Desilo Se u Ovaj Dan - 20. Septembar
Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 20. septembra! Šta se sve nekada dešavalo dvadesetog septembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
Osmeh na lice:
■ 480. pre nove ere - U pomorskoj bici kod ostrva Salamina u Egejskom moru Grci su pod komandom atinskog vojskovođe Temistokla porazili Persijance koje je predvodio kralj Kserks I. Timne je osigurana prevlast Atine na moru.
■ 356. pre nove ere - Rođen je Aleksandar III Makedonski, poznatiji kao Aleksandar Veliki. Bio je kralj antičke grčke kraljevine Makedonije i član dinastije Argijada. Većinu vladajućih godina proveo je na vojnoj kampanji bez presedana kroz Aziju i severoistočnu Afriku, i stvorio je jedno od najvećih carstva antičkog svijeta kada je imao oko 30 godina, koje se protezalo od Grčke do severozapadne Indije. Aleksandar je bio neporažen u borbama i široko se smatra jednim od najuspešnijih vojnih komandanata istorije.
■ 1187. - Nakon pobede u bici kod Hattina Salahudin počinje s opsadom Jerusalema, glavnog grada Jerusalemskog kraljevstva.
■ 1519. - Portugalski moreplovac Fernando Magelan isplovio je iz Sevilje sa pet brodova na put oko sveta. Magelan je poginuo u borbi sa domorocima na ostrvu Muktan 1521, a u Sevilju se u septembru 1522. vratio samo jedan brod 'Viktorija' sa 18 mornara. Tim putovanjem je prvi put oplovljena Zemlja.
■ 1520. - Umro je Selim I, turski sultan. Na vlast došao sultan Sulejman I Veličanstveni.
■ 1697. - U Rejsvijku kod Haga Engleska, Španija, Holandija i Nemačko Carstvo potpisali mirovni ugovor s Francuskom, čime je okončan rat Velike alijanse. Veštom diplomatijom, Francuska uspela da zadrži gotovo sve osvojene teritorije.
■ 1833. - Rođen je italijanski novinar i pacifista Ernesto Teodoro Moneta, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1907. Bio je direktor milanskog lista 'Il Secolo' i predsednik Internacionalnog kongresa za mir u Milanu 1906, a u mladosti Garibaldijev sledbenik i borac.
■ 1842. - Rođen je škotski hemičar i fizičar Džejms Đuer, pronalazač termos-boce. Prvi je proizveo tečan - 1898. godine, a zatim i čvrst vodonik - 1899. godine.
■ 1844. - U broju 76. 'Serbskih novina' objavljen je članak Matije Bana - 'Vazduhoplovlje' - prvi pisani dokument o vazduhoplovstvu u Srbiji.
■ 1859. - Patentiran je šporet na struju.
■ 1860. - Engleski kralj Edvard VII prvi je član kraljevske porodice koji je posetio SAD.
■ 1863. - Umro je nemački filolog i pisac Jakob Grim osnivač savremene germanistike. Sa bratom Vilhelmom sakupio je i objavio čuvene priče i bajke za decu. Započeo je rad na velikom 'Nemačkom rečniku' (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.
■ 1870. - Snage italijanskog kralja Vitorija Emanuela II ušle u Rim čime je završeno ujedinjenje Italije. Papa Pije IX povukao se u Vatikan i proglasio se zatvorenikom.
■ 1873. - Ivan Mažuranić postaje prvi hrvatski ban pučanin.
■ 1878. - Rođen je američki pisac Apton Bil Sinkler, autor više romana sa socijalnim temama, političkih i socijalnih spisa u kojima je opisao poraznu sliku kapitalističkog sveta. Dela su mu: 'Široka je kapija', 'Predsednikov agent', 'DŽungla', 'Metropola', 'Kralj ugalj', 'Džimi Higins', 'Kraj sveta', 'Između dva sveta', 'Aždajini zubi', 'Svet koji treba osvojiti', 'Predsednička misija' ...
■ 1898. - Umro je Theodor Fontane, nemački književnik.
■ 1904. - Otvorena je prva stalna postavka Etnografskog muzeja u Beogradu, povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. Muzej i prvu izložbu otvorio je kralj Petar I Karađorđević. Danas se taj dan slavi kao Dan Etnografskog muzeja, za koji se svake godine priprema studijska muzejska izložba i dodeljuje Nagrada Borivoje Drobnjaković. Odmah po nastanku Muzeja, pristupilo se terenskim istraživanjima srpske tradicionalne kulture u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Istri.
■ 1928. - Veliki fašistički savet postao vrhovno zakonodavno telo u Italiji, umesto dotadašnjeg Veća poslanika.
■ 1934. - Rođena je je italijanska filmska glumica Sofija Šikolone, poznata kao Sofija Loren, dobitnica Oskara 1961. za film 'Dve žene'. Proslavila se filmovima 'Čočara', 'Crna orhideja', 'Hleb, ljubav i ...', 'Čežnja pod brestovima'.
■ 1940. - Racionalizacija živežnih namirnica u Francuskoj pooštrena je kako bi se što više dobara moglo prebaciti u Nemačku.
■ 1943. - ZAVNOH proglasio vraćanje Istre, Rijeke, kvarnerskih otoka, Zadra, Lastova i Palagruže matici zemlji Hrvatskoj.
■ 1945. - Sveindijski kongres i njegovi lideri Mahatma Gandi i Pandit Nehru odbacili britanski predlog o samoupravi i zatražili punu nezavisnost Indije.
■ 1945. - Vrh rimokatoličke crkve u Hrvatskoj objavio 'Pastirsko pismo', čiji je duhovni tvorac bio ratni zločinac zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac. U pismu je žestoko napadnuta nova vlast u Jugoslaviji zbog presuda 'katoličkim vjernicima i svećenicima' - ustašama i njihovim saradnicima, zbog odvajanja crkve od države i zbog agrarne reforme.
■ 1945. - Umro je Eduard Wirc, nacistički lekar u koncentracionom logoru Dahau.
■ 1946. - Otvoren je prvi Filmski festival u Kanu. Prva dodela nagrada na ovom festivalu bila je predviđena još u septembru 1939. godine, ali ju je početak Drugog svetskog rata odložio. Na prvom Kanskom festivalu učestvovalo je 18 zemalja. Devet filmova dobilo je počasnu nagradu - Grand Prix du Festival.
■ 1947. - Rođena je Mia Martini, italijanska pevačica.
■ 1949. - Rođena je Vedrana Rudan je hrvatska književnica i kolumnistkinja.
■ 1951. - Grčka i Turska postale su članice NATO-a.
■ 1951. - Rođen je Havijer Marijas, španski književnik.
■ 1952. - Čileanski je kongres za predsednika izabrao generala Carlosa Ibaneza del Campu.
■ 1954. - Prvi put je korišćen programski jezik FORTRAN.
■ 1955. - Argentinski predsednik Juan Domingo Peron morao je pred pučistima pobeći u inozemstvo. Vlast je preuzeo general Eduardo Leonardi.
■ 1957. - Umro je finski kompozitor Jan Sibelijus, u osnovi romantičar. Njegov originalni stil jako je blizak finskom muzičkom folkloru, a veliki broj njegovih dela inspirisan je 'Kalevalom'. Dela su: simfonijska poema za orkestar 'Finlandija', orkestarske legende 'Labud iz Tuonela' i 'Povratak Lemiškaena', uvertira 'Karelija'...
■ 1959. - U Iraku su zbog pogubljenja pučista izbili prvi protesti protiv premijera Abd Al Karima Kasima.
■ 1960. - Trinaest afričkih država koje su stekle nezavisnost i bivša britanska kolonija Kipar primljeni u UN.
■ 1969. - Rođen je Davor Dujmović, srpski i jugoslovenski glumac.
■ 1970. - Sovjetski kosmički brod 'Luna 16' spustio se na Mesec i pokupio uzorke mesečevog tla.
■ 1971. - Rođen je Henrik Larsson, švedski fudbaler.
■ 1971. - Rođen je Snoop Dogg, američki hip-hoper i glumac.
■ 1975. - Umro je Saint-Džon Perse, francuski pesnik i diplomat.
■ 1976. - Švedska Socijaldemokratska partija izgubila na parlamentarnim izborima, prvi put posle više od 40 godina.
■ 1976. - Rođen je Denis Šefik, srpski vaterpolista.
■ 1977. - Vijetnam i Džibuti primljeni u UN kao 149. i 150. članica međunarodne organizacije.
■ 1979. - Žan Badel Bokasa, vladar Centralnoafričkog carstva, oboren sa vlasti. Nov šef države, bivši predsednik Dejvid Dako, vratio zemlji status republike. Bokasa je 1965. vojnim udarom srušio Daka, a 1976. ukinuo republiku i proglasio se carem. Tokom vladavine povremeno je bio i premijer, ministar odbrane, pravde, informacija, poljoprivrede i stočarstva, zdravstva, vojne i civilne avijacije, državne uprave, kopnenog, rečnog i vazdušnog saobraćaja, pošta i telekomunikacija, trgovine, industrije, rudarstva. Upamćen je po neverovatnim ekstravagantnostima, rasipanju državne imovine i strašnim zločinima nad sopstvenim narodom.
■ 1981. - Centralnoamerička država Belize na obali Karipskog mora stekla nezavisnost od Velike Britanije.
■ 1984. - U napadu automobila-bombe na ambasadu SAD u Bejrutu poginulo 16 osoba, američki ambasador povređen.
■ 1989. - Umro je Mihailo Andrejević, jugoslovenski fudbalski zvaničnik i lekar.
■ 1989. - Frederik Vilem de Klerk preuzeo dužnost predsednika Južne Afrike.
■ 1990. - Umro je srpski konstruktor aviona Slobodan Zrnić, dekan Mašinskog fakulteta Novosadskog univerziteta, jedan od konstruktora letelica IK-3 i S-49. Avion IK-3 je 6. aprila 1941. u Drugom svetskom ratu učestvovao u odbrani Beograda od napada ratne avijacije Nemačke. Zrnić je završio Mašinski fakultet u Beogradu i usavršavao vazduhoplovnu tehniku u Francuskoj, a kao ekspert UN proveo je nekoliko godina u Africi.
■ 1990. - Parlamenti Istočne i Zapadne Nemačke potvrdili ugovor o ujedinjenju dve države.
■ 1990. - Južna Osetija proglasila nezavisnost od Gruzije.
■ 1991. - Crnogorski parlament je na Žabljaku proglasio Crnu Goru za ekološku državu i prihvatio Deklaraciju o zaštiti prirode u ime sopstvenog opstanka, budućnosti potomstva i neophodnosti da se mudrošću spreči ekološka katastrofa. Projekat prve ekološke države u svetu prihvaćen je 1992. na Svetskom ekosamitu u Brazilu pod pokroviteljstvom UN.
■ 1992. - U Francuskoj tijesnom većinom na referendumu prihvaćen Maastrichtski ugovor.
■ 1995. - Premijerka Turske Tansu Čiler primorana da podnese ostavku kad se iz vlade povukla koaliciona partija, poručivši da je neprihvatljiva cena koju zbog njene politike moraju da plate turski građani.
■ 1996. - Umro je Krešo Golik, hrvatski filmski i TV redatelj.
■ 1999. - Multinacionalne snage stigle u Istočni Timor i zauzele aerodrom u glavnom gradu Dili, pošto su se povukle indonežanske trupe.
■ 2000. - U Moskvi je umro ruski kosmonaut German Titov, drugi čovek koji je leteo u svemir. Titov je avgusta 1961, u brodu 'Vostok 2', proveo 25 sati u svemiru, obišavši zemlju 17 puta. Za zasluge u osvajanju vasione, dobio je najviše državne nagrade i zvanje heroja SSSR.
■ 2001. - Albanski ekstremisti počeli predaju poslednjih količina oružja NATO trupama u Makedoniji. U Parlamentu počela diskusija o ustavnim amandmanima kojima bi albanskoj manjini bila garantovana veća prava.
■ 2003. - Sahranjena Ana Lind, švedski ministar inostranih poslova, devet dana nakon što je ubijena.
■ 2003 - Bivši američki predsednik Bil Klinton zvanično je otvorio Memorijalni centar u Potočarima (BIH) posvećen žrtvama masakra u Srebrenici 1995. godine, kada su snage Vojske Republike Srpske ubile oko 8.000 Bošnjaka.
■ 2005. - U Beču je umro poznati 'lovac na naciste' Simon Vizental koji je zaslužan za hapšenje više od 1.000 pripadnika nemačkog nacističkog režima, među kojima je jedan od najbližih Hitlerovih saradnika Adolf Ajhman, kao i bivši komandant koncentracionog logora Treblinka, Franc Štangl.
■ 2008. - Više hiljada ljudi učestvovalo je na mirovnim protestima u Berlinu i Štutgartu u Nemačkoj, i Mančesteru u Velikoj Britaniji protiveći se ratu u Avganistanu.
■ 2010. - Foks televizija je postala Prva srpska televizija.
■ 2011. - U sukobima u Jemenu nakon što je policija upotrebila snajpere i minobacačku vatru u masovnim protestima protiv predsednika Jemena Ali Abdulaha Saleha, koji je na vlasti skoro 33 godine, poginulo je 60 ljudi tokom tri dana.
■ 2011. - Slovenački parlament izglasao je nepoverenje vladi premijera Boruta Pahora.
■ 2012. - Francuski muzej Luvr otvorio je odeljenje posvećeno islamskoj umetnosti, sa oko 18.000 umetničkih predmeta koji datiraju od sedmog do 19. veka, u čiju 11-godišnju izgradnju je uloženo 100 miliona evra.
■ 2014. - Nacionalna partija desnog centra pobedila je na parlamentarnim izborima u Novom Zelandu, što je novozelandskom premijeru Džonu Keju obezbedilo treći uzastopni mandat.
■ 2015. - Na prevremenim izborima u Grčkoj, drugim od početka godine, pobedila je Siriza na čelu sa Aleksisom Ciprasom, koja će vladu formirati sa desničarskom strankom 'Nezavisni Grci'. Nova koaliciona vlada Grčke i nakon drugih prevremenih izbora ostaje u istom sastavu kao i prethodna, čija je ostavka te izbore izazvala.
■ 2016. - U Somaliji pet miliona ljudi ne dobija dovoljno hrane, a među njima više od 300.000 dece mlađe od pet godina akutno je neuhranjeno. Suša u južnoj i centralnoj Somaliji glavni je krivac dramatične nestašice hrane.
Najnovije Vesti - Balkan i Svet
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
■ 1187. - Nakon pobede u bici kod Hattina Salahudin počinje s opsadom Jerusalema, glavnog grada Jerusalemskog kraljevstva.
■ 1519. - Portugalski moreplovac Fernando Magelan isplovio je iz Sevilje sa pet brodova na put oko sveta. Magelan je poginuo u borbi sa domorocima na ostrvu Muktan 1521, a u Sevilju se u septembru 1522. vratio samo jedan brod 'Viktorija' sa 18 mornara. Tim putovanjem je prvi put oplovljena Zemlja.
■ 1520. - Umro je Selim I, turski sultan. Na vlast došao sultan Sulejman I Veličanstveni.
■ 1697. - U Rejsvijku kod Haga Engleska, Španija, Holandija i Nemačko Carstvo potpisali mirovni ugovor s Francuskom, čime je okončan rat Velike alijanse. Veštom diplomatijom, Francuska uspela da zadrži gotovo sve osvojene teritorije.
■ 1833. - Rođen je italijanski novinar i pacifista Ernesto Teodoro Moneta, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1907. Bio je direktor milanskog lista 'Il Secolo' i predsednik Internacionalnog kongresa za mir u Milanu 1906, a u mladosti Garibaldijev sledbenik i borac.
■ 1842. - Rođen je škotski hemičar i fizičar Džejms Đuer, pronalazač termos-boce. Prvi je proizveo tečan - 1898. godine, a zatim i čvrst vodonik - 1899. godine.
■ 1844. - U broju 76. 'Serbskih novina' objavljen je članak Matije Bana - 'Vazduhoplovlje' - prvi pisani dokument o vazduhoplovstvu u Srbiji.
■ 1859. - Patentiran je šporet na struju.
■ 1860. - Engleski kralj Edvard VII prvi je član kraljevske porodice koji je posetio SAD.
■ 1863. - Umro je nemački filolog i pisac Jakob Grim osnivač savremene germanistike. Sa bratom Vilhelmom sakupio je i objavio čuvene priče i bajke za decu. Započeo je rad na velikom 'Nemačkom rečniku' (1852). Prevodio je srpske narodne pesme koje je sakupio Vuk Stefanović Karadžić.
■ 1870. - Snage italijanskog kralja Vitorija Emanuela II ušle u Rim čime je završeno ujedinjenje Italije. Papa Pije IX povukao se u Vatikan i proglasio se zatvorenikom.
■ 1873. - Ivan Mažuranić postaje prvi hrvatski ban pučanin.
■ 1878. - Rođen je američki pisac Apton Bil Sinkler, autor više romana sa socijalnim temama, političkih i socijalnih spisa u kojima je opisao poraznu sliku kapitalističkog sveta. Dela su mu: 'Široka je kapija', 'Predsednikov agent', 'DŽungla', 'Metropola', 'Kralj ugalj', 'Džimi Higins', 'Kraj sveta', 'Između dva sveta', 'Aždajini zubi', 'Svet koji treba osvojiti', 'Predsednička misija' ...
■ 1898. - Umro je Theodor Fontane, nemački književnik.
■ 1904. - Otvorena je prva stalna postavka Etnografskog muzeja u Beogradu, povodom stogodišnjice Prvog srpskog ustanka. Muzej i prvu izložbu otvorio je kralj Petar I Karađorđević. Danas se taj dan slavi kao Dan Etnografskog muzeja, za koji se svake godine priprema studijska muzejska izložba i dodeljuje Nagrada Borivoje Drobnjaković. Odmah po nastanku Muzeja, pristupilo se terenskim istraživanjima srpske tradicionalne kulture u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Istri.
■ 1928. - Veliki fašistički savet postao vrhovno zakonodavno telo u Italiji, umesto dotadašnjeg Veća poslanika.
■ 1934. - Rođena je je italijanska filmska glumica Sofija Šikolone, poznata kao Sofija Loren, dobitnica Oskara 1961. za film 'Dve žene'. Proslavila se filmovima 'Čočara', 'Crna orhideja', 'Hleb, ljubav i ...', 'Čežnja pod brestovima'.
■ 1940. - Racionalizacija živežnih namirnica u Francuskoj pooštrena je kako bi se što više dobara moglo prebaciti u Nemačku.
■ 1943. - ZAVNOH proglasio vraćanje Istre, Rijeke, kvarnerskih otoka, Zadra, Lastova i Palagruže matici zemlji Hrvatskoj.
■ 1945. - Sveindijski kongres i njegovi lideri Mahatma Gandi i Pandit Nehru odbacili britanski predlog o samoupravi i zatražili punu nezavisnost Indije.
■ 1945. - Vrh rimokatoličke crkve u Hrvatskoj objavio 'Pastirsko pismo', čiji je duhovni tvorac bio ratni zločinac zagrebački nadbiskup Alojzije Stepinac. U pismu je žestoko napadnuta nova vlast u Jugoslaviji zbog presuda 'katoličkim vjernicima i svećenicima' - ustašama i njihovim saradnicima, zbog odvajanja crkve od države i zbog agrarne reforme.
■ 1945. - Umro je Eduard Wirc, nacistički lekar u koncentracionom logoru Dahau.
■ 1946. - Otvoren je prvi Filmski festival u Kanu. Prva dodela nagrada na ovom festivalu bila je predviđena još u septembru 1939. godine, ali ju je početak Drugog svetskog rata odložio. Na prvom Kanskom festivalu učestvovalo je 18 zemalja. Devet filmova dobilo je počasnu nagradu - Grand Prix du Festival.
■ 1947. - Rođena je Mia Martini, italijanska pevačica.
■ 1949. - Rođena je Vedrana Rudan je hrvatska književnica i kolumnistkinja.
■ 1951. - Grčka i Turska postale su članice NATO-a.
■ 1951. - Rođen je Havijer Marijas, španski književnik.
■ 1952. - Čileanski je kongres za predsednika izabrao generala Carlosa Ibaneza del Campu.
■ 1954. - Prvi put je korišćen programski jezik FORTRAN.
■ 1955. - Argentinski predsednik Juan Domingo Peron morao je pred pučistima pobeći u inozemstvo. Vlast je preuzeo general Eduardo Leonardi.
■ 1957. - Umro je finski kompozitor Jan Sibelijus, u osnovi romantičar. Njegov originalni stil jako je blizak finskom muzičkom folkloru, a veliki broj njegovih dela inspirisan je 'Kalevalom'. Dela su: simfonijska poema za orkestar 'Finlandija', orkestarske legende 'Labud iz Tuonela' i 'Povratak Lemiškaena', uvertira 'Karelija'...
■ 1959. - U Iraku su zbog pogubljenja pučista izbili prvi protesti protiv premijera Abd Al Karima Kasima.
■ 1960. - Trinaest afričkih država koje su stekle nezavisnost i bivša britanska kolonija Kipar primljeni u UN.
■ 1969. - Rođen je Davor Dujmović, srpski i jugoslovenski glumac.
■ 1970. - Sovjetski kosmički brod 'Luna 16' spustio se na Mesec i pokupio uzorke mesečevog tla.
■ 1971. - Rođen je Henrik Larsson, švedski fudbaler.
■ 1971. - Rođen je Snoop Dogg, američki hip-hoper i glumac.
■ 1975. - Umro je Saint-Džon Perse, francuski pesnik i diplomat.
■ 1976. - Švedska Socijaldemokratska partija izgubila na parlamentarnim izborima, prvi put posle više od 40 godina.
■ 1976. - Rođen je Denis Šefik, srpski vaterpolista.
■ 1977. - Vijetnam i Džibuti primljeni u UN kao 149. i 150. članica međunarodne organizacije.
■ 1979. - Žan Badel Bokasa, vladar Centralnoafričkog carstva, oboren sa vlasti. Nov šef države, bivši predsednik Dejvid Dako, vratio zemlji status republike. Bokasa je 1965. vojnim udarom srušio Daka, a 1976. ukinuo republiku i proglasio se carem. Tokom vladavine povremeno je bio i premijer, ministar odbrane, pravde, informacija, poljoprivrede i stočarstva, zdravstva, vojne i civilne avijacije, državne uprave, kopnenog, rečnog i vazdušnog saobraćaja, pošta i telekomunikacija, trgovine, industrije, rudarstva. Upamćen je po neverovatnim ekstravagantnostima, rasipanju državne imovine i strašnim zločinima nad sopstvenim narodom.
■ 1981. - Centralnoamerička država Belize na obali Karipskog mora stekla nezavisnost od Velike Britanije.
■ 1984. - U napadu automobila-bombe na ambasadu SAD u Bejrutu poginulo 16 osoba, američki ambasador povređen.
■ 1989. - Umro je Mihailo Andrejević, jugoslovenski fudbalski zvaničnik i lekar.
■ 1989. - Frederik Vilem de Klerk preuzeo dužnost predsednika Južne Afrike.
■ 1990. - Umro je srpski konstruktor aviona Slobodan Zrnić, dekan Mašinskog fakulteta Novosadskog univerziteta, jedan od konstruktora letelica IK-3 i S-49. Avion IK-3 je 6. aprila 1941. u Drugom svetskom ratu učestvovao u odbrani Beograda od napada ratne avijacije Nemačke. Zrnić je završio Mašinski fakultet u Beogradu i usavršavao vazduhoplovnu tehniku u Francuskoj, a kao ekspert UN proveo je nekoliko godina u Africi.
■ 1990. - Parlamenti Istočne i Zapadne Nemačke potvrdili ugovor o ujedinjenju dve države.
■ 1990. - Južna Osetija proglasila nezavisnost od Gruzije.
■ 1991. - Crnogorski parlament je na Žabljaku proglasio Crnu Goru za ekološku državu i prihvatio Deklaraciju o zaštiti prirode u ime sopstvenog opstanka, budućnosti potomstva i neophodnosti da se mudrošću spreči ekološka katastrofa. Projekat prve ekološke države u svetu prihvaćen je 1992. na Svetskom ekosamitu u Brazilu pod pokroviteljstvom UN.
■ 1992. - U Francuskoj tijesnom većinom na referendumu prihvaćen Maastrichtski ugovor.
■ 1995. - Premijerka Turske Tansu Čiler primorana da podnese ostavku kad se iz vlade povukla koaliciona partija, poručivši da je neprihvatljiva cena koju zbog njene politike moraju da plate turski građani.
■ 1996. - Umro je Krešo Golik, hrvatski filmski i TV redatelj.
■ 1999. - Multinacionalne snage stigle u Istočni Timor i zauzele aerodrom u glavnom gradu Dili, pošto su se povukle indonežanske trupe.
■ 2000. - U Moskvi je umro ruski kosmonaut German Titov, drugi čovek koji je leteo u svemir. Titov je avgusta 1961, u brodu 'Vostok 2', proveo 25 sati u svemiru, obišavši zemlju 17 puta. Za zasluge u osvajanju vasione, dobio je najviše državne nagrade i zvanje heroja SSSR.
■ 2001. - Albanski ekstremisti počeli predaju poslednjih količina oružja NATO trupama u Makedoniji. U Parlamentu počela diskusija o ustavnim amandmanima kojima bi albanskoj manjini bila garantovana veća prava.
■ 2003. - Sahranjena Ana Lind, švedski ministar inostranih poslova, devet dana nakon što je ubijena.
■ 2005. - U Beču je umro poznati 'lovac na naciste' Simon Vizental koji je zaslužan za hapšenje više od 1.000 pripadnika nemačkog nacističkog režima, među kojima je jedan od najbližih Hitlerovih saradnika Adolf Ajhman, kao i bivši komandant koncentracionog logora Treblinka, Franc Štangl.
■ 2008. - Više hiljada ljudi učestvovalo je na mirovnim protestima u Berlinu i Štutgartu u Nemačkoj, i Mančesteru u Velikoj Britaniji protiveći se ratu u Avganistanu.
■ 2010. - Foks televizija je postala Prva srpska televizija.
■ 2011. - U sukobima u Jemenu nakon što je policija upotrebila snajpere i minobacačku vatru u masovnim protestima protiv predsednika Jemena Ali Abdulaha Saleha, koji je na vlasti skoro 33 godine, poginulo je 60 ljudi tokom tri dana.
■ 2011. - Slovenački parlament izglasao je nepoverenje vladi premijera Boruta Pahora.
■ 2012. - Francuski muzej Luvr otvorio je odeljenje posvećeno islamskoj umetnosti, sa oko 18.000 umetničkih predmeta koji datiraju od sedmog do 19. veka, u čiju 11-godišnju izgradnju je uloženo 100 miliona evra.
■ 2014. - Nacionalna partija desnog centra pobedila je na parlamentarnim izborima u Novom Zelandu, što je novozelandskom premijeru Džonu Keju obezbedilo treći uzastopni mandat.
■ 2015. - Na prevremenim izborima u Grčkoj, drugim od početka godine, pobedila je Siriza na čelu sa Aleksisom Ciprasom, koja će vladu formirati sa desničarskom strankom 'Nezavisni Grci'. Nova koaliciona vlada Grčke i nakon drugih prevremenih izbora ostaje u istom sastavu kao i prethodna, čija je ostavka te izbore izazvala.
■ 2016. - U Somaliji pet miliona ljudi ne dobija dovoljno hrane, a među njima više od 300.000 dece mlađe od pet godina akutno je neuhranjeno. Suša u južnoj i centralnoj Somaliji glavni je krivac dramatične nestašice hrane.
Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje
Najnovije Vesti - Balkan i SvetPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
