Svemirski Turizam

    Naučnici širom sveta ulažu ogroman napor da razviju tehnologiju koja bi omogućavala turističko razgledanje svemira. Naravno, najveći problem predstavlja konstrukcija jeftinog kosmičkog broda za višestruku upotrebu. Program NASA letelica X-33 i X-34, planiranih da zamene vremenske Šatlove bio je obustavljen početkom 2000-tih, ali to niej smanjilo interesovanje svemirskih inženjera za ovu oblast.

    Daju se i razne nagrade za prvi tim koji izgradi raketu dovoljno veliku da ponese tri čoveka sto kilometara daleko u svemir i sposobnuda ih bezbedno vrati na Zemlju. Poznato je da je Ortegova nagrada od 25.000 dolara nekada ohrabrila pionire avijacije da prelete Atlantik od Njujorka do Pariza, i tako je pomogla globali razvoj avioindustrije. Stručnjaci smatraju da će i danas velike nagrade koje se nude odigrati ključnu ulogu u razvoju novih svemirskih letelica, sposobnih da više puta polete u kosmos, i to po vrlo prihvatljivoj ceni.
    Nekada, javnost uopšte nije bila zainteresovana za letenje sve dok časopis 'Dejli Mejl' nije ponudio 2.500 dolara prvom pilotu koji uspe da avionom na sopstveni pogon preleti Lamanš. Posle su došle Gagenhajmove nagrade, dvadesetih godina XX veka, koje su motivisale i povećale bezbednost u vazduhu,a zatim je Čarls Lindberg, 1927. goidne osvojio Ortig nagradu od 25.000 dolara, za prvi direktan transatlantski let od Njujorka do Pariza, u avionu 'Duh Sent Luisa'.
    Kada turisti jednoga dana počnu da pristižu u svemir, svakako će im trebati mesto za boravak. Kosmičke hotele, smeštene u Zemljinoj orbiti, već je projektovao japanski konstruktorski džin 'Šimicu', u saradnji sa međunarodnim hotelskim biroom 'WAT&G'. Njegovi inženjeri su osmislili trotnevnu turu, po ceni od 60.000 hiljada dolara, za koju su ubeđeni da će biti mnogo interesanata.

    Buduće turiste u svemiru ugostiće 'WAT&G' hotel u obliku točka, koji će se okretati pun krug oko svoje ose svaka 3-4 sata. U osi točka vladaće bestežinsko stanje, dok će u kracima gravitacija iznositi 20% zemaljske gravitacije. Centralni deo hotela sastojaće se od 12 rezervoara za gorivo, koji se koriste pri lansiranju šatla, a u svakom će se udobno, uz sav mogući luksuz, smestiti nekoliko gostiju.
    Rukovodstvo 'WAT&G', smatra da će hotel prestavljati nešto između tematskog parka i broda za krstarenje. On će primati oko 200 gostiju i putovaće na visini od 320 kilometara, što se smatra niskom orbitom.
    Planovi ostalih konkurenata za svemirski turizam, još su bliži naučnoj fantastici. Kaliformijska kompanija 'Spejs Ajland grup', namerava da izgradi sedam svemirskih stanica i flotu od 75 do 100 Šatlova i da turiste vodi na sedmodnevne izlete u svemir. Prva faza projekta podrazumevala je izgradnju jedne svemirske stanice i šest letelica, po ceni od oko 12 milijardi dolara.
    Japanski konstruktori aviona rade ne projektu svemirskog kruzera - krstarice, nazvanog 'Kankoh Maru', što znači - brod za razgledanje. Američki investitori u saradnji sa ruskom svemirskom kompanijom 'RSC Energija', razvijaju 'Mini stejšn', novu, manju svemirski stanicu, za koju veruju da će biti prvi svemirski hotel. Rusi rade i na razvoju rakete 'Sojuz', koja će moći da ponese pet ljudi, što znači prevoz troje turista (+ 2 pilota) odjednom do nove stanice.
    Robert Bigelou, vlasnik lanca hotela 'Badžet Amerika', uložio je 500 miliona dolara u razvoj tehnologijekoaj će omogućiti lansiranje luksuznog svemirskog raketnog broda u orbitu i nejgov povratak na Zemlju. Smeštaj sa pet zvezdica bi, po njegovoj zamisli, podrazumevao gurmansku hranu i romantičnu zabavu u bestežinskom stanju, dok je za dopunsko uživanje predviđen laserski lajt šou po površini tamne strane Meseca.
    Smatra se da će prilagođavanje svemirskog turizma širokim masama predstavljati osnovu daljeg istraživanja kosmosa, mada vlade više nisu spremne da odvajaju ogromne sume novca za svemirski turizam, jer smatraju da je to psotalo bunar bez dna - ali se zato odvajaju enormne količine novca za tajna istraživanja svemirskog ratovanja.
    Sa privatnim investitorima situacija je sasvim drugačija. Oni su ubeđeni da će im se ulaganje u ovu, novu granu turizma vrlo brzo isplatiti, jer će razvoj novih tehnologija svakako pomeriti granice ljudske spoznaje svemira.


    Kako stvari stoje, obični smrtnici moraće da sačekaju svoj red. Prema istraživanju Američke asocijacije za svemirska putovanje', skoro 40 miliona Amerikanaca je zainteresovano za svemirski turizam, a čak 3 miliona je spremno d plati 100.000 dolara za dve nedelje boravka u kosmosu. Situacija u Nemačkoj je slična, jer 43% ispitanika razmišlja o svemirskom putovanju, a 5% je spremno da radi toga da i svoju godišnju platu. Ipak, iznos koji treba izdvojiti za pravo svemirsko putovanje je previsok za većinu.

    Zbog svega toga su mnoge agencije ponudile jeftinije, ali ne manje uzbudljive alternative. Po ceni od 'samo' 10.000, moguće je doživeti let ruskim supersoničnim avionom 'Mig-25', do visine od 26 kilometara, uz brzinu od 2897 km/h. Ovaj ruski avion je prava raketa sa krilima. Konstruisan je za presretanje američkih špijunskih letelica i sposoban je da maksimalnu visinu postigne za vrlo kratko vreme, pri čemu potroši 12 tona goriva!
    Nakon raspada SSSR-a, opšta besparica u nekada moćnoj ruskoj armiji učinila je dostupnim ovo čudo tehnike Zapadnim turistima, koji, uprkos velikim fizičkim opterećenjima, ne mogu da odole izazovu letenja ovim avionom presretačem. Onima sa plićim džepom bila je na raspolaganju je vožnja vremešnim 'Migom-21' ili novijim 'Suhojem-27', u vazduhoplovnoj bazi Žukovski, blizu Moskve.
    Ričard Geriot, kompjuterski magnat, imao je tu sreću da leti 'Migom-25'. Po nejgovom mišljenju, let do ivice svemira je nezaboravno iskustvo. Boravak na visini mnogo većoj od one na kojoj lete komercijalni avioni, predstavlja poseban doživljaj i omogućava sasvim drugačiji pogled na Zemlju.
    Priprema za boravak u bestežinskom stanju se komercijalizovala i postala način da običan svet doživi kosmičko iskustvo uz prihvatljivu cenu. Firma 0Interglobalne svemirske linije' obećava uslove nulte gravitacije ili pak samo mikro gravitacije za 4.000 folara, u specijalno preuređenom privatnom mlaznjaku. Avion NASA-e, popularno nazvan 'Kometa mučnine', poleće iz Donsonovog svemirskog centra u Teksasu. On ponire ka Zemlji brzinom od 960 km/h, tako da putnicima omogućava 30 sekundi boravka u uslovima veoma male gravitacije.
    Sličan let, u uslovima skoro bestežinskog stanja, moguć je i u specijalno preuređenom 'Iljušinu 76', čija je baza Svemirski grad pored Moskve. Avion leti na visini od oko 10 kilometara. Nizom penjanja i poniranja, putnicima se, u udobno tapaciranoj kabini, stvara osećaj nulte gravitacije, i to, deset puta po 30 sekundi. Iako šest od deset ljudi koji su boravili u uslovima nulte gravitacije oseća mučninu, pa čak i povraćanje, većina se slaže da je to nezaboravno iskustvo. I Ron Hauard, holivudski režiser, koji je probao boravak u uslovima bestežinskog stanja za vreme snimanja filma 'Apolo 13', nije mogao da nađe reči hvale za ovakvu avanturu.
    Ostale alternative su uključivanje u program treninga astronauta, ture Šatlovima ili pak samo posete centrima za kosmička putovanja. Za prodavce svemirskih turističkih aranžmana budućnosti, ostaje velika nepoznanica koliko će se njih odlučiti za prave kosmičke avanture, ako već potroše gomilu para na jeftinije verzije.
    Nisu svi ubeđeni u bum svemirskog turizma. Neki analitičari smatraju da će za to biti potrebno i mnogo sreće. Posle toliko decenija svemirskih letoca, još nije pronađen način za drastično smanjivanje troškova lansiranja letelica u zemljinu orbitu.


    Pre nego što započne era masovnog svemirskog turizma, naučnici samtraju da mora da se reši 'par sitnica', kao što su:

■ OPASNOST - Svemirski brodovi su vrlo malo odmakli od letećih bombi, koje mogu da eksplodiraju svaki trenutak.
■ BOL U LEĐIMA - Kada od ovoga pate mnogi mlađi i utrenirani astronauti, šta onda očekivati od ostalih, pa još i onih starijih?
■ BOLEST - Takozvana 'svemirska bolest' pogađa više od 50% astronaurta.
■ CENA - Karta za let do Međunarodne svemirske stanice košta 'samo' 20 miliona dolara, pa je mogu priuštiti isključivo milioneri.
■ GRAVITACIJA - Ubrzavanje objekta do brzine od 27.359 km/h, kako bi on mogao da savlada silu Zemljine teže, još uvek prestavlja veliki izazov za naučnike.
■ SMEŠTAJ - Međunarodna svemirska stanica omogućava uslove za život samo trojici članova posade. Planovi za proširenje su zbog velikih troškova odloženi za neko bolje vreme.
■ TRANSPORT - Osim ruske rakete 'Sojuz', američki 'Šatl', koji može da ponese sedam ljudi, predstavlja jedinu alternativu. Na žalost, NASA odbija da prevozi turiste.
■ GORIVO - Za pokretanje svemirskih letelica potrebna je velika količina pogonskog goriva, što opet zahteva mnogo veću masu letelice pri lansiranju sa Zmlje.