Sveti Gral i Vitezovi Temlari

    Titurel, prvi neokaljani kralj Grala danas se smatra pesničkom kreacijom nekog maštovitog trubadura iz srednjeg veka. Hronike ga predstavljaju kao uzor idealnog vladara, čistog života, pravičnog u delima, koji živi za svoj narod, srcem u uzvišenijem kraljevstvu od onog zemaljskog.

Njegovi roditelji su na hodočašću u Jerusalimu čuli proročanstvo o sjajnoj budućnosti sina koji im se treba roditi. On će biti pod posebno zaštitom Boga i nadaren uzvišenim talentima. Njegovo ime će se sastaviti od imena njegovih roditelja. Tako je Titurel nazvan delom od imena očevog imena Tuturisone i delom od majčinog imena Elizabel. Odrastao je u milosti i naklonosti Boga i ljudi.
    Titurel, prvi kralj Grala je pokorio pobunjene pagane iz Overenja i Navare, uz pomoć Provansalaca i naroda Arlesa i Loterinđane. Ove udružene vojske su porazile Saracene i ostale stare druidske vere. Tek pošto su završene te duge bitke i ratovi, Titurel je pristupio pripremi i gradnji hrama koji je imao da primi Sveti Gral - to najsavršenije blago koje mu je povereno na čuvanje. Među moćima i talentima kojima je Titural bio obdaren, bila je i 'dužina dana', jer kada je hram sagrađen i kada je njemu bilo zapoveđeno da se oženi da bi produžio lozu Grala, Titurel je navršio 400 godina. Mesto na kome je svetište ili hram Grala imalo da se utemelji, Titurelu je pokazao anđeo čuvar. Tako je bilo tajnovito to mesto, da ga niko nije mogao otkriti, izuzev uz pomoć više sile. Nema sumnje da se ono nalazi u bespućima Pirineja gde je ova legenda najdublje ukorenjena, iako se ime samog mesta razlikuje od autora do autora. Tako naziv Mon Salvch ili Mont Salvat, može po svojoj divljoj i neprohodnoj poziciji jedino značiti divlju planinu, Mont Salvatge ili Sauvage. Kažu da između Navare i Aragona još uvek postoji mesto koje se zove Salvatera.   
    Mesto za gradnju Hrama pokazano je Titurelu, a 'nevidljivi pomagači' donosili su mu materijal za gradnju. Kada je zdanje hrama bilo dobršeno, Titurel jeimao 400 godina, ali takva je bila moć Svetog Grala, da je izgledao kao da je imao 40 - tako kaže predanje. Sada je imao okupiti oko sebe tu izvrsnu družinu vitezova, vitezova svetog hrama, i postepeno su se njihov uticaj i snaga širili i po drugim zemljama. Najpre Aragon, a onda i Navara bili su privučeni ovom duhovnom udruženju, a zatim su sledili Katalonija, Granada i Galicija. Glavni grad ovog velikog saveza bio je skriven u šumama na granici Navare i Aragona, na vrhovima Pirineja. Središte duhovne vlasti nove vere sezalo je preko Galicije i Provanse, prema Burgundiji i Loreni. Sve ovo učinjeno je tokom četiri veka Titurelove vladavine.   
    Sveti Grala stavljen je u Svetište, a na njegovoj površini pojavila su se uputstva za Kralja i njegove vitezove, koja su još neko vreme ostala, da bi postepeno, vremenom izbledela. Sada je Titurelu naređeno da se oženi, a žena koja mu je odabrana bila je Richoneda, devojka posvećena Bogu.Dvoje se dece rodilo Tirurelu. Njegov sin Frimutelle postao je sledeći kralj Grala, a kćer Titurelova udala se za Kaileta, kralja Španije, čija je prestonica u to doba bio Toledo, i ovaj brak povezao je kraljeve Španije sa kraljevima loze Grala. Svakodnevnom kontemlaciom Grala, Titurelov život se produžio na pet stotina godina, i kada je shvatio da je na izmaku snage,sakupio je oko sebe svoju decu da bi ih uputio u duhovno značenje svetog Grala. Ovako ih je poučio: niko ne sme videti sveti Gral, izuzev odabranih. Oni koji ne žive svetačkim životom i libe se u čistoći i od svake borbe, ne zaslužuju da ikada vide njegovu svetlost. I nikada nijedan jezik ne sme reći o stvarnom izgledu Grala.
    Titurel je, takođe, svoje vitezove uputio u tajno značenje simbola i ceremonijala koje su koristili a posebno u duhovno značenje i moć dvanaest dragih kamenova. Titurel umire u Indiji kada je imao preko pet stotina godina. O njegovom odlasku ne znamo ništa, ali legenda kaže da postoji 'čekaonica' u tom kraljevstvu mira, gde oni obitavaju i nadziru ljudsku rasu i odakle se očekuje povratak svih viteških duša. Predanje kaže da on još uvekodržava komunikaciju sa svetom i povremeno odašilje svoje verne vitezove da pomognu u slučajevima trenutne potrebe.
    Jedan od najzanimljivijih aspekata ove legende je onaj koji se odnosi na vezu između svetog Grala i vitezova Templara. Neki naučnici smatraju da je predanje o svetom Gralu u stvari doktrina templara, zbog koje su oni tako gorko propatili. Osnovani 1118. godine na temeljima starog Udruženja agijske braće, privučeni istim silama vodiljama, Templari nisu učinili ništa drugo do rasađivanja semena koje je Titurel prvi doneo. Zahvaljujući moći i bogatstvu koje su Templari već zadobili u Južnoj Francuskoj i na jugoistoku Španije, posebno na Pirinejima, naglo je porastao broj zamkova, crkvi, hramova i kapela. Postojala je bliska vezaizmeđu Reda Templara i Anžujaca, jer je Fulk V Anžujski na ssvojim teritorijama ubirao porez koji je išao u ruke Templarima.

    Postoje neka predanja je sveti Gral prebačen u Indiju, a u vezi toga nailazimo na još jdan misteriozni lik, čije je ime Jovan Prezbiter, čovek oko koga su se u Srednjem veku preplitale legende i na Istoku i na Zapadu. O njemu govore kao o fantomu koji je poprimio mnoga obličja. Zemlja Jovana Prezbitera bila je indijska Tatarska, a Jovan je bio veliki Lama, inkarnacija mudrosti. Svi istraživači se slažu da je zaista postojala misteriozna i moćna ličnost pod tim imenom, a neki ga identifikuju sa Džingis Kanom. Svi putnici iz XIII veka govore o veoma raširenom hrišćanstvu na Istoku, a informacija o tome mogla je dopreti na Zapad sa prvim krstaškim pohodom. Opis Jovanovog kraljevstva daleko nadilazi, međutim, u sjaju i bogatstvu kraljevstvo svetog Grala. Tamo je, kaže se, čitava priroda posvećena, to je zemlja bez zločina, podmuklosti, ruganja i nevere. Jovan je opisan kao čovek svet pred Bogom i pred ljudima, savršen u vrlini i slavan u poniznosti.
    Istočnjački uticaji na ovo predanje veoma se često zapažaju. Poznavanje, na primer, okultnih svojstava dragog kamenja i metala i njihvih moći. Kamen koji onome koji ga nosi omogućava da bude nevidljiv, pod uslovom da ne učini ništa nečasno. Tatim, imamo tajanstvenu zemlju magle, gde ljudi nisu ni tamni ni svetli, već su izgubilisvaku uobičajenu ljudsku boju. Tu je zatim i magični stub donet iz Indije, u kome se odražava sve što se dešava kilometrima daleko, a jedna od najvažnijih veza je ona sa reinkarnacijom, koja se očituje u verovanju da se Titurel i njegovi vitezovi mogu vratiti, i da savršeni kralj još uvek komunicira sa zemljom i njenim patnjama.
    VItez koji je čuvao Gral, a to je bila najviša dužnost, morao je biti potpuno čist. Svaka čulna ljubav, pa čak i u okviru bračnih veza, bila je zabranjena. Jedna jedina pomisoa o strasti zamutila bi vid i sakrila moć mističnog rasuđivanja. Jedini brak koji je bio dozvoljen među onima koji su zakoračili ovim putem, bio jekraljev, a čak ni on nije zasnovan na ličnoj privrženosti i ljubavi. Samo je Gral mogao odlučivati o tome koga će kralj Grala uzeti za ženu. Ne za sebe, ne za zadovoljstvo, već za dobrobit svoga naroda.
    Da li je Gral pehar, čaša ili nešto sasvim drugo? Tragovi o njemu se mogu naći u svim religijama sveta, kao spoljašnji i vidljivi znak unutarnje i duhovne milosti. Titurel je rekao svojim vitezovima da nijedan jezik nikada ne sme reći o pravom obliku Grala, što nedvosmisleno pokazuje da je neka misterija bila sakrivena u pozadini spoljašnjih simbola Grala. Tako kaže legenda o Svetom Gralu. Izvor: Treće Oko (1990, Aleksandar M. )