Snaga Molitve - Duhovni Mač

   Ako se čovek bude uporno podvizavao i svoje srce i um ne odvajao od Gospoda, i to ne samo onda kada ga na to podseti neka strast, onda će on brzo da napreduje zbog toga što je uvek srcem ssmiren i često se nalazi u suzama i umiljenju. I ako bi mu se kao čoveku desilo sa sagreši, on je odmah spreman na pokajanje.

    Ono je pored njega i odmah se izliva pred Gospoda. A sve je to savršeno skriveno od ljudi, osim od onogarukovoditelja kome se on otkriva. On može takav put da prohodi bez ičijeg znanja i samo duhovni čovek može da ga razume po nekoj promeni na njegovom licu.
    Onima koji ulaze na ova vrata pokajanja otkrivaju se velike tajne premudrosti Božije, zbog čega se oni stalno nalaze kao u nekom zaprepašćenju i neizrecivom plaču. Oni shvataju i nemoć ljudsku koja ima se otkriva do detalja, čak i kod vrlinskih ljudi, zbog čega oni ne mogu nikada da osuđuju. Na tom stepenu sveti Isak Sirin nalaže da se ne bude bez plača, jer neprijatelji spasenja u to vreme osobito na njih škrguću zubima.


    Sveti oci su se, kada su hteli da ispune bilo kakvu vrlinu, najpre pripremili da pretrpe sve što ih susretne. Oni nisu polagali nadu ni na kakvog čoveka, nego jedinstveno na BOga. I tako, pri pomoći Božjoj, oni su mogli da čine dobra dela i da ne trpe štetu od iskušenja.
    Već je teško kada čovek ima borbu sa satanom. No, ako postoje i ljudi preko kojih nečastivi napada i na njega, onda je mnogo teže. Iskušenje se ničim ne pobeđuje osim jedino strpljenjem i smirenjem. Bolje je ostaviti sve svoje namere i pretpostavke i biti bez ikakve brige, ma šta činili sa nama - to će biti delo po Bogu. Jer ako se neko nalazi u raznim maštanjima uma, on nikada neće naći načina da se pobrine o svojoj duši. A ako položi nadu u Boga, on će moći da nađe vremena za svoje spasenje, pošto Bog svakome čoveku rspoređuje iskušenja srazmerno njegovim silama i delima. Ako je vaše delo bogougodno, Gospod neće dopustiti da padnete u grešno iskušenje neprijateljstva, nego da će vama o tome, po molitvama staraca, dati trpljenje.

    Položite brigu svoju na Gospoda. Ako on hoće kroz ta iskušenja da gradi vaše spasenje, daće i trpljenje. Gospod će tako ustrojiti da vam bude lako usred iskušenja. Mi znamo da su mnogi dobili blagodet Svetog Duha od Gospoda, ali iskušenja od njih Gospod nije uzimao, nego im je davao trpljenje. Ako se budemo trudili oko vrlina i o poboljšanju života potrebitih, onda se do smrti neće prekratiti iskušenja zato što ona imaju prirodni uzrok i teku bez prestanka. Bez goda nije moguće.
    Ko živi u bezmolviju, ima drugačija iskušenja ako ne prebiva u savršenom bezmolviju i bezmetežnosti. Ma kuda pošli, svugde nas čekaju iskušenja - to je naš krst koji smo dužni da nosimo do smrti. Kada te napadne neka strast, na primer bludna, ili ako nekoga osudiš, onda odmah stavi srce svoje i um svoj pred Gospoda i žalostivo priznaj iz dubine: Gospode Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me! Tada će u tren oka, dok još ne stigneš sve da iskažeš, iskušenje iščeznuti. Nečastivi se tada boji i drhti.
    U mirnom stanju čovek ne može tako brzo i silno da pribegne Bogu kao u iskušenju. Nečastivi, pak, videći da ne pobeđuje, beži od toga čoveka bez ostvarenja. To je moguće svagda činiti, jer je to nevidljivo i trenutno. Bilo gde da se čovek nalazi i bilo šta da radi, on time može svoje srce da sačuva čistim. Čuvajući na takav način srce, čini ga gotovim za primanje blagodeti koja ga brzo posećuje.


    'Evo sada je najpogodnije vreme, svo sada je dan spasenja' - (2Kor.6.2). Sada je ono u našim rukama, a ne posle, ne sutra, kako često govorimo sebi, jer nam tako šapuće nečastivi ili sopstvena ranjena i unakažena priroda. I savest u nama vapije: 'Dokle?'. Bog je milostiv, on nas voli. I stradao je za nas! Ako je on za nas život dao, onda i mi trebamo bar malo da propatimo s njim da bismo ušli u njegovu slavu. On je mislostiv, ali i pravedan. Miluje, strpljiv je i očekuje naše obraćanje svim srcem!
    Mudri starac, udubivšio se u neku bezgraničnu daljinu, kaže:
- Ah, božanska ljubavi koliko si samo velika, beznerna i nepristupačna umu. Hrsite Isuse! On je za nas položio svoju dušu. Nama ostaje samo da mu se obratimo punim pokajanjem svoga greha pred njim i oprostiće nam! Ako ga budemo tražili, naćićemo ga. On voli svoja čeda i javiće nam se i biće sa nama, ako ponovo ne zahvalimo zlom bezosećajnošću. Teško meni okajanom grešniku! Ako se budemo trudili da u svemu sledimo njegove svete zapovesti sadržane u sveom jevanđelju, koje su često suprotne našem ljudskom razumu, nećemo se zastideti kada se on javi u svojoj slavi i svi sveti anđeli sa njim.
    Više od naših mogućnosti on ne traži, a njegove zapovesti nisu teške. Kada ne bi bile po meri snage, ne bi ih takve davao. 'Jaram je moj blag i breme je moje lako' - tvrdi On sam i dodaje: 'Uzmeite moj jaram na sebe i naći ćete pokoj dušama vašim! Pokajte se, jer se približilo carstvo nebesko. Rodite rod dostojan pokajanja!'

- Kako to oče, kada znamo da su mnogi od monaha i svetovnjaka, ne znajući ništa o umnoj molitvi, izbavljeni od večnih muka i udostojeni nebeskih Gospodnjih darova! U jevanđelju se uzvišuju siromašni i oni koji plaču, krotki i milostivi, a o umnoj molitvi se tamo ne govori ništa?
- Jedna je stvar biti pomilovan, a druga je biti osvećen. Jedna je stvar biti rob, a druga je biti prijatelj kome se poveravaju tajne. Jedna je stvar sa strahom stajati pred pragom, a druga smelo ulaziti u unutrašnjost odaja Gospodnjih. A monasima se pri postrigu molitva Isusova stavlja kao obaveza, jer se pri uručenju brojanice govori: 'Primi, brate, mač duhovni koji je reč Božja' - svagdašnja molitva Isusova. Uvek u svojim ustima treba da imaš ove reči: 'Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me!'
    Blaženi starac Serafim Sarovski je dostigavši veliki uspeh u toj molitvi stalno savetovao svim monasima da pažljivo vode svoj život i da se bave Isusovom molitvom. Jednom ga je posetio mladić koji je završio bogosloviju i poverio starcu svoju nameru a stupi u monaštvo. Starac mu je dao pouku za spasenje duše, između ostalog i savet da se obuči Isusovoj molitvi. Govoreći o njoj, dodao je:
- Samo spoljašnja molitva je nedovoljna. Bog obraća paćnju na ono što se dešava u našem umu, i zato oni monasi koji ne sjedinjuju spoljašnju molitvu sa unutrašnjom i nisu monasi, nego pogaženo ugljevlje!
    Za života starca Serafima u Sarovu su svakoga novoprimljenoga monaha odmah obučavali Isusovoj molitvi. Onaj je monah ko je monah unutra. Zato su sveti oci, koji su mnogostrukim podvizima obeležili trnovitu stazu života, svim silama nastojali da ljudima koji od njih traže savet pokažu kako sav naš podvig treba da je usmeren na očišćenje srca i otkrivanje u sebi darovane blagodati krštenja, koja se može povratiti samo dugim naporima i znojem skoro do krvi. Retki su oni kojima je dato spoznanje o samom sebi i svojoj veličini među svim stvorenjima, a u svojoj ništavnosti posle pada, o povratku izgubljenog dolaskom Spasiteljevim, i o delovanju pri krštenju svemoćne Božje blagodati.
    Većina ovo samospoznanje stiče posredstvom čitanja Svetog pisma i dela svetih otaca učitelja crkve, a takođše i kroz besedu sa ljudima istinitog duhovnog života. Dobro je biti siromašan duhom, krotak, milostiv, mirotvorac, čist u srcu. Ali, ako pri tome nema neprestane molitve, sve ove vrline nemaju čvrstu osnovu i biće od male koristi. Gospod Isu Hrist je rekao: 'Bez mene ne možete činiti ništa. Ko u meni ne ostane, izbaciće se napolje i osušiće se. Ostanite u meni i ja ću u vama, da mnogi plod donesete.'

    Molitva je mati vrlina. Ako nju steknemo, onda lako možemo steći i sve druge nabrojane vrline. Ali, ako se ne budemo starali o molitvi tako da ona neodvojivo sa nama prebiva na svakom mestu, čak i u snu, kako bismo mogli da kažemo o sebi: 'Mi spavamo, a srce naše bdi', onda ne treba da se obmanjujemo lažnom nadom u bilo kakva druga dobra dela, koja sama po sebi već i nisu više dobra ako ih činimo samo zato što ih dobrim smatramo - kako govori sveti Petar Damaskin.


    Osenivši podvižnika, molitva ga malo pomalo preobražava iz nemilosrdnog u milostivog, krotkog i podatnog na suze. Kome je do jarosti ili pohote tada kada ga molitva celog ispunjava? Shvatite da ovde ne govorim o molitvi sabornoj, ili glasnoj, kelijnoj, nego o molitvi Isusovoj koju tvori um u srcu, a ne u glavi, kako to biva sa usnim molitvama.
    Kada um posle mnogih napora uđe u srce i u njemu prebiva, tada prestaju sva lutanja vaseljenom. Dotle, dok je on u glavi, lutanje je nemoguće izbeći. U početku to je veoma teško, i četvrt sata prinudnog držanja uma u srcu izgleda kao večnost. Um se upinje da otuda izađe, ali malo pomalo, pomoću Božje blagodeti i svog trpljenja, on se privikava, i na kraju ništa odatle ne može da ga istera!
    Jedna svetogorska porodica je imala metoh blizu svetskog naselja. U određeno vreme je radi ispovsti tamošnje bratije iz manastira slat duhovnik. Tada su seljani duhovnika pozivali da služi molebne, da osvećuje vodu i njihove kuće. Tu je on, prilagodivši se prostoti seoskog naroda, poučavao: 'Slušajte šta ću vam reći! Čim Sunce grane, odmah ustajte, osenjujte se znamenjem krsta i govorite, 'Gospode Isuse Hriste, sine Božji, pomiluj me', a onda se trudite da se ceo dan tako molite. To nije teško, a od toga i posao lakše ide i Bogu je prijatnije.'
    Mnogo sličnog im je govorio duhovnik, na korist prostom čoveku. Jednom je posle takve pouke prišao mlad čovek i rekao: 'Oče, prošle godine ti si nas isto ovako poučavao da se neprestano molimo. Kada si otišao, počeo sam tako da činim. U mom srcu je postalo toplo, onda vrelo, i nešto kao da se okrenulo!' Duhovnik je odmah shvatio o čemu se radi, pozvao je svog učenika i rekao mu: 'Ne treba više pouke tamo gde je počelo delo. Mi učimo ono što sami nemamo, a ovde u prostim ljudima izobilno deluje božanska blagodat!'
    U manstiru Pantokrator se podvizivao jedan prost starac, po zanatu krojač. Bio je veoma pobožnog života. Bespogovorno je ispunjavao sve što su mu naređivali da učini, ali nije imao pojma o Isusovoj molitvi. Treba reći da iguman i duhovnici, nažalost, veoma često savetujući bratiju da stupi na put unutrašnjeg života ne objašnjavaju kako da se počne i kako da se spovodi u delo.
    Tako je i ovaj starac, nemajući predstavu o višem životu, ispunjavao sve što mu je savest nalagala, kao što je i mladić Georgije koga pominje Simeon Novi Blagoslov, poštovao svaku naredbu staraca. Jednom je manastir posetio neki učitelj i po Božjem promislu stupio u razgovor sa tim starcem. Videvši njegovo neznanje o duhovnom delanju, objasnio mu je kako početi i baviti se njime. Starac je odmah prionuo na posao. U prostoti svoga srca i zbog velike revnosti i budući već pripremljen svojim delatnim podvigom, uskoro je u sebi osetio srdačnu toplotu, govoreći u umiljenju: 'Isuse moj, Isuse moj!'
    Učitelj je video šta se sa starcem desilo. Rekavši o tome jednom prijatelju, on je dodao: 'Eto, ovaj starac je prost čovek, a tako nas je brzo prestigao i sad vidimo šta se sa njim zbiva!'

Klik Molitva Dana

Klik Vic Dana

Klik Ludi Svet

Klik Vesti - Balkan

Klik Super Smeh

Klik Vesti - Svet

Klik Vesti - Sport

Drugi Ovo Gledaju

Klik Vesti - Hronika

Klik Vesti - Evropa

Klik Novo Na Sajtu

Klik Bioritam Za Vas

� Klik Gore na Sliku - Prikaz; � Ponovni Klik - Brisanje

Pravoslavlje i Religija - Ostali Tekstovi

Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu