Desilo Se u Ovaj Dan - 26. Septembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 26. septembra! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset šestog septembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 1087. - U britanskoj Vestminster Abej katedrali, Vilim II je krunisan kao engleski kralj.
■ 1186. - Dubrovnik sklopio mir sa srpskim velikim županom Stefanom Nemanjom, koji je u dva navrata pokušao da zauzme taj grad. Sporazum o miru bio osnov za kasnije ugovore Srbije i Dubrovnika.
■ 1371. - Odigrala se Bitka na Marici ili Bitka kod Černomena. Održana na rijeci Marici u petak 26.9.1371. između snaga Osmanlijskog carstva pod vodstvom rumelijskog begler-bega Lala-Šahina i srpskih snaga koje su brojale oko 60.000 ljudi (70.000 po Halkokondilu). Srpsku vojsku predvodili su kralj Vukašin i njegov brat despot Jovan Uglješa, koji su poginuli u ovoj bitci.
■ 1501. - Umro je Džore Držić, hrvatski pesnik.
■ 1580. - Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk uplovio u luku Plimut na završetku svog putovanja oko sveta, koje je trajalo 33 meseca. Drejk bio prvi Englez koji je oplovio zemlju, za šta je dobio titulu viteza od kraljice Elizabete.
■ 1617. - Mirom u Parizu habsburški nadvojvoda i budući car Ferdinand obvezao se da će protjerati uskoke iz Senja. Uskoci su naseljeni u okolici Otočca i na Žumberku gde njihovi potomci žive još i danas.
■ 1687. - U bici s Turcima topovsko tane mletačke vojske izazvalo eksploziju u kojoj su teško oštećeni Partenon i Propileji na Akropolju, gde je turska vojska držala municiju.
■ 1791. - Rođen je Theodore Gericault, francuski slikar.
■ 1815. - Rusija, Austrija i Pruska formirale Svetu alijansu, koju su kasnije potpisali svi evropski vladari osim britanskog regenta, pape i turskog sultana. Cilj saveza bio da uguši revolucionarne pokrete u Evropi posle Francuske revolucije i Napoleonovih ratova.
■ 1826. - Rođen je srpski pisac Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih srpskih književnika u 19. veku sa širokim evropskim obrazovanjem, čiji su putopisi znatno prevazišli literaturu tog vremena. Od Dositeja Obradovića prihvatio je kult nauke i razuma, a od romantičara veru u ljudski progres. Dela su: putopisi 'Pisma iz Italije', 'Pisma iz Nemačke', 'Pisma iz Švajcarske', 'O Crnogorcima'.
■ 1849. - Rođen je ruski fiziolog Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1904. Na osnovu eksperimenata na psima postavio je teoriju uslovnog refleksa, a značajni su i njegovi radovi o inervaciji srca i funkciji jetre.
■ 1851. - Rođen je Ivo Benko, hrvatski astronom.
■ 1853. - Josif Pančić postaje kontraktualni profesor novooformljene Katedre jestastvene istorije i agronomije u Liceju u Beogradu, ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića.
■ 1860. - Umro je srpski knez Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knez Srbije od 1815. do 1839. i od 1958. do smrti, koji je postavio temelj nezavisnosti Srbije. Borio se i u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži- Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Marašli Ali-pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i Otomanskog carstva, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost kneževskog dostojanstva. U unutrašnjoj politici bio je despot, bezobzirno se bogatio i nije prezao od fizičkih likvidacija, počev od ubistva vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa 1817. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je sobodouman ustav, kojem su se usprotivile Rusija, Otomansko carstvo i Austrija, pa ga je ubrzo ukinuo. Bio je primoran da se 1839. povuče s vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.
■ 1869. - Rođen je Winsor McCay, američki strip autor i pionir animiranog filma.
■ 1886. - Rođen je Archibald Vivian Hill, engleski fiziolog, nobelovac.
■ 1888. - Rođen je engleski pisac američkog porekla Tomas Sterns Eliot, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1948, čija poezija zrači pobunom protiv jalove industrijske, materijalističke civilizacije. Dela su mu: 'Sabrane pesme', 'Sabrani eseji', poetske drame 'Ubistvo u katedrali', 'Porodični sastanak', 'Koktel-partija' ...
■ 1889. - Rođen je nemački filozof Martin Hajdeger, jedan od najznačajnijih mislilaca XX veka, profesor univerziteta u Frajburgu. Bio je zaokupljen smislom bivstvovanja i istraživanjima koja je imenovao izrazom 'fundamentalna ontologija', nameravajući da dovede u smisaono razotrkivajuću vezu bivstvovanje i vreme, ali na način bitno različit od razjašnjenja u tradicionalnoj nauci i metafizici. Dela su mu: 'Bivstvovanje i vreme', 'Kant i problem metafizike', 'Šta je metafizika', 'Uvod u metafiziku', 'Šta znači mišljenje', 'Šta je to filozofija', 'Niče', 'O suštini istine', 'Šumske staze', 'Kantova teza o bivstvovanju', 'Oznake na putu' ...
■ 1892. - Rođena je ruska pesnikinja Marina Ivanovna Cvetajeva, čije je delo veoma značajno za razvoj tonskog stiha, pesničke sintakse, ciklusa, poeme, za unapređenje žanra romantičarske drame filozofske orijentacije i tragedije s antičkim motivima, za stvaranje novog tipa eseja-portreta. Pet godina posle Oktobarske revolucije je emigrirala i do 1938. živela je u Parizu, Berlinu i Pragu. Posle povratka u otadžbinu 1941. je izvršila samoubistvo. Dela su joj: zbirke pesama i poeme 'Večernji album', 'Volšebni fenjer', 'Vrste 1', 'Stihovi Bloku', 'Rastanak', 'Zanat', 'Psiha', 'Posle Rusije', 'Poema Kraja', 'Poema Planine', 'Pacolovac', drame 'Pub herc', 'Mećava', 'Fortuna', 'Avantura' ...
■ 1893. - Rođen je srpski pisac Miloš Crnjanski, izuzetan stilista, verovatno najveći 'mađioničar reči' u srpskoj literaturi. Studirao je istoriju umetnosti u Beču, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor i novinar, a od 1928. bio je u diplomatskoj službi, u kojoj ga je u Rimu zatekao Drugi svetski rat, odakle je otišao u London. Iz emigracije se vratio u otadžbinu 1965. U romanu 'Seobe', čiji je prvi deo napisao 1929. a drugi 1962, uspeo je da poetizuje istorijsku viziju inspirisanu tragičnim rasejanjem Srba a da je ne liši činjenične osnove - roman je velika istorijska freska i poema o lutanju i bespuću. Ostala dela: romani 'Dnevnik o Čarnojeviću', 'Roman o Londonu', 'Kap španske krvi', 'Kod Hiperborejca', pesme 'Lirika Itake', 'Lament nad Beogradom', novela 'Priča o muškom', drame 'Maska', 'Konak', 'Nikola Tesla', putopisi 'Ljubav u Toskani', 'Knjiga o Nemačkoj', 'Naša nebesa', 'Naše plaže na Jadranu', 'Boka Kotorska'. Po dolasku u Beograd, objavio je poslednje delo - 'Embahade'.
■ 1897. - Rođen je papa Pavle VI.
■ 1898. - Rođen je Džordž Geršvin, američki kompozitor. Stvarao je u stilu simfonijskog džeza. Komponovao je opere, simfonijske poeme, koncerte za klavir i orkestar, muzičke komedije... Mnoge njegove kompozicije poslužile su za koreografisanje i filmsku muziku. Dela su: opera 'Porgi i Bes', simfonijska poema 'Amerikanac u Parizu', 'Rapsodija u plavom' ...
■ 1902. - Rođen je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedan od vodećih učesnika u velikom preobražaju umetnosti u Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne knjige.
■ 1902. - Umro je Levi Strauss, nemačko-američki industrijalac i tvorac jeansa.
■ 1907. - Novi Zeland, koji je bio kolonija Velike Britanije, postao dominion u okviru Britanskog komonvelta.
■ 1914. - Umro je August Macke, nemački slikar.
■ 1917. - Umro je Edgar Degas, francuski slikar, grafičar i kipar.
■ 1918. - Saveznici u Prvom svetskom ratu počeli opštu ofanzivu koja je početkom oktobra dovela do sloma Centralnih sila i završetka rata.
■ 1919. - Rođena je Matilde Camus, španska pesnikinja.
■ 1923. - Rođen je Mija Aleksić, srpski glumac.
■ 1932. - Rođen je Manmohan Sing, predsednik vlade Indije.
■ 1936. - Rođena je Winie Mandela, južnoafrička političarka i bivša supruga Nelsona Mandele.
■ 1937. - Umro je Bessie Smith, američka džez pevačica.
■ 1940. - Umro je Walter Benjamin, nemački filozof, književnik i prevodilac.
■ 1941. - U Užicu su u Drugom svetskom ratu - dva dana posle oslobođenja grada - proradile partizanske fabrike municije i tekstila, u kojima su tkani zavoji i rublje za borce.
■ 1941. - Rođen je Džon Brover Minoh, najteži čovek - 585 kg.
■ 1945. - Rođen je Bryan Ferry, britanski pevač i tekstopisac, član grupe Roxy Music.
■ 1945. - U Njujorku je umro mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok, čije je delo otvorilo nove pravce razvoja mađarske muzike. U svetskim razmerama jedan je od začetnika 'nove muzike' XX veka. Dela su mu: simfonijska poema 'Košut', opera 'Dvorac Modrobradog', baleti 'Drveni princ' i 'Čudesni mandarin' i brojna simfonijska i kamerna dela.
■ 1947. - Umro je Hugh Lofting, britanski književnik.
■ 1948. - Rođena je Olivija Njuton-Džon, englesko-australijska glumica i pevačica. Proslavila se u filmovima sa Džonom Travoltom, 'Briljantin' i 'Groznica subotom uveče'.
■ 1948. - Rođen je Mauricio Guči, kreator i vlasnik modne kuće 'Gucci'.
■ 1951. - Rođen je Haris Džinović, bosanskohercegovački pevač narodne muzike.
■ 1952. - Rođen je Predrag Miletić, srpski glumac.
■ 1959. - Umro je cejlonski državnik sinhaleškog porekla Solomon Bandanaraike, premijer Cejlona od 1956. i vođa Partije slobode, na koga je prethodnog dana u Kolombu pucao jedan budistički kaluđer. Školovao se u Oksfordu, a kao predsednik vlade iskazao se kao liberalan političar, zahtevao je ukidanje stranih vojnih baza, nacionalizaciju stranog kapitala i vanblokovsku spoljnu politiku.
■ 1960. - Kubanski predsednik Fidel Kastro održao je najduži govor u istoriji UN. Govor je trajao čak 4 časa i 29 minuta.
■ 1960. - Održan prvi TV-duel predsedničkih kandidata. U okviru kampanje za predsednika SAD, na nacionalnoj televiziji suočili se tadašnji potpredsednik Ričard Nikson i senator Džon Kenedi.
■ 1962. - Rođen je Dragan Mance, fudbaler Partizana i idol Grobara.
■ 1967. - Američki predsednik Lyndon B. Džonson naredio je pojačani vojni angažman kako bi se na granici Severnog i Južnog Vijetnama eleminirali položaji vijetkongovaca.
■ 1968. - Portugalskog diktatora Antonija de Oliviere Salazara, koji je vladao od 1933. godine, nasledio je Marcelo Jose das Veves Alves Caetano.
■ 1968. - Takozvana Brežnjevljeva doktrina dopustila je državama Varšavskog pakta ograničen suverenitet.
■ 1969. - U Boliviji vojna hunta pod vođstvom generala Alfreda Ovanda Kandije oborila predsednika Silesa Salinasa.
■ 1976. - Umro je Lavoslav Ružička, hrvatski naučnik.
■ 1980. - U bombaškom napadu desnog ekstremista na Oktobarfestu u Minhenu poginulo je 13, a ranjeno više od 200 ljudi.
■ 1981. - Rođena je Serena Vilijams, američka teniserka.
■ 1984. - Ujedinjeno Kraljevstvo i Kina se sporazumele o vraćanju Hongkonga 1997. pod suverenitet Kine. Hongkong pripao Britancima na osnovu mirovnog ugovora u Nankingu 1842, posle Prvog opijumskog rata.
■ 1988. - Umro je Branko Zebec, hrvatski fudbaler i trener.
■ 1988. - Kanadskom atletičaru Benu Džonsonu oduzeta je zlatna medalja na 100 metara zbog pozitivnog rezultata testa na doping.
■ 1989. - Vijetnam povukao svoje trupe iz Kambodže, koje su u toj zemlji bile od kraja 1978, ostavivši snage vlade Hun Sena da se same bore protiv maoističke gerilske organizacije 'Crveni Kmeri'.
■ 1990. - U Rimu je umro italijanski književnik Alberto Moravija jedna od najzanačajnijih ličnosti italijanske književnosti XX veka. Dela su mu: 'Rimske priče', 'Čočara', 'Rimljanka' ...
■ 1994. - Alžirske snage bezbednosti ubile su šefa najjače islamske terorističke organizacije GIA Šerifa Guzmija, poznatog kao Abu Abdala.
■ 1995. - Počelo suđenje bivšem premijeru Italije Đuliju Andreotiju, pod optužbom da je imao bliske veze s mafijom. Andreoti sedam puta biran za premijera Italije i bio je jedan od simbola posleratne Italije.
■ 1997. - Italijanski sud osudio mafijaškog bosa Salvatora Rina i 23 njegova najbliža saradnika na doživotni zatvor zbog ubistva sudije Đovanija Falkonea 1992.
■ 1997. - U zemljotresu u centralnoj Italiji 11 osoba izgubilo život, teško oštećena srednjovekovna bazilika Svetog Franje Asiškog u Asiziju.
■ 1998. - Umro je Mihajlo Viktorović, srpski glumac.
■ 2000. - Grčki feribot 'Ekspres Samina' naleteo na podvodni greben kod ostrva Paros i potonuo za 20 minuta. U udesu broda koji je prevozio preko 500 putnika, život izgubilo njih 72.
■ 2001. - Belgija predala Međunarodnom sudu za Ruandu bivšeg ruandskog ministra za finansije Emanuela Ndindabahizija, optuženog za umešanost u genocid.
■ 2002. - Umro je Branislav Petrović, srpski pesnik i novinar.
■ 2002. - U nesreći senegalskog feribota u vodama Gambije u Atlanskom okeanu utopilo se oko 1.034, a preživelo 64 osobe.
2003 - Nakon 11 godina prekida, zbog izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji, avion srpske aviokompanije Jat ervejz sleteo je na sarajevski aerodrom, čime je ponovo uspostavljena direktna avionska linija između Beograda i Sarajeva.
■ 2003. - JAT ervejz letom iz Beograda za Sarajevo otvorio prvu redovnu liniju na ovoj relaciji.
■ 2006. - Sporazum o uspostavljanju specijalnih i paralenih odnosa između Republike Srpske i Srbije u Banjaluci potpisali predsednici Dragan Čavić i Boris Tadić, te premijeri Molorad Dodik i Vojislav Koštunica.
■ 2008 - Umro je Pol Njumen, američki filmski glumac i režiser, filantrop i vozač trkačkih automobila. Igrao je u više od 50 filmova, a najpoznatija ostvarenja su 'Cat on a Hot Tin Roof', 'The Hustler', 'Hud' i 'Cool Hand Luke', 'Butch Cassidy and the Sundance Kid' i 'Sting'.
■ 2010 - Holivudska glumica Glorija Stjuart, koja je u filmu Titanik glumila Rouz Kalvert, preživelu putnicu sa Titanika, za koju su mnogi verovali da je prava Rouz, preminula je u 100. godini.
■ 2011. - Umro je Sergio Bonelli, italijanski strip-scenarist i izdavač, tvorac 'Zagora', 'Mister Noa', 'Dilana Doga' i drugih popularnih strip junaka.
■ 2012 - U Siriji je 305 ljudi poginulo u jednom danu, saopštila je sirijska Opservatorija za zaštitu ljudskih prava. Sukobi u toj zemlji počeli su marta 2011. godine
■ 2013 - Na osnovu uzoraka američkog robota u svemiru Kjuriozitija - Curiosity naučnici su zaključili da je oko dva odsto površine planete Mars formirano od vode.
■ 2013 - Kompanija Nisan navela je da povlači 908.900 svojih vozila iz prodaje širom sveta zbog kvara na senzorima za kočenje.
■ 2015 - Parlament Bolivije usvojio je delimičnu reformu Ustava koja omogućava predsedniku Evu Moralesu kandidaturu za četvrti predsednički mandat 2019. godine. Građani Bolivije na referendumu održanom 21. februara 2016. izjasnili su se protiv tih reformi.
■ 2017 - Dragan Vasiljković - 'Kapetan Dragan', vođa srpskih paravojnih formacija tokom rata u Hrvatskoj, pred sudom u Splitu prvostepenom presudom proglašen je krivim za ratne zločine nad hrvatskim vojnicima i civilima i osuđen na 15 godina zatvora.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1371. - Odigrala se Bitka na Marici ili Bitka kod Černomena. Održana na rijeci Marici u petak 26.9.1371. između snaga Osmanlijskog carstva pod vodstvom rumelijskog begler-bega Lala-Šahina i srpskih snaga koje su brojale oko 60.000 ljudi (70.000 po Halkokondilu). Srpsku vojsku predvodili su kralj Vukašin i njegov brat despot Jovan Uglješa, koji su poginuli u ovoj bitci.
■ 1501. - Umro je Džore Držić, hrvatski pesnik.
■ 1580. - Engleski moreplovac i gusar Frensis Drejk uplovio u luku Plimut na završetku svog putovanja oko sveta, koje je trajalo 33 meseca. Drejk bio prvi Englez koji je oplovio zemlju, za šta je dobio titulu viteza od kraljice Elizabete.
■ 1617. - Mirom u Parizu habsburški nadvojvoda i budući car Ferdinand obvezao se da će protjerati uskoke iz Senja. Uskoci su naseljeni u okolici Otočca i na Žumberku gde njihovi potomci žive još i danas.
■ 1687. - U bici s Turcima topovsko tane mletačke vojske izazvalo eksploziju u kojoj su teško oštećeni Partenon i Propileji na Akropolju, gde je turska vojska držala municiju.
■ 1791. - Rođen je Theodore Gericault, francuski slikar.
■ 1815. - Rusija, Austrija i Pruska formirale Svetu alijansu, koju su kasnije potpisali svi evropski vladari osim britanskog regenta, pape i turskog sultana. Cilj saveza bio da uguši revolucionarne pokrete u Evropi posle Francuske revolucije i Napoleonovih ratova.
■ 1826. - Rođen je srpski pisac Ljubomir Nenadović, član Srpske kraljevske akademije, jedan od prvih srpskih književnika u 19. veku sa širokim evropskim obrazovanjem, čiji su putopisi znatno prevazišli literaturu tog vremena. Od Dositeja Obradovića prihvatio je kult nauke i razuma, a od romantičara veru u ljudski progres. Dela su: putopisi 'Pisma iz Italije', 'Pisma iz Nemačke', 'Pisma iz Švajcarske', 'O Crnogorcima'.
■ 1849. - Rođen je ruski fiziolog Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1904. Na osnovu eksperimenata na psima postavio je teoriju uslovnog refleksa, a značajni su i njegovi radovi o inervaciji srca i funkciji jetre.
■ 1851. - Rođen je Ivo Benko, hrvatski astronom.
■ 1853. - Josif Pančić postaje kontraktualni profesor novooformljene Katedre jestastvene istorije i agronomije u Liceju u Beogradu, ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića.
■ 1860. - Umro je srpski knez Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knez Srbije od 1815. do 1839. i od 1958. do smrti, koji je postavio temelj nezavisnosti Srbije. Borio se i u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži- Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Marašli Ali-pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i Otomanskog carstva, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost kneževskog dostojanstva. U unutrašnjoj politici bio je despot, bezobzirno se bogatio i nije prezao od fizičkih likvidacija, počev od ubistva vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa 1817. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je sobodouman ustav, kojem su se usprotivile Rusija, Otomansko carstvo i Austrija, pa ga je ubrzo ukinuo. Bio je primoran da se 1839. povuče s vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.
■ 1869. - Rođen je Winsor McCay, američki strip autor i pionir animiranog filma.
■ 1886. - Rođen je Archibald Vivian Hill, engleski fiziolog, nobelovac.
■ 1888. - Rođen je engleski pisac američkog porekla Tomas Sterns Eliot, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1948, čija poezija zrači pobunom protiv jalove industrijske, materijalističke civilizacije. Dela su mu: 'Sabrane pesme', 'Sabrani eseji', poetske drame 'Ubistvo u katedrali', 'Porodični sastanak', 'Koktel-partija' ...
■ 1889. - Rođen je nemački filozof Martin Hajdeger, jedan od najznačajnijih mislilaca XX veka, profesor univerziteta u Frajburgu. Bio je zaokupljen smislom bivstvovanja i istraživanjima koja je imenovao izrazom 'fundamentalna ontologija', nameravajući da dovede u smisaono razotrkivajuću vezu bivstvovanje i vreme, ali na način bitno različit od razjašnjenja u tradicionalnoj nauci i metafizici. Dela su mu: 'Bivstvovanje i vreme', 'Kant i problem metafizike', 'Šta je metafizika', 'Uvod u metafiziku', 'Šta znači mišljenje', 'Šta je to filozofija', 'Niče', 'O suštini istine', 'Šumske staze', 'Kantova teza o bivstvovanju', 'Oznake na putu' ...
■ 1892. - Rođena je ruska pesnikinja Marina Ivanovna Cvetajeva, čije je delo veoma značajno za razvoj tonskog stiha, pesničke sintakse, ciklusa, poeme, za unapređenje žanra romantičarske drame filozofske orijentacije i tragedije s antičkim motivima, za stvaranje novog tipa eseja-portreta. Pet godina posle Oktobarske revolucije je emigrirala i do 1938. živela je u Parizu, Berlinu i Pragu. Posle povratka u otadžbinu 1941. je izvršila samoubistvo. Dela su joj: zbirke pesama i poeme 'Večernji album', 'Volšebni fenjer', 'Vrste 1', 'Stihovi Bloku', 'Rastanak', 'Zanat', 'Psiha', 'Posle Rusije', 'Poema Kraja', 'Poema Planine', 'Pacolovac', drame 'Pub herc', 'Mećava', 'Fortuna', 'Avantura' ...
■ 1893. - Rođen je srpski pisac Miloš Crnjanski, izuzetan stilista, verovatno najveći 'mađioničar reči' u srpskoj literaturi. Studirao je istoriju umetnosti u Beču, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor i novinar, a od 1928. bio je u diplomatskoj službi, u kojoj ga je u Rimu zatekao Drugi svetski rat, odakle je otišao u London. Iz emigracije se vratio u otadžbinu 1965. U romanu 'Seobe', čiji je prvi deo napisao 1929. a drugi 1962, uspeo je da poetizuje istorijsku viziju inspirisanu tragičnim rasejanjem Srba a da je ne liši činjenične osnove - roman je velika istorijska freska i poema o lutanju i bespuću. Ostala dela: romani 'Dnevnik o Čarnojeviću', 'Roman o Londonu', 'Kap španske krvi', 'Kod Hiperborejca', pesme 'Lirika Itake', 'Lament nad Beogradom', novela 'Priča o muškom', drame 'Maska', 'Konak', 'Nikola Tesla', putopisi 'Ljubav u Toskani', 'Knjiga o Nemačkoj', 'Naša nebesa', 'Naše plaže na Jadranu', 'Boka Kotorska'. Po dolasku u Beograd, objavio je poslednje delo - 'Embahade'.
■ 1897. - Rođen je papa Pavle VI.
■ 1902. - Rođen je srpski slikar i likovni kritičar Mihailo Petrov, jedan od vodećih učesnika u velikom preobražaju umetnosti u Jugoslaviji između dva svetska rata. Bio je profesor Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu. Ilustrovao je mnogobrojne knjige.
■ 1902. - Umro je Levi Strauss, nemačko-američki industrijalac i tvorac jeansa.
■ 1907. - Novi Zeland, koji je bio kolonija Velike Britanije, postao dominion u okviru Britanskog komonvelta.
■ 1914. - Umro je August Macke, nemački slikar.
■ 1917. - Umro je Edgar Degas, francuski slikar, grafičar i kipar.
■ 1918. - Saveznici u Prvom svetskom ratu počeli opštu ofanzivu koja je početkom oktobra dovela do sloma Centralnih sila i završetka rata.
■ 1919. - Rođena je Matilde Camus, španska pesnikinja.
■ 1923. - Rođen je Mija Aleksić, srpski glumac.
■ 1932. - Rođen je Manmohan Sing, predsednik vlade Indije.
■ 1936. - Rođena je Winie Mandela, južnoafrička političarka i bivša supruga Nelsona Mandele.
■ 1937. - Umro je Bessie Smith, američka džez pevačica.
■ 1940. - Umro je Walter Benjamin, nemački filozof, književnik i prevodilac.
■ 1941. - U Užicu su u Drugom svetskom ratu - dva dana posle oslobođenja grada - proradile partizanske fabrike municije i tekstila, u kojima su tkani zavoji i rublje za borce.
■ 1941. - Rođen je Džon Brover Minoh, najteži čovek - 585 kg.
■ 1945. - Rođen je Bryan Ferry, britanski pevač i tekstopisac, član grupe Roxy Music.
■ 1945. - U Njujorku je umro mađarski kompozitor i pijanista Bela Bartok, čije je delo otvorilo nove pravce razvoja mađarske muzike. U svetskim razmerama jedan je od začetnika 'nove muzike' XX veka. Dela su mu: simfonijska poema 'Košut', opera 'Dvorac Modrobradog', baleti 'Drveni princ' i 'Čudesni mandarin' i brojna simfonijska i kamerna dela.
■ 1947. - Umro je Hugh Lofting, britanski književnik.
■ 1948. - Rođena je Olivija Njuton-Džon, englesko-australijska glumica i pevačica. Proslavila se u filmovima sa Džonom Travoltom, 'Briljantin' i 'Groznica subotom uveče'.
■ 1948. - Rođen je Mauricio Guči, kreator i vlasnik modne kuće 'Gucci'.
■ 1951. - Rođen je Haris Džinović, bosanskohercegovački pevač narodne muzike.
■ 1952. - Rođen je Predrag Miletić, srpski glumac.
■ 1959. - Umro je cejlonski državnik sinhaleškog porekla Solomon Bandanaraike, premijer Cejlona od 1956. i vođa Partije slobode, na koga je prethodnog dana u Kolombu pucao jedan budistički kaluđer. Školovao se u Oksfordu, a kao predsednik vlade iskazao se kao liberalan političar, zahtevao je ukidanje stranih vojnih baza, nacionalizaciju stranog kapitala i vanblokovsku spoljnu politiku.
■ 1960. - Kubanski predsednik Fidel Kastro održao je najduži govor u istoriji UN. Govor je trajao čak 4 časa i 29 minuta.
■ 1960. - Održan prvi TV-duel predsedničkih kandidata. U okviru kampanje za predsednika SAD, na nacionalnoj televiziji suočili se tadašnji potpredsednik Ričard Nikson i senator Džon Kenedi.
■ 1962. - Rođen je Dragan Mance, fudbaler Partizana i idol Grobara.
■ 1967. - Američki predsednik Lyndon B. Džonson naredio je pojačani vojni angažman kako bi se na granici Severnog i Južnog Vijetnama eleminirali položaji vijetkongovaca.
■ 1968. - Portugalskog diktatora Antonija de Oliviere Salazara, koji je vladao od 1933. godine, nasledio je Marcelo Jose das Veves Alves Caetano.
■ 1968. - Takozvana Brežnjevljeva doktrina dopustila je državama Varšavskog pakta ograničen suverenitet.
■ 1969. - U Boliviji vojna hunta pod vođstvom generala Alfreda Ovanda Kandije oborila predsednika Silesa Salinasa.
■ 1976. - Umro je Lavoslav Ružička, hrvatski naučnik.
■ 1980. - U bombaškom napadu desnog ekstremista na Oktobarfestu u Minhenu poginulo je 13, a ranjeno više od 200 ljudi.
■ 1981. - Rođena je Serena Vilijams, američka teniserka.
■ 1984. - Ujedinjeno Kraljevstvo i Kina se sporazumele o vraćanju Hongkonga 1997. pod suverenitet Kine. Hongkong pripao Britancima na osnovu mirovnog ugovora u Nankingu 1842, posle Prvog opijumskog rata.
■ 1988. - Umro je Branko Zebec, hrvatski fudbaler i trener.
■ 1988. - Kanadskom atletičaru Benu Džonsonu oduzeta je zlatna medalja na 100 metara zbog pozitivnog rezultata testa na doping.
■ 1989. - Vijetnam povukao svoje trupe iz Kambodže, koje su u toj zemlji bile od kraja 1978, ostavivši snage vlade Hun Sena da se same bore protiv maoističke gerilske organizacije 'Crveni Kmeri'.
■ 1990. - U Rimu je umro italijanski književnik Alberto Moravija jedna od najzanačajnijih ličnosti italijanske književnosti XX veka. Dela su mu: 'Rimske priče', 'Čočara', 'Rimljanka' ...
■ 1994. - Alžirske snage bezbednosti ubile su šefa najjače islamske terorističke organizacije GIA Šerifa Guzmija, poznatog kao Abu Abdala.
■ 1995. - Počelo suđenje bivšem premijeru Italije Đuliju Andreotiju, pod optužbom da je imao bliske veze s mafijom. Andreoti sedam puta biran za premijera Italije i bio je jedan od simbola posleratne Italije.
■ 1997. - Italijanski sud osudio mafijaškog bosa Salvatora Rina i 23 njegova najbliža saradnika na doživotni zatvor zbog ubistva sudije Đovanija Falkonea 1992.
■ 1997. - U zemljotresu u centralnoj Italiji 11 osoba izgubilo život, teško oštećena srednjovekovna bazilika Svetog Franje Asiškog u Asiziju.
■ 1998. - Umro je Mihajlo Viktorović, srpski glumac.
■ 2000. - Grčki feribot 'Ekspres Samina' naleteo na podvodni greben kod ostrva Paros i potonuo za 20 minuta. U udesu broda koji je prevozio preko 500 putnika, život izgubilo njih 72.
■ 2001. - Belgija predala Međunarodnom sudu za Ruandu bivšeg ruandskog ministra za finansije Emanuela Ndindabahizija, optuženog za umešanost u genocid.
■ 2002. - Umro je Branislav Petrović, srpski pesnik i novinar.
■ 2002. - U nesreći senegalskog feribota u vodama Gambije u Atlanskom okeanu utopilo se oko 1.034, a preživelo 64 osobe.
2003 - Nakon 11 godina prekida, zbog izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji, avion srpske aviokompanije Jat ervejz sleteo je na sarajevski aerodrom, čime je ponovo uspostavljena direktna avionska linija između Beograda i Sarajeva.
■ 2003. - JAT ervejz letom iz Beograda za Sarajevo otvorio prvu redovnu liniju na ovoj relaciji.
■ 2006. - Sporazum o uspostavljanju specijalnih i paralenih odnosa između Republike Srpske i Srbije u Banjaluci potpisali predsednici Dragan Čavić i Boris Tadić, te premijeri Molorad Dodik i Vojislav Koštunica.
■ 2008 - Umro je Pol Njumen, američki filmski glumac i režiser, filantrop i vozač trkačkih automobila. Igrao je u više od 50 filmova, a najpoznatija ostvarenja su 'Cat on a Hot Tin Roof', 'The Hustler', 'Hud' i 'Cool Hand Luke', 'Butch Cassidy and the Sundance Kid' i 'Sting'.
■ 2011. - Umro je Sergio Bonelli, italijanski strip-scenarist i izdavač, tvorac 'Zagora', 'Mister Noa', 'Dilana Doga' i drugih popularnih strip junaka.
■ 2012 - U Siriji je 305 ljudi poginulo u jednom danu, saopštila je sirijska Opservatorija za zaštitu ljudskih prava. Sukobi u toj zemlji počeli su marta 2011. godine
■ 2013 - Na osnovu uzoraka američkog robota u svemiru Kjuriozitija - Curiosity naučnici su zaključili da je oko dva odsto površine planete Mars formirano od vode.
■ 2013 - Kompanija Nisan navela je da povlači 908.900 svojih vozila iz prodaje širom sveta zbog kvara na senzorima za kočenje.
■ 2015 - Parlament Bolivije usvojio je delimičnu reformu Ustava koja omogućava predsedniku Evu Moralesu kandidaturu za četvrti predsednički mandat 2019. godine. Građani Bolivije na referendumu održanom 21. februara 2016. izjasnili su se protiv tih reformi.
■ 2017 - Dragan Vasiljković - 'Kapetan Dragan', vođa srpskih paravojnih formacija tokom rata u Hrvatskoj, pred sudom u Splitu prvostepenom presudom proglašen je krivim za ratne zločine nad hrvatskim vojnicima i civilima i osuđen na 15 godina zatvora.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
