Naslovni baner
Ponuda Tema

Zanimljiva Nauka - No 6

    Štetnost slušalica, kokain u genima, lek za sedu kosu, virus ebole, starost bez sede kose, veštački organizmi, nuklearna energija, mumije iz piramida, lenčenje svetlošću, lečenje svetlom... Nauka (latinski; scientia - znanje; grčki - episteme) je skup svih metodički sakupljenih i sistematski sređenih znanja, kako opštih tako i onih u nekom specifičnom području ili aspektu stvarnosti. Nauka je jedinstvo otkrića i dokaza, metoda i sistema, istraživanja i izlaganja. Nauka je objektivno, logički argumentovano i sistematizovano znanje o zakonitostima, činjenicama, uzrocima i pojavama u stvarnosti, stečeno i provereno egzaktnim posmatranjem, ponovljivim eksperimentom i valjanim razmišljanjem. Pokušaćemo ovde da vam dočaramo nauku, ali ne onu ekstra ozbiljnu nauku, već jednu njenu zanimljiviju stranu.
DEŠIFROVANI AJNŠTAJN

     Trebalo je više od jednog veka, ali Ajnštajnova slavna formula e=mc2 konačno je potvrđena! I to zahvaljujući herojskom poduhvatu grupe francuskih, nemačkih i mađarskih fizičara.
    Trust mozgova, predvođen Loranom Lelušom iz Francuskog centra za teorijsku fiziku, uz pomoć nekih od najmoćnijih superkompjutera na svetu, napravio je proračun pomoću kojeg može da se proceni masa protona i nautrona, čestica od kojih je sačinjeno jezgro atoma.
    Prema važećem modelu fizike čestica, protoni i neutroni sačinjeni su od još manjih čestica - kvarkova. A i oni imaju svoje komponente - gluone. Ali, nešto je začuđujuće - masa gluona je ravna nuli, a masa kvarkova je samo pet odsto od ukupnog broja. Gde je, onda, nestalo ostalih 95 procenata!?
    Odgovor, prema ovoj studiji objavljenoj u magazinu 'Science', dolazi iz energije nastale kretanjima i interakcijama kvarkova i gluona. Drugim rečima, energija i masa su ekvivalentne, baš kao što je to tvrdio i Ajnštajn u svojoj teoriji relativiteta, objavljenoj još 1905. godine.
    Poznata formula e=mc2 pokazuje da masa može da se pretvori u energiju, a da energija može da se preobliči u masu. Zato što pokazuje koliko se energije oslobađa ako se određena masa pretvori u energiju, ova jednačina je upotrebljavana mnogo puta. Najpoznatija je, naravno, kao inspiracija ljudima koji su pravili atomsku bombu. Ali, rešavanje ove jednačine na nivou subatomskih čestica jednačinama koje se stručno nazivaju kvantna hromodinamika, bilo je neviđeno teško.
    'Sve do sada, Ajnštajnova teorija bila je samo hipoteza' - ponosno su objavili iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja. Sada je prvi put njegova tvrdnja eksperimentalno potvrđena. Za one koji žele da znaju više, računanja uključuju 'zamišljanje prostora i vremena kao dela četvorodimenzionalne kristalne rešetke, sa skrivenim tačkama razmeštenim duž uspravnih i položenih redova rešetke'.

MUZIČKE SLUŠALICE PROTIV SRCA

    Za ljude koji u srčani mišić imaju ugrađene uređaje poput pejsmejkera, slušanje muzike uz pomoć slušalica može da bude opasno! Jer, magnetno polje slušalica ometa rad uređaja. Ovo je zaključak istraživanja predstavljenog na kongresu 'Američkog udruženja za srce' u Nju Orleansu. Tim na čijem čelu je Vilijem Mejsel sa Bostonskog medicinskog centra, kolegama je predstavio rezultate - slušalice smetaju samo kada su na nekoliko centimetara udaljene od srca. Ako su u ušima, srčani defibrilatori i elektrostimulatori rade normalno. Dok su blizu, slušalice ometaju rad, ali čim se udalje, ritam se normalizuje.
        Razlog što remete rad jeste što slušalice sadrže supstancu neodijum, koja se ponaša kao magnet. Bostonski tim je analizirao ovu pojavu uz pomoć šest vrsta slušalica i 60 pacijenata sa aparatima za poboljšanje ili praćenje rada srca. Njih 14 imalo je lake poremećaje u radu uređaja. A 15 odsto pacijenata sa elektrostimulatorom i duplo više sa defibrilatorom reagovalo je na magnetno polje.
    Prva pretpostavka, da gustina magnetnog polja utiče na rad, samo je dopola dokazana. Jer, naučnici nisu uspeli da objasne pojavu da, čim se slušalice odalje bar tri centimetra, bez obzira na i dalje gusto magnetno polje, rad pejsmejkera se normalizuje.

KOKAIN MOŽDA U GENIMA

      Zavisnost od kokaina verovatno je genetski određena, barem ovako tvrdi grupa nemačkih naučnika! Oni su objasnili kako su otkrili grupu gena koja bi mogla da bude 'glavni krivac' za sklonost prema drogama, pre svega kokainu. Ali, odmah su se ogradili, ovaj rezultat neće pomoći u lečenju ovisnika o kokainu.
  'Ova varijacija gena samo znači da će se neka osoba lakše i brže navući na kokain' - ovako tvrdi Rajner Španagel, profesor sa instituta za mentalno zdravlje u Manhajmu, čiji tim je radio ovu analizu.
  Zaključak ovih istraživača je kako je genetski faktor odgovoran za 70 odsto kokainskih zavisnosti. Znači, nasleđuje se poput šizofrenije i nekih drugih mentalnih oboljenja.
  A gen 'krivac' označen je kao CAMK4 i njegov uticaj testiran je na genetski modifikovanim miševima. Testirano je 670 zavisnika i 700 podudarnih ne-zavisnika. Ovaj gen nađen je kod polovine zavisnih i 40 odsto ostalih učesnika.

STAROST BEZ SEDE KOSE I LEK ZA SEDU KOSU

     Hidrogen, koji je zaslužan što i crnokose mogu da imaju zlatne pramenove kose, istovremeno je i krivac što vlasi kose pre ili kasnije postaju sede. A da je hidrogen-peroksid krivac za sede, otkrili su stručnjaci na univerzitetu u Majncu i Bredfordu.
    Telo ga proizvodi u malim količinama pri procesu metabolizma. Kod mladih ljudi se ta materija razgrađuje, a kod starijih, telo se sve teže bori sa njim. Zato hidrogen bez prepreka napada enzim tirozinazu, koji je zadužen za proizvodnju melanina u telu. Posledica je to što čovek postepeno postaje sed. Naučnici veruju da će u budućnosti moći da proizvedu lek koji će držati pod kontrolom nivo hidrogena u organizmu. Pa, kad se on i  u starosti bude nesmetano razgrađivao, sede se više neće pojavljivati.
    S druge strane naučnici Univerziteta u Libeku i Univerziteta u Mančesteru proizveli su u laboratorijama molekul K(D)PT, koji u telu stimuliše stvaranje pigmenta melanina, koji je odgovoran za prirodnu boju kose. Veštački proizvedenim molekulom u kosi su stimulisali melanin i tako delimično vratili prirodnu boju kose. Koristili su uzorke kose šest žena, starosti od 46 do 65 godina, i tretirali ih veštačkim molekulom. Rezultat je bio povećanje pigmenta melanina u kosi.  
    Vođa projekta, Ralf Paus, oduševljen je rezultatom, ali se ograđuje od preterano optimističkih prognoza. Jer, nije dokazano da se ovako može sasvim vratiti prirodna boja posedele kose. A i još ne postoji način da se proces u kome kosa beli može preduprediti. Ali, rezultati ovog eksperimenta smatraju se velikim uspehom, jer daju nadu ljudima koji su naglo osedeli zbog, na primer, bolesti ili stresa.

OPET VIRUS EBOLE

     Grupa američkih  i ugandskih lekara identifikovala je novu vrstu virusa ebole koja je 2007. godine izazvala smrt 37 osoba u Ugandi. Broj za sada poznatih različitih vrsta virusa ebole se, sa ovim novim otkrićem, povećao na pet.
    Nova vrsta virusa dobila je naziv 'Bundibugjo ebolavirus'. Zaraza ebolom je izbila novembra 2007. godine u ugandskim oblastima Bundibugjo i Kikjo, a više od trećine pacijenata zaraženih vrstom virusa ebole koja je sada otkrivena je preminulo, naveli su američki i ugandski istraživači, čiji su radovi objavljeni u američkom naučnom časopisu 'Plos patoxins'. Još samo treba da svi poverujemo kako je to virus nastao spontano u prirodi, a ne u nekim stravičnim njihovim laboratorijama.

MUMIJA IZ MAČU PIKČUA

  Peruanski arheolozi pronašli su jednu mumiju Inka i 25 ceremonijalnih predmeta u okviru parka Maču Pikčua. Arheolozi su rekli da još nije poznat pol i starost ove mumije, a pronađeni predmeti biće istraženi u laboratoriji u obližnjem gradu Kusku, koji je drevna prestonica Inka naroda.
    U grobnici su pronađeni zlatni broševi, keramički tanjiri i posuđe dekorisano u paru kao muškarac i žena, što predstavlja koncept andskog dualizma. Mumija je pronađena oko 20 kilometara od citadele Inka u Maču Pikčuu, na mestu koje se zove Torontoj, gde se nekada nalazila pijaca.

SVETLOST UMESTO IGLE

    Analiza krvi može sada da se radi i bez igle! Holger Jungman i Mišel Šicel napravili su aparat veličine dlana koji pomoću svetlosti, ispituje krv. On je, doduše, ograničen na elementarne analize krvi. Aparat nazvan 'Hemospekt' predstavljen je na najvećem sajmu medicine u deseldorfu.
    Uređaj radi tako što u dodiru sa kožom šalje svetlost u tkivo i vraća je nazad. Na monitoru se zatim pojave podaci poput količine hemoglobina, kiseonika koje se transporuje iz pluća, koliko kapilari snabdevaju tkiva...
     Primena će biti najveća u dijagnostici kod dece. Jer, kod njih je najvažnije da se izbegnu bolni i, za njih zastrašujući ubodi igle. Prva klinička ispitivanja počela su još 2005. godine na 85 novorođenčadi. Naučnici kažu  da će primena biti dragocena i kod pacijenata sa velikim stepenom opekotina, kao i kod onih koji imaju bajpas.
    Sledeći korak biće ispitivanje ovog aparata u merenju nivoa šećera u krvi, jer bi to olakšalo život svima koji pate od dijabetesa.

CENTAR ZA BOGA

     U mozgu postoji više delova koji predstavljaju biološku osnovu religioznosti. Verovanje u Boga, dakle, urezano je u ljudski mozak, potvrdili su naučnici američkog Nacionalnog instituta za neurološke poremećaje. Specifične komponente verovanja šire se kroz mozak dobro poznatim mrežama i podržavaju savremene psihološke teorije koje religiju svrstavaju među evoluciono-adaptivne saznajne funkcije, objašnjenje je profesora Džordana Grafmana sa ovog instituta.
    Istraživanje je sprovođeno na vernicima i ateistima, kod kojih je, uz pomoć magnetne rezonance utvrđeno da, kada razmišljaju o moralnim i religijskim pitanjima, koriste korteks, prednji deo mozga, kao i dublja, starija područja mozga, kakva imaju i primati. Utvrdili su da ne postoji jedna 'božja tačka', već složena i isprepletena mreža u mozgu.

USAVRŠAVANJE RAZVOJA VEŠTAČKIH ORGANIZAMA

       Nauka je spremna za još jednu revoluciju. Sudeći prema projektima više laboratorija širom sveta, veštački organizmi mogli bi da postanu deo naše svakodnevice već u narednih pet do deset godina. Ukoliko postane praksa, proces nazvan 'drugo stvaranje' biće jedan od najvećih uspeha u novijoj istoriji nauke.
    Naučnici veruju da će veštački organizmi moći da se primene u gotovo svim oblastima. Proizvodiće različite materije, a fokus će biti na onome što je najpotrebnije čovečanstvu - od biogoriva, lekova, pa do materijala koji će smanjiti emitovanje i apsorbovati delovanje već postojećeg ugljen-dioksida i grugih gasova koji stvaraju efekat staklene bešte.
    Poslednja dostignuća u ovoj oblasti predstavili su nedavno na konferenciji o sintetičkoj biologiji u hongkongu, Džordž Čurč i Majkl Džavet, genetičari sa Harvarda. Oni su uspeli da naprave veštački ribozom, važnu ćelijsku organelu. Ribozom je sačinjen od belančevina i ribonukleinske kiseline, a bez njega bi život bio nemoguć. Sada, kada postoji veštački ribozom, veruju stručnjaci, moći će da naprave i celu ćeliju. Ova dvojica genetičara očekuju da će istraživanja biti nastavljena bez većih problema. Mada, njihov kolega na projektu, Entoni Forster, sa Univerziteta Vanderbilt u Tenesiju tvrdi da niko ne može da zna kakav će da bude rezultat.
   Na drugom koloseku tražiće se novi oblici života, tačnije ostaci vanzemaljskog postojanja na našoj planeti. Jer, mnogi naučnici veruju da na našoj planeti postoje tragovi drugačijeg života, stvorenog negde u svemiru, koji još nismo prepoznali, jer je sazdan na sasvim drugačijim osnovama od našeg postojanja i poimanja.
    A našem razumevanju života, jednoglasni su ovi naučnici, pomoglo bi otkriće principa vanzemaljskog postojanja. Veštačka inteligencija i istraživanje vanzemaljskog života su među ključnim izazovima savremene nauke.
    PROTIVNICI ovoga smatraju da bi opasnost ove tehnologije mogla da bude stvaranje organizama nalik ljudskom. Zato treba biti veoma oprezan. Ali, zasad, nema razloga za preteranu brigu, kažu stručnjaci, jer će prvi organizmi biti primitivni i moći će da prežive samo uz pomoć laboratorijskih uslova.
    Kad se malo bolje razmisli, možda je ovo zadnje samo obaveštenje za javnost!

NUKLEARNOM ENERGIJOM PREKO OKEANA PRE 2050.

    U eri manjka fosilnih goriva i sve izvesnije ekspanzije nuklearne energije, iz Britanije najavljuju i razvoj nuklearnog aviona. Letelica, koju će umesto kerozina pokretati atomska energija, mogla bi da prevozi putnike i pre 2050. godine!
    Vođa vladinog projekta 'Omega', profesor Jan Pol sa univerziteta u Krenfildu, uveren je da je ovo revolucija u avioindustriji. Istina, putnici će sedeti tik iznad malog nuklearnog reaktora, ali će do Australije moći da putuju bez prizemljavanja, jer neće morati da se dopunjuje gorivo. Prelazak sa kerozina na nuklearnu energiju umnogome će, kažu tvorci ovog projekta, smanjiti emisiju ugljen-dioksida i usporiti globalno zagrevanje.
    Profesor Pol kaže da su projekti eksperimentisanja sa atomskom energijom za avione počeli još u vreme Hladnog rata, kad je to još izgledalo neizvodljivo i kada u SAD i SSSR pokušavali da konstruišu vojni bombarder koji će pokretati nuklearno gorivo. SAD su čak i testirale avion B-36, kome je pored mlaznog pogona ugrađen i atomski. Namera je bila da provere koliko reaktor zrači posadu aviona. Od tih eksperimenata odustalo se već šezdesetih godina. I danas profesor Pol kaže da je ključno razviti pitanje bezbednosti za putnike, a sve drugo je lakši deo posla.

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA