vrh
Meni



Zanimljiva Nauka

    Tajne riba, veštački mozak, crne rupe, zašto žmurimo dok kijamo, mesečari, smešna strana nauke, gluposti pametnih ljudi, uzroci ćelavosti, brzina svetlosti, alkohol u kosmosu... Nauka(latinski; scientia - znanje; grčki - episteme) je skup svih metodički sakupljenih i sistematski sređenih znanja, kako opštih tako i onih u nekom specifičnom području ili aspektu stvarnosti. Nauka je jedinstvo otkrića i dokaza, metoda i sistema, istraživanja i izlaganja. Nauka je objektivno, logički argumentovano i sistematizovano znanje o zakonitostima, činjenicama, uzrocima i pojavama u stvarnosti, stečeno i provereno egzaktnim posmatranjem, ponovljivim eksperimentom i valjanim razmišljanjem. Pokušaćemo ovde da vam dočaramo nauku, ali ne onu ekstra ozbiljnu nauku, već jednu njenu zanimljiviju stranu.

No 7


 
      


VEŠTAČKI MOZAK

  Silikonski čip koji su napravili evropski naučnici oponaša proces učenja u ljudskom mozgu, ali radi čak sto hiljada puta brže od njega.
    Njegovom upotrebom trebalo bi bolje razumeti funkcionisanje različitih delova mozga, kao i da se naprave brži i moćniji računare. Takođe, iako ovaj čip ima manji broj neurona nego što ih ima u prosečnom ljudskom mozgu, njegov dizajn omogućava nadogradnju. Ovaj čip, koji ima 200.000 neurona povezanih putem 50 miliona sinaptičkih veza, oponaša proces učenja kod ljudi. Međutim, tim stručnjaka tvrdi da oni ne pokušavaju da simuliraju rad nervnih ćelija, već da naprave veštačke neurone u kojima se dešavaju iste aktivnosti kao i u pravim ljudskim nervnim ćelijama. Neuronski krug se sastoji od sto komponenata dok su sinapse sastavljene od dvadesetak komponenata. Međutim, kako sinapsi ima mnogo više, za njih je potrebno i više mesta.
    Prednost ovakvog pristupa je što se njime mogu verno kopirati strukture nalik mozgu, pa naš prototip radi čak sto hiljada puta brže od ljudskog mozga. Zato možemo da simuliramo celodnevno iskustvo za samo jednu sekundu. Naučnici su i ranije pokušavali da simuliraju funkcionisanje nervnog sistema, a jedan od takvih projekata bio je i švajcarski 'Blu Brain' , koji je koristio veliki broj bioloških datoteka kako bi u IBM-ovom superračunaru što realnije oponašao rad mozga. Prema tvrdnjama istraživača ljudski neuroni su prilično spori u poređenju sa kompjuterima. Ipak, naučnici priznaju da projekat ima i svoje mane jer se u ovakvom, veštačkom mozgu ne mogu simulirati pojedini uslovi u kojima ljudski mozak može da deluje. Na primer, naša percepcija se menja kada je mozak pod uticajem droga, što je neizvodljivo ispitati kod veštačkog mozga. Čip se još uvek testira, tako da neće uskoro postati sastavni deo naših kompjutera. Ipak, istraživači planiraju da u narednim eksperimentima naprave superčip sa čak milijardu neurona.


CRNE RUPE SU U STVARI - ZELENE

   Američka agencija za svemirska istraživanja je crne rupe u svemiru nazvala 'mašinama koje troše najmanje energije u univerzumu', a uz pomoć snimaka sa teleskop - satelita 'Čandra', otkrili su da je njihova boja u stvari - zelena! Kada bi neki automobil bio tako štedljiv, teoretski bi mogao sa samo četiri litra benzina da pređe više od milijardu kilometara - tvrde američki naučnici. One su 20 puta energetski efikasnije od nuklearnih elektrana.
    A to da su zelene, otkrila su četvorica naučnika NASE. Crne rupe su, u stvari, zvezde iz kojih ne može da nastane nikakva materija, pa tako ni bilo kakvo svetlo. Zato one ljudskom oku i izgledaju crno. One snažno privlače sve što se nađe u njihovoj blizini, a teoretski njihov smrtonosni zagrljaj mogli bi da izbegnu samo atomi koji bi se kretali brže od svetlosti.

JAPANCI RASTU

   Rate ceo razvijeni svet, ništa čudno? Ali, Japanci to rade malo drugačije - njima se produžavaju noge!
    Između 1972. i 190. godine prosečni rast u Japanu je bio dva puta veći od prosečnog rasta u Britaniji. Međuti, dok ljudi na Zapadu u proseku rastu proporcionalno, kod Japanaca se produžavaju samo noge. Neki zapadni naučnici pokušavaju sve to da dovedu u vezu sa 'ozapadnjivanjem' Japana, sa uvođenjem i zapadnjačkog načina ishranem a to što uglavnom rastu noge je, navodno, zato šro, opet pod uticajem Zapada, manje čuče i sede na podu.

TAJNE PLIVANJA RIBA

   Naučnici su otkrili ključne činjenice o tome kako neke ribe kontrolišu dubinu na kojoj plivaju. Istraživači znaju da se mnoge vrste uzdižu upumpavanjem gasa u jednu vrstu mehura za plivanje, a rone izbacivanjem gasa iz tog istog organa, vršeći regulaciju pomoću mlečne kiseline. Povećanje kiselosti utiče da hemoglobin u krvi oslobađa kiseonik. Ali, ono što nisu znali do sada jeste da niži pH radikalno menja oblik hemoglobina čineći ga manje sposobnim da se veže za kiseonik. Otkriće je već našlo primenu u pomorskoj medicini.

UNIŠTITI MESEC

   Zemljin satelit od najranijih vremena privlači pažnju sanjara i magova, odnosno pisaca i naučnika. U poslednje vreme stigle su i dve neobične ideje u vezi sa Mesecom. Američki matematičar, Aleksandar Alban, docent na Univerzitetu države Ajova, predložio je da se Mesec uništi nuklearnim projektilima. Alban tvrdi da će se na taj način osa Zemlje ispraviti i da će godišnja doba da se smenjuju preciznošću švajcarskog sata. Druga ideja je takođe potekla iz SAD. Grupa stručnjaka je izračunala da Zemlju u proseku svakih 300.000 godina pogađa po jedan veći asteroid, i da bi to moglo da se dogodi u narednih 50 godina.
     Iako je verovatnoća da se to zbilja dogodi 1:6000, asteroid je već nazvan 'Sudnji dan', a njegovo kretanje je još preciznije izračunato: neki naučnici, naime, tvrde da će asteroid u stvari samo da okrzne Mesec, koji će, kao na džinovskom stolu, zbog toga da izleti iz orbite i udari u Zemlju.

21.VEK - DOBA STARIH

    Godine 2050. na našoj planeti će živeti oko 9 milijardi ljudi. Dvadeseti vek, nakon Drugog svetskog rata, doživeo je 'bebi-bum', pa se između 1960. i 1999. godine stanovništvo udvostučilo: sa tri, na šest milijardi. No, 21. vek stručnjaci već sada nazivaju 'vekom starih'. Taj proces je već zahvatio razvijene zemlje (najpre JApan, pedestih godina), a njegove posledice - političke, privredne i socijalne - nesagledive su. Život ljudi u razvijenim zemljama se produžio, a plodnost, odnosno stopa nataliteta, najniža je u istoriji.
    Osoba starijih od 60 godina u Evropi je 21 odsto ukupnog stanovništva, a za 50 godina biće ih oko 34 odsto. S obzirom na to da je u državama blagostanja stara populacija sve brojnija, a sloj radnog stanovništva sve tanji, kao i da je u najnerazvijenijim zemljama stopa nataliteta neverovatno visoka (u Africi se, uprkos sidi, broj stanovnika udvostručio), naučnici smatraju da budućnost planete postaje krajnje nepredvidiva.

ROBOTI U SARADNJI SA BAKTERIJAMA

   Dve naučne studije tvrde da 'klimatizacija' Marsa - odnosno građenje atmosfere pogodne za život čoveka - može da se obavi za manje od dva veka. Jedna ruska i jedna britanska ekipa istraživača istovremeno su došle do iste ideje - da bakterijama, koje po starom konceptu treba da izgrade atmosferu na Marsu, pomognu minijaturni roboti - veličine mikroorganizama. Za minijaturne robote je, inače, zadužena nanotehnologija. Ideja je da čovek napravi prototip robota koji će moći sam da izgradi minijaturnu kopiju samog sebe. Ta minijaturna kopija gradiće svoju minijaturnu kopiju, i tako sve do robota veličine, recimo, virusa.

I ORUŽJE I ORUĐE

   Mnogo se govorka o usavršnom 'plazma oružju' koje je napravljeno u Rusiji. Po rečima ruskog akademika Emilija Avramenka taj izum nije upotrebljiv samo kao oružje, već se može koristiti i na dobrobit čovečanstva. On je objasnio kako deluje ovaj pronalazak u oba slučaja - i kao oružje, i kao sredstvo za rešavanje pretećih globalnih problema.
    Plazma oružje, ili taj stvoreni mikroprocesor, emituje 'kopnenu energiju' na veliku daljinu. Kao oružje deluje na taj način što ne cilja letelice, ili raketu, direktno, kao laser, na primer, već široko polje ispred letećih objekata, stvarajući tako zgusnut prostor da, prilikom ispitivanja njegovog dejstva, nijedan ciljani objekat nije uspeo da prođe kroz tako gusto stvorenu sredinu: ili se raspadao, ili padao na zemlju. Na pitanje kako to da se javno oblodanjuje takvo 'tajno' oružje, akademik Avramenko je odgovorio da to i nije tako nepoznata stvar.
    Amerikanci takođe znaju za plazma oružje i rade na njemu, ali kasne za Rusima šest do sedam godina. Na pitanje, da li će tako savremeno oružje prodavati drugim zemljama, akademik je odgovorio da Rusija ne mora da prodaje samo gas i naftu, već i visoku tehnologiju i da su ovi uređaji neamenjeni pre svega za korist čovečanstvu. Zamišljeni su da proizvode ozon i krpe ogromne rupe na ozonskom omotaču oko planete. Zatim, vrlo su pogodni i za klimatske promene (najbolji dokaz da se ovo primenjuje - kao oružje - je pomahnitala klima). U sušnim predelima mogu uticati na podnevlje i izazivati kišu, i obratno - da zaustave preterane atmosferske padavine.

ZAŠTO ŽMURIMO DOK KIJAMO

   Ako ste prehlađeni ili imate visoku temperaturu, kijanje može biti uzrokovano nadraživanjem sluznice nosa. Ali, to je istovremeno refleksna radnja
koja štiti nos i usta od nadražujućih čestica koje mogu biti veoma opasne.
    Kijanje počinje slanjem poruke prema centru za disanje u mozgu kada je sluznica nosa nadražena, a sve to pomoću živca trigeminusa koji ide od nosa ka mozgu. Rezultat je eksplozija vazduha kroz nos i usta. Skoro sve čestice time su izduvane napolje neverovatnom brzinom od oko 170 kilometara na čas.
    Jedan ogranak živca trigeminusa je u funkciji pokretanja očiju, tako da obavezno zažmurimo kad kijamo. Tako da je nemoguće da se kine otvorenih očiju.

KAKO SA MESEČARIMA

   Šetanje u snu - somnambulizam ili mesečarstvo, radnja je izazvana nejasnim i zabrinutim mislima i dešava se u vreme dubokog sna. Suprotno raširenom verovanju, ono nema nikakve veze sa snovima.  Javlja se češće kod dece nego kod odraslih i obično je odgovor na napetost - težak dan u školi ili gubitak nečega veoma dragog u životu.
    Noćni šetač sedi u krevetu, ustaje i kreće se po sobi nespretnim i nekontrolisanim pokretima. Može se desiti da otvara fioke i ormare, kao da je u potrazi za nečim, a zatim se vraća u krevet. Ceo ovaj 'program' obično traje oko 30 minuta, a šetač se po buđenju ničega ne seća.
    Teško je probuditi noćnog šetača, ali to i nije pametno i preporučljivo, jer može uzrokovati nove nevolje ili čak njegovo histerično ponašanje. Stručnjaci kažu da je najbolje spavača odvesti natrag u krevet. Obično je njegovo noćno kretanje omeđeno zidovima spavaće sobe, ali ako luta prizemljem ili napušta kuću možda je najpametnije zaključavati spavaću sobu.



     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane