Naslovni baner
Home Dugme
Meni
Novo na sajtu
Omiljeno na sajtu

Put u Središte Ljudskog Uma

   Naučnici su otkrili da pojedine moždane ćelije proizvode interleukin-1, koji je vrlo važan hemijski posrednik između nervnog i imunološkog sistema. To konačno i laboratorisjki dokazuje da psihički procesi, naročito oni emotivni, stalno utiču na funkcije našeg tela i njegovo zdravlje.

Osmeh gore Osmeh na lice:  
     Ovako nešto sigurno niste znali. A to je da, ogovaranje povoljno utiče na ljudsko zdravlje, razvija inteligenciju i veoma koristi društvu! To su zaključci do kojih se došlo nakon višegodišnjeg upornog i marljivog naučnog istraživanja.
    Činjenice očigledno govore koliko je za čovekovo fizičko zdravlje i funkcionisanje njegovog organizma bitno iskazivati svoju prirodnost, podeliti i realizovati svoje emocije. Uostalom, brojni izrazi i izreke u kojima je sažeto vekovno ljudsko iskustvo pokazuju da je veza između psihičkih procesa i telesnih funkcija već odavno poznata ljudskom rodu. Kao ilustraciju ovaga, pomenućemo jedan od najčešćih osećaja - osećaj straha, koji se često izražava sledećim rečima: 'Oblio me je hladan znoj', 'Noge su mi se presekle' ili 'Podigla mi se kosa na glavi'.
    Ovo ni u kom slučaju nisu samo puke fraze, već gotovo realni opisi reakcije tela na zastrašujuće situacije. Kosa se podiže zbog stezanja mišića oko korena dlake, srce ubrzava rad, odvodeći više krvi u mozak i mišiće, krvne žile u blizini površine kože stežu se, a vreme zgrušavanja se skraćuje, što smanjuje mogućnost opasnog krvarenja iz rana, disanje je brže i dublje, tako da se prima višak kiseonika, a pojačano znojenje hladi telo.
    Dakle, emotivni procesi, često povezani sa misaonom sferom, predstavljaju značajne psihičke činioce koji aktiviraju neurovegetativni i endokrini sistem. Čovek doživljava strah kada se nađe u opasnosti, i u tom istom trenutku je spreman da se bori ili da beži. Emocija zahteva izražavanje u akciji tela.
    To je očigledno i delotvorno kada je reč o afektima, tim kratkotrajnim, ali burnim emotivnim udarima. Problemi, međutim, nastaju od dugotrajnih, danima, čak i godinama doživljavanih a nepreživljenih emotivnih stanja, koja polako ali sigurno narušavaju sreću i fizičko zdravlje čoveka. Nezadovoljstvo, potisnuti agresivizam, frustracije, pesimizam, nedostatak volje, nemoć u rešavanju problema, potajna i dugotrajna neraspoloženja, osećanje krivice i manje vrednosti, gubitak ljubavi, strepnja za budućnost, depresija - sve su to negativne emocije često i onaj glavni uzrok mnogih oboljnih oboljenja, a dfa mi toga možda nismo ni svesni. Sve njih danas stavljamo pod jednu reč - stres.
    Zbivanja koja se intenzivno obavljaju u našoj podsvesti su, dakle, mnogo češći uzroci bolesti nego što se to obično misli, čak i kada su u pitanju ona najfatalniji oboljenja poput raka ili infarkta. Ova su iskustva još 90-tih godina XX veka dobila svoje naučno objašnjenje. Dve grupe istraživača su otkrile hemijski proces putem kojeg emocije, poput depresije, izazivaju oboljenje celog organizma. Naučnici su izdvojili moždanu ćeliju - neuron, koja putem hemijskih posrednika prisutnih u mnogim organima, dolazi u dodir sa belim krvnim zrncima - čovekovim imunološkim stražarima koji štite organizam od oboljenja. Istraživači veruju da ta povezanost objašnjava naglo smanjenje odbrambenih sposobnosti organizma, što konačno otkriva vezu između emocija i opšteg fizičkog zdravlja, čiji mehanizam međutim još nije u potpunosti razjašnjen.
    Istraživači su otkrili da pojedini neuroni proizvode interleukin-1, koji je važan hemijski posrednik između nervnog i imunološkog sistema. Osetljivost moždane ćelije na nadražaj interleukina-1 poznata je već duže vreme, ali je bila nepoznata činjenica da ga neuroni mogu proizvesti.
    Neosporno je da postoji poveznaost između nervnog i imunološkog sistema. Mnogi hemijski posrednici iz centralnog nervnog sistema prisutni su i u ostalim organima gde podstiču rad. Depresivno stanje može da pokrene uzročnike infekcije, kao što stresno stanje može da promeni imunitet, mada još uvek nije lako objasniti taj celokupni mehanizam. Mnogi istraživači nastoje da otkriju povezanost između emocija i oboljenja, čak i tumora i infarkta, ali dok se potpno ne objasni ta tajna veza koja će nam pomoći da preduhitrimo moguća oboljenja, najbolji savet u ovom trenutku je - stičite optimizam i pozitivna osećanja o sebi i širite ih na sve ljude oko sebe! A da za to imate razloga uveriće vas i sledeći mali pregled emotivnih uzroka oboljenja , nastao na osnovu rezultata dosadašnjih istraživanja u psihosomatici.

■  Agresivne i ratoborne osobe, koje ne mogu kontrolisati bes, sklone su čiru na želucu i dvanaestopalačnom crevu, degenerativnom artritisu i infarktu. Stručnjaci navode da od srčanog udara oboljevaju i osobe koje se previše uzrujavaju zbog drugih i zbog društvenog stanja, koje nisu u stanju da menjaju niti da se od njega distanciraju, tako da ih obuzima osećanje bespomoćnosti.
■  Veoma egocentrične osobe koje često menjaju raspoloženje - čas su uravnotežene, a čas preterano uzbuđene, često pate od raznih neuroza i fobija, a pomalo i od hroničnih oboljenja.
■  Nezadovoljena potreba za fizičkim kontaktom i dugotrajno nezadovoljstvo koje sa sobom nosi osećaj gorčine, nisu nimalo naivni uzroci. Oni vode ka zapaljenju pluća, astmi, oboljenjima disajnih organa, bolestima očiju i otorinolaringološkim oboljenjima.
■  Osećaj nemoći da se izađe na kraj sa problemima, bespomoćnost u konfliktnim situacijama, pesimizam i pomanjkanje volje takođe mogu uzrokovati ozbiljna oboljenja. Na tom spisku su nizak krvni pritisak, anemija, zapaljenje creva, artritis, bolesti bubrega i kože.
■  Nagla promena osećanja, mržnja i zloba, gušenje emocija - vode ka raku i poremećajima u krvi. I kada smo već kod iskazivanja emocija - smeh, plač, potreba da se otvorimo pred drugima, zanimljivo je reći da je jedna studija pokazala da ćutljivi, zatvoreni ljudi, znatno češće oboljevaju od onih koji rado i puno razgovaraju. Oni koji veruju da je ćutanje zlato i ne ispoljavaju osećanja, proizvode hormone koji slabe opštu otpornost organizma. Ovo pre svega izgleda važi za muškarce kojima emocije nekako teže prelaze preko jezika. Takvo ćutanje iziskuje veliki napor, opterećuje i izaziva glavobolju, čir na želucu, bolesti srca, pa čak i rak. Uostalom, vredi podsetiti i da je blagotvorno dejstvo koje nastupa kad neko otvori dušu i ispriča svoje nevolje, odavno poznato - ranije iz ispovedaonica u crkvama, a danas iz ordinacija psihijatara, ili iz samog sopstvenog iskustva kada se poverite nekom prijatelju ili voljenoj osobi.
■  Ukoliko je osoba sklona strahovima i osećanju krivice, treba znati da to može uzrokovati anemiju.
■  Inferiorni ljudi, previše povučeni u sebe i zatvoreni za ostali svet, pate od migrene i imaju problema sa alergijama.
■  Najzad, potisnuta agresivnost i osećaj da ste prevareni i iskorišćeni, ukoliko ih se na oslobodite na vreme, mogu uzrokovati naugodni reumatološki artritis.

REČI KOJE DONOSE SMRT

    Biće zanimljivo svemu ovome dodati još jedan podatak. Naime, prema istraživanju obavljenom u Americei, muškarci koji su navikli da stalno govore o sebi imaju čak dva puta više izgleda da dobiju infarkt. Istraživanje je pokazalo kako su reči poput: 'ja', 'moj', 'meni' - smrtonosne! Naime, ispitujući dobrovoljce koji su već preživeli srčani udar, došlo se do podatka da su svi oni, u uobičajenom svakodnevnom razgovoru, neke od ovih opasnih reči upotrebljavali najmanje 104 puta u prosečnom 15-minutnom razgovoru.
    No, čak i ako prihvatimo činjenicu da raspoloženje bitno utiče na naše zdravlje, to još uvek ne rešava onaj glavni problem - kako se odbraniti od negativnih emocija, kako ih prepoznati i prevazići? Ta pozitivna orijentacija zahteva početni napor, koji nije svakom lak. Potrebno je tragati za prijatnim životnim sadržajima, za onim stvarima koje nas vesele, za onim što nam daje nadu i uliva nam optimizam. Umesto mržnje, zavisti, nezadovoljstva i svih ostalih negativnih emocija, negujmo ljubav, divljenje, zahvalnost, zadovoljstvo i radost. Život će nam i dalje nuditi svoja dva lica, vedro i turobno, a na nama je da odaberemo.
    Uostalom, postoje i odgovarajuće tehnike afirmacije koje polaze upravo od pretpostavke da kvalitet našeg života najvećim delom zavisi od naših ideja i stavova. Negativne misli daju negativne rezultate i obrnuto, pozitivne misli proizvode pozitivne rezultate. Zato je jedini način za poboljšanje kvaliteta života preuzimanje odgovornosti za svoje ponašanje i poboljšanje kvaliteta sopstvenih misli. Afirmacija je pozitivna misao koju smo izabrali da je ubacimo u svoju svest da bi proizveli pozitivan rezultat. Afirmacije, međutim, nisu nasilno menjanje nečega. Naprotiv, njihova je funkcija zapravo u otkrivanju ličnih negativnih aspekata, njihovim prepoznavanjem i prihvatanjem. Tek se nakon toga negativna šema može zameniti pozitivnom, dakle, tek postojanje slobodnog izbora misli, reakcija i ponašanja, omogućuje puno stimulisanje pozitivne stvarnosti.
    Sve ovo bi se moglo svesti na zajedničko stanovište da čovek načinom svog života, razmišljanjima, emocijama, pogrešnim ambicijama i željama, najčešće sam isprovocira i sebi donese bolest. Još 70-tih godina XX veka u Londonu je dr Ronald Grosart Matiček sa svojim saradnicima usavršio 'vežbu autonomne samoregulacije', što je bio poseban psihoterapeutski metod koji je proveren kod obolelih od raka i infarkta, dajući sjajne rezultate - za više od dva puta su smanjeni rizici, a tretirane osobe su dvostruko duže živele. Za razliku od autogenog treninga koji veštački pokušava prevazići probleme, vežba autonomne samoregulacije omogućava terapeutu da kroz odgovarajući rad poduči osobu da sama u životu stvara uslove u kojima će biti zadovoljna. To joj omogućava stvaranje trajnog unutrašnjeg zadovoljstva i ravnoteže, pa samim tim i doživljavanje duboke starosti bez duševnih, telesnih i hroničnih oboljenja.
Vic Ovog Dana
Verovali ili ne
Jeste li znali ovo?
Ludi svet
MoLitva dana
Testiranje Refleksa
Testirajte Reflekse