vrh
Meni



Zanimljivosti Iz Nauke



    Štucanje, crvenilo lica, spermatozoidi, dlake i kosa, varijabilna temperatura, sreća uz sestre, crvenjenje i kijanje, spoljna zaštita... Nauka(latinski; scientia - znanje; grčki - episteme) je skup svih metodički sakupljenih i sistematski sređenih znanja, kako opštih tako i onih u nekom specifičnom području ili aspektu stvarnosti. Nauka je jedinstvo otkrića i dokaza, metoda i sistema, istraživanja i izlaganja. Nauka je objektivno, logički argumentovano i sistematizovano znanje o zakonitostima, činjenicama, uzrocima i pojavama u stvarnosti, stečeno i provereno egzaktnim posmatranjem, ponovljivim eksperimentom i valjanim razmišljanjem. Pokušaćemo ovde da vam dočaramo nauku, ali ne onu ekstra ozbiljnu nauku, već jednu njenu zanimljiviju stranu.

No 8


 
      


SPERMATOZOIDI

   Spermatozoid koji prodre u žensko jajašce u materici i oplodi ga pobednik je trke u kojoj je čak 500 miliona takmičara krenulo sa startne linije. Prilikom jedne ejakulacije, muškarac može da izbaci toliku količinu spermatozoida, koji plivaju u semenoj tečnosti volumena otprilike jedne čajne kašike. Ali samo nekoliko hiljada njih stignu živi do ciljnog područja blizu Falopovih tuba (jajovoda), gde se odigrava oplodnja. Razdaljina od starta - u konačastim cevčicama u testisima gde se stvara sperma - do finiša iznosi oko 7.5 metara.
    Kad pobednik oplodi jajašce, zid jajašceta postaje neprobojan za ostale spermatozoide. Gubitnici mogu da prežive unutar ženinog tela još tri do pet dana, dok ne umru prirodnom smrću ili dok ih ne razore telesni mehanizmi za čišćenje.

DLAKE I KOSA

   U proseku, muškarci i žene imaju ukupno oko pet miliona dlaka na svome telu. Svetlokosi ih imaju nešto više od proseka, a riđokosi nešto manje. Jedina potpuno ćosava područja su usene, dlanovi šaka, tabani i bočne i donje strane prstiju na nogama i rukama. Mada mrtve od korena naviše, dlake na glavi rastu ritmom od približno 10 milimetara mesečno, sa nešto bržim ritmom tokom leta. Podsecanje kose ne ubrzava niti usporava proces rasta kose.
    Debljina varira - riđokosi imaju nešto deblju dlaku od crnokosih i plavokosih. U proseku, većina ljudi gubi i nadomešta do 100 dlaka dnevno, mada dlake mogu da ostanu na svome mestu čak do šest godina.

CRVENJENJE

   Sposobnost crvenjenja nije prisutna od rođenja - to je jedna refleksna radnja koja se razvija u doba između druge i četvrte godine života. Isto tako, ona može da bude svesno kontrolisana, koliko god to izgledalo nemoguće. Crvenjenje je uobičajenija pojava među devojčicama nego među dečacima.
    Reagujući na osećanje stida ili zbunjenosti, mozak odašilje nervne signale koji oslobađaju jednu moćnu hemikaliju zvanu  peptid. Hemikalija proširuje male krvne sudove u koži lica, vrata i gornjeg dela grudi. Upravo to proširivanje uzrokuje crvenjenje.


ŠTUCANJE

    Do štucanja dolazi kad se dijafragma i mišići između rebara iznenada zgrče. To dovodi do oštrog, nekontrolisanog uvlačenja vazduha, koji ne može da stigne do pluća zato što je grč mišića zatvorio dušnik. Štucanje se obično dešava u kratkim grčevima koji traju po nekoliko minuta.
    Među tradicionalna sredstva za suzbijanje štucavice spadaju: pijenje hladne vode sa pogrešne strane čaše i suzdržavanje daha da bi se povećala količina ugljen dioksida u plućima, i tako aktivirao disajni refleks koji otvara dušnik.
    Najduži zabeleženi napad štucanja desio se Amerikancu Čarlsu Ozbornu. On je počeo da štuca 1922. godine i to se nastavilo sve do 1985. godine - u tom vremenskom razdoblju ovaj čovek je štucnuo više od 43 miliona puta.

SREĆA UZ SESTRE

   Sestre šire oko sebe sreću, dok braća čine ljude nemirnim, smatraju naučnici. Oni koji odrastu među sestrama biće srećniji i uravnoteženiji, pokazalo je istraživanje sprovedeno među 571 osobom starosti od 17 do 25 godina, preneo je BBC. Tim istraživača sa Univerziteta Alster smatra da su ljudi koji imaju sestru otvoreniji i voljni da razgovaraju o svojim osećanjima. Uticaj devojčica je bio posebno bitan nakon stresnih porodičnih događaja, poput razvoda, pokazala je studija. 'Sestre izgleda da podstiču otvorenu komunikaciju i jedinstvo u porodici', rekao je vođa istraživanja profesor Toni Kesidi. 'Braća, s druge strane, imaju suprotni uticaj'.
    Izražavanje emocija je bitno za dobro mentalno zdravlje, za šta su zaslužne sestre, smatraju istraživači. Roditelji mnogih ispitanika su razvedeni i primećeno je da je uticaj njihovih sestara bio posebno bitan tokom cepanja porodice. Rezultati istraživanja mogli bi biti od koristi ljudima koji pružaju podršku porodicama i deci tokom stresnih događaja', ukazao je Kesidi.  'Mogli bismo dobro da razmislimo o radu sa porodicama koje imaju mnogo sinova'.

VARIJABILNA TEMPERATURA

   Ne postoji takva stvar kao što je konstantna normalna temperatura. Tokom dan ona može da varira za 1.1 stepen Celzijusa naviše ili naniže u odnosu na prihvaćeni standard od 37 stepeni, opadajući usred noći i dižući se u kasnim popodnevnim i ranim večernjim časovima.
    Dizanje i opadanje ne moraju obavezno da budu indikacija bolesti - oni mogu da budu izazvani fizičkim naporom, jelom i sopstvenim metaboličkim procesima pretvaranja hrane u energiju. Isto tako, ženina temperatura varira tokom menstrualnog ciklusa: ona je viša u drugoj polovini ciklusa nego u prvoj. Najzad, temperatura varira i zavisno od toga gde se meri. Temperatura pazuha niža je u proseku za 0.5 stepeni Celzijusa od temperature u ustima, dok je temperatura rektuma viša za isti procenat.

KIJANJE

   Kijanje je refleksno reagovanje tela na nadražaj nervnih završetaka u nosu izazvan stranim česticama ili gasovima. Baš kao kod kašlja, jedan nervni refleks dovodi do dubokog uvlačenja vazduha.
     Glasnica, blizu vrha dušnika, zatvara grkljan, tako da se pritisak u plućima poveća kad izdisanje otpočne.
Glasnica se zatim otvori, dozvoljavajući jednoj eksplozivnoj navali vazduha da prođe kroz nos izbacujući čestice i sluz brzinom koja može da iznosi više od 160 kilometara na čas. Najduži zabeleženi napad kijanja desio se engleskoj tinejdžerki Doni Grifits. Otpočeo je u januaru 1981. kada je imala 12 godina. Četiri godine kasnije još uvek je kijala - u proseku 20 puta dnevno.

KAŠLJANJE

   Kada se zakašljemo, mi oslobađamo jedan eksplozivni naboj vazduha brzinom od oko 96 kilometara na čas.
    Eksploziju - koja deluje na otprilike isti način kao i kijanje - aktivira prisustvo nekog stranog objekta ili akumuliranje sluzi u glavnim sprovodnicima vazduha do pluća, i ima tu svrhu da odstrani iz tela uzročnika, prvobitnog nadražaja.

SPOLJNA ZAŠTITA

   Koža nije samo spoljni omotač. Pet šestina toplote koju stvara naše telo biva izgubljeno kroz pore kože putem znojenja, vetrenja i zračenja - procesa koje nervni signali diriguju znojnim žlezdama i sićušnim krvnim sudovima neposredno ispod kože. Ako te pore postanu blokirane, tako da vrućina i vlaga ne mogu pobeći, rezultat je smrt. Proces, međutim, deluje samo jednosmerno; sa spoljne strane koža je - zahvaljujući jednoj uljastoj supstanci koju luče lojne žlezde - nepromočiva.
    Isto tako, koža reaguje dvostrano na sunčeve ultravioletne zrake. Ona sadrži jednu supstancu zvanu ergosterol, koja na zrake reaguje tako što stvara vitamin D. U isti mah, koža štiti samu sebe od opekotina koje bi izazvalo prekomerno ultravioletno zračenje stvarajući zaštitni tamni pigment zvan melanin - zahvaljujući kojem dobijamo preplanulu boju kože.
    Kad je već reč o preplanuloj boji, mi je možemo dobiti čak i po oblačnom danu - zato što 80 odsto ultravioletnih zraka sunca prolazi kroz oblake.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane