Naslovni baner
Home Dugme
Meni
Novo na sajtu
Omiljeno na sajtu

Šta Je Raj?

   Sve kulture i religije znaju za mesto blaženstva i podstiču verovanje u njega, a o njemu govore i mnogi putnicu u onostrano, koji su ga lično doživeli. Da li je to fizičko mesto ili stanje duha?

Osmeh gore Osmeh na lice:  
   Nikada kao danas pažnja i interesovanje najšire javnosti nisu bili toliko okrenuti misticizmu, mističnim temama, anđelima i životu u nekim drugima, nama potpuno nepoznatim dimenzijama. Nikada kao danas nije bili ni više vesti o raznim prikazanjima, o javljanjima Bogorodice i čudima koja čini, o drugim sličnim ukazanjima za koje nema naučnog objašnjenja. Jedno rečju, dosad nije zabeleženo ovoliko zanimanje za mnoge teme za koje je, da tako kažemo - zadužena religija.
    Jedno rečju, dosad nije zabeleženo ovoliko zanimanje za mnoge teme za koje je, da tako kažemo - zadužena religija. U isto vreme, sve je vidljivije i interesovanje nauke za ove pojave, što je paćeno i povećanim zanimanjem medija.Otuda i pravo obilje svedočenja mnogih osoba koje kazuju o svojim predsmrtnim i iskustvima posle smrti i vizijama koje su imale tom prilikom.
    Jedno od pitanja koje se javlja i u religijama, u ovim iskustvima, kao i kod nekih istraživača, jeste i ono vezano za Raj, dakako i za Pakao, a takođe i za čistilište. Na temu da li postoje Raj, Pakao i Čistilište, organizuju se i razna savetovanja i predavanja širom sveta.
    U gotovo svim poznatim kulturama, od davnina postoji pojam Raja. U nekima, uključujući i drevnu persijsku, pod tim pojmom podrazumeva se predivan rascvetali vrt. On je ispunjen svetlošću, prijatnim mirisima i muzikom, što sve deluje na smirivanje duša koje stižu u vrt.
    Slučajno ili ne, ne mali broj onik koji danas uveravaju da su u stanju kome, to jest, kliničke smrti, prošli mračnim tunelom, tvrde kako su se na njegovom kraju našli upravo u predivnom vrtu punom cveća u kojem su osetili potpuno smirenje. Istraživači ovog fenomena, mada još nemaju konačno izgrađen stav o svim tim kazivanjima, a neki su čak i skloni oceni da je reč o prepričavanju onoga što se čulo i pročitalo, ipak ukazuju na nešto što je zajedničko za najveći broj tih iskaza.
    Reč je o njihovim izjavama po kojima nisu želeli da se odane vraćaju, već da ostanu u tom prostoru koji donosi potpuni mir, opuštenost i osećanje blaženog zadovoljstva. A mnogi od njih koji su prekoračili prag smrti, svoj povratak u ljudski svet objašnjavaju ili spoznajom da im je dužnost da se vrate na Zemlju i na njoj šire ljubav koju su osetili u onoj dimenziji ili time što im je naloženo da se vrate i propovedaju ljubav i razumevanje među ljudima.
    Razlike među njima javljaju se kada je reč o tome ko im je izdao taj nalog. Najmanji broj je onih koji tvrde da su ga dobili od Hrista, nešto je više onih koji tvrde da im je Bogorodica bila nalogodavac. Najveći broj, ipak, čine oni koji kažu da su ih na Zemlju vratili anđeli. Svi, međutim, tvrde kako im je saopšteno da će se u vrt vratiti kada za to dođe vreme.
   
DA LI JE RAJ FIZIČKO MESTO ILI STANJE?

    Ova i slična svedočenja ponovo otvaraju pitanje koje zaokuplja teologe i naučnike, ali i javnost, i to od davnina. Ono pojednostavljeno glasi: 'Da li je Raj prostor onakav kakvim ga opisuju oni koji su po sopstvenom kazivanju prekoračili granicu života i smrti. Dakle, vrt verovatno od neke finije materije koji postoji negde u nebeskom prostranstvu, ili on postoji samo u kolektivnoj mašti?
    Drugim rečima, to drevno pitanje svodi se samo na traženje odgovora na dilemu da li je Raj stvarnost, dakle sasvim određeno mesto, u šta se verovalo od drevnih vremena, ili je on, u suštini - stanje duha. Ili je možda i jedno i drugo istovremeno?
    U naše vreme na sva ova pitanja nadovezuje se još jedno - može li čovek na Zemlji stvoriti Raj? Idealno mesto bez svakodnevnih problema i nasilja. Tačnije, prostor koji bi mu odeznedio uslove da živi u stanju uzajamnog poštovanja i ljubavi sa ostalim ljudima? Ili je odgovor možda vrlo prost, a to je - Zemlja je bila Raj pre nego što su se pojavili ljudi!
    U sklopu ovih, a mnogi se slažu da je reč o egzistencijalnim pitanjima, još je otvoreno i pitanje Danteove 'Božanske komedije'. Određenije - na osnovu čega je u svom spevu opisao Raj, Pakao i Čistilište, da li su ti opisi bili samo plod njegove bogate mašte? I da li je Dante poznavao delo 'Knjiga iz Skale', nastalo na prostoru Dalekog Istoka znatno pre 'Božanske komedije' koja umnogome podseća na ovaj istočnjački spis. Otuda i dilema, niej li Dante, barem delimično, kostio ovu istočnjačku knjigu?
    Pažnju nastavlja da privlači i ono što je, 1950. godine, grupi medijuma‚iz italijanskog grada Kamerino saopštilo duhovno biće koje je tvrdilo da je Dante. Prema tom saopštenju, suprotno onome što je pisao u 'Božanskoj komediji', navodni Dante tvrdi da je posle smrti saznao da Raj i Pakao nisu mesta, već dimenzije duha i duše i da je smešno misliti na Boga ustoličenog u Raju, jer je Bog beskonačan, večan i nematerijalan, a nebo je dimenzija u kojoj možemo da uživamo u Njegovoj - Božjoj svetlosti i da se stopimo sa njom.
    Novo 'Danteovo' objašnjenje Raja ne poklapa se, međutim, samo sa nekim teološkim, već i sa nekim savremenim mišljenjima o njemu. Naime, suprotno verovanju drevnih sveštenika sa Tibeta, nekim hrišćanskim doktrinama i teozofskoj teoriji o zvezdanim 'spratovima', za koje je zajedničko uverenje da na 'onoj strani sveta' postoji mesto na koje duše umrlih dolaze odmah posle smrti, postoji i mišljenje da Raj nije nikakva materijalizovana dimenzija veoma udaljena od naše zemaljske.
    Neki od medijuma koji primaju onostrane poruke koje objašnjavaju božanske i ljudske zakone sa filozofskog aspekta, polazeći od tih poruka, tvrde da u komunikaciji sa tim bićima nema ničega što bi potkrepilo tezu o postojanju Raja u materijalnom smislu. Raj ne može biti smatran i viđen ni kao tačno određeno mesto niti kao mesto do koga duše treba da stignu. Umesto toga, postoji beskrajno usavršavanje koje se ostvaruje posredstvom niza reinkarnacija pomoću kojih se postepeno odvajamo od materijalnog i Zemaljskih vrednosti i tako se bližimo božanskom savršenstvu. Ceo ovaj proces nema krajnju tačku, cilj do koga treba doći, jer proces nije statičan, kao što ni Bog to nije, jer je on beskrajan.
    Katolicizam trdi kako svako od nas, odmah posle smrti biva pojedinačno procenjen i da nas to isto očekuje na kraju vremena kada će biti odlučeno da li odlazimo u Raj ili Pakao, koji su krajnja odredišta, ili pak u Čistilište, koje je polazna etapa pročišćavanja ali i ispaštanja. Deo psihoanalitičara Jungove škole uveren je da je Raj nešto i negde što mi stalno zamišpljamo kao odrađeno mesto do kojeg, međutim, nikada nećemo stići. Prema tome, Raj je ideal koji nikada neće biti istrošen, odnosno neprestana želja da se do nečega stigne, neprekidna dinamika naših misli.
    Neki istraživači kažu da je sve što je vezano za Raj, u suštini, transponovanje mističnih iskustava. Oni napominju da, koliko je do sada poznato, jedini opisi Raja postoje kod Dantea i u drevnoj persijskoj poemi 'Denkart' u kojoj se ne sakriva da se u ekstazu koja dovodi do raznih vizija, dolazilo uz pomoć droga koje doprinose sposobnosti da se tokom haluciniranja istražuju svetovi sa one strane smrti.
    Budizam, umesto o Raju govori, ali sasvim neodrešđeno, o 'čistoj Budinoj zemlji'. Nejasno je zašto se u budizmu veoma precizno govori o onome što mi nazivamo Paklom, ali i zašto se tek površno i neodređeno govori o onome što će se desiti kada se postigne potpuno oslobađanje primereno Budinoj zemlji. I u Islamu se govori o onome što očekuje duše posle smrti. Govori se o Raju, ali i to je neodređeno i gotovo površno. Slično je i u drugim takozvanim velikim, ali i ostalim religijama.
    Za one koji prihvataju teozofiju kako je tumači Maddam Blavacki, pre nego što se uopšte povede reč o Raju, potrebno je dati odgovor na pitanje ko je čovek i može li on stvarno da umre. Ta teozofija smatra da je čovek osmoslojno biće ili biće sa osam tela. Ovih osam tela moguće je sagledati i kao različite slojeve energije, počevši od one fizičke, materijalne, pa zaključno sa onom duševno duhovnom. U trenutku čovekove smrti, nestaju prva četiri njegova tela, ali večno ostaju da 'žive' preostala četiri, jer su besmrtna i prelaze u 'Devahan', na jeziku sanskrit, što odgovara našem poimanju Raja. U suštini 'Devahan' je samo jedan od slojeva gde besmrtna čovečija četiri tela provode 'vreme odmora' u kome se nalazi duh i duša u očekivanju nove inkarnacije. Teozofija dakle veruje u reinkarnaciju, a ne u smrt. Ne veruje ni u beskrajno kažnjavanje u Paklu. Čovek kao božanska iskra ne umire niti se rađa, jer ta iskra je besmrtna. Prema tome 'Devahan' je jedan od slojeva, ili određenije, stanje duševne sreće. Iznad toga sloja, ako je moguće govoriti o iznad, ima još slojeva, među njima je i Nirvana.
    Iz svega što je rečeno, a to je samo deo čitavog spektra gledanja na Raj i odgovora na pitanje šta je i da li ga ima, jasno je da ostaje i dalje potpuno otvoreno pitanje postoji li, ako postoji šta je i gde bi trebalo da ga tražimo. Svakako da su i samo postavljanje ovakvih i sličnih pitanja za nekoga jeres i bogohuljenje, ali bi se i mnogi od odgovora na to pitanje mogli smatrati bogohuljenjem, a kamoli konfuzija koju stvaraju tako različita,pa često i sasvim protivna viđenja i tumačenja Raja.
    Onaj pravi Raj bi ipak, prema novim Hristovim objavama, bio upravo Nebo, naša duhovna prapostojbina, i ne trba ga mešati sa nekim podnebesnim područjima, u kojima duše mogu iskusiti, istina veličanstvene užitke i lepotu, ali to je još samo dima i magla u odnosu na uživanje čistih duša, ili onih od grehova sasvim očišćenih, u božanskoj svetlosti i lepotama samog Neba.



Klik Gore na Sliku - Prikaz; Ponovni Klik - Brisanje

Pravoslavlje i ReligijaPravoslavlje i Religija - Ostali Tekstovi
Ponuda TemaPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
Vic Ovog Dana
Verovali ili ne
Jeste li znali ovo?
Ludi svet
MoLitva dana
Testiranje Refleksa
Testirajte Reflekse