Ponuda Tema

Svedočansva Poverljivih Ljudi o NLO-ima

   Neki su odlučili da progovore, nisu više mogli da ćute i da čuvaju tajnu o letećim tanjirima! Svedočanstva ljudi koji su godinama radili u tajnosti, pilota i oficira koji su se susretali sa nepobitnim dokazima postojanja vanzemaljskih civilizacija!
SVEDOČANSTVA

GRAHAM BETHUNE - Zovem se Graham Bethune. Penzionisani sam mornarički zapovednik i pilot. Imao sam pristup strogo poverljivim podacima. Pre pedeset godina, 10. Februara, 1951. godine letio sam s Islanda prema Newfoundlandu. Bila je noć i mrak. Petstotinjak kilometara udaljeno od Argentine, primetio sam svetlo na vodi. Izgledalo je poput obasjana grada.
Kad smo se približili tom svetlu, razabrali smo jezivi krug belih svetala na vodi. Neko smo ih vreme posmatrali, a onda su se svetla ugasila i na vodi više nije bilo ničeg. Sledeća stvar koju smo videli bila je mala žuta aureola, mnogo manja od onoga otkud je dolazila.
    Objekt je bio 25 kilometara udaljen od nas. Naglo sam povećao visinu. Zbog njegove putanje odbacio sam spremnik za ulje, zaronio nosom letelice kako bih uspeo proći ispod tog objekta. Ispod sebe sam začuo buku. Pomislio sam da se zaletio u nas. Vidio sam da se nekoliko članova posade saginje. Neki od njih bili su i povređeni. Odjednom se objekt pojavio s naše desne strane, polako se izmaknuo i letio s nama. Još nije bio dosegao našu visinu, no mogli smo mu razaznati oblik. Imao je kupolu te je emitirao onaj svetlosni kolut. U pilotskoj kabini je otkazalo četiri ili pet uređaja; između ostalog magnetski kompas, elektromagnetski efekti i pokazivači smera. Radar je otkrio letelicu koja se kretala preko 2.000 km na sat. U našem je avionu bio 31 putnik, te lekar psihijatar i članovi posade od kojih su svi videli ovaj prizor u različitim trenucima.

DAN VILIS - Zovem se Dan Vilis. Služio sam u mornarici SAD-a. Imao sam pristup najpoverljivijim tajnim podacima nivoa 14. Radio sam u sobi za dešifrovanje u stanici mornaričkih veza u San Franciscu. 1969. godine primio sam prioritetnu poruku s broda u blizini Aljaske koja je bila strogo poverljiva. S broda su izvestili da je primećen sjajeći crvenkasti objekt eliptičnog oblika prečnika dvadesetak metara kako izlazi iz okeana levo od pramca broda. Izronio je iz vode i odjurio u svemir brzinom otprilike 11.000 km na sat. To je zabeleženo na radaru broda i potvrđeno. Dosta vremena nakon tog događaja radio sam u mornaričkom elektroničkom i tehničkom centru u San Diego. Kolega mi je radio u NORAD-u (Severnoameričko zapovedništvo protuvazdušne obrane). Kad je tek počeo raditi u toj ustanovi, na ekranima koji prate sve što se kreće u svemiru i vazduhu primetio je leteće objekte koji su skretali pod pravim uglovima. Kada se išao raspitati o čemu je reč, stariji kolega mu je rekao : 'To su nas samo posetili naši mali prijatelji'.

KARL VOLF - Zovem se Karl Volf. Bio sam serviser za preciznu fotografsku elektroniku i imao pristup strogo poverljivim šiframa u američkom ratnom vazduhoplovstvu. Bio sam stacioniran u vazduhoplovnoj bazi Langley u Virdžiniji. Sredinom 1965. godine prebačen sam na projekt Lunar Orbiter Agencije za nacionalnu sigurnost u Langley Field. Voditelj projekta bio je dr. Colly. Imali su problema s elektronskim uređajem koji je onemogućavao izradu fotografija. Došao sam u tu ustanovu rešiti problem. Tamo je bilo naučnika iz celog sveta. Bio sam zapanjen kad sam video da na projektu Agencije za nacionalnu sigurnost učestvuju ljudi iz celoga sveta. Na početku mi sve to nije imalo smisla.
    Odveli su me u laboratoriju u kojem se nalazio neispravni uređaj. Nisam ga mogao popraviti na licu mesta, nego se uređaj trebao odneti na popravak. U crnoj komori je sa mnom tada bio još jedan pripadnik vazduhoplovstva. Zamolio sam ga da mi opiše proces kako podaci stižu s lunarnog orbitera do laboratorija. Pola sata nakon što mi je opisivao proces, usput je rekao: 'Otkrili smo lice na stražnjoj strani Meseca.' Počeo mi je pokazivati fotografije koje to dokazuju. Prikazivale su određene strukture, zgrade gljivasta oblika, kružne zgrade i tornjeve. U tom sam se trenutku veoma zabrinuo jer sam znao da raspravljamo o posebno obeleženim tajnim podacima. Prekršio je sigurnosni kodeks i zapravo sam se vrlo bojao. Nisam više postavljao pitanja. Nakon nekoliko trenutaka, neko je ipak ušao u sobu. Onde sam radio još tri dana, a kad sam se vraćao kući, sećam se da sam naivno mislio da ću o svemu ovome slušati na vestima.

DŽORDŽ A. FILER - Zovem se Džordž Filer. Penzionisani sam radnik obaveštajne službe i pilot s gotovo 5.000 sati u vazduhu. Nisam verovao u NLO-e sve dok nismo dobili poziv Londonske kontrole leta u zimu 1962. godine koji je glasio: 'Hoćemo li ganjati jednoga?' Odgovorili smo: 'Svakako'! Spustili smo se s 9.000 metara na 300 metara visine na kojoj je lebdio NLO. Oštro smo zaronili i zapravo presekli putanju letelice. Prilično je opasno ganjati NLO-e. U svakom slučaju, uspio sam uloviti NLO na radaru udaljen od nas otprilike 60 km te smo primetili svetlo u daljini. Što smo se više približavali, dobivali smo jači povratni signal na radaru. Radarski signal bio je vrlo jasan i konzistentan, što je upućivalo na to da je reč o nekakvom metalnom predmetu. Kad smo se približili NLO-u na otprilike dva kilometra, samo je obasjao celo nebo i odjurio u svemir. Prizor je bio sličan uzletanju svemirske letelice.
    Kasnije sam radio u obaveštajnoj službi. U Vijetnamu sam izveštavao generala Browna o NLO-ima. Kad sam bio u 21. Jedinici ratnog vazduhoplovstva u vazduhoplovnoj bazi McGuire, izveštavao sam generala Gowa o aktivnosti NLO-a iznad Teherana u Iranu 1976. godine.
    U jednom je izveštaju stajalo da su dva aviona tipa F-4 poletela iz iranske baze ratnog vazduhoplovstva i pokušala presresti NLO. Čim su uključili sistem za nadzor naoružanja, električni su se sistemi ugasili te su se morali vratiti u bazu. To je posebno važno jer je ista stvar primećena i na satelitima. Osamnaestog januara, 1978. ujutro, na putu prema bazi na dnevni sastanak sa zapovedništvom, primetio sam neka svetla u daljini na kraju piste. Kad sam stigao u zapovedni stožer, viši narednik me izvestio da su NLO-i bili u koridoru celu noć, da ih se videlo na radaru i u kontrolnom tornju. Pristigli su izveštaji da je jedna letelica sletela ili se srušila u Fort Dicksu nedaleko od baze McGuire.
    Ovaj je slučaj sličan onome u Rosvelu. Iz letelice je izašao svemirac te je u njega pucao vojni policajac. Izgleda da je bio ranjen i da je krenuo prema bazi McGuire. Pripadnici naše sigurnosne policije izašli su van i na kraju piste našli mrtvog svemirca. Rekli su mi da o ovome izvestim glavno zapovedništvo, generala Toma Sadlera na jutarnjem sastanku u osam sati, no pomislio sam da to i nije tako dobra zamisao. General nema baš dobar smisao za humor, a i sam nisam verovao u ovo.
Malo sam išao proveravati i istraživati, zvao sam 438. zapovednu jedinicu i svi su imali podjednaku priču. Sledeće jutro, pre sastanka na kojem sam trebao podneti izvještaj o ovom događaju, svi su bili zabrinuti i rekli su mi da ne spominjem ništa jer je pitanje preosetljivo. Nakon ovih događaja počeo sam se baviti NLO-ima. Voditelj sam ogranka Zajedničke mreže za NLO (MUFON) istočne obale, te između Nacionalnog centra za prijave viđenja NLO-a Peter Davenport i organizacije MUFON nedeljno primimo stotinjak prijava viđenja NLO-a od ljudi širom SAD-a. Ako krenete proveravati, uverićete se da su oni negde tamo, i to prilično nisko tako da ih se može videti. Ljudi ih neprestano viđaju.

KLIFORD T. STON - Zovem se Kliford Stone. Bio sam oficir u vojsci SAD-a. Imao sam tajni pristup nuklearnom osiguranju. Mogao sam dobiti potrebno dopuštenje za bilo koju radnju potrebnu u posebnim operacijama kad su me na njih pozvali. Pod posebnim operacijama podrazumevam situacije u kojima smo pregledavali letelice koje su se srušile. U nekim letelicama pronašli smo tela, a neka od njih bila su i živa.
    Dok smo sve to radili, govorili smo američkoj javnosti da takve stvari ne postoje. Svetu smo govorili da vanzemaljci ne postoje. Ali, najvažnija je stvar to što smo celo ovo vreme uveravali američki narod da ne postoje stvari poput NLO-a. Učestvovao sam u operacijama u kojima smo iz letelica izvlačili vanzemaljska tela. Dok sam bio stacioniran u Virdžiniji 1969. godine, dogodila mi se jedna takva situacija. Otišli smo u Indian Town u Pennsylvaniji. To mi je bio prvi zadatak koji je uključivao srušeni NLO. Kad smo stigli na mesto događaja, onde je već bila jedna ekipa. Mi smo bili rezervni tim, i trebali smo biti osigurani protiv nuklearnog, hemijskog i biološkog materijala jer se u letelici navodno trebao nalaziti nuklearni materijal.
   Kasnije je većini ljudi  bilo rečeno da u letelici nije bilo ničega, da se samo srušio jedan od naših aviona. Ja sam znao da to nije istina jer sam bio jedan od onih koji se približio letelici držeći Geigerov brojač na kojem se očitavala radioaktivnost. Bio sam prvi koji je pristupio letelici i vidio da se u njoj nalaze tela. To je bio prvi od približno 12 takvih događaja.  Nesreće NLO-o nisu događaji koji se dešavaju svakodnevno. Retke su. Znam da nismo sami u svemiru ...

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA