izveštaj nikada niej prosleđen policiji. Međutim toskanski detektivi su želeli a znaju zašto su podaci bili sakrivani i odakle Pačijaniju, nepismenom radniku, novac da kupi dve kuće i da otvori bankovni račun sa 50.000 funti? Njegov navodni 'srčani udar' koji je imao u zatvoru, okarakterisan je kao ubistvo, a upućeni tvrde da je Pačijani prisilno drogiran u zatvoru, kako bi zauvek bio ućutkan i da se ne bi otkrili tragovi kulta koji stoji iza počinjenih zločina.
    Tokom 90-tih godina XX veka, M.Ditro, belgijski električar, optužen je za ubistvo i silovanje četiri mlade devojke. Tada je 350.000 ljudi izašlo na ulice Brisela da bi protestvovalo zbog umešanosti policije i sudija u slučaj. Nove činjenice pojavile su se u javnosti 2006. godine, kada je jedan TV novinar, prerušen u vozača političara, uspeo da dođe do ćelije M.Ditroa, koji mu je tada priznao da je on, u stvari, bio samo deo šire mreže, što su inače odavno tvrdili rođaci žrtava, navodeći da su njene aktivnosti prikrivene, jer se u njoj nalaze visoki političari i ljudi zaposleni u policiji. Didro je još rekao novinaru:
- Mreža sa svim vrstama kriminalnih aktivnosti zaista postoji. Ja mislim na stalne kontakte sa ljudima koji čine tu mrežu, ali vlast ne želi da to uzme u obzir.
    Hapšenje 21 osobe u ondonu, 2007. godinem blisko je povezano sa trgovinom ljudima i ritualnim ubistvima dece. Hapšenje je usledilo nakon višemesečne istrage koja je policiju vodila od Londona do Nigerije, Južne Afrike i nazad za Dablin. Mada su većina uhapšenih crnci, poznavaoci ove tematike smatraju da praksa ritualne magije ne poznaje rasne granice, samo se ona u Zapadnoj Evropi izvodi sofisticiraniej i skrivenije nego u Africi.
    Ubistva koja su počinili Fred i Rouz Vest, 'mirišu' na ljudsko žrtvovanje sa debelim vezama. Vestovi su pokazali sve suštinske osobine ritualnih ubica, a to su: svoju nezainteresovanost na patnje žrtava, ubijanje rođene dece i zakopavanje tela pod sopstvenom kućom. Činjenica da žrtvama nedostaju prsti i da se njihov kućni bar zvao 'Crna magija', samo potvrđuju ovaj stav. Vestovi nisu prve serijske ubice sa satanističkim vezama. Smatra se da je i Džek Trbosek bio umešan u nešto slično, jer njihov način ubijanja i ponašanje imaju takođe zadah okultnog.
    Godine 2002. autor Ajvor Edvards objavio je knjigu 'Crnomagijski rituali Džeka Trboseka', istražujući veze tajanstvenog ubice iz 1888. godine sa satanizmom. S obzirom na to da odavno postoje nagoveštaji da je identitet Džeka Trboseka ostao neotkriven zahvaljujući tome što je pripadao visokim društvenim krugovima, ili možda čak poticao iz engleske kraljevske porodice, nameće se pitanje da li takav način zaštite i dan danas funkcioniše kada su u pitanju serijska ritualna ubistva od strane ili u režiji moćnika na značajnim položajima?