Ponuda Tema

Desilo Se u Ovaj Dan - 24. Septembar

   Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 24. septembra! Šta se sve nekada dešavalo dvadeset četvrtog septembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
768. - Umro je franački kralj Pipin III Mali, prvi monarh iz dinastije Karolinga. Tokom vladavine od 747. ratovao je protiv Langobarda u Italiji, osvojio Ravenski egzarhat, koji je potom poklonio papi 756. godine. Time je udario temelje Papskoj državi u Italiji.

622. - Muhamed prelazi iz Meke u Medinu (Hidžra), gde osniva prvu opštinu novih vernika. Sedamnaest godina kasnije, kalifa Omer odredio je ovu godinu za početak muslimanske ere.

1180. - Umro je Manojlo I Komnin, vizantijski car.

1227. - Kao monah Simon umro je prvi srpski kralj Stefan Nemanjić Prvovenčani, drugi sin velikog župana Stefana Nemanje, za vreme čije vladavine je Srbija zadobila i državnu i crkvenu samostalnost. Pre nego što se Nemanja 1196. zamonašio, ustupio je presto njemu, a ne najstarijem sinu Vukanu, čije je državničke sposobnosti manje cenio, a i zato što je Stefan bio zet cara Romeje (Vizantija) Aleksija III Anđela (Angelos). Braća su se potom oštro sukobila, ali ih je izmirio najmlađi Nemanjin sin - monah Sava. U vreme Četvrtog krstaškog rata 1204. - kad je srušeno Romejsko i stvoreno Latinsko carstvo, koje je zajedno s Ugarskom i Bugarskom napalo Srbiju - Stefan je bio primoran da uspostavi veze s papom i Mletačkom republikom, koja je imala jak uticaj na Latinsko carstvo, protera prvu ženu i oženi se unukom mletačkog dužda. Papi je obećao da će širiti rimokatoličanstvo ako mu pošalje krunu, ali je rimski biskup oklevao zbog ugarskog kralja. Tek kad je uvideo da Srbija neće biti pokorena, poslao mu je 1217. krunu i Stefan je kao prvi krunisani srpski vladar nazvan Prvovenčani.

1541. - Umro je Paracelzus, švajcarski alhemičar, fizičar, astrolog i okultista.

1583. - Rođen je Albrecht von Wallenstein, vojskovođa katoličke lige u tridesetogodišnjem ratu.

1706. - Švedska i Saksonija sklopile mir u Altrantštatu kojim se Švedska odrekla poljske krune i priznala poljskog kralja Stanislava Lešćinjskog.

1724. - Osnovana je Pariška berza.

1739. - Rođen je Grigori A. Potemkin, ruski vojskovođa.

1789. - Aktom koji je usvojio Kongres i potpisao predsednik Džordž Vašington (The Judiciary Act), osnovan je Vrhovni Sud u Americi.

1806. - Rođen je Omer-paša Latas, turski paša srpskog porekla.

1834. - Umro je portugalski kralj Pedro IV (Dom Pedro). Godine 1807, kada su Francuzi napali Portugal, pobegao je u Brazil, gde se 1822. pridružio Brazilcima u borbi protiv portugalske kolonijalne uprave, osnovao Brazilsko Carstvo, a sebe proglasio carem. Nakon smrti oca Huana VI 1831. odrekao se brazilskog prestola, vratio u Lisabon i postao kralj Portugala.

1848. - Umro je Branvel Bronte, engleski književnik.

1852. - Francuski inženjer Anri Žifar izveo prvi let dirižablom na parni pogon i preleteo 27 kilometara od Pariza do Trapa.

1862. - Umro je Anton Martin Slomšek, slovenski biskup, blaženik.

1863. - U Beogradu osnovana Velika škola koja je imala Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet, a nastava održavana u Kapetan-Mišinom zdanju. Škola prerasla u Beogradski univerzitet 1905, kada su otvoreni Medicinski, Bogoslovski i Poljoprivredni fakultet.

1868. - Hrvatski sabor u kojem su većinu imali mađaroni prihvatio Hrvatsko-ugarsku nagodbu.

1868. - U Subotici osnovana Gradska muzička škola, prva muzička škola na području današnje Srbije.

1884 - Rođen je turski državnik i vojskovođa Mustafa Ismet Ineni (Inoenu), učesnik mladoturske revolucije 1908, predsednik Turske od 1938. nakon smrti Kemala Ataturka. Demokratizovao je autoritarni režim u Turskoj, dozvolio je 1946. formiranje političkih stranaka, a 1950. je podneo ostavku kada je na izborima pobedila Demokratska stranka.

1896. - Rođen je Frensis Skot Ficdžerald, američki pisac i romansijer. Predstavnik je tzv. 'izgubljene generacije' i 'doba džeza' posle Prvog svetskog rata u SAD-u. Slika mladu i dokonu novčanu aristokratiju. On nema utvrđenih verovanja u druge vrednosti sem u mladost i moć novca, ni interesovanja za druge društvene grupe sem povlašćenih. Dela su: 'Priče iz doba džeza', roman 'Veliki Getsbi', zbirka pesama, eseja i beležaka 'Prskanje'.

1898. - Rođen je Howard Walter Florey, australijski lekar, nobelovac.

1899. - Rođen je srpski kompozitor i dirigent Jovan Bandur, profesor Muzičke akademije i dirigent Beogradske opere. Posle studija u Beču i Pragu, komponovao je inspirišući se motivima narodne muzike. Dela su: kantate 'Poema 1941.', 'Raspeva se zemlja', ciklus madrigala za mešoviti hor, 'Jugoslovenska partizanska rapsodija', koncert za violinu i orkestar, solo pesme.

1902. - Rođen je Ruhollah Mussawi Hendi Homeini, iranski političar i verski vođa - ajatolah.

1905. - Rođen je Pavle Bogatinčević, srpski glumac.

1904. - Umro je Niels Ryberg Finsen, danski naučnik.

1911. - Rođen je ruski državnik Konstantin Ustinovič Černjenko, koji je 13 meseci bio lider SSSR i generalni sekretar sovjetske Komunističke partije. Na ove funkcije je došao već oštećenog zdravlja, posle smrti Jurija Andropova u februaru 1984. godine i ostao do svoje smrti 1985. godine.
1914. - Umro je Dimitrije T. Leko. Bio je poznati srpski arhitekta i urbanista.

1915. - Francuska i Velika Britanija u Prvom svetskom ratu otvorile Solunski front na koji su upućene snage sa fronta u Galipolju.

1920. - Rođen je Zulfikar Džumhur, bosanski putopisac, slikar i karikaturista.

1923. - Umro je Ivo Ćipiko, hrvatski književnik.

1941. - Vlade 15 zemalja, među kojima i Vlada Kraljevine Jugoslavije u izbelištvu, potpisale na konferenciji u Londonu Atlantsku povelju. Povelju u osam tačaka 14. avgusta proklamovali predsednik SAD Ruzvelt i britanski premijer Čerčil kao politički program saveznika u borbi protiv Sila osovine u Drugom svetskom ratu. Taj dokument kasnije poslužio kao osnova Povelje Ujedinjenih nacija.

1940. - Rođen je Slaven Zambata, jugoslovenski i hrvatski fudbaler.

1941. - Na konferenciji u Londonu vlade SSSR, Australije, Kanade, Velike Britanije, Novog Zelanda, Južnoafričke unije i izbegličke vlade Čehoslovačke, Grčke, Belgije, Luksemburga, Holandije, Norveške, Poljske, Jugoslavije i Francuske potpisale su Atlantsku povelju. O sadržaju Povelje u osam tačaka - koja je bila politički program o borbi protiv Sila osovine u Drugom svetskom ratu - prethodno su se dogovorili predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil i taj dokument kasnije je poslužio kao osnova Povelje UN.

1941. - Partizani u Drugom svetskom ratu zauzeli Užice, potom sedište Užičke republike i Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačkog pokreta Jugoslavije do 30. novembra 1941, kada su ga ponovo zauzeli Nemci.

1942. - Rođena je Linda McCartney, američka muzičarka i supruga Paula McCartneya.

1945. - Umro je Hans Gajger, nemački fizičar.

1949. - Rođen je Pedro Almodóvar, španski režiser.

1953. - Rođen je Radoš Bajić, srpski glumac i režiser.

1960. - U Njuportu porinut 'Enterprajz', prvi američki nosač aviona na atomski pogon.

1968. - Švajcarska postala članica UN.

1971. - Britanska je vlada proterala 90 sovjetskih diplomata zbog navodne špijunaže. Moskva je zauzvrat 8. listopada uskratila dozvole za boravak sedamnaestorici britanskih diplomata.

1973. - Uprkos protestima Portugalije, UN je priznao nezavisnost Gvineje Bisaua.

1978. - Švajcarci su izglasali osnivanje kantona Jura francuskoga govornog područja koji se odvojio od kantona Bern. To je u Švicarskoj bila prva teritorijalna promena od 1848. godine.

1980. - Pogranični sukobi Iraka i Irana prerasli u sveopšti rat dviju zemalja kad su iračke trupe prešle granicu i opkolile grad Abadan, zapalivši najveću svetsku rafineriju nafte.

1986. - Beogradski list 'Večernje novosti' objavio Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti, koji je potom dobio medijski tretman srpskog nacionalnog programa i izazvao žestoke kritike u Srbiji i drugim republikama bivše Jugoslavije, naročito u Hrvatskoj.

1988. - Na Olimpijskim igrama u Seulu kanadski sprinter Ben Džonson postavio svetski rekord u trci na 100 metara, 9,79 sekindi. Šest dana kasnije utvrđeno da je bio pod uticajem dopinga, rezultat poništen, a Džonsonu oduzeta zlatna medalja.

1990. - Završava se šahovski turnir u Tilburgu, Holandija. Pobeđuju Vasilij Ivančuk i Gata Kamski.

1990. - Predsednik Zapadne Nemačke Rihard fon Vajczeker potpisao sporazum kojim će 3. oktobra 1990. dve nemačke države ponovo biti ujedinjene.

1990. - Istočna Nemačka formalno napustila Varšavski pakt.

1991. - Umro je Theodor Seuss Geisel, američki pisac i crtač stripa.

1993. - Kralj Norodom Sihanuk ponovo preuzeo kambodžanski presto i potpisao nov Ustav prema kome je Kambodža postala ustavna monarhija. 1970. Sihanuk oboren sa vlasti u državnom udaru desničara Lon Nola, a Kambodža proglašena republikom.

1996. - Umro je ruski špijun Pavel Sudoplatov, koji je, prema zapadnim izvorima, ukrao američki plan za atomsku bombu i organizovao ubistvo ruskog revolucionara Lava Trockog.

1996. - SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska potpisale dokument o zabrani nuklearnih proba.

1998. - Dan posle poziva UN jugoslovenskoj vladi i kosovskim Albancima da prekinu sukobe i nasilje na Kosovu Savet NATO odobrio izdavanje Akta upozorenja za ograničenu akciju iz vazduha i za 'fazne vazdušne operacije' na Kosovu.

1998. - Iran i Velika Britanija postigli sporazum o podizanju diplomatskih odnosa na ambasadorski nivo pošto je Teheran odustao od 'fatve' - smrtne kazne zaprećene autoru 'Satanskih stihova' britanskom piscu indijskog porijekla Salmanu Ruždiju.

2000. - Vladimiro Montesinos, šef tajne službe za bezbednost peruanskog predsednika Alberta Fudžimorija, napustio Peru u jeku političke krize koja je vodila novim izborim i zatražio politički azil u Panami.

2000. - Pobedom udružene opozicije na izborima u Srbiji i Jugoslaviji završena vladavina Slobodana Miloševića. Ne želeći da prihvati poraz, dotada vladajuća Socijalistička partija Srbije i njen lider Milošević izazvali postizbornu krizu koja je okončana 5. oktobra posle masovnih protesta širom Srbije, a nov predsednik Jugoslavije postao Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije i predsednički kandidat DOS.

2000. - Savjet ministara BiH prihvatio jedinstveni pasoš BiH.

2001. - U Kantonalnom sudu u Zenici počeo istražni postupak protiv 15 lica, osumnjičenih za zločine protiv čovječnosti i kršenje međunarodnog prava, što je prvi masovni proces u FBiH za zločine nad srpskim stanovništvom.

2001. - Predsednik SAD Džordž Buš naredio američkim finansijskim institucijama da zamržnu račune 27 grupa i pojedinaca za koje se sumnja da pomažu teroriste.

2003 - Izveštaj OLAF-a, anti-korupcijskog tela EU, je pokazao da su milioni eura otišli na neregularne račune u poslovanju agencije Eurostat.

2004. - Umrla je francuska književnica Fransoaz Sagan Sagan, koja je 1954. godine postigla ogroman uspeh svojim prvim romanom 'Dobar dan tugo'(Bonjour Tristesse).

2006 - Umro je britanski kompozitor Malkom Arnold, autor muzike za film 'Most na reci Kvaj' za koju je 1958. dobio Oskara. Komponovao je muziku za više od 130 filmova, devet simfonija, sedam baleta, dve opere, mjuzikl i više od 20 koncerta.

■ 2009 - Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju čiji je cilj oslobađanje sveta od nuklearnog naoružanja. Sednicom je predsedavao američki predsednik Barak Obama.

2010 - Oko dva miliona ljudi je raseljeno usled poplava na severu Nigerije, nakon što su tamošnje vlasti bile prinuđene da otvore ustave na dve rečne brane, preopterećene od nabujalih voda.

2013 - Okončana je četvorodneva akcija protiv somalijske terorističke organizacije El Šabab koja je 21. septembra oružjem zauzela tržni centar u Najrobiju. U napadu terorista i reakciji vojske Kenije poginulo je 72 ljudi, 62 je hospitalizovano, a 157 povređeno.

2013 - U zemljotresu jačine 7,8 stepeni po Rihterovoj skali koji je pogodio zapad Pakistana, poginulo je 376 ljudi, povređeno je 550.
   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA