Ponuda Tema

Desilo Se u Ovaj Dan - 09. Oktobar

   Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 09. oktobra! Šta se sve nekada dešavalo devetog oktobra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
19. - Umro je Germanik Julije Cezar, rimski vojskovođa i državnik.

1547. - Rođen je slavni španski književnik Migel de Servantes. Bio je najpre pomorac i sekretar rimskog kardinala Akvivija, a potom i vojnik. Njegov književni rad veoma je bogat i raznovrstan. Prva dela, roman 'Galatea' i nekoliko pesama i pozorišnih komada, doživela su osrednji uspeh, da bi kasnije objavio svoje najbolje delo, 'Don Kihot', roman koji najvernije oslikava njegovu umetničku genijalnost u opisivanju, pripovedanju, dijalogu i nenadmašnom, duboko ljudskom humoru.

1621. - Završena je bitka kod Hotina povlačenjem turske vojske.

1701. - U Nju Hejvnu, u američkoj državi Konektikat, osnovan je Univerzitet Jejl, danas jedan od najčuvenijih univerziteta u SAD.

1757. - Rođen je francuski kralj Šarl X, koji je na presto stupio 1824. godine, ali je oboren 1830. godine u Julskoj revoluciji, posle pokušaja da obnovi apsolutnu monarhiju. Njegov brat kralj Luj XVI pogubljen je 1793. u Francuskoj revoluciji.

1789. - U austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo je Beograd.

1797. - Rođen je Philippe Suchard, švajcarski poslastičar i tvorac čokolade.

1806. - Nakon šest godina gradnje, u Brigu u Švajcarskoj pušten je u saobraćaj alpski prelaz, Simplon-cesta, prvi od onih čiju je gradnju potaknuo Napoleon, a 65 km duga cesta trabala je olakšati prelaz preko Alpa.

1806. - Pruska je prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu i objavila rat Francuskoj, u kojem je poražena uz teške teritorijalne gubitke. Mirom u Tilzitu 1807. izgubila je celo područje između Rajne i Labe i veći deo zemalja stečenih deobom Poljske.

1831. - U atentatu je ubijen predsednik Grčke, Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa borbe za oslobođenje od turske vlasti. Kao predsednik od 1827. vladao je apsolutistički oslanjajući se na vojsku, što je izazvalo revolt liberalnih političara.

1835. - Rođen je francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kamij Sen-Sans, jedan od osnivača Nacionalnog muzičkog društva. Njegov bogati opus obuhvata sve vrste mužičkih dela od kojih je najpoznatija opera 'Samson i Dalila'.

1852. - Rođen je Herman Emil Fischer, nemački biohemičar.

1854. - Rođen je srpski fizičar i pronalazač Mihailo Pupin, profesor matematike i fizike (1901) na Kolumbija univerzitetu. Njegov najznačajniji pronalazak, samoindukcioni kalemovi - 'Pupinovi kalemovi' 1890, omogućio je telefonski i telegrafski prenos na velike daljine pomoću kabla. Za autobiografsku knjigu 'Od iseljenika do pronalazača' dobio je 1924. Pulicerovu nagradu.

1857. - Rođen je srpski pisac iz Dubrovnika Ivo Vojnović, dramski pisac s veoma živim osećanjem za scenu. Delasu mu: drame 'Dubrovačka trilogija', 'Ekvinocij', 'Smrt majke Jugovića', 'Gospođa sa suncokretom', 'Lazarovo vaskrsenje', 'Imeratrix', 'Maškerate ispod kuplja'.

1859. - Rođen je Alfred Dreyfus, francuski oficir.

1879. - Rođen je Max von Laue, nemački fizičar.

1892. - Rođen je srpski pisac Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961, član Srpske akademije nauka i umetnosti, briljantan stilista. Studirao je književnost i istoriju u Zagrebu, Beču, Krakovu i Gracu i doktorirao istoriju u Gracu 1924. godine delom 'Razvoj duhovnog života u Bosni pod uticajem turske vladavine'. U Prvom svetskom ratu hapšen je i interniran, a između dva svetska rata bio je ambasador Jugoslavije u Berlinu. Dela su mu: romani 'Na Drini ćuprija', 'Travnička hornika', 'Gospođica', 'Prokleta avlija', 'Omer-paša Latas' - nedovršen, zbirke pripovedaka 'Nemirna godina', 'Žeđ', 'Jelena, žena koje nema', 'Znakovi', 'Deca', 'Kuća na osami', putopisi i skice 'Staze, lica, predeli', meditativna proza 'Znakovi pored puta', 'Ex ponto', 'Eseji, kritike, članci I i II', 'Sveske'.

1893. - Rođen je Mario de Andrade, brazilski književnik.

1902. - Rođen je Freddie Young, američki režiser.

1906. - Rođen je senegalski državnik, filozof i pisac Leopold Sedar Sengor, član Francuske akademije, predsednik Senegala od 1960. do 1980. Dela su mu: 'Nova antologija crnačke i malgaške poezije', 'Sloboda jedan: crnaštvo i humanizam', 'Sloboda dva: nacija i afrički put u socijalizam', 'Temelji afrikanstva ili crnaštvo i arabizam', 'Crnaštvo i germanizam' ...

1906. - Rođen je Saiyid Qutb, teoretičar egipatskog muslimanskog bratstva.

1907. - Rođen je francuski filmski režiser i glumac ruskog porekla Žak Tatiščev, poznat kao Žak Tati, poetični satiričar. Filmovi koje je režirao i u kojima je glumio su: 'Praznični dan', 'Odmor gospodina Iloa', 'Moj ujak', 'Saobraćajna gužva'.

1914. - Rođen je Dragiša Ivanović inženjer, profesor, rektor Beogradskog univerziteta, učesnik Aprilskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik, narodni heroj Jugoslavije.

1915. - Nemačke i austrougarske trupe su, posle ogorčenog otpora brojčano slabije srpske vojske, uz to neuporedivo slabije opremljene, posebno artiljerijom, okupirale Beograd u Prvom svetskom ratu.

1917. - Rođen je Đoko Jovanić, general JNA i narodni heroj.

1926. - Umro je Josias von Heeringen, nemački general.

1934. - Ubijen je jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević, 'kralj Ujedinitelj', prva žrtva fašizma, kojem je - u planovima za razbijanje Jugoslavije - smetala njegova jaka ličnost. Atentat u Marseju, u kojem je ubijen i šef francuske diplomatije Žan Luj Bartu, organizovale su hrvatske ustaše i italijanski fašisti, a pasoš nađen kod ubice izdat je u Zagrebu na ime Petra Kelemana. Školovao se u Švajcarskoj, Rusiji i na francuskoj vojnoj akademiji Sen-Sir, govorio je tečno francuski i ruski. Postao je prestolonaslednik 1909. umesto starijeg brata Đorđa, a od 1914. Srbijom je kao regent vladao u ime bolesnog oca kralja Petra I. Bio je na čelu Vrhovne komande srpske vojske u pobedonosnim ratovima od 1912. do 1918. u kojima je ispoljio izuzetnu hrabrost. Postao je kralj Srba, Hrvata i Slovenaca 6. novembra 1921.

1936. - Rođena je Jelena Genčić, jugoslovenska i srpska rukometašica, teniserka i teniski trener.

1938. - Rođen je Hajnc Fišer, austrijski političar.
1940. - Početkom Drugog svetskog rata nemački Luftwaffe bombardovao je Katedralu sv. Pavla u sklopu Bitke za Britaniju.

1940. - Nacisti su bombardovali katedralu sv. Pavla u Londonu. Ova katedrala iz XVII veka više puta je pretrpela značajna oštećenja.

1940. - Rođen je Džon Lenon, osnivač grupe The Beatles.

1943. - Umro je Pieter Zeeman, holandski fizičar.

1944. - Počela Treća moskovska konferencija na kojoj su britanski premijer Vinston Čerčil i lider SSSR Josif Visarionovič Staljin razmatrali problem Poljske, Grčke i Jugoslavije i dogovarali se o uređenju Evrope posle Drugog svetskog rata.

1946. - Prodato je prvo električno ćebe. Cena mu je bila 39.50 $.

1949. - Otvoren je fudbalski stadion JNA, FK Partizana

1953. - Rođen je Toni Šalub, američki glumac. Najpoznatiji po ulozi čudnog detektiva u seriji 'Monk'.

1955. - Rođen je Slobodan Ljubičić, srpski pozorišni glumac.

1958. - Umro je rimski papa Pije XII, prvosveštenik rimokatoličke crkve od 1939. godine, pristalica italijanskih fašista i nemačkih nacista, koji je u Drugom svetskom ratu zatvarao oči pred genocidom nad Jevrejima. Snažno je podržavao hrvatske ustaše i saučesnika u ratnim zločinima kardinala Alojzija Stepinca, a pred kraj rata i neposredno posle rata blagonaklono je posmatrao funkcionisanje 'pacovskog kanala' sa sedištem u Vatikanu, mreže pomoću koje je organizovano prebacivanje u sigurnost hrvatskih ratnih zločinaca.

1959. - Rođen je Boris Nemcov, ruski političar.

1962. - Uganda je stekla nezavisnost posle gotovo 70 godina britanske kolonijalne uprave.

1963. - Više od 2.000 ljudi je poginulo u poplavama kada je pukla oko 300 metara visoka brana 'Vajont' kod Beluna, u severoistočnoj Italiji.

1965. - Singl Bitlsa 'Yesterday' dolazi na prvo mesto top-lista i tu se zadržava naredne četiri nedelje.

1967. - U Boliviji je ubijen argentinski revolucionar Ernesto 'Če' Gevara, simbol revolucije u Južnoj Americi. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost širom sveta, posebno među mladima. Učesnik Kubanske revolucije, ministar u Kastrovoj vladi (1961-65), postao je u novembru 1966. lider gerilaca u Boliviji, u oktobru 1967. je zarobljen, a potom ubijen.

1968. - Umro je francuski književnik Andre Moroa, koji je pisao romane, eseje i romansirane biografije. Dela su mu: romani 'Podneblja', 'Porodični krug', biografije 'Bajron', 'Dizraeli', 'Viktor Igo', 'Lelija ili život Žorž Sand', 'Balzakov život' ...

1970. - U Kambodži je predsednik parlamenta In Tam objavio ukidanje monarhije.

1974. - Umro je nemački biznismen Oskar Šindler, zaslužan za spasavanje preko 1.200 Jevreja od holokausta. Iako član nacističke partije, rukovodio je fabrikom emajla u Krakovu za vreme nemačke okupacije Poljske u kojoj je zapošljavao Jevreje koji su živeli u getu. Kada je geto likvidiran, on je ubedio naciste da dozvole da se njegovi radnici prebace u obližnji radni kamp Plaszow, spasavajući ih tako deportacije u logore smrti. Godine 1944. svi Jevreji u Plaszow-u poslati su u Aušvic, ali je Šindler uz veliki rizik po sebe, podmitio zvaničnike da poštede njegove radnike i da premesti fabriku na neku bezbedniju lokaciju u okupiranoj Čehoslovačkoj. Do kraja rata, on je ostao bez novca, ali je spasao 1.200 ljudi. Godine 1962. proglašen je pravednim hrišćaninom od strane Yad Vashem-a, izraelske agencije za spomen na holokaust. Prema želji, sahranjen je u Izraelu, na katoličkom groblju na planini Zion.

1974. - Švajcarska vazduhoplovna kompanija Swiss Air prevezla je na jug stotine hiljda lastavica kako bi ih spasila od nenadane rane hladnoće.

1975. - Sovjetski fizičar i disident Andrej Saharov dobio Nobelovu nagradu za mir.

1978. - Umro je Jacques Brel, belgijski šansonijer i glumac.

1983. - U eksploziji bombe u Rangunu, glavnom gradu Burme, ubijeno je 18 vladinih funkcionera Južne Koreje, među kojima četiri ministra i šef diplomatije Li Bum Suk. Juznokorejske vlasti su za podmetanje bombe optužile agente Severne Koreje.

1991. - Hrvatske snage su na putu Petrinja - Glina iz zasede pucale na propisno obeleženo vozilo i ubile četiri člana ekipe TV Beograd - Zorana Amidžića (otac voditelja Ognjena Amidžića), Boru Petrovića, Dejana Milićevića i Sretana Ilića.

1992. - U pokušaju da spreči dalje razbuktavanje rata u Bosni i Hercegovini Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o zabrani vojnih letova u vazdušnom prostoru ove bivše jugoslovenske republike, a mirovnim snagama (UNPROFOR) naloženo je da nadgledaju kako se zabrana poštuje.

1993. - U sukobima Muslimana i Hrvata u Mostaru srušen je Stari most, simbol grada, sagrađen u XVI veku za vreme turske vladavine. Most je bio pod zaštitom UNESKO-a.

1997. - Više od 200 ljudi poginulo kada je uragan 'Paulina' pogodio meksičko letovalište Akapulko.

1997. - Završava se šahovski turnir u Tilburgu, Holandija. Pobeđuje Petar Svidler.

1998. - Arijel Šaron postao ministar spoljnih poslova Izraela zadužen za mirovne pregovore s Palestincima.

2000. - Jugoslovenski premijer Momir Bulatović podneo je ostavku, čime je prestao mandat celoj Saveznoj vladi, a Vlajko Stoiljković podneo ostavku na funkciju ministra unutrašnjih poslova Srbije.

2000. - Evropska unija ukinula je sankcije na vazdušni saobraćaj JAT-u, Savet bezbednosti OUN ukinuo je sankcije prema SRJ, a američka administracija odobrila je JAT-u letenje u Severnu Ameriku.

2001. - U SAD registrovani prvi slučajevi antraksa - crni prišt. Zbog sumnji da se radi o bioterorizmu, federalni biro FBI preuzeo istragu o ovoj smrtonosnoj bolesti.

2001. - Američki naučnici Erik Kornel i Karl Vimen i Nemac Volfgang Keterle dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Oni su otkrili novo stanje materije, ultrahladan gas, čija primena otvara nove mogućnosti za razvoj precizne elektronike.

2002. - Prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma održan je TV duel kandidata za predsednika Srbije koji su ušli u drugi izborni krug, Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa.

2002. - Umro je jugoslovenski televizijski reditelj Sava Mrmak, jedan od najznačajnijih reditelja na ovim prostorima u domenu istorijske dokumentarne drame, koji se oprobao i u svim ostalim televizijskim žanrovima.

2004. - U Avganistanu su održani prvi direktni predsednički izbori u istoriji te zemlje, na kojima je pobedio dotadašnji privremeni predsednik Hamid Karzai.

2007. - Severna Koreja izvršila prvu nuklearnu probu u svojoj istoriji, što je međunarodna zajednica oštro osudila.

2009. - Norveški Nobelov Komitet je objavio da je 44. američki predsednik Barak Obama laureat Nobelove nagrade za mir te godine.

2012. - Izvršen pokušaj atentata na Malalu Jusufzai, pakistansku devojčicu i aktivistkinju, borca za pravo na školovanje ženske dece. Godine 2014. dobila je Nobelovu nagradu za mir.

2013. - Umro je Vilfrid Martens, flamanski političar i državnik, premijer koji je vodio devet vlada Belgije od 1979. do 1992. Jedan je od osnivača Evropske narodne stranke na čijem čelu je bio od 1990.

2014. - Preminuo je glumac Boris Buzančić, poznat po oko 500 pozorišnih, 12 televizijskih i 70 filmskih uloga ( 'Velo misto', 'Obećana zemlja', 'Operacija Barbarosa', 'Veliki i mali'…). Bio je prvi demokratski izabran gradonačelnik Zagreba (1990. - 1993.) i poslanik hrvatskog Sabora (1992. – 1995.)
   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA