Desilo Se u Ovaj Dan - 03. Oktobar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 03. oktobra! Šta se sve nekada dešavalo trećeg oktobra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 2333. pre nove ere - Prema legendi, ovog dana je utemeljena Kraljevina Koreja.
■ 382. - Okončan Gotski rat sklapanjem sporazuma o savezu između rimskog cara Teodosija I i Gota.
■ 1226. - Umro je italijanski fratar Đovani Bernardone, poznat kao Franjo Asiški, osnivač rimokatoličkog Franjevačkog reda.
■ 1704. - Umro je Jean-Baptiste Denys, francuski lekar koji je prvi izveo transfuziju krvi.
■ 1784. - Rođen je Johan Karl Ehrenfried Kegel, nemački agronom.
■ 1789. - Predsednik Džordž Washington proglasio prvi Dan nezavisnosti.
■ 1796. - Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem Crnogorci na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije, koji je poginuo u toj bici.
■ 1796. - Poginuo Mahmud-paša Bušatlija, skadarski paša.
■ 1814. - Rođen je ruski pesnik Mihail Jurjevič Ljermontov. Zbog svojih slobodoumnih stihova, dva puta je po kazni bio slat na Kavkaz. Njegova dela napisana još u dečačkom dobu predstavljaju izuzetno zrela pesnička ostvarenja, te su ušla u sve pesničke zbirke i antologije. Napisao je poeme: 'Demon', 'Pesma o trgovcu Kalašnikovu', 'Mciri', pesme: 'Prorok', 'Pesnik', 'Izlazim sam na put', 'Jedro', 'Povodom pesnikove smrti', 'Misao', 'Otadžbina', 'Zbogom, neumivena Rusijo', 'Oblaci', dramu 'Maskarada' i roman 'Junak našeg doba'.
■ 1824. - Skupština Meksika usvojila Ustav prema kom je ta država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.
■ 1824. - Rođen je Ivan Nikitin, ruski pesnik.
■ 1826. - Umro je Jens Immanuel Baggesen, danski književnik.
■ 1835. - Rođen je francuski kompozitor, pijanista, dirigent, orguljaš i muzički pisac Šarl Kamij Sen-Sans, romantičar tipično francuskog duha, racionalne muzičke uglađene forme. Dela su mu: opera 'Samson i Dalila', tri simfonije, poema 'Ples smrti', četiri simfonijske pesme, pet klavirskih koncerata, tri koncerta za violinu, dva koncerta za violončelo, kompozicija za kamerni sastav 'Karneval životinja', klavirski trio, dva gudačka kvarteta, svita za violončelo, oratorijum 'Potop', balet 'Brbljivica' ...
■ 1858. - Rođena je Eleonora Giulia Amelie Duse, italijanska glumica.
■ 1866. - Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat Italije i Austrije, Italiji pripali oblast Veneto i grad Venecija.
■ 1887. - Umrla je Ana Marija Marović, italijansko-hrvatska redovnica.
■ 1888 - Rođen je nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. Zbog pacifističkog delovanja nacisti su ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor, a 1938. je umro od posledica mučenja.
■ 1889. - Rođen je Carl von Ossietzky, nemački pacifist i nobelovac za mir 1936.
■ 1895. - Rođen je Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika XX veka. Njegovo delo, kao i njegov život, koji je okončao samoubistvom u 30. godini, imali su značajan uticaj na evropsko pesnisštvo ('Kafanska Moskva', 'Povratak u zavičaj', 'Ispovest mangupa', 'Sovjetska Rusija').
■ 1897. - Rođen je francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle učešća na kongresu revolucionarnih pisaca u Harkovu, opredelio se za socijalistički realizam, a tokom Drugog svetskog rata je, uz Elijara, bio najznačajniji pesnik Pokreta otpora u Francuskoj. Dela su mu: 'Vatra radosti', 'Elzine oči', 'Ura Ural', 'Blanša ili zaborav' ...
■ 1897. - Počela je nastava u novoosnovanoj hrvatskoj gimnaziji u Zadru, glavnom gradu carske pokrajine Dalmacije.
■ 1900. - Rođen je Thomas Wolfe, američki književnik.
■ 1902. - Rođen je Jean Gremillon, francuski režiser.
■ 1902. - Rođen je Artur da Costa e Silva, brazilski političar i predsednik.
■ 1906. - Na Radio-konferenciji u Berlinu SOS ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć, umesto do tada najčešće korišćenog CeKuDe (CQD). Konvecnija stupila na snagu u julu 1908.
■ 1911. - Rođen je Ljubiša Broćić, srpski fudbalski trener koji je trenirao 11 klubova (među kojima su najpoznatiji Crvena zvezda, Juventus, Barselona, PSV Ajndhoven) i 7 reprezentacija.
■ 1918. - Boris III je postao bugarski kralj. On je bio sin Ferdinanda Kroburga i istovremeno poslednji bugarski vladar. Godine 1923. doveo je na vlast profašističku vladu A. Cankova i 1941. godine uveo Bugarsku u Drugi svetski rat na strani fašističkih sila.
■ 1925. - Rođen je Gore Vidal, američki pisac.
■ 1929. - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca preimenovana je u Kraljevinu Jugoslaviju, a državna teritorija podeljena na devet oblasti, banovina.
■ 1929. - Umro je Gustav Streseman, nemački političar.
■ 1932. - Irak posle isteka britanskog mandata stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.
■ 1938. - Patentiran postupak inmpulsne kodne modulacije PCM.
■ 1938. - Rođena je Tereza Kesovija, hrvatska pevačica.
■ 1939. - Rođen je Velibor Vasović, srpski fudbaler i trener.
■ 1944. - Prva proleterska brigada oslobodila grad Ub u Zapadnoj Srbiji.
■ 1952. - Velika Britanija na ostrvima Monte Belo pored severozapadne obale Australije isprobala prvu atomsku bombu.
■ 1955. - Rođen je Željko Samardžić, srpski pevač.
■ 1968. - Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren sa vlasti u vojnom udaru Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado. Po dolasku na vlast vojna hunta nacionalizovala petrolejske izvore i počela da sprovodi sveobuhvatnu agrarnu reformu.
■ 1973. - Rođen je Ljubomir Vranješ, švedski rukometni reprezentativac i trener.
■ 1977. - Umro je srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta. Bio je direktor drame i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta i urednik više časopisa, iskazavši se kao zastupnik realizma i oštar polemičar. Dela su: 'Kritike', 'Lica i maske', 'Matoš - Dis - Ujević', 'Pozorišne kritike', 'Srpski realisti', 'Ogledi i kritike', 'U vihoru', 'Branislav Nušić', 'Portreti', 'Senke i snovi', 'Knjiga života', 'Kuća smrti', 'Hronika jednog doba'.
■ 1981. - Posle sedam meseci irski nacionalisti u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili protestni štrajk glađu protiv britanskih vlasti, tokom kog je umrlo 10 štrajkača.
■ 1981. - Rođen je Zlatan Ibrahimović, bosanski fudbaler u Švedskoj.
■ 1989. - U okružnom sudu u Prištini počelo suđenje Azemu Vlasiju i trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za kontrarevolucionarno delovanje i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku 'Stari trg'.
■ 1990. - Ujedinjenje Nemačke nakon pada Berlinskog zida. Istočna i Zapadna Nemačka su se, posle 45 godina, ponovo zvanično ujedinile, dok je taj proces neformalno počeo 9. novembra 1989, kada je pao Berlinski zid.
■ 1991. - Nakon isteka tromesečnog moratorija na proglašenje nezavisnosti, sklopljenog uz posredovanje predstavnika Evropske zajednice na Brionima u julu 1991. godine, JNA proglašava delomičnu mobilizaciju. Predsedništvo SFRJ prešlo je na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviđeni ustavom. Predstavnici Hrvatske i Slovenije već su se isključili iz rada Predsedništva.
■ 1995. - Predsednik bivše jugoslovenske republike Makedonije Kiro Gligorov povređen u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač i jedan slučajni prolaznik poginuli.
■ 1995. - Nakon dugotrajnog sudskog procesa koji je trajao 252 dana, američka fudbalska zvezda O.J. Simpson oslobođen je sumnje za dvostruko ubistvo - svoje bivše žene Nikol i njenog prijatelja Ronalda Goldmana.
■ 1997. - Japanski voz na magnetnim jastucima brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj deonici zapadno od Tokija.
■ 1998. - Papa Ivan Pavle II pohodio je Hrvatsku po drugi put i proglasio kardinala Alojzija Stepinca blaženim u Mariji Bistrici.
■ 1999. - Osnovana grobarska navijačka grupa Južni Front.
■ 1999. - U atentatu na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula četiri člana Srpskog pokreta obnove, tada jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik stranke Vuk Drašković koji je tom prilikom lakše povređen, optužio je tadašnju vlast za ubistva i atentat na njega.
■ 1999. - Prvi put posle Drugog svetskog rata na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jerga Hajdera osvojila drugo mesto po broju poslanika u Parlamentu i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju Vlade.
■ 1999. - Umro je Akio Morita, japanski biznismen, tvorac Sonija.
■ 2001. - Talibanski duhovni lider mula Mohamed Omar pozvao na džihad, svetu borbu protiv 'krstaškog pohoda Zapada na Avganistan' i apelovao na bogate muslimane da finansijski pomognu odbranu ove zemlje.
■ 2001. - Senat SAD odobrio sporazum o trgovinskoj saradnji s Vijetnamom, koji je Vijetnamu obezbedio normalan trgovinski status i odnose sa SAD.
■ 2003 - Pakistan je uspešno izvršio testiranje nuklearnog projektila Hatf-III, dometa 290 kilometara.
■ 2006. - Amerikanci Džon Meter i Džordž Smut dobili Nobelovu nagradu za fiziku, za rad koji objašnjava ranu istoriju svemira.
■ 2006. - Američki predsednik Džordž Buš potpisao uredbu kojom se Srbiji, Hrvatskoj i još 19 zemalja ukida zabrana vojne pomoći, koja je uvedena zbog nepotpisivanja sporazuma koji sprečava izručivanje američkih vojnika Međunarodnom krivičnom sudu.
■ 2007. - Predsednik Republike Srpske Milan Jelić sahranjen na Gradskom groblju u Modriči uz najviše državne i verske počasti.
■ 2007. - U nesreći nedaleko od Johanesburga, u rudniku zlata u vlasništvu petog svetskog proizvođača zlata 'Harmoni gold' zatrpano približno 3.200 rudara, na dubini od oko 2.200 metara. Do nesreće je najverovatnije došlo zbog urušavanja platforme u jednom podzemnom oknu, poslije prskanja pumpe za vodu.
■ 2010. - Održani šesti Opšti izbori Bosni i Hercegovini.
■ 2010. - Patrijarh srpski Irinej ustoličen u Pećkoj patrijaršiji.
■ 2013 - Brod sa oko 400 imigranata iz Somalije zapalio se i potonuo kod Lampeduze, italijanske vlasti su spasle 155 osoba.
■ 2016 - Referendumu o izbegličkim kvotama EU održan u Mađarskoj proglasen je nevažećim zbog nedovoljnog odziva birača, glasalo je 43,9 odsto građana, a za validno glasanje potrebna je izlaznost 50 odsto plus jedan glas. Referendum je odžan pošto se Mađarska usprotivila planu Evropske komisije o raspodeli više od 160.000 izbeglica među članicama EU.
■ 2016. - Umrla je Ljupka Dimitrovska, hrvatsko-makedonska pevačica zabavne muzike i šlagera na prostorima bivše Jugoslavije, tijekom 1970-ih i ranih 1980-ih godina.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1226. - Umro je italijanski fratar Đovani Bernardone, poznat kao Franjo Asiški, osnivač rimokatoličkog Franjevačkog reda.
■ 1704. - Umro je Jean-Baptiste Denys, francuski lekar koji je prvi izveo transfuziju krvi.
■ 1784. - Rođen je Johan Karl Ehrenfried Kegel, nemački agronom.
■ 1789. - Predsednik Džordž Washington proglasio prvi Dan nezavisnosti.
■ 1796. - Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem Crnogorci na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije, koji je poginuo u toj bici.
■ 1796. - Poginuo Mahmud-paša Bušatlija, skadarski paša.
■ 1814. - Rođen je ruski pesnik Mihail Jurjevič Ljermontov. Zbog svojih slobodoumnih stihova, dva puta je po kazni bio slat na Kavkaz. Njegova dela napisana još u dečačkom dobu predstavljaju izuzetno zrela pesnička ostvarenja, te su ušla u sve pesničke zbirke i antologije. Napisao je poeme: 'Demon', 'Pesma o trgovcu Kalašnikovu', 'Mciri', pesme: 'Prorok', 'Pesnik', 'Izlazim sam na put', 'Jedro', 'Povodom pesnikove smrti', 'Misao', 'Otadžbina', 'Zbogom, neumivena Rusijo', 'Oblaci', dramu 'Maskarada' i roman 'Junak našeg doba'.
■ 1824. - Skupština Meksika usvojila Ustav prema kom je ta država postala nezavisna federativna republika pod nazivom Sjedinjene Države Meksika.
■ 1824. - Rođen je Ivan Nikitin, ruski pesnik.
■ 1826. - Umro je Jens Immanuel Baggesen, danski književnik.
■ 1835. - Rođen je francuski kompozitor, pijanista, dirigent, orguljaš i muzički pisac Šarl Kamij Sen-Sans, romantičar tipično francuskog duha, racionalne muzičke uglađene forme. Dela su mu: opera 'Samson i Dalila', tri simfonije, poema 'Ples smrti', četiri simfonijske pesme, pet klavirskih koncerata, tri koncerta za violinu, dva koncerta za violončelo, kompozicija za kamerni sastav 'Karneval životinja', klavirski trio, dva gudačka kvarteta, svita za violončelo, oratorijum 'Potop', balet 'Brbljivica' ...
■ 1858. - Rođena je Eleonora Giulia Amelie Duse, italijanska glumica.
■ 1866. - Mirovnim ugovorom u Beču, kojim je okončan sedmonedeljni rat Italije i Austrije, Italiji pripali oblast Veneto i grad Venecija.
■ 1887. - Umrla je Ana Marija Marović, italijansko-hrvatska redovnica.
■ 1888 - Rođen je nemački novinar Karl fon Osjecki, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1935. Zbog pacifističkog delovanja nacisti su ga 1933. zatvorili u koncentracioni logor, a 1938. je umro od posledica mučenja.
■ 1889. - Rođen je Carl von Ossietzky, nemački pacifist i nobelovac za mir 1936.
■ 1895. - Rođen je Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika XX veka. Njegovo delo, kao i njegov život, koji je okončao samoubistvom u 30. godini, imali su značajan uticaj na evropsko pesnisštvo ('Kafanska Moskva', 'Povratak u zavičaj', 'Ispovest mangupa', 'Sovjetska Rusija').
■ 1897. - Rođen je francuski pisac Luj Aragon, jedan od osnivača dadaističkog i nadrealističkog pokreta. Od 1930, posle učešća na kongresu revolucionarnih pisaca u Harkovu, opredelio se za socijalistički realizam, a tokom Drugog svetskog rata je, uz Elijara, bio najznačajniji pesnik Pokreta otpora u Francuskoj. Dela su mu: 'Vatra radosti', 'Elzine oči', 'Ura Ural', 'Blanša ili zaborav' ...
■ 1897. - Počela je nastava u novoosnovanoj hrvatskoj gimnaziji u Zadru, glavnom gradu carske pokrajine Dalmacije.
■ 1900. - Rođen je Thomas Wolfe, američki književnik.
■ 1902. - Rođen je Jean Gremillon, francuski režiser.
■ 1902. - Rođen je Artur da Costa e Silva, brazilski političar i predsednik.
■ 1906. - Na Radio-konferenciji u Berlinu SOS ustanovljen kao međunarodni signal za pomoć, umesto do tada najčešće korišćenog CeKuDe (CQD). Konvecnija stupila na snagu u julu 1908.
■ 1911. - Rođen je Ljubiša Broćić, srpski fudbalski trener koji je trenirao 11 klubova (među kojima su najpoznatiji Crvena zvezda, Juventus, Barselona, PSV Ajndhoven) i 7 reprezentacija.
■ 1925. - Rođen je Gore Vidal, američki pisac.
■ 1929. - Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca preimenovana je u Kraljevinu Jugoslaviju, a državna teritorija podeljena na devet oblasti, banovina.
■ 1929. - Umro je Gustav Streseman, nemački političar.
■ 1932. - Irak posle isteka britanskog mandata stekao nezavisnost i postao član Lige naroda.
■ 1938. - Patentiran postupak inmpulsne kodne modulacije PCM.
■ 1938. - Rođena je Tereza Kesovija, hrvatska pevačica.
■ 1939. - Rođen je Velibor Vasović, srpski fudbaler i trener.
■ 1944. - Prva proleterska brigada oslobodila grad Ub u Zapadnoj Srbiji.
■ 1952. - Velika Britanija na ostrvima Monte Belo pored severozapadne obale Australije isprobala prvu atomsku bombu.
■ 1955. - Rođen je Željko Samardžić, srpski pevač.
■ 1968. - Predsednik Perua Fernando Belaunde Teri oboren sa vlasti u vojnom udaru Nacionalne revolucionarne hunte koju je predvodio general Huan Velasko Alvarado. Po dolasku na vlast vojna hunta nacionalizovala petrolejske izvore i počela da sprovodi sveobuhvatnu agrarnu reformu.
■ 1973. - Rođen je Ljubomir Vranješ, švedski rukometni reprezentativac i trener.
■ 1977. - Umro je srpski književni i pozorišni kritičar i istoričar književnosti Velibor Gligorić, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1965. do 1971, profesor Beogradskog univerziteta. Bio je direktor drame i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta i urednik više časopisa, iskazavši se kao zastupnik realizma i oštar polemičar. Dela su: 'Kritike', 'Lica i maske', 'Matoš - Dis - Ujević', 'Pozorišne kritike', 'Srpski realisti', 'Ogledi i kritike', 'U vihoru', 'Branislav Nušić', 'Portreti', 'Senke i snovi', 'Knjiga života', 'Kuća smrti', 'Hronika jednog doba'.
■ 1981. - Posle sedam meseci irski nacionalisti u zatvoru Mejz u Belfastu obustavili protestni štrajk glađu protiv britanskih vlasti, tokom kog je umrlo 10 štrajkača.
■ 1981. - Rođen je Zlatan Ibrahimović, bosanski fudbaler u Švedskoj.
■ 1989. - U okružnom sudu u Prištini počelo suđenje Azemu Vlasiju i trinaestorici kosovskih Albanaca optuženih za kontrarevolucionarno delovanje i organizovanje štrajka albanskih rudara u rudniku 'Stari trg'.
■ 1990. - Ujedinjenje Nemačke nakon pada Berlinskog zida. Istočna i Zapadna Nemačka su se, posle 45 godina, ponovo zvanično ujedinile, dok je taj proces neformalno počeo 9. novembra 1989, kada je pao Berlinski zid.
■ 1991. - Nakon isteka tromesečnog moratorija na proglašenje nezavisnosti, sklopljenog uz posredovanje predstavnika Evropske zajednice na Brionima u julu 1991. godine, JNA proglašava delomičnu mobilizaciju. Predsedništvo SFRJ prešlo je na rad u uslovima neposredne ratne opasnosti, ocenivši da je građanski rat na pomolu i da su se za takav rad stekli uslovi predviđeni ustavom. Predstavnici Hrvatske i Slovenije već su se isključili iz rada Predsedništva.
■ 1995. - Predsednik bivše jugoslovenske republike Makedonije Kiro Gligorov povređen u atentatu eksplozijom automobila-bombe u centru Skoplja, a njegov vozač i jedan slučajni prolaznik poginuli.
■ 1995. - Nakon dugotrajnog sudskog procesa koji je trajao 252 dana, američka fudbalska zvezda O.J. Simpson oslobođen je sumnje za dvostruko ubistvo - svoje bivše žene Nikol i njenog prijatelja Ronalda Goldmana.
■ 1997. - Japanski voz na magnetnim jastucima brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj deonici zapadno od Tokija.
■ 1998. - Papa Ivan Pavle II pohodio je Hrvatsku po drugi put i proglasio kardinala Alojzija Stepinca blaženim u Mariji Bistrici.
■ 1999. - Osnovana grobarska navijačka grupa Južni Front.
■ 1999. - U atentatu na Ibarskoj magistrali kod Lazarevca poginula četiri člana Srpskog pokreta obnove, tada jedne od najjačih opozicionih političkih stranaka u Srbiji. Predsednik stranke Vuk Drašković koji je tom prilikom lakše povređen, optužio je tadašnju vlast za ubistva i atentat na njega.
■ 1999. - Prvi put posle Drugog svetskog rata na parlamentarnim izborima u Austriji nacionalistička Slobodarska partija Jerga Hajdera osvojila drugo mesto po broju poslanika u Parlamentu i dobila mogućnost da učestvuje u formiranju Vlade.
■ 1999. - Umro je Akio Morita, japanski biznismen, tvorac Sonija.
■ 2001. - Talibanski duhovni lider mula Mohamed Omar pozvao na džihad, svetu borbu protiv 'krstaškog pohoda Zapada na Avganistan' i apelovao na bogate muslimane da finansijski pomognu odbranu ove zemlje.
■ 2001. - Senat SAD odobrio sporazum o trgovinskoj saradnji s Vijetnamom, koji je Vijetnamu obezbedio normalan trgovinski status i odnose sa SAD.
■ 2003 - Pakistan je uspešno izvršio testiranje nuklearnog projektila Hatf-III, dometa 290 kilometara.
■ 2006. - Amerikanci Džon Meter i Džordž Smut dobili Nobelovu nagradu za fiziku, za rad koji objašnjava ranu istoriju svemira.
■ 2006. - Američki predsednik Džordž Buš potpisao uredbu kojom se Srbiji, Hrvatskoj i još 19 zemalja ukida zabrana vojne pomoći, koja je uvedena zbog nepotpisivanja sporazuma koji sprečava izručivanje američkih vojnika Međunarodnom krivičnom sudu.
■ 2007. - Predsednik Republike Srpske Milan Jelić sahranjen na Gradskom groblju u Modriči uz najviše državne i verske počasti.
■ 2007. - U nesreći nedaleko od Johanesburga, u rudniku zlata u vlasništvu petog svetskog proizvođača zlata 'Harmoni gold' zatrpano približno 3.200 rudara, na dubini od oko 2.200 metara. Do nesreće je najverovatnije došlo zbog urušavanja platforme u jednom podzemnom oknu, poslije prskanja pumpe za vodu.
■ 2010. - Održani šesti Opšti izbori Bosni i Hercegovini.
■ 2010. - Patrijarh srpski Irinej ustoličen u Pećkoj patrijaršiji.
■ 2013 - Brod sa oko 400 imigranata iz Somalije zapalio se i potonuo kod Lampeduze, italijanske vlasti su spasle 155 osoba.
■ 2016 - Referendumu o izbegličkim kvotama EU održan u Mađarskoj proglasen je nevažećim zbog nedovoljnog odziva birača, glasalo je 43,9 odsto građana, a za validno glasanje potrebna je izlaznost 50 odsto plus jedan glas. Referendum je odžan pošto se Mađarska usprotivila planu Evropske komisije o raspodeli više od 160.000 izbeglica među članicama EU.
■ 2016. - Umrla je Ljupka Dimitrovska, hrvatsko-makedonska pevačica zabavne muzike i šlagera na prostorima bivše Jugoslavije, tijekom 1970-ih i ranih 1980-ih godina.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
