Signali iz Svemira

   Vanzemaljce najčešće zamišljamo kao bića slična nama koja putuju letećim tanjirima. Mnoštvo je svedočanstava o takvim posetiocima - samo u Italiji ih je Centar za ufološke studije - CISU, registrovao 15.000. Hiljade se odnose na bliske susrete treće vrste, odnosno, viđenja živih bića iz svemira.

   CISU je registrovao povećanje broja viđenja, iako su mediji o njima pisali manje. Saa druge strane, vanzemaljske otmice, fenomen koji je karakterističan za SAD, su u padu.
    II druge države imaj usvoje specifičnosti. U Italiji, to su viđenja letećih humanoida, a u Engleskoj fenomen su, krugovi u žitu, mada većina skeptika smatra da je u pitanju novi umetnički oblik ili spretna turistička promocija.
    Mnogi fenomeni koji ljudima izgledaju kao vanzemaljsko prisustvo, imaju prirodno poreklo - oblaci oblika sočiva, loptaste munje, meteoriti ... Godine 1967. engleska studentkinja Džoslin Bel pomislila je od prirodnog signala da je vanzemaljska poruka. Belova je identifikovala snažan radio zvižduk. Ubrzo je, međutim, shvatila da potiče od sabijene umiruće zvezde - pulsara. Ali, 15. augusta 1977. otkriven je signal koji zaista može da potič od vanzemaljaca. Ulovio ga je radio - teleskop 'Veliko uvo' Državne radio opservatorije Ohaja u okviru projekta Seti. Signal je bio vrlo jasan i trajao je 72 sekunde. Tačnoo toliko vremena rotacija Zemlje usmerava 'Veliko uvo' ka eventualnom izvoru u dalekom kosmosu.

    Zna se da je signal došao sa veće udaljenosti od Meseca, ali, tri minuta kasnije signal više nije bio tamo. I niko od astronoma nije uspeo da ga otkrije, iako su svi radio teleskopi bili usmereni u pravcu iz kojeg je došao. Sledeći signal je otkriven 1. decembra 1996. godine, u okviru projekta 'Argus', pa još jedan 19. jula 1998. U oba slučaja se, međutim, misli da su potekli sa Zemlje.
    Na osnovu čega to naučnici zaključuju da je neki signal posebno zanimljiv? Pre svega, treba utvrditi frekvenciju na koju ćemo se uključiti, kao da slušamo međuzvezdani radio. Obično se bira frekvencija svetlosti koju upijaju i odašilju atomi vodonika - 1.420 megaherca. To je najvažnija frekvencija u astronomiji, a razlog je taj što je vodonik, element kojeg u vasioni ima najviše, idealan da se koristi kao međuzvezdani standard.
    Stručnjaci kažu: 'Tražimo ono što bi u audio polju bio ton, čist zvižduk.Signali takve vrste imaju prednost zato što znače da onaj ko ih emituje ima sposobnost da koncentriše snagu u jednu frekvenciju. U prirodi takvi signali ne postoje. S druge strane, onaj ko prima takav signal, lako ga raspoznaje.'
    Osim čistih frekvencija, međutim, vanzemaljci mogu da šalju i poruke širokog raspona, to jest, koncentrisane u određenom razmaku frekvencija, recimo od nekoliko megaherca. Postoje novi algoritmi koji analiziraju širok spektar i iz njega izvlače eventualnu poruku. Italija je prva zemlja na svetu u kojoj projekat SETI - Search for extraterrestrial intelligence, koristi tu taktiku. Tako ćemo lakše moći da prepoznamo eventualne signale koje je nehotice poslala neka druga civilizacija.
    Kada naučnici ulove poruku koja ima te odlike, treba se uvere da potiče van Zemlje. Jedan od načina, takozvani doplerov efekat, sastoji se od pomeranja frekvencija kada se slušalac pomera u odnosu na izvor signala. Kada se slušalac kreće prema izvoru, signal se pomera ka višim frekvencijama i obatno. Zbog doplerovog efekta, recimo, zvižduk voza je, dok se voz približava, sve viši, a kad se udaljava, sve niži ton.
    Odašiljač sa Zemlje ne kreće se u odnosu na nas i prema tome ne proizvodi doplerov efekat. Vanzemaljski signali ga proizvode. I ne samo to. Zbog rotacije Zemlje odnos kretanja između nas i vanzemaljskog izvora menja se vremenom, pa se tako vremenom menja i frekvencija vanzemaljskog zvižduka.
    Sateliti koji se okreću oko Zemlje, međutim, mogu da emituju signale takvih odlika. Kako ih raspoznati? Sviotkriveni signali, a ima ih mnogo, idu na super kontrolu u Aresibo, u Portoriku, gde se nalazi najveća antena na svetu ili u Džodrel Benk u Velikoj Britaniji. Na ta dva mesta mogu da odrede da li je reč o zaista venzemaljskom signalu. Sve zanimljive signale koje su do sada otkriveni, proizveo je čovek - kažu stručnjaci.
    Osim što 'prisluškuju' vanzemaljce, naučnici sada pokušavaju i da vide treptaje među zvezdama koji bi ukazivali na svetlosne signale. To radi OSETI - optički SETI, projekat koji prevashodno rade američki univerziteti Berkli, Prinston i Harvard i opservatorija Kolumbus. Sa Berklija OSETI traga za izuzetno kratkim signalom - milioniti deo sekunde, jer se veruje a ne postoje tako kratkotrajni prirodni signali, koje bi druge civilizacije mogle da šalju ka našem sunčevom sistemu.

    Mnogi naučnici misle da bi vanzemaljci mogli da koriste jeftine, dobro razvijene i krajnje precizne sisteme kao što je laser. Sa sadašnjom tehnologijom naša civilizacija je u stanju da stvara svetleće impulse koji bi nekom dalekom posmatraču koji gleda u pravcu Sunčevog sistema izgledali 5.000 puta svetliji od Sunca.
   

    Moguće da smo sami u svemiru, ali prema procenama stručnjaka, verovatnoća kaže da u našoj galaksiji postoji oko hiljadu inteligentnih civiizacija koje su udaljena jedna od druge u proseku 1.000 svetlosnih godina. Vide li oni nas? Ako je to tačno, te civilizacije su već uočile našu planetu, a moguće je i da nas u ovom trenutku posmatraju i pokušavaju da uspostave komunikaciju sa nama.   
    Ako mogu da vide našu atmosferu, onda znaju da ona sadrži 20% kiseonika. Shvatili bi i da taj element proizvode živa bića sporom fotosintezom, dakle, znali bi da kod nas ima života. Možda bi mogli da vide i naše biološko i elektromagnetno zagađenje. Naši radio prenosi, na primer, traju duže od jednog veka, a kako se radio talasi kreću brzinom svetlosti, dosad su mogli da dopru do 15.000 zvezda. Ako druge civilizacije postoje, međutim, nije izvesno da su svesne našeg postojanja. Niti da bi htele da komuniciraju sa nama ili da koriste slična sredstva komunikacije.
   

    Ne znamo kakav bi oblik poruke mogla da šalje civilizacija koja bi bila hiljadama godina naprednija od nas, ali stručnjaci na Zemlji znaju da prepoznaju da je signal veštački. Da li je moguće da svakodnevno primamo poruke koje ne razumemo i zaato ih ne prepoznajemo? Moguće da vanzemaljski signali stižu na Zemlju, ali da mi još nismo usmerili instrumente u njihovom pravcu.
    Ako bismo primili poruku, čak i ako je ne bismo razumeli, postavio bi se problem kako da na nju odgovorimo. Sasvim je moguće da će vanzemaljci sa kojima ćem ose dopisivati, živeti nekoliko desetina svetlosnih godina daleko od nas, što znači da će između dve poruke proticati jako mnogo vremena. Međunarodna akademija astronautike definisala aje procedutu u slučaju prijema vanzemaljske poruke, a ona je - obavestiti generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, koji će to objaviti svetu. Odgovor će zatim formulisati međunarodna zajednica i morao bi da predstavlja celo čovečanstvo?


    Stručnjaci napominju da vanzemaljcima na prvom mestu moramo da prenesemo altruizam (Altruizam - nesebična briga i ponašanje usmereno na dobrobit drugih, stavljajući tuđe interese iznad vlastitih). Oni pripremaju poruku hipotetičkoj vanzemaljskoj civilizaciji i kažu da bi koncept zasnovan na altruizmu odlično bi ilustrovao ljudsku psihologiju i etiku. Ipak, to što su ljudi, generalno gledano, altruisti samo na papiru, te bi takva poruka bila bezobzirna laž, to bi, verovatno, po našoj logici - bio problem vanzemaljaca! Bilo bi važno preneti im i umetnički aspekt. Ta prokua bi se najverovaatnije sastojala od nekog 3D snimka plesa i odgovarajuće muzike.


    Pedesetih godina XX veka, fizičar Enriko Fermi upitao je: 'Ako vanzemaljci postoje, gde su onda?' Prvo, moguće je da su međuzvezdana putovanja suviše skupa il ise naša galaksija već kolonizuje, ali da mi toga nismo ni svesni. Ili se vanzemaljci zabavljaju posmatrajući nas iz daljine i gledajući sve ove haose na Zemlji.
    Tako da je vrlo moguće, da su oni na visokom stepenu duhovnog razvoja i gledajući ratove na našoj planeti, jednostavno ne žele da komuniciraju sa takvim divljacima kakvi su Zemljani.