Svemirci Iz Mora
Odakle dolaze čudni leteči objekti koji već četiri veka izranjaju iz Tirenskog mora, a sada ih registruju i radari i opservatorije?
Osmeh na lice:
Počevši od 1600. godine, od kada potiču prvi sačuvani spisi, pa sve do danas, oblast Tirenskog mora, posebno duž obale na kojoj se nalaze Đenova, La Specija i manja okolna neaseljena mesta, zona je učestalih uočavanja takozvanih NPO-a, Neidentifikovanih Podmorskih Objekata.
O ovom fenomenu svedoče brojni očevidci, ali isto tako i italijanske i francuske opservatorije raznih namena, kao i brojna radarska osmatranja koja se vrše sa brodova ili na vojnim i civilnim aerodromima. Jedan ili više NPO-a se iznenada pojavljuju izranjajući iz mora, u koje ponovo zaranjaju nakon dužeg ili kraćeg letenja nad vodom ili nad kopnom, osim u jednom slučaju, kada su nakon izranjanja negde iz dubine Tirenskog mora, umesto da se vrate u njega, odleteli u pravcu Francuske, nad kojom su i nestali. Dana 7. januara 1999. godine u 7 i 15 ujutro radar ribarskog broda iz đenove, kao i njegova posada, videli su kako iz mora, desetak milja od ribarskog sela Finale, izranja nepoznati objekat u obliku jajeta sive boje. Pet minuta je nadletao oblast, da bi se zatim, naglo povećavajući brzinu, usperio prema Francuskoj.
Samo četiri minuta kasine, ovaj jajoliki objekat, dug oko deset i širok oko tri metra u svom najširem delu, sive boje i bez svetla, uočen je nad Nicom. Tri puta je nadleteo kružno nad ovim gradom, na visini od oko 2000 metara. Tada je u silaznoj putanji, skrenuo prema pučini. Radari i drugi uređaji pratili su fa do Finala, nakon čega je izgubljen kontakt sa njim. U tom trenutku, posada broda koja ga je prva uočila, videla je kako ovaj jajoliki objekat velikom brzinom uranja u more, dve milje od njihove ribarske koče. Od mesta na kojem je udario u površinu pre nego što je zaronio javili su se talasi visoki jedan metar, koji su se u obliku koncentričnih krugova proširili na prostoru prečnika 20 milja, tako da su zapljusnuli i obalu, mada je tada vreme bilo bez vetra i more je bilo potpuno mirno.
Izronjavanje NPO-a i njihovo ponovno uronjavanje u Tirensko more, najčešće u njegov deo koji obuhvata deo između Korzike, italijanske i dela francuske obale do Kana, koji je nazvan Liturgijsko more, registrovani su više puta i tokom 1997. godine ali i ranijih godina. S tim da su očevici, kao i fotografije i radarski odrazi, povremeno ukazivali da su neki NPO-i bili jajolikog, a neki diskolikog oblika, kao klasični leteći tanjiri. Bili su različitih veličina, od 6-15 metara dugi i širodi između 3-5 metara. Svi su bili sive mat moje i pojavljivali su se i leteli bez svetala.
Najveći broj NPO-a nakon izranjanja, između 2-5 minuta, na različitim visinama, od 100-1.500 metara, nadleću more, da bi se zatim povećavajući brzinu, usmeravali prema kopnu. Nadletali bi tamošnje gradove, ili bi kružili oko njih, da bi se posle toga vratili u more. No, utvrđeno je da je, do sada, 30 NPO-a pre zaranjanja, neki i po čitav sat, letelo iznad takozvanog 'trougla NLO-a', kojeg čine brda Verugoli, Dva Blizanca i Parodi, koji se nalaze u okolini grada i lujke La Specija. Zašto je ovaj 'trougao' toliko interesantan za NPO-e, nije otkriveno. Da li ih zbog nečega privlače ruševine srednjevekovne tvrđave na vrhu brda Parodi ili se nešto nalazi u samom brdu? Ili ih možda zanima sama luka La Specija, koja je i ratna luka italijanske ratne mornarice? Jer, već je nepobitno dokazano da NLO-i naročito obraćaju pažnju i intenzivno osmatraju vojne baze i druga vojna postrojenja u celom svetu.
Tokom pokušaja odgonetanja razloga zašto je 'trougao NLO-a' zanimljiv za NPO-e, utvrđeno je da, uvek kada se ovi objekti uočavaju, kompasi istraživača polude a nihove igle se munjevito okreću u krug. To traje sve dok NPO ne nestane iz vidokruga. A nešto neobjašnjivo događa se fotoaparatima i video kamerama. Ovi uređaji, naime, sami od sebe počinju da snimaju. Na jednom filmu fotoaparata koji je 'sam' počeo da snima, osim NPO-a uhvaćene su i tri prilike, nalik ljudskim, nešto manjeg stasa od prosečnog ljudskog, čiji je lik nemoguće utvrditi, jer su fotografisani sa nečim što uveliko nalikuje kacigama astronauta, sa spuštenim vizirima od fotogrej materijala - namenjenog zaštiti očiju od jakog svetla. Da li je ovaj fotoaparat uhvatio vanzemaljce? Inače, na brdu Verugoli, gde je to snimljeno, kao i na vrhu i na padinama Dva Blizanca, počevši još od 1975. godine, učestalo se javljaju kružni ili jajoliki otisci nečega što se prizemljuje. Na tim mestima tle je ulegnuto u dubinu do 10 centimetara ili je vegetacija potpuno ugljenisana, a registrovana je i značajna radijacija. Svi ovi otisci pronađeni su nakon što su NPO-i viđeni nad 'trouglom NLO-a', što znači da su se neki od njih, iz neobjašnjivih razloga, prizemljivali pre povratka u more.
Ali, gde ovi objekti odlaze nakon što urone u Tirensko more i odakle izranjaju? Dosadašnja podmorska istraživanja nisu odgovorila na ovo pitanje. Stoga, moguće je da NPO-i do mesta izronjavanja stižu, ploveći pod morem, sa neke druge, ne isključuje se, udaljene pozicije na koju, takođe ploveći ispod površine, odlaze nakon uronjavanja. A kako izgleda samo izronjavanje, ima nekoliko desetina iskaza očevidaca. Svi oni se slažu da se pre nego što NPO veliko brzinom izleti iz mora, ispod površine vide jarko belo svetlo koje se brzo približava i u trenutku kada stigne do površine, na tom mestu more prosto proključa. Odmah zatim javlja se na desetine klobuka sličnih onima koje stvaraju ronioci i usred tih balona onda se pojavi NPO. Uvek izranja pod uglom od oko 45 stepeni, tanjim delom trupa i tek kada sav izroni, izravnava položaj koji postaje paralelan sa površinom mora, da bi potom počeo, manjom ili većom brzinom, da hvata visinu. Na mestu izronjavanja javljaju se talasi, ali ovi su upola niži - do 50 centimetara, od onih koje izaziva uronjavanje NPO-a.
Ovi objekti najčešće izronjavaju pojedinačno, a ređe u parovima. Ali, 30. novembra 1978. godine, posade šest ribarskih brodova, koji su se nalazili na oko 17 milja od obale, kod mesta Arma, na rtu Mele, na relativno bliskoj udaljenosti, spazile su najpre devet bleštavih svetala koja iz dubine brzo kreću prema površini. Odmah zatim, izronilo je, tri po tri, devet NPO-a koji su u tom poretku brzo poleteli nad morem. Nepuna dva minuta kasnije, posade tri druga ribarska broda koji su se nalazili 35 milja dalje, videle su obih devet NPO-a. U brišućem letu preleteli su preko brodova, da bi odmah zatim, skoro vertikalno, uzleteli ka nebu, gde su nestali.
Pojavljivanje ovih devet objekata registrovala su i dva seizmografa italijanske Astronomsko meteorološke opservatorije. Ovi osetljivi instrumenti, koji su inače namenjeni praćenju pomeranja tla, dakle zemljotresa i ostalih seizmičkih procesa, nacrtali su dijagrame iz kojih se jasno vidi da je neka velika energija uticala na njihove mehanizme. Istovremeno, međutim, seizmografi niza drugih opservatorija u bližoj i daljoj okolini Italije, ništa nisu zabeležili. Da se radilo o nekom zemljotresu ili sličnom seizmičkom fenomenu, i oni bi sigurno reagovali. A, 6. novembra 1979. godine, ekipa koja je toga jutra dežurala u opservatoriji, dvogledima i teleskopima je deset sekundi pratila let nekog objekta tamne boje na visini od 9.000 metara. Pretpostavkada se radilo o meteoritu odbačena je iz dva razloga. Prvo, meteoriti nikda ne proleću putanjom horizontalnom sa površinom zemlje, što je bio slučaj sa uočenim objektom, i drugo, oni uvek isijavaju jarku svetlost koju proizvodi njihvo usijavanje tokom prolaska kroz zemljinu atmosferu. Ekipa astronoma iste opservatorije je 29. novembra 1987. godine, ne samo da je uspela da snimi trenutak u kojem dva NPO-a izranjaju iz mora, već i da ih prati dok su nadletali oblast Ligurije. Njih su uočile i desetine očevidaca na više mesta oblasti Pijemont, preko koje su preleteli u pravcu Francuske. Nepobitno je utvrđeno da je jedan od ta dva NPO-a imao oblik diska, dok je drugi ličio na cigaru.
A, 9.januara 1989. godine, kod mesta Ćeparana, nedaleko od La Specije, Marija Venturi, koja je automobilom išla ka gradu, u 8 i 15 časova, ugledala je nad sobom tamni objekat. Zaustavila je auto, ali nije isključila motor. Objekat se spustio nisko iznad automobila i tada je žena izgubila svest. U tom stanju je bila 25 minuta, a osvestila se na 100 metara od kuće u kojoj stanuje. Njen automobil je pronađe istog dana u podne, 15 kilometara od kuće, na onom mestu na kojem se Marija Venturi zaustavila kako bi bolje videla leteći objekat. Motor je bio ugašen a u rezervoaru je bilo goriva.
Istog dana u 8 i 10 časova, što znači pet minuta pre nego što je žena ugledala tamni objekat, radari nekoliko brodova usidrenih u La Speciji, registrovali su izronjavanje NPO-a osam kilometara ispred lukobrana i njegovo kretanje, tri minuta nad površinom mora i odletanje prema kopnu, u pracu Ćeparana. U 8 i 45, radari suregistrovali uronjavanje jednog NPO-a na mestu na kojem je nedugo ranije registovano izronjavanje. Sve ukazuje da se radi o istom NPO-u i da je Marija Venturi oko 25 minuta bila u njegovoj 'vlasti'. Šta se sa njom u tom vremenu dešavalo, nije uspela da kaže ni pod regresivnom hipnozom, jer joj je verovatno neko ili nešto izbrisalo sećanje na tih 25 minuta.
Slično se desilo i Valeriju Lonciju, 5. decembra 1990. godine. On je tog dana u 9.00 pre podne nad sobom ugledao NLO i istog časa kao da je izgubio svest. Došao je sebi tek 45 minuta kasinje i to 11 kilometara dalje od mesta na kojem je video NLO. Lekari su utvrdili da na leđima ima tri paralelna ožiljka duga po 10 i široka 2 centimetra, nepoznatog porekla. Podvrgnut regresivnoj hipnozi u februaru 1993. godine, uspeo je da rekonstruiše nšto od onih 45 minuta izgubljenog vremena. Deo se odnosi na eksperimente koje su mu vanzemaljci vršili na koži dok je bio u nihovoj letelici, a zatim sledi deo vremena koji je i dalje izbrisan, da bi zatim jasno opisao ljubavni odnos sa jednim od tih bića, na koji je bio prisiljen. iste iskaze davao je pod hipnozom i 1994. i 1996. godine. Psihijatri i psiholozi su na osnovu ovoga zaključili da Loncijeva priča nije izmišljotina. Ali, ni do dan danas nema odgovora na pitanje da li je Lonci bio eksperimentalno zamorče posade NLO-a ili NPO-a, jer nije bilo moguće utvrditi da li je letelica koju je on video ista ona koja je 5.decembra 1990. viđena kako u 8 i 52 izranja iz Tirenskog mora, u visini obale kod San Martina, gradića u kojem je 5.augusta 1986. godine u 23 sata, u dvorištu jedne od kuća, uočeno spuštanje objekta u obliku diska, tamnog, sa nizom nečega što je ličilo na otvore po bokovima. Objekat je potmulo brujao, da bi odjednom, munjevito povećavajući brzinu poleteo ka nebu, gde se izgubio među zvezdama. Na zemljanom tlu dvorišta, pronađeno je nešto što podseća na već opisane otiske koje pronalaze i na brdima Verugoli i dva Blizanca, s tim da su ovi iz dvorišta bili mngo plići. Ali i tu je vegetacija bila skoro ugljenisana, a utvrđena je i nešto pojačana radijacija.
Kako god, misterija podvodnih objekata i dalje traje, a oni se pijavlju ne samo u Tirenskom moru, već i u morima i okeanima širom planete.
NLO i Vanzemaljski Svet - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Samo četiri minuta kasine, ovaj jajoliki objekat, dug oko deset i širok oko tri metra u svom najširem delu, sive boje i bez svetla, uočen je nad Nicom. Tri puta je nadleteo kružno nad ovim gradom, na visini od oko 2000 metara. Tada je u silaznoj putanji, skrenuo prema pučini. Radari i drugi uređaji pratili su fa do Finala, nakon čega je izgubljen kontakt sa njim. U tom trenutku, posada broda koja ga je prva uočila, videla je kako ovaj jajoliki objekat velikom brzinom uranja u more, dve milje od njihove ribarske koče. Od mesta na kojem je udario u površinu pre nego što je zaronio javili su se talasi visoki jedan metar, koji su se u obliku koncentričnih krugova proširili na prostoru prečnika 20 milja, tako da su zapljusnuli i obalu, mada je tada vreme bilo bez vetra i more je bilo potpuno mirno.
Izronjavanje NPO-a i njihovo ponovno uronjavanje u Tirensko more, najčešće u njegov deo koji obuhvata deo između Korzike, italijanske i dela francuske obale do Kana, koji je nazvan Liturgijsko more, registrovani su više puta i tokom 1997. godine ali i ranijih godina. S tim da su očevici, kao i fotografije i radarski odrazi, povremeno ukazivali da su neki NPO-i bili jajolikog, a neki diskolikog oblika, kao klasični leteći tanjiri. Bili su različitih veličina, od 6-15 metara dugi i širodi između 3-5 metara. Svi su bili sive mat moje i pojavljivali su se i leteli bez svetala.
Tokom pokušaja odgonetanja razloga zašto je 'trougao NLO-a' zanimljiv za NPO-e, utvrđeno je da, uvek kada se ovi objekti uočavaju, kompasi istraživača polude a nihove igle se munjevito okreću u krug. To traje sve dok NPO ne nestane iz vidokruga. A nešto neobjašnjivo događa se fotoaparatima i video kamerama. Ovi uređaji, naime, sami od sebe počinju da snimaju. Na jednom filmu fotoaparata koji je 'sam' počeo da snima, osim NPO-a uhvaćene su i tri prilike, nalik ljudskim, nešto manjeg stasa od prosečnog ljudskog, čiji je lik nemoguće utvrditi, jer su fotografisani sa nečim što uveliko nalikuje kacigama astronauta, sa spuštenim vizirima od fotogrej materijala - namenjenog zaštiti očiju od jakog svetla. Da li je ovaj fotoaparat uhvatio vanzemaljce? Inače, na brdu Verugoli, gde je to snimljeno, kao i na vrhu i na padinama Dva Blizanca, počevši još od 1975. godine, učestalo se javljaju kružni ili jajoliki otisci nečega što se prizemljuje. Na tim mestima tle je ulegnuto u dubinu do 10 centimetara ili je vegetacija potpuno ugljenisana, a registrovana je i značajna radijacija. Svi ovi otisci pronađeni su nakon što su NPO-i viđeni nad 'trouglom NLO-a', što znači da su se neki od njih, iz neobjašnjivih razloga, prizemljivali pre povratka u more.
Ali, gde ovi objekti odlaze nakon što urone u Tirensko more i odakle izranjaju? Dosadašnja podmorska istraživanja nisu odgovorila na ovo pitanje. Stoga, moguće je da NPO-i do mesta izronjavanja stižu, ploveći pod morem, sa neke druge, ne isključuje se, udaljene pozicije na koju, takođe ploveći ispod površine, odlaze nakon uronjavanja. A kako izgleda samo izronjavanje, ima nekoliko desetina iskaza očevidaca. Svi oni se slažu da se pre nego što NPO veliko brzinom izleti iz mora, ispod površine vide jarko belo svetlo koje se brzo približava i u trenutku kada stigne do površine, na tom mestu more prosto proključa. Odmah zatim javlja se na desetine klobuka sličnih onima koje stvaraju ronioci i usred tih balona onda se pojavi NPO. Uvek izranja pod uglom od oko 45 stepeni, tanjim delom trupa i tek kada sav izroni, izravnava položaj koji postaje paralelan sa površinom mora, da bi potom počeo, manjom ili većom brzinom, da hvata visinu. Na mestu izronjavanja javljaju se talasi, ali ovi su upola niži - do 50 centimetara, od onih koje izaziva uronjavanje NPO-a.
Pojavljivanje ovih devet objekata registrovala su i dva seizmografa italijanske Astronomsko meteorološke opservatorije. Ovi osetljivi instrumenti, koji su inače namenjeni praćenju pomeranja tla, dakle zemljotresa i ostalih seizmičkih procesa, nacrtali su dijagrame iz kojih se jasno vidi da je neka velika energija uticala na njihove mehanizme. Istovremeno, međutim, seizmografi niza drugih opservatorija u bližoj i daljoj okolini Italije, ništa nisu zabeležili. Da se radilo o nekom zemljotresu ili sličnom seizmičkom fenomenu, i oni bi sigurno reagovali. A, 6. novembra 1979. godine, ekipa koja je toga jutra dežurala u opservatoriji, dvogledima i teleskopima je deset sekundi pratila let nekog objekta tamne boje na visini od 9.000 metara. Pretpostavkada se radilo o meteoritu odbačena je iz dva razloga. Prvo, meteoriti nikda ne proleću putanjom horizontalnom sa površinom zemlje, što je bio slučaj sa uočenim objektom, i drugo, oni uvek isijavaju jarku svetlost koju proizvodi njihvo usijavanje tokom prolaska kroz zemljinu atmosferu. Ekipa astronoma iste opservatorije je 29. novembra 1987. godine, ne samo da je uspela da snimi trenutak u kojem dva NPO-a izranjaju iz mora, već i da ih prati dok su nadletali oblast Ligurije. Njih su uočile i desetine očevidaca na više mesta oblasti Pijemont, preko koje su preleteli u pravcu Francuske. Nepobitno je utvrđeno da je jedan od ta dva NPO-a imao oblik diska, dok je drugi ličio na cigaru.
A, 9.januara 1989. godine, kod mesta Ćeparana, nedaleko od La Specije, Marija Venturi, koja je automobilom išla ka gradu, u 8 i 15 časova, ugledala je nad sobom tamni objekat. Zaustavila je auto, ali nije isključila motor. Objekat se spustio nisko iznad automobila i tada je žena izgubila svest. U tom stanju je bila 25 minuta, a osvestila se na 100 metara od kuće u kojoj stanuje. Njen automobil je pronađe istog dana u podne, 15 kilometara od kuće, na onom mestu na kojem se Marija Venturi zaustavila kako bi bolje videla leteći objekat. Motor je bio ugašen a u rezervoaru je bilo goriva.
Slično se desilo i Valeriju Lonciju, 5. decembra 1990. godine. On je tog dana u 9.00 pre podne nad sobom ugledao NLO i istog časa kao da je izgubio svest. Došao je sebi tek 45 minuta kasinje i to 11 kilometara dalje od mesta na kojem je video NLO. Lekari su utvrdili da na leđima ima tri paralelna ožiljka duga po 10 i široka 2 centimetra, nepoznatog porekla. Podvrgnut regresivnoj hipnozi u februaru 1993. godine, uspeo je da rekonstruiše nšto od onih 45 minuta izgubljenog vremena. Deo se odnosi na eksperimente koje su mu vanzemaljci vršili na koži dok je bio u nihovoj letelici, a zatim sledi deo vremena koji je i dalje izbrisan, da bi zatim jasno opisao ljubavni odnos sa jednim od tih bića, na koji je bio prisiljen. iste iskaze davao je pod hipnozom i 1994. i 1996. godine. Psihijatri i psiholozi su na osnovu ovoga zaključili da Loncijeva priča nije izmišljotina. Ali, ni do dan danas nema odgovora na pitanje da li je Lonci bio eksperimentalno zamorče posade NLO-a ili NPO-a, jer nije bilo moguće utvrditi da li je letelica koju je on video ista ona koja je 5.decembra 1990. viđena kako u 8 i 52 izranja iz Tirenskog mora, u visini obale kod San Martina, gradića u kojem je 5.augusta 1986. godine u 23 sata, u dvorištu jedne od kuća, uočeno spuštanje objekta u obliku diska, tamnog, sa nizom nečega što je ličilo na otvore po bokovima. Objekat je potmulo brujao, da bi odjednom, munjevito povećavajući brzinu poleteo ka nebu, gde se izgubio među zvezdama. Na zemljanom tlu dvorišta, pronađeno je nešto što podseća na već opisane otiske koje pronalaze i na brdima Verugoli i dva Blizanca, s tim da su ovi iz dvorišta bili mngo plići. Ali i tu je vegetacija bila skoro ugljenisana, a utvrđena je i nešto pojačana radijacija.
Kako god, misterija podvodnih objekata i dalje traje, a oni se pijavlju ne samo u Tirenskom moru, već i u morima i okeanima širom planete.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
NLO i Vanzemaljski Svet - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
