Sveti Prorok Ilija
Predskazanja i čuda koja je činio prorok Ilija bili su način na koji je Bog nastojao da odvrati Izrailj od idolopoklonstva. Sveti prorok Ilija bio je Jahveov ognjeviti poslanik.
Osmeh na lice: Prema Bibliji, jevrejski narod, kao Bogom odabrani narod da se u njemu rodi Spasitelj sveta, ponikao je na tlu Mesopotamije, a ovo potvrđuje i istorija. Kao najmalobrojniji narod, usto i jedini - između Haldeja, Akada Urarta, Lagaša, Elamita, Miđana i Drugih, sa monoteističkom religijom, često je bio ugnjetavan i nipodaštavan, kao etnička zajednica i pojedinačno.
Budući da su bili nomadi, pojavljivali su se u raznim delovima Mesopotamije, idući za dobrom isigurnom pašom za svoju stoku. Prema Bibliji, Bog je, želeći da spase svoj narod od istrebljenja, naredio patrijarhu Avramu (grčki patrijarh - praotac): 'Idi na zemlje svoje, i od roda svojega, u zemlju koju ću ti ja pokazati. I učiniću od tebe veliki narod, i blagosloviću te, i ime tovje proslaviću, i ti ćeš biti blagoslov'.
Naselivši se u Palestini (Hananu), Avramovi potomci su se vrlo brzo namnožili. Biblija kaže da je Sara, žena Avramova, bila nerotkinja i da je Avram vrlo često upućiva molitve Bogu da mu daruje porod. Jednoga dana, kadda su već bili u dubokoj starosti, jer Avramu beše preko 100 godina, a Sari preko 90, i dok Avram seđaše ispred svoje kolibe, javiše mu se sveta Trojica u liku tri putnika. Avram ih zadrže da se odmore i da ručaju. Pošto ručak beše gotov, jedan od trojice putnika reče: 'Dogodine u ovo doba, opet ću doći k tebi, a Sara, žena tvoja, imaće sina'.
Sara, koja je sve vreme bila u kolibi, nasmeja se u sebi rekavši: 'Pošto sam ostarila, sad li će mi doći radost, a i gospodar moj je star'! Tada reče Gospod Avramu: 'Što se smeje Sara, žena tvoja govoreći, istina li je da ću roditi kad sam ostarila'? Zato ćeš sinu dati ime Isak ((jevrejski Jachak, od glagola cahak - smejati se). I zasita, posle određenog vremena Avramu se rodi sin, kome on dade ime po zapovesti koju je dobio.
Kad je Isak stasao za ženidbu, posla Avram najstarijeg slugu u svoju postojbinu, da u njegovom rodu nađe nevestu za ISaka. SLuga tamo isprosi za Isaka Rebeku, kćer Melhe i Vatuila. Rebeka je rodila dva sina, Isava i Jakova. jakov se oženio dvema rođenim sestrama, kćerima svoga ujaka Lavana - Lijom i Rahiljom, i one su mu rodile dnanaest sinova, koji će biti rodonačelnici dvanaest plemena naroda Izrailjskoga. To su: Ruvim, Simeon, Levije, Juda, Isahar, Zavulon, Dan, Neftali, Gad, Asir, Josif i Venijamin.
Izrailjci su prvobitno živeli plemenskim životom, sve do povratka iz Misira (Egipat), u koji ih je bio doveo Josif, jedanaesti Jakovljev sin, za vreme gladnih godina, koje su jedno vreme vladale u tom delu sveta. POšto su se vratili u Hanan, pod vođstvom Mojsijevog naslednika Isusa Navina, po njegovoj smrti počeše vladati sudije, od kojih su najpoznatije bili: Devora, Gedeon, Jeftaj i Samson.
Posle otprilike 400 godina od smrti Mojsijeve, jedan od prvosveštenika po imenu Samuil, poče osnivati proročke škole kako bi pripremio kadar za propovedanje vere u jenoga Boga, pošto su se izvesni delovi naroda, naročito u graničnim pojasevima ženili sa tuđinkama, odmah preuzimajući i njihov mnogobožačku veru.
Na taj način je uspeo da učini kraj periodu u kojem je svaki Izrailjac - mogao činiti ono što mu se činilo pravednim. Uvidevši da samo sveštenstvo ne može sačuvati Mojsijev zakon, popustio je narodnim zahtevima da im postavi cara, pogotovo što je narod trebal ovoditi u odbrambene ratove protiv pojedinih hananskih državica koje su bile nezavisne, a često su ugrožavale Izrailjce.
Prvi car koga je Samuilo premazao osveštanim uljem, po Božijem dopuštenju bejaše Saul, sin Kišov iz plemena Venijaminova. Period careva trajao je oko 180 godina, da bi se potom izrailjsko carstvo raspalo, odnosno podelilo na dva dela. Poslednji car nepodeljenog Izrailja bejaše premudri Solomon, koji se rodi iz odnosa cara Davida sa Vitsavejom, ženom Urije Hetejina, koji je poginuo po Davidovom nalogu. On je u Jerusalimu podigao poznati hram u čast Jahve - a njime je i zamenio 'Šator za sastanke' koji su Izrailjci načinili po Božjoj zapovesti, u toku putovanja kroz pustinju prema Hananu. Poznato je da je Solomon imao 700 žena i 300 inoča. Inoča je druga žena, konkubina, bez bračnog ugovora i njena deca nisu imala pravo nasleđa. Mnoge od njih bile su politeistkinje - verovale u više bogova, a da bi ih što više vezao za sebe, car Solomon je naredio da se u Jerusalimu podignu hramovi njihovim bogovima, što je bilo pogubno za izrailjski narod.
Po Solomonovoj smrti one su uticale na verski život, a preko njega i na političke prilike u zemlji, što je dovelo do raspada njegovog carstva, 978. godine pre naše ere na dve države. U jednoj beše 10 plemena Izrailjevih i ona zadrža ime: Zemlja Izrailjeva, dok drugu sačinjavahu dva plemena, Judino i Venijaminovo, a država se nazva Judeja, odnosno Zemlja Judina.
Po nagovoru carice Jezavelje, Ahav je uveo u upotrebu službu Vaalu, koga obožavahu Feničani, Hetiti, Egipćani, Hananci i Haldejci. Ovi poslednji su mu podigli grad, koji nazvaše po njegovom imenu - Valova vrata. U istoriji i danas je poznatiji kao Vavilon, po kome Haldejci dobiše novo ima - Vavilonci. Pored Vaala obožavahu i boginju Išćar, koja kod Haldejaca beše boginja neba, plodnosti, ljubavi i meseca. Ahav naredi da se podignu idolišta sa hramovima posvećenim ovim dvama božanstvima i poče uticati na narod da zboravi veru svojih praotaca - veru u jednoga Boga.
Po Božijem promislu njemu beše poslan veliki prorok Ilija (jevresjki Elijah - moj Bog je Jahve), poznat po nadimku Tesvićanin, jer bejaše iz grada Tesvita. PoBožjem naređenju Ilija reče caru Ahavu: 'Tako da je živ Gospod Bog Izrailjev, pred kojim stojim, ovih godina neće biti dažda (kiše) dokle ja ne budem rekao'.
Posle toga Gospod zapovedi Iliji, da se ukloni od gneva Jezaveljina, pošto ona smatraše da je za sušu kriv Ilija, i to da ode u pećinu kod potoka Horata prema Jordanu. Sa ovog potoka je Ilija pio vodu dok su mu gavranovi donosili hranu. Posle godinu dana, kada potok presuši, pošto nije bilo kiše, Gospod naredi Iliji da ode u Sareptu Sidonsku i nastani se kod jedne udovice, koja će da hraniti. Stigavši u Sareptu, Ilija nađe ovu udovicu kako kod gradskih vrata skuplja drva. Opazivši je, on je pozva da mu u sudu donese malo vode da bi pio. Kada je ona pošla, on joj doviknu da mu donese i malo hleba. Ona mu na to odogvori da je izašla da nakupi drva za vatru na kojoj će ispeći hleb od brašpna kojeg ima još malo u zdeli, a zatim da ona i njen sin legnu i umru. na to joj Ilija reče: 'Ne boj se, idi, zgotovi kako si rekla, ali umesi prvo meni jedan kolačić od toga i donesi mi, pa posle gotovi sebi i sinu svojemu. Jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev : brašno se iz zdele neće potrošiti, niti će ulja u krčagu nestati dokle ne pusti Gospod dažd na zemlju'.
Pošto ona posluša Iliju i spremi sve kako joj on reče, ispuni se njegovo proročanstvo, jer zaista se ne smanji zaliha brašna u zdeli, niti pak količina ulja u krčagu. Nakon godinu dana razboli se udovičin sin i umre, a ona upita plačnim glasom proroka zašto je to učinio, jer je mislila da je to Ilijino delo. Prorok joj reče da mu da sina, pa ga onako mrtvog odnese u svoju sobu gde se dugo moljaše Bogu da maloga oživi. Kada je dete zaista oživelo, on ga vrati majci rekavši joj: 'Vidi, živ je tvoj sin!' Na to mu ona reče: 'Sada zaista vidim da si ti čovek Božji, i da je reč Gospodnja u tvojim ustima istina!'
Posle navršene tri godine, zapovedi Gospod Iliji da se pokaže caru Ahavu, što ovaj i učini. Ugledavši Iliju, Ahav ga upita: 'Jesi li ti onaj što donosi nesreću na Izrailja?' Ilija mu na to reče: 'Ne donosim ja nesreće na Izrailja, već ti i dom tvoj i oca tvojega, ostavivši zapovesti Gospodnje i pristavši za idolima!' Da bi mu dokazao da je u pravu, Ilija mu predloži da sabere 450 proroka Vaalovih, onih koji se hrane za stolovima Jezaveljinim. Pošto se iskupiše Vaalovi proroci, Ilija ih pozva zajedno sa narodom na goru Karmilsku. Tada se okrete okupljenom narodu i reče: 'Dokle ćete hramati na obe strane? Ako je Gospod Bog, idite za Njim, ako je Vaal, idite za njim - ali narod ništa ne reče!'
Produžujući da govori, Ilija reče da je on prorok Gospodnji i zatraži da se donesu dva juneta, kako bi se prineli na žrtvenik, naređujući im da ne pale vatru na žrtveniku, govoreći: 'Prizovite ime svojih bogova, a ja ću prizvati ime Gospodnje, pa koji se Bog odazove ognjem, onaj neka je Bog. I sav narod odgovori: Dobro si rekao!'
Pošto su postupili po rečima Ilijinim i stavili june na žrtvenika, otpočeše vikati: 'Vaale, Vaale, usliši nas!' Ali, ne bejaše nikakvog glasa ii grugog znaka da ih Vaal čuje. Tadda im Ilija reče podrugljivo: 'Vičite malo jače, može biti da je u nekom poslu pa vas ne čuje, možda je zaspao, a može biti i da je negde otputovao'. Poslušavši reči Ilijine i ne uočavajući da im se ruga, počeše vikati iz petnih žila, ujedno se parajući raznim šilima i sečivima dok ih krv ne obli, a kad bi oko podneva malaksaše i umuknuše umoreni od dreke i skakanja.
Tada pristupi Ilija pozivajući narod da se okupi oko njega. Potom on popravi žrtvenik Božji, koji bejašu razvalili idolopoklonici. Uzevši 12 kamenova, prema broju plemena Izrailjevih, nadzida žrtvenik kako bi u potpunosti odgovarao žrtveniku sa kojeg sveštenici Izrailjevi prinose žrtvu Bogu Izrailjevu. Završivši žrtvenik, on oko njega načini oklop, prema naredbi Jahve - onoj izdatoj svojevremeno prvosvešteniku Aronu. Oklop bejaše toliko veliki da bi se u njemu moglo posejati dve mere žita - 17,5 litara. Postavivši june na žrtvenik, Ilija zapovedi da se preko žrtve i drva preliju četiri vedra puna vode i to u tri maha, tako da se i oklop napuni vodom. Kada je nastupilo vreme da se prinese žrtva, pristupi Ilija žrtveniku izgovarajući ovu molitvu: 'Gospode, Bože Avramov, Isakov i Izrailjev, neka danas poznaju da si Ti Bog u Izrailju, da sam ja Tvoj sluga i da sam po Tvojoj reči sve ovo učinio. Usliši me Gospode, da bi ovaj narod poznao da si Ti Gospode Bog, kad opet obratiš srca njihova'.
Dok je izgovarao ovu molitvu, pade sa neba oganj i upali žrtvu svepaljenicu, drva i kamen, i vodu iz opkopa isušpi. Videć ovo, sav narod uzviknu: 'Gospod je Bog'. Tada im reče Ilija da pohvataju sve te lažne proroke da nijedan ne umakne pa ih odvedoše na potok Kison, gde ih Ilija sve pobi svojom rukom. Ubrzo posle ovoga pade obilna kiša, koja nije padala tri i po godine i dobro natopi zemlju i povrati život svem rastinju.
Kada je Ahav, posle svih ovih događaja otišao u dvor i sve ispričao carici Jezavelji, on je brže bolje poslala poruku svetom Iliji da će sa njim učiniti isto što je on učinio sa Vaalovim prorocima. Tada Ilija ustade i ode u Virsaveju, da bi se sklonio od Jezaveljine osvete, otišavši odatle u pustinju na dan hoda. Tu mu je Gospod, između ostalog, naredio da ode u današtansku pustinju i u njoj pomaže Azaila za sirisjkog cara, Juja, sina Nimsejeva za cara Izrailjevog, a Jeliseja, sina Safatova iz Avel-Meole, za svoga naslednika, to jest, za proroka posle Ilije.
Posle ovih događaja, pade na um caru Ahvu da u blizini njegovog dvora postoji jedan vanredno lep, bogat i rodan vinograd nekog Navuteja i hteda da ga otkupi od vlasnika. Navutej mu, međutim reče da nema nameru da prodaje nasledstvo svojih predaka, te car ode zlovoljan kući. Doznavši šta je posredi, carica Jezavelja mu reče: 'Budi veseo, ja ću ti dati vinograd Navuteja Jazraeljanina'. I zaista, carica smisli monstruozan plan. Lažno optužen, Navutej bi izveden pred sud i uz pomoć dva lažna svedoka bi osuđen, izveden iz grada i zast kamenjem. Obavešten od Boga Izrailjevog o ovom zlodelu cara i carice, ode Ilija u Navutejev vinograd gde seđaše car, koji je došao da ga prisvoji.
Videći ga, car Ahav ga pozdravi rečima: 'Nađe li me neprijatelju moj?' A on odgovori: 'Nađoh te, jer si se prodao da činiš što je zlo pred Gospodom'. Tom prilikom Ilija mu proreče da će Gospod pustiti veliko zlo na njega i da će psi lizati njegovu krv, isto kao što su lizali i Navutejevu, a da će meso carice Jezavelje psi pojesti, što se i dogodilo.
U toku bitke za Ramot-glad, koji beše pod vlašću Sirijaca, jedan strelac odape strelu i pogodi cara Ahava na mestu gde skopčava oklop. Od ove rane poče liptati krv, tako da su sva kola bila njome umazana. Kada su kola sa polumrtvim carem doterana na Samarijsko jezero da se spere krv sa njih, dođoše zaista psi i počeše lizati carevu krv. Po smrti cara Ahava, na njegov presto dođe njegov sin Ohozija, koji carevaše samo dve godine, jer nastavi sa zlodelima i idolopoklonstvom, koje je započeo njegov otac. Jednom, dok je bio u sovojoj sobi na spratu, u dvoru u Samariji, Ohozija propade kroz rešetku i žestoko se ugruva - kako piše u Drugoj starozavetnoj knjizi o carevima. Želeći da sazna da li će preživeti ili pak umreti, posla emisare u Akaron, u idolište filistejskog boga Velzevula - koga jevanđelist Matej naziva knezomđavolskim. Kada su emisari pošli, izađe pred njih Ilija i reče: 'E, da li nema Boga u Izrailju, te idete da pitate Velzevula, boga u Akaronu? Zato ovako veli Gospod - Nećeš se dignuti sa postelje na koju si legao, nego ćeš umreti'.
Čuvši, emisari se vratiše nazad, rekavši šta su čuli od starca, koga i opisaše. Car reče: 'To je sigurno Ilija Tesvićanin'. Želeći da se uveri da je to zaista on, car posla zapovednika sa pedeset ljudi kod Ilije. Oni ga nađoše da sedi na vrhu planine. Tada mu zapovednik reče: 'Čoveče Božji, car je zapovedio, siđi!' Ilija im na to reče: 'Ako sam ja čovek Božiji, neka siđe oganj sa neba i neka vas sve spali'. I zaista, pade oganj sa neba i sve ih sagore. Ovo se isto ponovilo i kada je došla druga grupa. Kada su došla treća pedesetorica, zapovednik kleče pred Ilijom i zamoli ga da ih ne kažnjava ognjem, već da siđe i pođe ka caru, što ovaj i učini.
Došavši pred cara, Ilija mu ponovi reči svoga proročanstva i car zaista ubrzo umre. Posle njega zacari se njegoc sin Joram. Kada je u bici sa Sirijsima bio ranjen, otišao je u Samariju radi lečenja. Ubrzo po njegovom dolasku, dođe car Juj, koji je bio tajno pomazan za cara i pobi ceo dvor cara Ahava, a Jezavelju baci sa prozora i dođoše psi koji je svu pojedoše, tako da ostade samo glava, te se tako ispuni Ilijino proročanstvo u potpunosti.
Kada je, jednog dana, Gospod javio Iliji da će ga uzeti sa zemlje, on pođe sa Jelisejem iz Galgala, preko Vetlija i Jerihona, prema reci Jordanu. Pošto priđoše Jordanu, Ilija skide sa sebe plašt i udari po vodi, a ona se razdvoji na dva dela i ukaza se suvo. Prešavši po suvom na drugu obalu Jordana, Ilija reče Jeliseju: 'Išti šta hoćeš od mene da ti učinim, dok se nisam uzeo od tebe'. Jelisej reče: 'Da budu dva dela tvoga duha u meni'. Ilija reče: 'Zaiskao si tešku stvar, ali ako me vidiš kad se uzmem od tebe, biće ti tako, ako li me ne vidiš, neće biti.' Dok oni idući razgovarajhu, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih i Ilija ode u vihoru na nebo. I podiže Jelisej plašt Ilijin, koji bejaše sa njega pao'. Tako se završio ovozemaljski život najvećeg starozavetnog proroka, kojeg slavimo svake godina 2. augusta - 20. jula po starom kalendaru.
Sveti Ilija se mnogo poštuje i slavi u našem narodu. Nadomak Beograda, u selima - Mirijevu, Vraniću, Malom Požarevcu, Mihajlovcu, Međulužju, Staroj Pazovi, Markovcu kod Mladenovca, nalaze se crkve koje su posvećene svetom Iliji. U narodnoj pesmi 'Sveci blago dele', peva se kako je sveti Ilija, pri podeli blaga, dobio da upravlja munjama i gromovima, verovatno zato što u Svetom pismu piše da je nekoliko puta nizvodio oganj sa neba, ili pak zato što je na nebo otišao u ognjenim kolima, a poznato je da je pucanj groma praćem i jakim bleskom munje. U narodu se vrlo često može čuti da se sveti Ilija po nebu vozi ognjenim kolima te zato grmi.
Na ikonama se sveti Ilija prikazuje na dva načina i to: ispred pećine, kako mu gavran donosi hranu ili u ognjenim kolima koja hrle ka nebeskim prostranstvima.
Napomenimo i to da zla i bogohulna carica Jezavelja nije zaboravljena i da mnogi crkveni učitelji i veliki propovednici, a među njima naročito sveti Jovan Zlatousti, uzimahu Jezavelju kao primer oličenja svakog ovozemaljskog zla.
Pravoslavlje i Religija - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Naselivši se u Palestini (Hananu), Avramovi potomci su se vrlo brzo namnožili. Biblija kaže da je Sara, žena Avramova, bila nerotkinja i da je Avram vrlo često upućiva molitve Bogu da mu daruje porod. Jednoga dana, kadda su već bili u dubokoj starosti, jer Avramu beše preko 100 godina, a Sari preko 90, i dok Avram seđaše ispred svoje kolibe, javiše mu se sveta Trojica u liku tri putnika. Avram ih zadrže da se odmore i da ručaju. Pošto ručak beše gotov, jedan od trojice putnika reče: 'Dogodine u ovo doba, opet ću doći k tebi, a Sara, žena tvoja, imaće sina'.
Sara, koja je sve vreme bila u kolibi, nasmeja se u sebi rekavši: 'Pošto sam ostarila, sad li će mi doći radost, a i gospodar moj je star'! Tada reče Gospod Avramu: 'Što se smeje Sara, žena tvoja govoreći, istina li je da ću roditi kad sam ostarila'? Zato ćeš sinu dati ime Isak ((jevrejski Jachak, od glagola cahak - smejati se). I zasita, posle određenog vremena Avramu se rodi sin, kome on dade ime po zapovesti koju je dobio.
Kad je Isak stasao za ženidbu, posla Avram najstarijeg slugu u svoju postojbinu, da u njegovom rodu nađe nevestu za ISaka. SLuga tamo isprosi za Isaka Rebeku, kćer Melhe i Vatuila. Rebeka je rodila dva sina, Isava i Jakova. jakov se oženio dvema rođenim sestrama, kćerima svoga ujaka Lavana - Lijom i Rahiljom, i one su mu rodile dnanaest sinova, koji će biti rodonačelnici dvanaest plemena naroda Izrailjskoga. To su: Ruvim, Simeon, Levije, Juda, Isahar, Zavulon, Dan, Neftali, Gad, Asir, Josif i Venijamin.
Posle otprilike 400 godina od smrti Mojsijeve, jedan od prvosveštenika po imenu Samuil, poče osnivati proročke škole kako bi pripremio kadar za propovedanje vere u jenoga Boga, pošto su se izvesni delovi naroda, naročito u graničnim pojasevima ženili sa tuđinkama, odmah preuzimajući i njihov mnogobožačku veru.
Na taj način je uspeo da učini kraj periodu u kojem je svaki Izrailjac - mogao činiti ono što mu se činilo pravednim. Uvidevši da samo sveštenstvo ne može sačuvati Mojsijev zakon, popustio je narodnim zahtevima da im postavi cara, pogotovo što je narod trebal ovoditi u odbrambene ratove protiv pojedinih hananskih državica koje su bile nezavisne, a često su ugrožavale Izrailjce.
Prvi car koga je Samuilo premazao osveštanim uljem, po Božijem dopuštenju bejaše Saul, sin Kišov iz plemena Venijaminova. Period careva trajao je oko 180 godina, da bi se potom izrailjsko carstvo raspalo, odnosno podelilo na dva dela. Poslednji car nepodeljenog Izrailja bejaše premudri Solomon, koji se rodi iz odnosa cara Davida sa Vitsavejom, ženom Urije Hetejina, koji je poginuo po Davidovom nalogu. On je u Jerusalimu podigao poznati hram u čast Jahve - a njime je i zamenio 'Šator za sastanke' koji su Izrailjci načinili po Božjoj zapovesti, u toku putovanja kroz pustinju prema Hananu. Poznato je da je Solomon imao 700 žena i 300 inoča. Inoča je druga žena, konkubina, bez bračnog ugovora i njena deca nisu imala pravo nasleđa. Mnoge od njih bile su politeistkinje - verovale u više bogova, a da bi ih što više vezao za sebe, car Solomon je naredio da se u Jerusalimu podignu hramovi njihovim bogovima, što je bilo pogubno za izrailjski narod.
Po Solomonovoj smrti one su uticale na verski život, a preko njega i na političke prilike u zemlji, što je dovelo do raspada njegovog carstva, 978. godine pre naše ere na dve države. U jednoj beše 10 plemena Izrailjevih i ona zadrža ime: Zemlja Izrailjeva, dok drugu sačinjavahu dva plemena, Judino i Venijaminovo, a država se nazva Judeja, odnosno Zemlja Judina.
Po nagovoru carice Jezavelje, Ahav je uveo u upotrebu službu Vaalu, koga obožavahu Feničani, Hetiti, Egipćani, Hananci i Haldejci. Ovi poslednji su mu podigli grad, koji nazvaše po njegovom imenu - Valova vrata. U istoriji i danas je poznatiji kao Vavilon, po kome Haldejci dobiše novo ima - Vavilonci. Pored Vaala obožavahu i boginju Išćar, koja kod Haldejaca beše boginja neba, plodnosti, ljubavi i meseca. Ahav naredi da se podignu idolišta sa hramovima posvećenim ovim dvama božanstvima i poče uticati na narod da zboravi veru svojih praotaca - veru u jednoga Boga.
ILIJA NAJAVLJUJE SUŠU
Po Božijem promislu njemu beše poslan veliki prorok Ilija (jevresjki Elijah - moj Bog je Jahve), poznat po nadimku Tesvićanin, jer bejaše iz grada Tesvita. PoBožjem naređenju Ilija reče caru Ahavu: 'Tako da je živ Gospod Bog Izrailjev, pred kojim stojim, ovih godina neće biti dažda (kiše) dokle ja ne budem rekao'.
Posle toga Gospod zapovedi Iliji, da se ukloni od gneva Jezaveljina, pošto ona smatraše da je za sušu kriv Ilija, i to da ode u pećinu kod potoka Horata prema Jordanu. Sa ovog potoka je Ilija pio vodu dok su mu gavranovi donosili hranu. Posle godinu dana, kada potok presuši, pošto nije bilo kiše, Gospod naredi Iliji da ode u Sareptu Sidonsku i nastani se kod jedne udovice, koja će da hraniti. Stigavši u Sareptu, Ilija nađe ovu udovicu kako kod gradskih vrata skuplja drva. Opazivši je, on je pozva da mu u sudu donese malo vode da bi pio. Kada je ona pošla, on joj doviknu da mu donese i malo hleba. Ona mu na to odogvori da je izašla da nakupi drva za vatru na kojoj će ispeći hleb od brašpna kojeg ima još malo u zdeli, a zatim da ona i njen sin legnu i umru. na to joj Ilija reče: 'Ne boj se, idi, zgotovi kako si rekla, ali umesi prvo meni jedan kolačić od toga i donesi mi, pa posle gotovi sebi i sinu svojemu. Jer ovako veli Gospod Bog Izrailjev : brašno se iz zdele neće potrošiti, niti će ulja u krčagu nestati dokle ne pusti Gospod dažd na zemlju'.
Pošto ona posluša Iliju i spremi sve kako joj on reče, ispuni se njegovo proročanstvo, jer zaista se ne smanji zaliha brašna u zdeli, niti pak količina ulja u krčagu. Nakon godinu dana razboli se udovičin sin i umre, a ona upita plačnim glasom proroka zašto je to učinio, jer je mislila da je to Ilijino delo. Prorok joj reče da mu da sina, pa ga onako mrtvog odnese u svoju sobu gde se dugo moljaše Bogu da maloga oživi. Kada je dete zaista oživelo, on ga vrati majci rekavši joj: 'Vidi, živ je tvoj sin!' Na to mu ona reče: 'Sada zaista vidim da si ti čovek Božji, i da je reč Gospodnja u tvojim ustima istina!'
Produžujući da govori, Ilija reče da je on prorok Gospodnji i zatraži da se donesu dva juneta, kako bi se prineli na žrtvenik, naređujući im da ne pale vatru na žrtveniku, govoreći: 'Prizovite ime svojih bogova, a ja ću prizvati ime Gospodnje, pa koji se Bog odazove ognjem, onaj neka je Bog. I sav narod odgovori: Dobro si rekao!'
Pošto su postupili po rečima Ilijinim i stavili june na žrtvenika, otpočeše vikati: 'Vaale, Vaale, usliši nas!' Ali, ne bejaše nikakvog glasa ii grugog znaka da ih Vaal čuje. Tadda im Ilija reče podrugljivo: 'Vičite malo jače, može biti da je u nekom poslu pa vas ne čuje, možda je zaspao, a može biti i da je negde otputovao'. Poslušavši reči Ilijine i ne uočavajući da im se ruga, počeše vikati iz petnih žila, ujedno se parajući raznim šilima i sečivima dok ih krv ne obli, a kad bi oko podneva malaksaše i umuknuše umoreni od dreke i skakanja.
Tada pristupi Ilija pozivajući narod da se okupi oko njega. Potom on popravi žrtvenik Božji, koji bejašu razvalili idolopoklonici. Uzevši 12 kamenova, prema broju plemena Izrailjevih, nadzida žrtvenik kako bi u potpunosti odgovarao žrtveniku sa kojeg sveštenici Izrailjevi prinose žrtvu Bogu Izrailjevu. Završivši žrtvenik, on oko njega načini oklop, prema naredbi Jahve - onoj izdatoj svojevremeno prvosvešteniku Aronu. Oklop bejaše toliko veliki da bi se u njemu moglo posejati dve mere žita - 17,5 litara. Postavivši june na žrtvenik, Ilija zapovedi da se preko žrtve i drva preliju četiri vedra puna vode i to u tri maha, tako da se i oklop napuni vodom. Kada je nastupilo vreme da se prinese žrtva, pristupi Ilija žrtveniku izgovarajući ovu molitvu: 'Gospode, Bože Avramov, Isakov i Izrailjev, neka danas poznaju da si Ti Bog u Izrailju, da sam ja Tvoj sluga i da sam po Tvojoj reči sve ovo učinio. Usliši me Gospode, da bi ovaj narod poznao da si Ti Gospode Bog, kad opet obratiš srca njihova'.
Dok je izgovarao ovu molitvu, pade sa neba oganj i upali žrtvu svepaljenicu, drva i kamen, i vodu iz opkopa isušpi. Videć ovo, sav narod uzviknu: 'Gospod je Bog'. Tada im reče Ilija da pohvataju sve te lažne proroke da nijedan ne umakne pa ih odvedoše na potok Kison, gde ih Ilija sve pobi svojom rukom. Ubrzo posle ovoga pade obilna kiša, koja nije padala tri i po godine i dobro natopi zemlju i povrati život svem rastinju.
Kada je Ahav, posle svih ovih događaja otišao u dvor i sve ispričao carici Jezavelji, on je brže bolje poslala poruku svetom Iliji da će sa njim učiniti isto što je on učinio sa Vaalovim prorocima. Tada Ilija ustade i ode u Virsaveju, da bi se sklonio od Jezaveljine osvete, otišavši odatle u pustinju na dan hoda. Tu mu je Gospod, između ostalog, naredio da ode u današtansku pustinju i u njoj pomaže Azaila za sirisjkog cara, Juja, sina Nimsejeva za cara Izrailjevog, a Jeliseja, sina Safatova iz Avel-Meole, za svoga naslednika, to jest, za proroka posle Ilije.
Posle ovih događaja, pade na um caru Ahvu da u blizini njegovog dvora postoji jedan vanredno lep, bogat i rodan vinograd nekog Navuteja i hteda da ga otkupi od vlasnika. Navutej mu, međutim reče da nema nameru da prodaje nasledstvo svojih predaka, te car ode zlovoljan kući. Doznavši šta je posredi, carica Jezavelja mu reče: 'Budi veseo, ja ću ti dati vinograd Navuteja Jazraeljanina'. I zaista, carica smisli monstruozan plan. Lažno optužen, Navutej bi izveden pred sud i uz pomoć dva lažna svedoka bi osuđen, izveden iz grada i zast kamenjem. Obavešten od Boga Izrailjevog o ovom zlodelu cara i carice, ode Ilija u Navutejev vinograd gde seđaše car, koji je došao da ga prisvoji.
Videći ga, car Ahav ga pozdravi rečima: 'Nađe li me neprijatelju moj?' A on odgovori: 'Nađoh te, jer si se prodao da činiš što je zlo pred Gospodom'. Tom prilikom Ilija mu proreče da će Gospod pustiti veliko zlo na njega i da će psi lizati njegovu krv, isto kao što su lizali i Navutejevu, a da će meso carice Jezavelje psi pojesti, što se i dogodilo.
U toku bitke za Ramot-glad, koji beše pod vlašću Sirijaca, jedan strelac odape strelu i pogodi cara Ahava na mestu gde skopčava oklop. Od ove rane poče liptati krv, tako da su sva kola bila njome umazana. Kada su kola sa polumrtvim carem doterana na Samarijsko jezero da se spere krv sa njih, dođoše zaista psi i počeše lizati carevu krv. Po smrti cara Ahava, na njegov presto dođe njegov sin Ohozija, koji carevaše samo dve godine, jer nastavi sa zlodelima i idolopoklonstvom, koje je započeo njegov otac. Jednom, dok je bio u sovojoj sobi na spratu, u dvoru u Samariji, Ohozija propade kroz rešetku i žestoko se ugruva - kako piše u Drugoj starozavetnoj knjizi o carevima. Želeći da sazna da li će preživeti ili pak umreti, posla emisare u Akaron, u idolište filistejskog boga Velzevula - koga jevanđelist Matej naziva knezomđavolskim. Kada su emisari pošli, izađe pred njih Ilija i reče: 'E, da li nema Boga u Izrailju, te idete da pitate Velzevula, boga u Akaronu? Zato ovako veli Gospod - Nećeš se dignuti sa postelje na koju si legao, nego ćeš umreti'.
Čuvši, emisari se vratiše nazad, rekavši šta su čuli od starca, koga i opisaše. Car reče: 'To je sigurno Ilija Tesvićanin'. Želeći da se uveri da je to zaista on, car posla zapovednika sa pedeset ljudi kod Ilije. Oni ga nađoše da sedi na vrhu planine. Tada mu zapovednik reče: 'Čoveče Božji, car je zapovedio, siđi!' Ilija im na to reče: 'Ako sam ja čovek Božiji, neka siđe oganj sa neba i neka vas sve spali'. I zaista, pade oganj sa neba i sve ih sagore. Ovo se isto ponovilo i kada je došla druga grupa. Kada su došla treća pedesetorica, zapovednik kleče pred Ilijom i zamoli ga da ih ne kažnjava ognjem, već da siđe i pođe ka caru, što ovaj i učini.
Došavši pred cara, Ilija mu ponovi reči svoga proročanstva i car zaista ubrzo umre. Posle njega zacari se njegoc sin Joram. Kada je u bici sa Sirijsima bio ranjen, otišao je u Samariju radi lečenja. Ubrzo po njegovom dolasku, dođe car Juj, koji je bio tajno pomazan za cara i pobi ceo dvor cara Ahava, a Jezavelju baci sa prozora i dođoše psi koji je svu pojedoše, tako da ostade samo glava, te se tako ispuni Ilijino proročanstvo u potpunosti.
Kada je, jednog dana, Gospod javio Iliji da će ga uzeti sa zemlje, on pođe sa Jelisejem iz Galgala, preko Vetlija i Jerihona, prema reci Jordanu. Pošto priđoše Jordanu, Ilija skide sa sebe plašt i udari po vodi, a ona se razdvoji na dva dela i ukaza se suvo. Prešavši po suvom na drugu obalu Jordana, Ilija reče Jeliseju: 'Išti šta hoćeš od mene da ti učinim, dok se nisam uzeo od tebe'. Jelisej reče: 'Da budu dva dela tvoga duha u meni'. Ilija reče: 'Zaiskao si tešku stvar, ali ako me vidiš kad se uzmem od tebe, biće ti tako, ako li me ne vidiš, neće biti.' Dok oni idući razgovarajhu, gle, ognjena kola i ognjeni konji rastaviše ih i Ilija ode u vihoru na nebo. I podiže Jelisej plašt Ilijin, koji bejaše sa njega pao'. Tako se završio ovozemaljski život najvećeg starozavetnog proroka, kojeg slavimo svake godina 2. augusta - 20. jula po starom kalendaru.
Sveti Ilija se mnogo poštuje i slavi u našem narodu. Nadomak Beograda, u selima - Mirijevu, Vraniću, Malom Požarevcu, Mihajlovcu, Međulužju, Staroj Pazovi, Markovcu kod Mladenovca, nalaze se crkve koje su posvećene svetom Iliji. U narodnoj pesmi 'Sveci blago dele', peva se kako je sveti Ilija, pri podeli blaga, dobio da upravlja munjama i gromovima, verovatno zato što u Svetom pismu piše da je nekoliko puta nizvodio oganj sa neba, ili pak zato što je na nebo otišao u ognjenim kolima, a poznato je da je pucanj groma praćem i jakim bleskom munje. U narodu se vrlo često može čuti da se sveti Ilija po nebu vozi ognjenim kolima te zato grmi.
Na ikonama se sveti Ilija prikazuje na dva načina i to: ispred pećine, kako mu gavran donosi hranu ili u ognjenim kolima koja hrle ka nebeskim prostranstvima.
Napomenimo i to da zla i bogohulna carica Jezavelja nije zaboravljena i da mnogi crkveni učitelji i veliki propovednici, a među njima naročito sveti Jovan Zlatousti, uzimahu Jezavelju kao primer oličenja svakog ovozemaljskog zla.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Pravoslavlje i Religija - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
