Staljinov Lični Telepata

    Da li se neko danas ugleda na brkatog moćnika? Na jednu od uobičajenih parapsiholoških seansi u beloruskom gradu Gomelu, u prepunu salu iznenada, iz mraka banuše policajci u zelenim uniformama. U vreme Staljina to je značilo kraj seanse.

   Zvezdu ove predstave policajci su ugurali u svoj automobil i odjurili u nepoznatom pravcu. Zbilo se to 1940. godine, kada su ljudi svakodnevno nestajali, u zemlji u kojoj je policijski režim, po represalijama, bio atraktivniji i od vremena suludog rimskog cara Nerona. To je bilo vreme kolektivne začaranosti! Glavni mag toga vremena zvao se Josif Visarionović Staljin. Njegov mitski protivnik bio je pravi beli mag i psihik, Volf Mesing, zvezda predstave sa početka teksta i autsajder u pravom slislu reči.
    Tajna policija koja je privela Mesinga, platila je njegov policijski račun. Kofer sa garderobom ostao je u sobi, jer garderoba Mesingu više nije bila potrebna. Mesing je imao povez preko očiju jer nije smeo da zna kuda treba da bude  odveden. Misterija mu je otkrivena kada se u jednoj sobi-kabinetu našao lice u lice sa velikim komunističkim vođom. To je bio prvi susret između Staljina i najčuvenijeg poljskog telepate svih vremena, Volfa Mesinga.


    Ubeđen da je Staljina interesovalo šta može dobiti iskorištavanjem njegovih telepatskih sposobnosti, Mesing je doživeo veliko iznenađenje kada je shvatio da ruskog vođu interesuje nešto mnogo prozaičnije - Mesingovi uticajni prijatelji u Poljskoj. Staljin je htao da zna šta se dešava u Poljskoj i kakvi su ljudi članovi poljske vlade. Želeo je od Mesinga dobiti informacije 'iz prve ruke', a tek onda će istražiti njegove psihičke moći.

    Naime, tada je Mesing važio za najslavnijeg poljskog psihika, koji je često boravio u društvu poznatih ličnosti nauke, umetnosti i politike. Boemisao je sa mnogim ljudima na visokom položaju. Među njegovim brojnim prijateljima nalazio se maršal Pilsudski i nekoliko članova poljske vlade. No, okolnosti su bile takve da je Mesing morao pobeći iz Poljske. Hitler je tada raspisao za Mesingovu 'psihičku' glavu nagradu od 200.000 nemačkih maraka. To je bila bizarna uvertira brojnih susreta poljskog maga i Staljina.
    Harizmatična i sugestibilna ličnost Volfa Mesinga ostavila je snažan utisak na Staljina i on je vrlo brzo rešio da proveri i njegove psihičke moći koje su već postale legenda. Naime, za Mesinga se tvrdilo da može svoje misli da projektuje u mozak drugog čoveka, da čita tuđe misli i ometa ili navede ljude da se bave onim što im on nametne. Nepoverljivi Staljin, koji je već imao genijalni plan za Poljaka, naredio je Mesingu, ni manje ni više, no da opljačka Gosbanku. I to isključivo - psihičkim sredstvima.
    Ovaj zadatak Mesing je besprekorno obavio. Prišao je službeniku na šalteru i pružio mu prazan list papira istrgnut iz školske sveske. Na pult je stavio otvorenu praznu tašnu i u mislima naredio blagajniku da u nju stavi 100.000 rubalja. Blagajnik je pažljivo osmotrio papir i onda je uradio ono što je Mesing od njega tražio. Dva Staljinova službenika, koji su Mesinga čekali na ulici, bili su zaduženi da nadziru eksperiment. Oni su potvrdili da je zadatak korektno ispunjen. Mesing je pare vratio blagajniku koji je, kad je shvatio šta je uradio, dobio infarkt, srećom ne fatalan po život.
    Staljin je tada smislio složeniji i opasniji zadatak: da Mesing pobegne iz Kremlja gde su ga zatvorili i gde su ga čuvale tri smene stražara. Naređenje je bilo sprečiti ga u bekstvu!
    Kad se nakon pet minuta Mesing pojavio na ulici, nije se mogao suzdržati - okrenuo se visokom vladinom službeniku koji ga je posmatrao sa najvišeg sprata zgrade i veselo mu mahnuo. Kako je prevario svoje stražare ostalo je zauvek tajna jer su oni posle toga nestali (premešteni su navodno na druge poslove, da ne bi svedočili o neobičnim metodama i ljudima kojima se koristio njihov predsednik).


   Zapadnjaci, koji su imali izrazito karikiranu i nadrealističnu sliku o Staljinovoj ličnosti, nisu mogli ni pomisliti da se mogao baviti psihičkim istraživanjima. Za 'pametne' zapadnjake komunisti su žestoko proganjali spiritiste koji su, po njihovom mišljenju, vraćali narod u misticizam i sujeverje od čega su ga oni pokušavali doživotno izlečiti svojom naprednom ideologijom. Međutim, sami Sovjeti su objavili te vesti u uglednom časopisu 'Nauka i religija' u kome je u stvari bio objavljen deo Mesingove autobiografije 'O meni'.

    Sama činjenica da je ta tema prošla strogu političku cenzuru koja je službeno zastupala ateizam, pokazivala je da su to bile nepobitne činjenice i da Rusi nisu poistovećivali telepatiju sa religioznim praznoverjem i legendama. Sam Staljin je ove psihičke moći shvatio vrlo ozbiljno, pa je rešio da ih redovno koristi u svojoj vladavini i kontaktu sa državnicima drugih zemalja.
    Mnogo godina kasnije neki prijatelji Staljinovih unuka su ispričali kako se Mesing obreo u Staljinovoj letnjoj kući u Kuncevu. Naime, on ga je sam pozvao, ali mu nije dao nikakvu propusnicu ili pismenu potvrdu. Znalo se da tamo ne može ni ptičica da uleti i prođe neopaženo pored straže. Međutim, Mesing se u rekordnom vremenu pojavio u Staljinovoj radnoj sobi. Telepata je tvrdio da je stražare uverio da je Lavrentij Berija (slika gore levo), šef tadašnje Sovjetske tajne policije. Mesing nije bio nimalo nalik Beriju, nije čak na sebi imao ni Berijin čuveni zaštitni znak - svetlucavi monokl. Posle ovoga, glasine o Mesingovim sposobnostima širile su se zemljom poput sibirske oluje. Svi su bili svesni moći koje je Staljin dobio - mogao je svog telepatskog špijuna uvući na tajni sastanak bilo koje grupe ljudi i tako sprovoditi tajanstvenu i moćnu političku diktaturu i nametanje svojih misli i otkriti šta njegovi protivnici nameravaju.   
    Mnogi tvrde da je Staljin imao tajnu grupu natprirodno obdarenih ljudi koja mu je pomagala da sprovodi svoje grube i neprikosnovene odluke i besprekorno drži u pokornosti svoje osoblje, Partiju, pa i čitavu zemlju. Međutim, u ovoj teoriji ima nekoliko slabih tačka, a sve su redom ponovno vezane za Staljinove neobjašnjive poteze i propuste.


    Jedan od tih propusta vezan je za Mesingovu sposobnost koju je psihik vrlo, vrlo retko i nerado koristio - za predviđanje budućnosti. Ova je sposobnost, naime, Mesinga i naterala da napusti Poljsku. Na seansi u jednom od varšavskih pozorišta Mesing je, 1937. godine, pred više od hiljadu gledalaca, prorekao da će Hitler umreti ako krene na istok. Bilo je dobro poznato koliko je fašistički vođa bio osetljiv na proročanstva i sve vrste magije. Nemačkog psihika Erika Hanusena, nacisti su ubili čim su došli na vlast jer je mnogo znao o njihovim planovima. Kada su fašisti 1939. ušli u Poljsku, za Mesinga su počeli najteži dani u životu. Poreklom Jevrejin, pa još i psihik, bio je prvi na njihovom udaru. Njegova rodbina i veliki deo prijatelja bili su zaklani u varšavskom getu.
    Samog Mesinga, koji se krio u skladištu mesa, prepoznao je na ulici jedan nacistički oficir. Brzo je izvadio iz džepa crnu knjigu sa fotografijama neprijatelja Novog poretka za kojima se tragalo, a onda je tako udario Mesinga da mu je izbio šest zuba i unakazio lice. Tako je Mesing dospeo u nacistički zatvor. Video je da mu nema više života, pa je prikupio sve svoje psihičke moći i naterao sve policajce da uđu u jednu sobu. Svi stražari, skupa sa šefom stanice, odjednom su osetili neodoljivu potrebu da uđu baš u tu sobu. Mesing je ležao poput mrtvaca na jednoj dasci, a onda, dok su se oni skupljali, potrčao koliko ga noge nose, izleteo iz stanice i pojurio ka granici. Tako se obreo u Brest-Litovsku koji je vrveo od poljskih izbeglica, u zemlji čiji čak ni jezik nije znao.

    Mesing je zatražio posao u Ministarstvu kulture, koristeći se verovatno snagom  svoje volje i sugestibilnosti, ali je dobio odgovor da ovde ne veruju da postoji telepatija i da im vračevi i proroci nisu ni najmanje potrebni. Ovu barijeru komunističkog duha Mesing je rešio da sruši, izveo je u Ministarstvu nekoliko vrlo upečatljivih predstava uverivši ih da su im 'vračevi' itekako potrebni i dobio dozvolu da organizuje svoje predstave u Belorusiji.


    Mesing objašnjava da ljudske misli prima u slikama. Najčešće mu je pred očima slika određene akcije ili mesta. Ovaj telepata naročito insistira na tome da u telepatiji nema ničeg natprirodnog i da je to jednostavna spoznaja prirodnih zakona. On sebe najpre dovede u stanje potpune opuštenosti i za to vreme oseća kako prikuplja snagu - telepatija iziskuje strahovito puno energije. Tada može čitati svaku i svačiju misao. Ponekad ih iz opšte gungule od najraznovrsnijih misli izdvaja tako što dotakne onoga ko šalje misao, ali taj dodir nije i neophodan.
    Videvši u pozorištu Mesinga na delu tadašnji ruski naučnici su postavili teoriju da Mesing dobija poruke pomoću ideomotoričnih pokreta - gotovo neprimetnih, nesvesnih pokreta mišića koji menjaju izraz lica, ritam disanja i slično.  Ove pokrete može uočiti samo veoma izvežban posmatrač, kakav Mesing sigurno jeste. Činjenica da telepata ponekad dohvati čoveka za ručni zglob iskorištena je za tvrdnju da on iz nesvesnog kočenja muskulature zaključuje kada treba da krene i kad da stane, što onda deluje kao da 'čita' misli toga čoveka.
    Na ovu nategnutu i iskonstruisanu teoriju osetljivi Mesing je veoma burno reagovao tvrdeći da zavezanih očiju još lakše prima misli, jer se onda potpuno usredsredi na njegovu misao i ne gubi energiju na vizuelno registrovanje, koje zauzima mnogo mesta u mozgu i konkuriše direktnom primanju misli. Ovu teoriju je 1950. godine postavio Odsek za filozofiju sovjetske akademije nauka, kada je vršio veliki pritisak na Mesinga u cilju da pronađe za njegove psihičke moći objašnjenje dosledno principima tada vežeće materijalističke i komunističke filozofije. Po rečima Mesinga, bilo je to najrepresivnije doba režima koji je konstruisao misli i život prema svojim ideološkim ciljevima, a ne pravom stanju stvari i na osnovu validnih i nepristrasnih naučnih eksperimenata. Ideomotoričko objašnjenje Mesingovih moći bilo je odštampano kao objašnjenje na poleđini programa svih njegovih predstava, što je bio najvidljiviji i najslikovitiji vid režima kulta ličnosti - Staljina.
    Stvari su se izmenile posle Staljinove smrti. Komunizam je metamorfozirao u mnogo realniju i slobodniju varijantu koja se blagotvorno odrazila i na nauku, vraćenu Lenjinovim principima i kulturno-naučnom nasleđu čitave civilizacije. U Mesingovom slučaju to se ogledalo u zvaničnom priznanju, ponovo objavljenom u časopisu Nauka i religija, da se sve ono što je Mesing činio po Staljinovim naredbama ne može objasniti ideomotoričkom teorijom, a naročito ne telepatski prenos u kome su prijemnik i predajnik razdvojeni prostorom. Ona takođe ne može objasniti ni kako se primaju apstraktne ideje, složene i originalne, za koje Mesing kaže da ih prima mnogo lakše jer su zanimljive i izdvajaju se od drugih, banalnih, uobičajenih misli vezanih za svakodnevicu.


    Mesing je, tokom dugih godina boravka u Sovjetskom Savezu, učvrstio svoj ateizam koji ga je u detinjstvu, u Poljskoj, sprečio da se posveti verskoj školi, iako su mu njegovi rabini prorekli, zbog njegovih moći, veliku slavu i predodređenost za sveštenika. U njegovo vreme spiritizam je bio veoma popularan i one je Mesingu pomogao da izoštri svoja psihička čula, ali je uvek na tu temu citirao Engelsa: 'Spiritizam je najprimitivnije praznoverje'. Po Lenjinu - sve je to šarlatanstvo. I Mesing je smatrao da su glavni krivci što telepatija nije još uvek ispravno naučno ispitana - spiritisti. Društvo zbog spiritista, poistovećuje sve ljude koji imaju natprirodne moći sa šarlatanima zato što ove druge prečesto viđa kako zarađuju pare na ljudskoj lakovernosti i nesposobnosti nauke da objasni ovaj fenomen.
    Međutim, spiritizam je bio toliko u modi da je zahvatio i najviše krugove u vladi. Na Dvadesetom kongresu Komunističke partije održanom 1961. godine u Moskvi, Nikita Hruščov je osudio Staljinove političke greške i stavio tačku na to neslavno razdoblje komunističkog poretka. Tada se javila Darja Lazarkina, žrtva velike čistke 1937. godine, kada je, sa mnogobrojnim starim boljševicima dospela u radni logor i tamo ostala devetnaest godina. Pošto joj je Lenjin bio i ostao idol i jedina moralna i duhovna podrška u tim užasnim godinama, ona je i spiritistički komunicirala sa njim tokom mnogobrojnih seansi kojima je prisustvovala u logoru. U jednoj od njih Lenjin joj je, navodno, poručio da mu je nezgodno što on i Staljin, koji je Sovjetskom Savezu naneo toliko zla, počivaju u istom mauzoleju. Ovo je Lazarkina iznela na skupu i bila je propraćena gromoglasnim pljeskom. Novine su preskočile direktno Lenjinovo obraćanje, a detaljno opisale ženinu molbu da se Staljin izmesti iz mauzoleja, što je uskoro i učinjeno. Po direktivi Lenjinovog duha ili ne, tek Staljin je uklonjen sa Crvenog trga. Pitanje je koliko je ovakvih i sličnih poteza bilo uzrokom posledice nečijeg jakog duha, volje, nametanja ili čitanja misli na što ukazuje činjenica da se Staljinizam tako dugo održavao u tako slepoj pokornosti naroda.

    Gde je sve Staljin upotrebio svog telepatu Mesinga i druge ruske ekstrasense, može se samo špekulisati i zaključivati na osnovu efikasnosti izvršenja njegovih naređenja. Međutim, na jednom mestu je veliki diktator omanuo. Sposobnost da se telepatskim putem ometu ili iskrive misli druge osobe najviše je zanimalo Staljina u vremenu kada je već dobro poznavao Mesinga. Dvadesete i tridesete godine XX veka bile su u sovjetskoj nauci i parapsihologiji obeležene izrazitim težnjama da se pronađe način za kontrolu ljudskog tela i duha, što bi onda bilo stavljeno u funkciju neometanog ustanovljavanja novog poretka i vlasti.
    U to vreme postojala je izričita zabrana u ovoj zemlji da se javno govori o proricanju, ali bi poneka vest ipak 'procurila' u visokim sovjetskim krugovima. Godine 1940. su Sovjeti i Nemci živeli u velikom prijateljstvu, što su i pismeno potvrdili aktom o nenapadanju. Upravo te godine Mesing je u jednom privatnom moskovskom klubu prorekao da će sovjetski tenkovi ući u Berlin. Staljin naovo nije obratio nikakvu pažnju, ali Nemci su se opasno uzbudili i njihova ambasada je momentalno protestvovala. U komunističkoj eliti ova vest izazvala je pravu senzaciju, i sovjetski diplomatski kor je dobio veoma nezgodan i težak zadatak. Nakon vrlo dugog savetovanja dao je zvaničnu izjavu da Ruse niko ne može smatrati odgovornima za proricanja Volfa Mesinga. Nemci, koji su još uvek bili duboko ranjeni Mesingovim proročanstvom Hitlerove smrti, nisu baš bili zadovoljni odgovorom svojih istočnih 'prijatelja'.
    Verovatno je Mesingu bilo lako uhvatiti nedobronamerne misli Nemaca prema Rusiji, te je prorekao i nemački napad na Sovjetski Savez. Bez obzira koliko bio uveren u njegove privatne i pojedinačne psihičke uspehe, Staljin je negirao Mesingu telepatske sposobnosti na 'nivou nacije', čvrsto verujući u prijateljstvo sa Nemcima. U realnosti Hitlerovog napada poverovao je tek kad su nemački tenkovi već dobrano zabrazdili u sovjetsku teritoriju.
    Rat je uveliko besneo kada je 1943. godine Mesing izašao u javnost sa novim proročanstvom. U rukama nacista bio je čitav Baltik, Ukrajina, Belorusija i Krim. Pred naletom nezadržive nemačke vojske, Mesing je bio evakuisan u Sibir i tamo nastavio sa svojim predstavama. Na jednoj od njih je, pred prepunim gledalištem opere grada Novosibirska, prorekao da će se rat završiti u prvoj nedelji meseca oktobra 1945. godine.


    Mesing je uporno tvrdio da njegova sposobnost proricanja nije u kontradikciji sa materijalističkim pogledom na svet koji je zastupala marksističko-lenjinistička ideologija. Prema njemu, postoje različiti putevi sticanja znanja. Jedan je put nauke, a drugi - put direktne spoznaje, prekognicije. Razlog što mnogi naučnici u Sovjetskom Savezu to nisu shvatili je, osim nejasnih predstava o prostoru i vremenu, i strah komunističkih ideologa da ruski seljak ne zapadne ponovo u mrak praznoverja. Naučnike je užasavala pomisao da mogućnost proricanja budućnosti znači i da se u njoj ništa ne može izmeniti. Po Mesingu, postoje i slobodna volja i konfiguracije koje se ponavljaju, a koje su ishod međuodnosa prošlosti i sadašnjosti.
    Ovo Mesingovo objašnjenje prekognicije nije potpuno razuverilo sovjetske cenzore od pretpostavke da će štampati nešto što može naneti veliku štetu ljudima. Kada je 1967. godine najavljeno štampanje Mesingove autobiografije od strane izdavačke kuće 'Sovjetska Rusija', dozvola za štampanje je bila povučena i rukopis je nastavio da kruži od ruke do ruke. Verovatno je proricanje i iznošenje pred javnost velikog broja Mesingovih 'čuda' uznemirilo pojedince na položaju i gornje slojeve Partije, najverovatnije one sa kojima je Mesing manipulisao po Staljinovom naređenju. Sam Mesing je uprkos tome i opstao i profitirao toliko da je kao građanin, sam kupio dva ratna aviona i poklonio ih sovjetskoj vazdušnoj floti. Jedan od razloga je što je kao izvrstan šoumen zabavljao sve ljude odreda temom o telepatiji o kojoj nisu smeli javno govoriti ni najveći ruski naučnici. Drugi razlog se svakako krije u Mesingovoj moći da deluje na misli ljudi koji bi odlučili da mu zagorčaju život, mada je sigurno veliki broj njih držao u ruci prostom činjenicom što su bili uključeni u Staljinove poteze. Kako bilo da bilo, Mesig je prorekao vreme kada će ljudi evoluirati u novu civilizaciju upravo zahvaljujući konačnoj spoznaji svojih pravih psihičkih moći.