vrh
Meni

Snaga Sugestije


   Postoje mnogi primeri koji potvrđuju tezu da se sugestijom mogu izlečiti mnoge fizičke i duševne bolesti, ali postoji i druga strana medalje, a to je da sugestija ne deluje kod svakoga. Kada govorimo o moći sugestije, mi u suštini, govorimo o moći naše volje. Sugestija je, naime, samo sredstvo, a sila, koja izvršava zapoved sugestije je naša volja. Ona se može ispoljiti bilo kao težnja, bilo kao otpor. Sugestija je sredstvo kojim se pokušava oslabiti otpor volje.


    Veiki doprinos izučavanju sugestije i hipnoze dao je Emili Kue (1857-1926). On je ustvrdio da ne postoji hipnoza, već samo autohipnoza. Uloga hipnoterapeuta je samo da podstakne medija da hipnotizira samog sebe. Praksa, doista potvrđuje ovu hipotezu. Pogledajte samo savete koje iskusni teatralni hipnotizeri daju naivnim laicima. Prvo pravilo je da ne bi trebalo pozivati poznanike na svoje hipnotičke seanse. Prijatelj ivas dobro poznaju i nezamislivo im je da ih možete hipnotisati, te sa njima tako nešto nećete uspeti. Slično tome, verovatno ćete isto promašiti ako sami tražite svoje 'pokusne zečeve'. Za vas je najidealnije ako imate prijatelja koji će vas pred nekim svojim društvom opisati kao fenomenalnog hipnotizera, mada ste vi sigurno daleko od toga. Vi se pojavljujete tek nakon što vaš prijatelj ugovori seansu. Kada se žrtve pojave na njoj, biće usled uzbuđeja i straha, već napola hipnotizirane i sklone vašoj sugestiji. To je pravo vreme da se vi pojavite. Odglumite neki autoritativni nastup i celo će društvo zaspati pre nego što obrojite do deset. Što će se više opirati, to će brže sazpati.
    Emil Kue je odlučio stvoriti svoj sistem autosugestije koji će pomoći svima da sami sebe izleče i pomognu na bilo koji način. Kue je stalno govorio: 'Naučite sami sebe da izlečite!' Vi to možete učiniti. Lično nisam nikoga izlečio. Mogućnost izlečenja leži u vama. Pozovite u pomoć vlastiti duh neka posluži vašem fizičkom i duhovnom zdravlju. On će vas izlečiti i bićete snažni i sretni. Nisam lekar, niti pravim čuda, nisam čarobnjak, niti nemam nikakav naročiti dar koji mi pripisujete. Ja sam samo čovek kao i ostali ljudi. Moja uloga nije da lečim ljude, već jedino da ih učim kako da sami sebi pomognu'.
    Metoda Emila Kuea je sasvim jednostavna. Ono što želimo postići trebamo samo zamisliti. Duže bavljenje takvom zamisli rezultovaće ubrto objektivnim postignućem, pošto svaka zamisao ima tendenciju da se ostvari, to jest, da se manifestuje u pojavnom svetu.
    Emil Kue daje primer: 'Kad god budete želeli da učinite nešto što ima smisla ili što vam je dužnost, zamislite uvek da je to lako. Neka iza vaše svesti isčeznu reči: teško, nemoguće, ne mogu, to je jače od mene, ne mogu drugačije i slične. njihovo mesto neka zauzmu reči: to je lako, ja to mogu. Ako smatrate da je nešto lako, ono takvo za vas postaje čak i onda kada bi to drugima izgledalo teško. Vi ćete to učiniti brzo i bez napora. Ali ako bi vi to smatrali teškim ili nemogućim, ono bi za vas takvo i postalo iz jednostavnog razloga što vi to tako smatrate'.
    Godine 1932. pojavila se knjiga 'Autogeni trening, popuštanje napetosti uz koncentraciju', doktora Johanesa Hajnriha Šulca (1884-1970). Doktor Šulce je primetio da subjekti u hipnozi uvek imaju osećaj da im je telo teško i neobično toplo. Zaključio je da bi praktičar mogao samoga sebe 'prekopčati' u polu hipnotičko stanje ukoliko bi samom sebi sugerisao da mu je telo teško i toplo. Praksa je dokazala da je to zaista tako. Ovakav sistem opuštanja doktor Šulce je nazvao autogeni trening. I u današnje vreme mnogi entuzijasti širom sveta upotrebaljavaju ovu metodu, pogotovo u ovo današnje stresno vreme.
    Sve medode sugestije računaju na moć čovekove volje. Na nju su se oslanjali prvi okultni hipnotizeri koji su istraživali 'životni fluid', onda hipnotizeri koji su sugestijama lečili bolesnike, kao i oni koji su verovali u moć autosugestije. Teorije Emila Kuea se naizgled jedino ne uklapaju u ovakvu konstataciju, pošto je on tvrdio da je volja nemoćna pred silonom imaginacije. Opet, svaka se praksa imaginacije ili vizuelizacije nužno obavlja uz asistenciju volje. To postaje još očiglednije ukloliko problem obuhvatimo u kontekstu Šopenhauerove filozofije koja je dokazala da je čovekova volja suština svega, to jest, jedini subjekat, dok je sav pojavni svet, uključujući ovde i intimni svet čoveka, samo predstava.
    Razvoj nauke o sugestiji otkriva nam da je čovek, u svojoj ranijoj fazi, zamišljao da sugestija ne može dovoljno delovati na čoveka koji se ne nalazi u određenom transu, to jest, u određenom stanju sužene svesti. Emil Kue i doktor Šulce dokazali su da ona može delovati i na čoveka čija je svest potpuno budna. Razmotrimo sada neke slučajeve u kojima je sugestija poslužila nekome kao lek. Iskusni hipnoterapeut Kurt Topervajn spominje tako izvesnog gospodina Vagnera koji nije uspevao u tome da se odrekne pušenja, mada mu je zdravlje već bilo narušeno. Topervajn je svom pacijentu poklonio kasetu na kojoj su bile snimljene sugestije kao što su: 'Počevši od ovog trenutka prestaću sa pušenjem. Ništa me ne može odvratiti od toga. Radujem se i sretan sam što mogu nešto učiniti za svoje zdravlje. To mi iz dana u dan sve bolje polazi za rukom. Neću više pušiti. Pušenje mi je iz dana u dan sve odvratnije...' Nakon par meseci, Topervajnu je u ordinaciju bio dostavljen sanduk šampanjca i Vagenrova kartica na kojoj je pisala samo jedna reč - 'Hvala!'
    Jedna devojka je patila osam godina zbog astme. Sve to vreme, veći deo noći je provodila budna trudeći se da udahne dovoljno vazduha. Odlučila je da se prepusti tretmanu Emila Kuea. Već tokom prve seanse uspela je utonuti u dugi okrepljujući san. Istu noć imala je samo jedan napad astme koji je trajao svega četvrt sata. Autosugestija joj je pomogla da uskoro potpuno ozdravi.
    Jedna 55-godišnja sekretarica pristupila je kursu autogenog treninga sa nadom da će na njemu naučiti da lakše savlada svoje probleme. Bila je fascinirana uspehom. Evo njenog iskaza: 'Zdravstveno stanje mi se popravilo, a u prvom redu mnogo lakše podnosim duševna opterećenja. Problemi nisu više nerešivi. Spavam uglavnom mirnije i bolje. Dok sam pre duge sate ležala u postelji budna, a problemi su neprekidno rasli, autogeni trening mi je omogućio da brzo zaspim. Danju sam na radu svežija i ne umaram se više tako brzo. Imam više poverenja u sebe i budućnost...'
    Izvesna osoba iz Nensija dugo je bila nervni bolesnik. Patio je od strahova i manije proganjanja. Usled toga, probava mu je postala slaba, stalno je bio neraspoložen, noću nije mogao spavati, a pomišao je i da sebi oduzme život. Kako mu ni jedna terapija nije pomogla, obratio se za pomoć doktoru Kueu. Poboljšanje njegovog stanja bilo je ispočetka sporo, no nakon meseca dana, bolesnik je bio potpuno izlečen.
    Postoje mnogi primeri da se sugestijom mogu izlečiti mnoge fizičke i duševne bolesti. No, postoji i druga strana medalje. Postoji, naime, ogeoman broj ljudi kod kojih sugestija ne daje naročite rezultate. Na delovanje sugestije podozrivo gledaju i tradicionalni lekari koji tvrde da ona samo prigušuje simptome, ali ne uklanja i uzrok bolesti. Šta sda raditi? Očigledno je, sugestija ponekad deluje, ponekad daje začuđujuće rezultate, a ponekad nikakve. Možda je ovde u pitanju moć vere. Oni koji veruju, izlečiće se sugestijom, dok oni koji ne veruju neće. Još je Isus Hrist rekao: 'Verujte i sve će vam biti moguće'.
    Današnji čovek, naviknut da razmišlja naučno, utvrdiće vać nakon ove konstatacije da je predmet sugestije isuviše iracionalan.Naravno, ljudima koji su ozdravili pomoću sugestije, ništa ne znače ova naučna ogovaranja. Oni su sada zdravi i svejedno im je što za to ne postoje konstruktivna naučna objašnjenja. Pitanje koje nas zanima je, zašto se svi ljudi ne mogu koristiti blagodatima sugestije?
    Neka moderna istraživanja hipnoze pridonela su neobičnim uvidima. Izgleda, naime, da dubina sna medija zavisi delomično i o predstavi hipnoterapeuta o tome kakvu moć ima hipnoza. Hipnoterapeuti, koji skromno gledaju na hipnozu, postižu obično skromne rezultate i obrnuto. Na ovaj način moguće je dakle objasniti zašto nekima ne uspeva da se pomoću sugestije niti čak opuste, dok drugi njome ostvaruju fenomene masovnih halucinacija i slično.
    Većina ljudi je puna negativnih predstava o sebi i svetu. Pozitivna sugestija upućena ka njima završava poput cveta bačenog u sumpornu kiselinu. Uvođenje subjekta u hipnotičko stanje, doduše, uklanja neke njegove otpore, no ova praksa potencira nove probleme. Naime, izgleda da je čoveku suđeno da svesno samoostvaruje svoju ličnost. Ne možete u besvesnom hipnotičkom snu stvoriti jedinku koja će biti slobodna, svesna i budna. Šta da onda čini osoba koja teži poboljšanju svog fizičkog i duševnog zdravlja, a nije u stanju da se prepusti učinku sugestije iako bi htela pokušati autosugestijom ili nekom sličnom metodom učiniti prve korake?
    Savet je da tražite prave metode za vas i da ulažete u njih istinske napore i ne obeshrabrujete se ukoliko ne uspete odmah. Ljudi obično na početku pokazuju odlučno zanimanje za ovakve metode, ali kasnije podlegnu iskušenju da oslabe napor. Recite stoga sebi: 'Odlučio sam da se sredim'. Budite spremni da se uhvatite u koštac sa svojim najokrutnijim mislima, najviše ukorenjenim manama i najgorim slabostima. Kada ih pobedite videćete koliko je sve bilo vredno truda, a vaš osećaj blaženstva i spokoja biće neopisiv!

     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT  NAJBOLJA WEB SKOLA
Povratak Na Vrh Strane