Desilo Se u Ovaj Dan - 15. Oktobar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 15. oktobra! Šta se sve nekada dešavalo petnaestog oktobra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 70. pre naše ere - Rođen je Vergilije Publije Maron, rimski pesnik. Napisao je dela: 'Bukolike', 'Georgike' i junački ep 'Eneida' o legendarnom Enejinom putovanju posle pada Troje i njegovom nastanjenju u Laciji.
■ 533. - Rimski vojskovođa Belizar osvaja Kartagu i ukida Vandalsko kraljevstvo.
■ 1529. - Završena prva opsada Beča povlačenjem turske vojske sultana Sulejmana Veličanstvenog.
■ 1542. - Rođen je mogulski car Abu ul Fat Dželaludin Akbar, jedan od najvećih vladara Indije, koji je pokorio pobunjene države Gudžarat i Kašmir i osvojio Avganistan. Sproveo je značajne reforme, ukinuo ropstvo i pokušao da stvori novu sinkretističku religiju koja bi ujedinila Hinduse i muslimane.
■ 1552. - Ivan Grozni anektira Kazanski kanat.
■ 1564. - Umro je Andreas Vesalius, flamanski lekar i anatom.
■ 1581. - Pod pokroviteljstvom Katarine Mediči u Parizu izvedena prva celovečernja baletska predstava, pa se taj dan uzima kao datum nastanka baleta.
■ 1582. - U Španiji, Portugaliji i papskim državama u Italiji počela primena gregorijanskog kalendara, tako što je eliminisano 10 dana, a 5. oktobar 1582. postao 15. oktobar.
■ 1605. - Umro je Akbar Veliki, mogulski vladar.
■ 1608. - Rođen je italijanski fizičar i matematičar Evanđelista Toričeli koji je otkrio princip živinog barometra (Toričelijeva cev). Bio je saradnik Galilea Galileija, posle čije smrti je nasledio katedru za matematiku na univerzitetu u Firenci.
■ 1791. - Rođen je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija, preteča srpskih romantičara i autor dela nacionalno-romantičarske egzaltacije, koji je nadimak dobio po mestu rođenja. Školovao se u Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički učitelj njegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovića Njegoša.
■ 1809. - Rođen je Aleksej Kolcov, ruski pesnik.
■ 1814. - Rođen je ruski pisac Mihail Jurjevič Ljermontov, čije su pesme koje je napisao još kad je bio dečak bile antologijske. Obeshrabren stanjem u Rusiji, padao je u rezignaciju i osećao nemoć inteligencije da reši teška pitanja epohe. Zbog slobodoumnih stihova dvaput je proterivan na Kavkaz. Poginuo je 1841. u dvoboju. Dela su mu: 'Junak našeg doba', 'Maskarada', 'Demon', 'Pesma o trgovcu Kalašnikovu', 'Oblaci' ...
■ 1815. - Četiri meseca posle poraza njegove armije u bici kod Vaterloa prognani francuski car Napoleon Prvi Bonaparta stigao je na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, na kojem je umro 1821.
■ 1817. - Umro je poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško, učesnik Američkog rata za nezavisnost i ađutant Džordža Vašingtona, kasnije prvog predsednika SAD. Po povratku u domovinu borio se protiv rasparčavanja Poljske, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. Umro je u izbeglištvu u Švajcarskoj.
■ 1834. - Srpski knez Miloš Obrenović je ukazom o Velikoj školi u Kragujevcu naložio 'popečitelju prosveštenija' da 'novi i shodni poredak uvede, kako bi se u njoj i one nauke predavale koje se u prosveštenijim evropejskim carstvima i po školama, takozvanim gimnazijama, predaju'. Tu gimnaziju pohađali su mnogi srpski pisci i umetnici - Radoje Domanović, Jovan Ilić, Svetozar Marković, Sreten Popović, Vojislav Ilić, Dobrica Milutinović.
■ 1844. - Rođen je Fridrih Niče, nemački filozof, profesor klasične filologije. Osnovu njegovog filozofskog učenja predstavlja ideja o natčoveku. Dela su mu više pesničkog nego naučnog karaktera, a neko vreme je, naročito početkom 20. veka, uticao na književno stvaranje u većini evropskih zemalja. Dela su: 'Tako je govorio Zaratustra', 'Ecce Homo', 'Rođen jeje tragedije', 'Volja za moć', 'Ljudsko, suviše ljudsko'...
■ 1881. - Objavljen je prvi američki ribolovački časopis - 'American Angler'.
■ 1893. - Rođen je Carol II, rumunski kralj.
■ 1894. - Pod optužbom za veleizdaju u Parizu uhapšen francuski oficir Alfred Drajfus, čime je počela burna afera koja je godinama potresala društveni i politički život Francuske. Bez dokaza osuđen na doživotnu robiju, ali je posle velikog negodovanja javnosti i angažovanog istupa pisca Emila Zole otkriven pravi krivac, a Drajfus rehabilitovan.
■ 1906. - Rođen je Viktorija Spivi, američka pevačica i tekstopisac.
■ 1914. - Rođen je Mohammed Sahir, afganistanski šah 1933-1973.
■ 1915. - Rođen je Jitzhak Shamir, izraelski političar i državnik.
■ 1917. - U Francuskoj, u šumi Vensen, nadomak Pariza, pogubljena je Mata Hari (pravo ime Margaretha Geertruida Zelle), igračica i kurtizana, poreklom Holanđanka, upamćena kao nemačka špijunka za vreme Prvog svetskog rata.
■ 1920. - Rođen je Henri Verneuil, francuski režiser.
■ 1923. - Rođen je Italo Calvino, talijanski književnik.
■ 1926. - Rođen je Michel Foucault, francuski filozof.
■ 1928. - Nemački dirižabl 'Grof Cepelin' obavio prvi komercijalan let preko Atlantika.
■ 1929. - Rođen je Milorad Pavić, srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti XVII - XIX veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, profesor univerziteta. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine do smrti. Pavić je bio romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom 'Hazarski rečnik' koji je objavio 1984. godine. Preminuo je u Beogradu 30. novembra 2009. Bio je počasni doktor Sofijskog univerziteta i predsednik Srpsko–ukrajinskog društva, član Evropskog udruženja za kulturu, član Srpskog PEN centra, član Krunskog saveta. U Narodnoj biblioteci Srbije se nalazi njegov legat koji je prvi put predstavljen javnosti avgusta 2013. godine.
■ 1934. - Rođen je Slobodan Aligrudić, srpski glumac.
■ 1941. - Kraljevački oktobar - Nemačka masovna odmazda nad nedužnim stanovnicima Kraljeva.
■ 1944. - Poginula Anka Matić Grozda, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
■ 1945. - Umro je Pjer Laval, premijer 'Višijevske Francuske'.
■ 1946. - Ubio se Herman Gering, nacistički lider. Izvršio je samoubistvo u zatvorskoj ćeliji dan pre izvršenja smrtne kazne na koju ga je osudio Međunarodni sud za ratne zločine u Nirnbergu.
■ 1948. - Rođen je Kris de Burg, irski pop-pevač.
■ 1949. - U Mađarskoj pogubljeni Laslo Rajk, Tibor Sonji i Andraš Salai . Na montiranom sudskom procesu oni su osuđeni na smrt kao 'buržoaski revizionisti i titoisti'. Posmrtno rehabilitovani 1956. kao žrtve kulta ličnosti.
■ 1951. - Početak emitiranja I Love Lucy, jedne od najpopularnijih TV-serija svih vremena.
■ 1952. - Rođen je Vahid Halilhodžić, bosanskohercegovački fudbaler i trener.
■ 1959. - Rođena je Sarah Ferguson, bivša supruga britanskog princa Andrewa, vojvode od Yorka.
■ 1964. - Nikita Hruščov smenjen sa mesta prvog sekretara Sovjetske komunističke partije, na njegovo mesto došao Leonid Brežnjev. Novi premijer postao Aleksej Kosigin.
■ 1964. - Umro je Cole Porter, američki kompozitor.
■ 1970. - Rođen je Biljana Srbljanović, srpska književnica.
■ 1972. - Umro je Viktor Bubanj, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik avijacije JNA i narodni heroj Jugoslavije.
■ 1987. - U državnom udaru ubijen predsednik Burkine Faso, kapetan Tomas Sankara, a šef države je postao kapetan Blez Kompaore.
■ 1989. - Umro je srpski pisac Danilo Kiš, jedan od najvećih u srpskoj literaturi, u čijim je delima sažeta sva gorčina surovog XX veka. Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu.
■ 1990. - Sovjetski predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov dobio Nobelovu nagradu za mir, s obrazloženjem da je zadužio svet politikom mira, ali su mnogi u njegovoj zemlji to kasnije doživeli kao nagradu za razbijanje SSSR-a.
■ 1991. - Skupština BiH donela Akt o reafirmaciji suverenosti Republike Bosne i Hercegovine. Tim činom odlučeno je da se povuku predstavnici BiH iz rada saveznih organa dok se ne postigne dogovor između svih republika koje sačinjavaju Jugoslaviju. Na to su pristali predstavnici SDA i HDZ, dok su predstavnici SDS-a odbili delovati po donesenom aktu.
■ 1993. - Nobelovu nagradu za mir dobili predsednik Južne Afrike Frederik Vilem de Klerk i vođa Afričkog nacionalnog kongresa Nelson Mendela za doprinos okončanju režima aparthejda u Južnoj Africi.
■ 1995. - Na referendumu u Iraku predsednik Sadam Husein kao jedini kandidat dobio skoro stoprocentnu podršku da i narednih sedam godina predvodi državu.
■ 1997. - Kongoanski pobunjenici ušli u glavni grad Brazavil i zbacili predsednika Paskala Lisubu. Posle četvoromesečnog građanskog rata, na vlast se vratio bivši predsednik Denis Sasu Ngueso.
■ 1998. - Na osnovu dogovora predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i izaslanika SAD Ričarda Holbruka, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić i komandant NATO Vesli Klark potpisali sporazum o uspostavljanju vazdušne posmatračke misije na Kosovu.
■ 2000. - Ubedljivom pobedom na parlamentarnim izborima Liberalna demokratija Slovenije Janeza Drnovšeka vratila se na vlast. Time je okončana šestomesečna vladavina desnice na čelu sa Andrejem Bajukom.
■ 2003. - Kina je u svemir lansirala Shenzhou 5, svoju prvu svemirsku letelicu s ljudskom posadom, a u njoj se nalazi astronaut Yang Liwei.
■ 2006. - Turski pisac, romansijer Orhan Pamuk dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
■ 2007. - Evropska unija i Crna Gora potpisale su u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
■ 2008. - U Srbiji prvi put pušten u rad IPTV. Provajder je Telekom Srbija
■ 2010. U Alpama, kroz masiv Gotthard, u Švajcarskoj, probijen je najduži željeznički tunel na svijetu od 57 kilometara. Probijanje tunela počelo je 1993, a izgradnja je procijenjena na sedam milijardi eura. Službeno je otvoren 1. juna 2016. godine.
■ 2013. - Švajcarska je, potpisavši međunarodni sporazum o borbi protiv utaje poreza, ukinula bankarsku tajnost, čime je označen kraj specifične pozicije bankarskih računa u toj zemlji.
■ 2013. - Fudbalska reprezentacija Bosne i Hercegovine prvi se put u istoriji plasirala na Svetsko prvenstvo u fudbalu.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1529. - Završena prva opsada Beča povlačenjem turske vojske sultana Sulejmana Veličanstvenog.
■ 1542. - Rođen je mogulski car Abu ul Fat Dželaludin Akbar, jedan od najvećih vladara Indije, koji je pokorio pobunjene države Gudžarat i Kašmir i osvojio Avganistan. Sproveo je značajne reforme, ukinuo ropstvo i pokušao da stvori novu sinkretističku religiju koja bi ujedinila Hinduse i muslimane.
■ 1552. - Ivan Grozni anektira Kazanski kanat.
■ 1564. - Umro je Andreas Vesalius, flamanski lekar i anatom.
■ 1581. - Pod pokroviteljstvom Katarine Mediči u Parizu izvedena prva celovečernja baletska predstava, pa se taj dan uzima kao datum nastanka baleta.
■ 1582. - U Španiji, Portugaliji i papskim državama u Italiji počela primena gregorijanskog kalendara, tako što je eliminisano 10 dana, a 5. oktobar 1582. postao 15. oktobar.
■ 1605. - Umro je Akbar Veliki, mogulski vladar.
■ 1608. - Rođen je italijanski fizičar i matematičar Evanđelista Toričeli koji je otkrio princip živinog barometra (Toričelijeva cev). Bio je saradnik Galilea Galileija, posle čije smrti je nasledio katedru za matematiku na univerzitetu u Firenci.
■ 1791. - Rođen je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija, preteča srpskih romantičara i autor dela nacionalno-romantičarske egzaltacije, koji je nadimak dobio po mestu rođenja. Školovao se u Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički učitelj njegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovića Njegoša.
■ 1809. - Rođen je Aleksej Kolcov, ruski pesnik.
■ 1814. - Rođen je ruski pisac Mihail Jurjevič Ljermontov, čije su pesme koje je napisao još kad je bio dečak bile antologijske. Obeshrabren stanjem u Rusiji, padao je u rezignaciju i osećao nemoć inteligencije da reši teška pitanja epohe. Zbog slobodoumnih stihova dvaput je proterivan na Kavkaz. Poginuo je 1841. u dvoboju. Dela su mu: 'Junak našeg doba', 'Maskarada', 'Demon', 'Pesma o trgovcu Kalašnikovu', 'Oblaci' ...
■ 1815. - Četiri meseca posle poraza njegove armije u bici kod Vaterloa prognani francuski car Napoleon Prvi Bonaparta stigao je na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, na kojem je umro 1821.
■ 1817. - Umro je poljski nacionalni junak Tadeuš Košćuško, učesnik Američkog rata za nezavisnost i ađutant Džordža Vašingtona, kasnije prvog predsednika SAD. Po povratku u domovinu borio se protiv rasparčavanja Poljske, ali je njegova vojska poražena u oktobru 1794. Umro je u izbeglištvu u Švajcarskoj.
■ 1834. - Srpski knez Miloš Obrenović je ukazom o Velikoj školi u Kragujevcu naložio 'popečitelju prosveštenija' da 'novi i shodni poredak uvede, kako bi se u njoj i one nauke predavale koje se u prosveštenijim evropejskim carstvima i po školama, takozvanim gimnazijama, predaju'. Tu gimnaziju pohađali su mnogi srpski pisci i umetnici - Radoje Domanović, Jovan Ilić, Svetozar Marković, Sreten Popović, Vojislav Ilić, Dobrica Milutinović.
■ 1844. - Rođen je Fridrih Niče, nemački filozof, profesor klasične filologije. Osnovu njegovog filozofskog učenja predstavlja ideja o natčoveku. Dela su mu više pesničkog nego naučnog karaktera, a neko vreme je, naročito početkom 20. veka, uticao na književno stvaranje u većini evropskih zemalja. Dela su: 'Tako je govorio Zaratustra', 'Ecce Homo', 'Rođen jeje tragedije', 'Volja za moć', 'Ljudsko, suviše ljudsko'...
■ 1881. - Objavljen je prvi američki ribolovački časopis - 'American Angler'.
■ 1893. - Rođen je Carol II, rumunski kralj.
■ 1894. - Pod optužbom za veleizdaju u Parizu uhapšen francuski oficir Alfred Drajfus, čime je počela burna afera koja je godinama potresala društveni i politički život Francuske. Bez dokaza osuđen na doživotnu robiju, ali je posle velikog negodovanja javnosti i angažovanog istupa pisca Emila Zole otkriven pravi krivac, a Drajfus rehabilitovan.
■ 1906. - Rođen je Viktorija Spivi, američka pevačica i tekstopisac.
■ 1914. - Rođen je Mohammed Sahir, afganistanski šah 1933-1973.
■ 1915. - Rođen je Jitzhak Shamir, izraelski političar i državnik.
■ 1917. - U Francuskoj, u šumi Vensen, nadomak Pariza, pogubljena je Mata Hari (pravo ime Margaretha Geertruida Zelle), igračica i kurtizana, poreklom Holanđanka, upamćena kao nemačka špijunka za vreme Prvog svetskog rata.
■ 1920. - Rođen je Henri Verneuil, francuski režiser.
■ 1923. - Rođen je Italo Calvino, talijanski književnik.
■ 1926. - Rođen je Michel Foucault, francuski filozof.
■ 1928. - Nemački dirižabl 'Grof Cepelin' obavio prvi komercijalan let preko Atlantika.
■ 1934. - Rođen je Slobodan Aligrudić, srpski glumac.
■ 1941. - Kraljevački oktobar - Nemačka masovna odmazda nad nedužnim stanovnicima Kraljeva.
■ 1944. - Poginula Anka Matić Grozda, učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.
■ 1945. - Umro je Pjer Laval, premijer 'Višijevske Francuske'.
■ 1946. - Ubio se Herman Gering, nacistički lider. Izvršio je samoubistvo u zatvorskoj ćeliji dan pre izvršenja smrtne kazne na koju ga je osudio Međunarodni sud za ratne zločine u Nirnbergu.
■ 1948. - Rođen je Kris de Burg, irski pop-pevač.
■ 1949. - U Mađarskoj pogubljeni Laslo Rajk, Tibor Sonji i Andraš Salai . Na montiranom sudskom procesu oni su osuđeni na smrt kao 'buržoaski revizionisti i titoisti'. Posmrtno rehabilitovani 1956. kao žrtve kulta ličnosti.
■ 1951. - Početak emitiranja I Love Lucy, jedne od najpopularnijih TV-serija svih vremena.
■ 1952. - Rođen je Vahid Halilhodžić, bosanskohercegovački fudbaler i trener.
■ 1959. - Rođena je Sarah Ferguson, bivša supruga britanskog princa Andrewa, vojvode od Yorka.
■ 1964. - Nikita Hruščov smenjen sa mesta prvog sekretara Sovjetske komunističke partije, na njegovo mesto došao Leonid Brežnjev. Novi premijer postao Aleksej Kosigin.
■ 1964. - Umro je Cole Porter, američki kompozitor.
■ 1970. - Rođen je Biljana Srbljanović, srpska književnica.
■ 1972. - Umro je Viktor Bubanj, učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik avijacije JNA i narodni heroj Jugoslavije.
■ 1987. - U državnom udaru ubijen predsednik Burkine Faso, kapetan Tomas Sankara, a šef države je postao kapetan Blez Kompaore.
■ 1989. - Umro je srpski pisac Danilo Kiš, jedan od najvećih u srpskoj literaturi, u čijim je delima sažeta sva gorčina surovog XX veka. Pisao je negovanim stilom, s moderno shvaćenom fabulom. Diplomirao je svetsku književnost na Beogradskom univerzitetu.
■ 1990. - Sovjetski predsednik Mihail Sergejevič Gorbačov dobio Nobelovu nagradu za mir, s obrazloženjem da je zadužio svet politikom mira, ali su mnogi u njegovoj zemlji to kasnije doživeli kao nagradu za razbijanje SSSR-a.
■ 1991. - Skupština BiH donela Akt o reafirmaciji suverenosti Republike Bosne i Hercegovine. Tim činom odlučeno je da se povuku predstavnici BiH iz rada saveznih organa dok se ne postigne dogovor između svih republika koje sačinjavaju Jugoslaviju. Na to su pristali predstavnici SDA i HDZ, dok su predstavnici SDS-a odbili delovati po donesenom aktu.
■ 1993. - Nobelovu nagradu za mir dobili predsednik Južne Afrike Frederik Vilem de Klerk i vođa Afričkog nacionalnog kongresa Nelson Mendela za doprinos okončanju režima aparthejda u Južnoj Africi.
■ 1995. - Na referendumu u Iraku predsednik Sadam Husein kao jedini kandidat dobio skoro stoprocentnu podršku da i narednih sedam godina predvodi državu.
■ 1997. - Kongoanski pobunjenici ušli u glavni grad Brazavil i zbacili predsednika Paskala Lisubu. Posle četvoromesečnog građanskog rata, na vlast se vratio bivši predsednik Denis Sasu Ngueso.
■ 1998. - Na osnovu dogovora predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i izaslanika SAD Ričarda Holbruka, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić i komandant NATO Vesli Klark potpisali sporazum o uspostavljanju vazdušne posmatračke misije na Kosovu.
■ 2000. - Ubedljivom pobedom na parlamentarnim izborima Liberalna demokratija Slovenije Janeza Drnovšeka vratila se na vlast. Time je okončana šestomesečna vladavina desnice na čelu sa Andrejem Bajukom.
■ 2003. - Kina je u svemir lansirala Shenzhou 5, svoju prvu svemirsku letelicu s ljudskom posadom, a u njoj se nalazi astronaut Yang Liwei.
■ 2006. - Turski pisac, romansijer Orhan Pamuk dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
■ 2007. - Evropska unija i Crna Gora potpisale su u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
■ 2008. - U Srbiji prvi put pušten u rad IPTV. Provajder je Telekom Srbija
■ 2010. U Alpama, kroz masiv Gotthard, u Švajcarskoj, probijen je najduži željeznički tunel na svijetu od 57 kilometara. Probijanje tunela počelo je 1993, a izgradnja je procijenjena na sedam milijardi eura. Službeno je otvoren 1. juna 2016. godine.
■ 2013. - Švajcarska je, potpisavši međunarodni sporazum o borbi protiv utaje poreza, ukinula bankarsku tajnost, čime je označen kraj specifične pozicije bankarskih računa u toj zemlji.
■ 2013. - Fudbalska reprezentacija Bosne i Hercegovine prvi se put u istoriji plasirala na Svetsko prvenstvo u fudbalu.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
