Super Nauka - No 18

    Profesor Peter Heper pokušao je da objasni fatalnu zavisnost od sapunskih opera kod fetusa. On je pokušao da odgovori na pitanje da li muzička tema karakteristična za TV sapunice može da deluje kao svojevrsna droga i da stvori specifične zavisnike, odnosno da li preterano uživanje trudnice u takvim serijama može takvu zavisnost da prenese i na još nerođenu decu?

Drugim rečima, kakav je mogući uticaj svakojakih Kasandri, Samanti, Esmeraldi, rosalindi i sličnih TV likova na buduće generacije?
    Profesor Heper je za prve simptrome zavisnosti čuo od majki koje su mu pričale da njihovo novorođenče sa izuzetnom pažnjom gleda baš njihovu omiljenu TV sapunicu. On je i sam utvrdio da neke od tih beba na početku prikazivanja emisije usvajaju ono što psiholozi kod novorođenčeta nazivaju - stanje mirne budnosti.
    Odavno postoje dokazi da fetus registruje zvučne signale i memoriše ih. Poznato je, takođe, da ukoliko trudnica psihoprofilaktičke vežbe uoči porođaja radi uz muziku, ta ista melodija kasnije lako umiruje dete. Ipak, postavlja se pitanje može li se takva navika na muziku steći u normalnim i svakodnevnim okolnostima.
    Profesor Heper objašnjava da mnoge trudnice priznaju da na njih poput droge deluju sapunske opere koje, kao što znamo uvek počinju karakterističnom muzičkom špicom. Naučnik je zato pronašao buduće majke koje su priznale da su svakodnevno gledale neku od serija što ih je, po sopstvenom priznanju, veoma opuštalo. zatim su bebe tih majki u toku prvih dana života pažljivo posmatrane i upoređeno je njihovo ponašanje s ponašanjem beba majki koje nisu robovale sentimentalnim pričama iz TV sapunica. Upoređeno je ponašanje tih beba u prisustvu 'omiljene' muzičke teme, a rezultati su vrlo uverljivi.
    Sve bebe iz 'sapunica-grupe' prestale bi da plaču čim čuju špicu omiljene serije, dok je polovina novorođenčadi iz 'nedrogirane' grupe ostajala potpuno0 indiferentna na muziku.
    Dr Heper zaključuje da bi s pravom trebalo očekivati i da drugi muzički signali, ponovljeni istom učestalošću, daju iste rezultate. Time se, međutim, ne iscrpljuje dejstvo TV sapunica na buduće naraštaje.
     Istraživanja su, naime, pokazala da fetus oseća i raspoloženje majke (recimo, prema određenim likovima u seriji), a njihovo učestalo ponavljanje potencirano scenarijima serija stresno utiče na nerođenu decu. Uopšte nije beznačajno sa kojim se likovima buduća majka identifikuje, jer svakodnevno praćenje serija oblikuje i prve modele percipiranja realnosti još nerođene dece.
    Sada dobro razmislite da li ćete večeras gledati neku od latinoameričkih sapunica, ili ćete se za promenu i dobrobit vašeg deteta prepustiti okrepljujućim zvucima muzike Mocarta, Vivaldija i drugih majstora muzike.


   Nošenje mindjuša, tvrde pojedini stručnjaci, uopšte nije tako bezazleno kako se obično misli. Istraživanja su, naime, pokazala da ono može da izazove poremećaj vida, brzo zamaranje, gubitak daha, pa čak i neke hronične teškoće.
    Da bi ovo objasnio, češki akupunkturolog Rihard Ulmauf podseća da je ušna školjka jedna od najbitnijih celina i njenim draženjem može da se utiče na razne telesne organe. Ovaj stručnjak dodaje kako nošenje mindjuša predstavlja svojevrsnu traumu koja može da prouzrokuje razne zdravstvene teškoće, uključujući i hronične. Organizmu, pri tom, više mogu da naškode minđuše koje pritiskaju veću površinu ušne školjke i draže zone za sluh, ravnotežu, usnu duplju i zube.

    Nije bezopasno ni stavljanje naušnica u krajeve ušne školjke, poštose na rubu nalaze tačke za kičmu i organe za kretanje. isto tako treba biti oprezan i sa nošenjem prstenova na ruci, što se objašnjava funkcijom nervnih završetaka i tačkama ne prstima koje su povezane sa unutrašnjim delovima tela. Ako se, recimo, venčani prsten uopšte ne skida, to može uzrokovati bolesti polnih organa i žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Stalno nošenje prstena na kažiprstu može izazvati osteohondrozu, a na srednjem prstu hipertoniju i arteriosklerozu.
    Savet je jednostavan: izbegavajte da opterećujete vaše uši i prste i naviknite se da prstenje obavezno skidate pre spavanja.


    Naučnici veruju da su jednokratne pelene povezane sa muškom neplodnošću i sa rakom testisa. Istraživanje sprovedeno u Nemačkoj, naime, sugeriše da bi jednokratne pelene mogle da imaju izuzetno štetan uticaj na razvoj reproduktivnog sistema kod muške dece.
    Naučnici sa Univerziteta u Kielu otkrili su da plastični omot pelena povećava temperaturu skrotuma za jedan stepen. Visoka temperatura testisa, poznato je, smanjuje količinu spermatozoida kod odraslih muškaraca. Međutim, nemački naučnici veruju da bi njihovo otkriće moglo da objasni povećanje muške neplodnosti i smanjenje količine sperme kod muškaraca u poslednjih 25 godina. Prosečna količina sperme kod Evropljana je, naime, pala za 25 odsto tokom poslednjih četvrt veka. istovremeno, oko 27.000 britanskih parova godišnje leči se od neplodnosti.
    Naučnici ovome dodaju da temperatura mošnji kod dečaka koji nose jednokratne pelene može da bude dodatno povećana kada deta ima groznicu i povišenu temperaturu. Takođe dodaje da plastične pelene mofu da imaju negativne dugoročne posledice na sazrevanje testisa, spermatogenezu i, sledom tofa, mogu da olakšaju razvitak raka testisa.

    Govori se kako 'nadzire život na Zemlji', 'gospodari našom planetom', 'donosi i održava život'. Čak se i narodne legende i naučna saznanja mnogo ne razlikuju po pitanju uvažavanja značaja koji Sunce ima po život na našoj planeti. No, naučnici sa Univerziteta Sinsinati,sada tvrde kako se može živeti i bez sunčevih zraka. Oni su nekoliko godina ispitivali podzemnu pećinu u Dobrudži, u Rumuniji, koja postoji najmanje pet milijardi godina. Tokom tog silnog vremena nikad je nije obasjao ni jedan zračak sunčeve svetlosti. Zato je nastao poseban ekološki sistem koji se održavao zahvaljujući podzemnim vodama sa visokim sadržajem sumpora. Otkriveno je više od 30 jedinstvenih vrsta životinja - vodenih škorpija, pijavica, slepih paukova...
    Hrana neophodna za održavanje života u sredini bez ikakvog dodira sa suncem nastaje pod uticajem energije koja se oslobođa prilikom oksidacije sumpor-vodonika. Rezultati istraživanja potpuno su opovrgli tvrdnje po kojima se život na našoj planeti nikad ne bi pojavio bez Sunca i njegove svetlosti.


    Drevni mornari, koji su pre više vekova otkrivali nove kontinente, nisu ni sanjali da će njihovi detaljni opisi putovanja pomoći današnjim naučnicima da proniknu u tajne skrivene duboko u utrobi naše planete. Naučnici širom Evrope počeli su da izučavaju dnevnike starih moreplovaca, na osnovu kojih će pokušati da prate kretanje čvrstog, gvozdenog jezgra Zemlje.
    Poznato je da pritisak u centru naše planete iznosi preko tri hiljade atmosfera, dok je temperatura šest hiljada stepeni Celzijusa. Još je 1600. godine Vilijam Gilbert otkrio da se kazaljke kompasa uvek usmeravaju u pravcu sever-jug, zato što je Zemlja namagnetisana. Pravi polovi se nalaze na mestima kroz koja prolazi zamišljena osa rotacije planete. Magnetni polovi se ne poklapaju sa njima već su pomereni za određeno uglovno rastojanje (takozvana deklinacija), u zavisnosti od prirodnog magnetnog polja Zemlje. Ono se pak toliko menja da naučnici smatraju da je u poslednjih 20 miliona godina bilo šesdeset promena polariteta Zemljinih magnetnih polova. Pošto su milioni godina veoma dug period, istraživači su se skoncentrisali na pisane podatke koji obuhvataju poslednjih 400 godina, ne bi li uočili neki ritam u promeni Zemljinog magnetizma, što bi im olakšalo vremensko predviđanje sledećih izmena polova.

    Tako su brodski dnevnici, od kojih su neki stari više od četiri veka, dobili veoma važnu ulogu u predviđanjima vezanim za Zemljine magnetne aktivnosti. Inače, jezgro naše planete sačinjeno je od gvožđa i nikla i smatra se da je u čvrstom stanju. Kružno kretanje rastopljene magme oko nega stvara dipol (magnetni severni i južni pol Zemlje) velike snage sa magnetnim strujnicama koje obavijaju celu planetu. Naučnici smatraju da je upravo taj 'kišobran' protiv štetnog Sunčevog zračenja omogućio razvoj živog sveta na Zemlji.   


    Koliko smo, u stvari, teški? Zavisi od toga na kojem se nebeskom telu popnemo na vagu. Čovek koji na Zemlji teži 80 kilograma, na Plutonu bi dostigao težinu od svega 5,4 kilograma, dok bi na Suncu ona iznosilačak 2 tone i 232 kilograma. A, kako bi to izgledalo na ostalim nebeskim telima iz našeg bližeg i daljeg okruženja? Evo odgovarajućeg pregleda težina za osobe koje su na našoj planeti teške 80 kilograma:
■ Na Mesecu: 13, 224 kg
■ Na Merkuru i Marsu: 30, 4 kg
■ Na Veneri: 72, 24 kg
■ Na Neptunu: 90 kg
■ Na Saturnu: 92,8 kg
■ Na Uranu: 93,6 kg
■ Na Jupiteru: 211 kg   


    Zubi čoveka u bliskoj budućnosti mogli bi se razvijati uz korišćenje genetske terapije. Do sada je, naime, pronađeno 25 različitih gena koji aktivno učestvuju u procesu rasta zuba. Namera je da se podstakne rast novih zuba tamo gde nedostaju ili da se izleči bolestan zub.
    Naučnici veruju da će se tehnologija sintetičkih zuba razviti u vrlo bliskoj budućnosti i započeti primenjivati u zubnoj hirurgiji. Prvi korak u spoznaju razvoja 'laboratorijskih' zuba podstaknut je uzgojem eksperimentalnih mišijih zuba, mada će terapija kod čoveka biti mnogo zahtevnija.
    Američki naučnici sada su zaokupljeni proučavanjem genetskog poremećaja koji rezultuje razvojem većeg broja zuba kod čoveka. iscrpan istraživački posao čeka na naučnike, a stara dobra preporuka o očuvanju zuba redovnim pranjem i održavanjem ostaje i dalje aktuelna.


    Posle otkrića prvih kostiju neandertalaca sredinom 19. veka, ti pećinski stanovnici koji su živeli pre 125.000 do 35.000 godina bili su smatrani za primitivne majmunolike zveri. Ali savremena nauka videla ih je u povoljnijem svetlu. Sa mozgom velikim kao što je naš, oni su očigledno vodili brigu o svojim obolelim članovima, izrađivali jednostavan nakit i sahranjivali svoje pokojnike. Sada, međutim, moramo ponovo da na njih gledamo kao na sirova i surova stvorenja. Prema jednom naučnom izveštaju, bar neki od neandertalaca su kasapili i jeli pripadnike svoje vrste, kao da je u pitanju najobičnija divljač.
    Dokazi za to stižu iz jedne pećine u oblasti Ardes na jugoistoku francuske, gde je arheolog Alban Defler sa Marsejskog univerziteta Mediterana otkrio 78 kostiju neandertalaca starih oko 100.000 godina. Poticale su od najmanje šest jedinki - dvoje odraslih, dvoje tinejdžera i dvoje dece od šest il isedam godina. Poput kostiju jelenske divljači s kojima su bile pomešane, većina njih nosila je nepogrešive znake namernog kasapljenja. Naučnici su pregledali kosti skenirajući ih posebnim elektronskim mikroskopom. Posekotine na zglobovima nogu i ruku ukazuju da su tetive i mišići bili sračunato isečeni. Lobanje su bile smrskane da bi se iz njih izvadio mozak, a bar u jednom slučaju jezik je bio isečen.
    Naučnici ne mogu sa pouzdanošću da kažu da li su drevni neandertalci upražnjavali kanibalizam samo u vremenima gladi, ili je to bio redovan način njihovog života. Kako god bilo, ovaj nalaz zadao je smrtni udarac našem ubeđenju o krotkom i blagom pećinskom čoveku.

Klik Molitva Dana

Klik Vic Dana

Klik Otkačeni Svet

Klik Vesti - Balkan

Klik Super Smeh

Klik Vesti - Svet

Klik Vesti - Sport

Drugi Ovo Gledaju

Klik Vesti - Hronika

Klik Vesti - Evropa

Klik Mali Oglasi

Klik Bioritam Za Vas

¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje

Zanimljiva Nauka - Ostali Tekstovi

Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu