Saveti Mudrih - 28

    Ovde vam predstavljamo pouke starca Siluana o tome kako da se ljubav i blagodat Svetoga Duha održavaju u duši. Starac je preporučio nekoliko pravila kojih se i sam pridržavao, a biće od koristi svima onima koji su na duhovnom putu.

    Prvo pravilo: Radi vredno i uredno, ali se potpuno predaj volji Božijoj, ne tuguj zbog neuspeha i ne budi nespokojan. Kako ćeš saznati da li si sebe potpuno predao Bogu? Evo kako. Ako tuguješ, zbog bilo čega, znači da se nisi u potpunosti predao. Jer ko se predao volji Božijoj, toga nespokojstvo ne spopada. Naše je da radimo vredno i najbolje što možemo, a do Boga stoji kako će se naš trud završiti, uspehom ili ne uspehom. Važna je svest da je Bog uvek sa nama i da On zna šta je najbolje za nas. Ako uspemo, hvala Bogu. Ako, po našem mišljenju, ne uspemo, ne tugujmo. Bog zna zašto je to tako. Ako smo na slobodi, Bog je sa nama. Ako padnemo u tamnicu ili nas pošalju u progonstvo, On će nas i tamo dočekati. Ako živimo, živimo u Njemu. Ako umremo, ponovo ćemo pasti u Njegovo naručje. Nema bezdana u koji ćemo propasti. nema mesta nespokojstvu, jer Bog je uvek tu i svuda sa nama.

    Drugo pravilo: Ne drži do sebe i ne primaj k srcu uvrede. Duša smirenog čoveka je kao more. Basiš li u more kamen, on će samo za trenutak uzburkati malo morsku površinu i odmah potonuti na dno. Tak osve uvrede i neprijatnosti i nezgode, brzo i nepovratno tonu na dno srca smirenog čoveka.

    Treće pravilo: Ne osuđuj nikoga, ne govori i ne misli rđavo ni o kome. Ako misliš rđavo o nekome, znači da još zli duh živi u tebi. Sedela su jednom četvorica monaha i među njima otac Siluan. Ona trojica su kritikovala jednog sabrata zbog neke štete koju je naneo manstiru. Otac Siluan je ćutao. Kada su ona trojica zatražila da se i on izjasni, upitao ih je:
- Koliko se već godina poznajemo?
- Oko 35 - rekli su oni.
- Da li ste za to vreme čuli da sam nekoga osuđivao.
- Nismo - rekoše ona trojica.
- Ne tražite, molim vas, da to ni sada posle 35 godina radim.
    I stvarno, više se rđavih ljudi popravilo u susretu sa nekom svetom dušom punom delotvorne ljubavi, nego pod dejstvom onih koji kritikuju i osuđuju. Svetu su potrebne duše u kojima živi Sveti Duh i koje upravljaju čoveka ne kritikama i osudama, nego samo svojom svetom, blagom i punom ljubavi ličnošću.

    Četvrto pravilo: Voli i neprijatelje svoje. Ima ljudi, koji svojim neprijateljima i neprijateljima crkve žele propast i paklene muke. Postupaju tako jer se nisu naučili ljubavi Božijoj od Duha Svetoga. A koji se nauči, taj voli svakoga i proliva suze za sav svet. Jer Hristova ljubav žali sve i svakoga. U Svetom pismu piše da je Bog - Ljubav. U dušu u kojoj ima makar malo mržnje, Bogu i srdačnoj toplini i blagodati Svetoga Duha nema mesta.
   
    Ovo su četiri pravila oca Siluana. Naizgled, sve je ovo prilično lako. Ali su ta pravila, u stvari, veoma teška i sasvim će ih mali broj moći usvojiti i po njima živeti. Starac Siluan svoju pouku završava ovako: 'Možda će ove savete primiti barem jedna duša. Ali neka je ta duša sigurna da je duševna toplina, da je mir, ljubav i radost u Duhu Svetome neće ostaviti.   Napisao: Episkop Hrizostom.


    Sin je doveo oca doktoru, a otac ga pita:
- Sin, ko je taj čovek u belom?
- Doktor, oče. On će ti pomoći i daće ti nešto da te ne boli
- Doktor, kažeš. I on je učio da pomaže ljudima?
- Jeste. Ume da prepozna od čega boluješ i ume da pomogne
- Sine, vodi ti mene  kući. Samo ćeš mi pozvati baba Maru da donese čajeve i trave, to ne mogu sam.
- Šta pričaš oče?
- Ajde, znam ja šta me boli i znam da doktori kažu da je to nasledno. Moram naći molitvu i travku da to što sam ja nasledio, ne naslediš i ti i tvoji svi. Video sam kad si doktoru gurnuo smotuljak u džep... A što? Da kaže sestri koje tablete da mi napiše? Da utrnem i umrem ne znajući zašto sam i živio? Bol je sinko tu da nam nešto kaže, boli jer ne ume drugačije da priča. A onda kukavice pojure doktoru da im ućutka svest i savest. I još čitav život šparaju i u stranu guraju da za doktora imaju. Ajde, vodi me kući. I nemoj misliti da smo uzalud dolazili. Lepo smo se razgovarali. Bila je prilika da ti neke stvari kažem i objasnim. Vreme je da ispravimo te falinke što su nam nasledne, da razjasnimo i oprostimo, i nama nek' oproste....

    Jedne večeri, sin je odlučio da oca, čoveka u godinama, odvede na večeru u jedan restoran. Što je sin učinio za svog oca u restoranu je lekcija i nauk za sve! Otac je bio izuzetno star i slabašan čovjek i dok je večerao sa sinom, hrana mu je pala na košulju i pantalone. Ostali ljudi, koji su bili prisutni u restoranu, gledali su ga sa gađenjem, dok je njegov sin bio miran.… Kada je završio sa večerom, njegov sin, koji nimalo nije bio posramljen, tiho je odveo oca u kupatilo restorana, očistio ostatke hrane na njegovoj odjeći, uklonio fleke, namestio mu kosu i naočare. Kada su izašli iz kupatila, celi restoran ih je gledao u mrtvoj tišini, ne mogavši da shvate kako su uspeli toliko sebe javno da osramote. Sin je platio račun i njih dvojica su lagano su krenuli da izlaze iz restorana.
    U to vreme, jedan stariji čovek, koji je večerao, odjednom je uzviknuo pitavši sina:
- Zar ne misliš da si ostavio nešto iza sebe?
Sin je odlučno odgovorio:
- Ne, gospodine, nisam!
Stariji čovjek je na ovo uzvratio:
- Jesi, ostavio si! Ostavio si lekciju za svakog sina i nadu za svakog oca na ovoj planeti!
    U restoranu je odjednom zavladao muk!


    Reč, proiznesena ocem našim Timotejem, patrijarhom Alsksandrijskim, poštovanja dostojnim. On je sastavio ovu reč povodom praznika Čudo svetog arhangela Mihaila (19. septembra po novom, 6. septembra po starom kalendaru), da bi pokazao veliku milost, darovanu od Boga ljudima.
- Mir Božji neka siđe na vas, braćo hrišćani. Poslušajte, braćo, šta se dogodilo sa mnom, Timotejem, slugom Isusa Hrisga. Jednom sam se uputio ka svetom životvornom Krstu i Grobu Gospodnjem i ka svim svetim mestima, kojima je išao Gospod naš Isus Hristos. I tako sam dospeo u dom svetog Prohora, ljubljenog učenika jevanđeliste Jovana Bogoslova. Posle dugotrajnog traženja, nađoh knjigu koju je Prohor napisao. U toj čudesnoj knjizi pročitah sledeću veliku utehu Jovana Bogoslova: 'Jednom sam išao u pratnji angela Božjeg koji mi je objašnjavao nebeske tajne o ljudima. I čujem tada šum, sličan šumu mnogih voda koje padaju sa velike visine. Kada sa angelom dođoh bliže, videh tada ogromno jezero i strašni kazan pun nepokajanih grešnika. Ja upitah mog pratioca:
- Objasni mi, zašto je ta jama toliko duboka?
    Ugledao sam ognjenu lavu sa velikim dimom, ona je ključala i sa hukom se podizala na trista metara u visini, i nekakvi crvi, veličine zmije, gmizali su po telima grešnika u tom jezeru-bazenu.
- Oče Jovane, prijatelju Božji, mučenje koje sada gledaš strašnije je od svake kazne. Ovo jezero može da primi u sebe sav svet, dubina je njegova beskonačna, zmije i crvi koji grizu tela grešnika brane im da se spuste u dubinu jezera tokom trista dana, a zatim im zabranjuju da se podignu sa dna uz pomoć kolca za koji grešnici kao da su privezani.

    I Jovan gorko zaplaka zbog pogibije grešnika.
- Ne plači, oče Jovane, prijatelju Božji, ne plači. Uskoro ćeš ugledati veliku radost, zahvaljujući arhangelu Božjem Mihailu. Velika je ljubav Božja prema arhangelu Božjem Mihailu.
    Tada ugledah u čudesnoj lepoti samog arhistratiga Mihaila u neobičnoj lađi od heruvima i serafima, u pratnji mnogih angela i svetih, velikih proroka i mučenika, kako se približavaju ognjenom jezeru. Svi su oni ukrašeni neopisivom lepotom. Tako se arhangeli približiše grešnicima, predatim na mučenje. Istog časa ugasi se oganj, plamena lava prestade da se podiže, životinje se izgubiše. Kada se sve utiša, arhangel Mihailo potopi svoje desno krilo u jezero, izvede ih na čvrstu zemlju. Zatim on ponovo spusti to isto desno krilo po drugi put i izvadi iz jezera još više duša nego prvi put. Tada heruvimi i serafimi padoše ničice pred njim i stadoše da ga mole da i treći put potopi krilo. On uputi svoj dobri molitveni glas ka Gospodu, prinese molbe za spasenje i pogruzi svoje krilo i treći put u jezero i izvede na svom milosrdnom krilu još veće mnoštvo duša. Tada angeli i sveti, uzevši ih, omiše te duše vodom blagodati i pomazaše ih mirom radosti i postaviše ih redom pred lice Božje. Tog časa iza zavese Gospodnje izađe glas koji reče:
- Zastupništvo arhangela Mihaila i Majke Moje Presvete Djeve i svih mojih angela izabranih, koji su na zemlji ispunili volju Oca Moga, uvede duše u raj blaženstva, večnosti i pokoja.
    Pri ovom dirljivom prizoru sveti Jovan se udivi sastradavanju arhangela Mihaila. Anđeo mu reče:
- Znaj Jovane, prijatelju Božiji, da se čudo koje si ti video ponavlja svake godine (19. - 6.) septembra na dan praznovanja u čast Arhangela Mihaila, jer ga je Svevideći Bog odredio za vođu nebeske vojske zbog velike pobede koju je on izvojevao nad silama satane. Kada su judejci nepoštedno prikovali Spasitelja na krst, arhangel Mihailo bio je toliko tim ogorčen, da su nebo i zemlja potamneli, ne mogavši da podnese njegovu veliku tugu i žalost. Kada je spasitelj ustao iz groba, on je odvalio kamen, doneo blagu vest ženama- mironosicama, i zadržao satanu, oduzeo mu ono što je imao. Bog je darovao arhangelu Mihailu veliku silu i vlast, da čak spasava one koji prebivaju u mukama. Gospod ga je proglasio vođom nebeskih sila i dopušta mu da svake godine 6. septembra izvozi lađu od heruvima i serafima da se u pratnji svetih angela približava dušama osuđenim na mučenje. Arhangel Mihailo pomaže da se spasu oni koji su činili milostinju u ime njegovih mučenika ili svetih.
    Arhistratig Mihailo predstoji za one koji su pretrpeli žalost i stradanje za ime Gospodnje i zauvek ih oslobađa od kazne. Arhangel Mihailo neće prestati da dejstvuje na dan 19. - 6.septembra do skončanja sveta. Tog značajnog dana, 19. - 6. septembra, on pada priklonivši kolena, pred zavesom Božjom, klanjajući se ničice i moli se za duše koje se nalaze u strašnim mukama sve dotle dok Bog ne pomiluje ljude i sve koji žive na zemlji. Devetnaestog - šestog septembra svi angeli sakupljaju se oko Mihaila i zavese Božje. Po blagoslovu Boga Svedržitelja, arhangel Mihailo prilazi odeven u odeždu blagosti i milosrđa, i navešćuje svima da se Bog umilostivio nad svetom i podario ljudima razum veselja.
    Ti si sada video, Jovane, kako će biti srećan onaj čovek koji učini delo milosrđa u ime arhangela Mihaila, isto kao i onaj koji se potrudi da prepiše ovu knjigu, gde se nalazi taj opis, i ako bude čitao reči ove povesti ili prinese na dar crkvi ovo sveto kazivanje, ili ko postavi sveću ili upali svetilnik, kandilo ili tamjan, učini kakav častan prinos u ime arhangela Mihaila, on toga neće zaboraviti i nagradiće blagočestivog. Ako neko ukaže milostinju siromašnima, prema svojim moćima, a nakon smrti, zbog svog grehovnog života, bude bačen u pakao, tada Gospod neće zaboraviti njegovo dobro i posredstvom Mihaila spasiće ga. Ako neko poželi da zapiše ove reči, tada ovaj zapis treba čuvati u kući u čistoti i tada tom čoveku u dom neće ući ni rana ni glad, ni drugo što slično; ni metak, ni zmija, nikakva vražja sila neće moći da naudi čoveku ili domu njegovom: ni crv, ni skakavac, nikakav gmizavac neće moći da nanese štetu vrtu i bašti njegovoj. Ovaj mali zapis biće njemu kao oružje i štit koji će ga ograditi od svih nevolja. Nikakav protivnik neće se približiti kroz njih, jer je sila ovih reči velika i čudesna. Neka vas čuva Gospod i arhistratig Mihailo!
    Evo šta mi je ispričao sveti anđeo Božji. Zatim me je odveo na goru Eleonsku, a onda, ostavivši me, uzleteo na nebo. Ja sam se mnogo udivio i proslavio Boga i arhistratiga Mihaila. Takva je priča koju sam našao u domu Prohora, učenika Jovana Bogoslova. Sada čuvši veliko otkrovenje jevanđeliste Jovana Bogoslova, mi ne treba da zanemarujemo naše spasenje, ne prestajući da se trudimo u molitvi, bdenju, kolenopreklonjenju, i da činimo, ne slabeći u dobrodetelji, milostinju u ime Hrista i u ime arhistratiga Mihaila, da bismo izbegli večne muke i našli milost u Boga. Ako želiš da se zaštitiš od svih nedaća i iskušenja, ako želiš da svoju trpezu učiniš blagoslovenom, tada napiši po svim uglovima svog doma, kako unutrašnjim tako i spoljašnjim, ime arhistratiga Mihaila, i blagodat i milost Božja sići će na trpezu u ime arhistratiga Mihaila. Amin.

    Otac Sergije Sidorov priča: 'Bio sam veoma blizak s jednim starim sveštenikom, koji se izdvajao veoma visokim duhovnim životom. On je ovladao snagom da izgoni duhove iz zaposednutih i ja sam često gledao isceljivanje đavoimanih, koja je činio baćuška. Bio sam zadivljen kako se taj mali i krotki starčić raspravlja sa dusima zlobe.
    Jednom, kada sam već bio mladi sveštenik, došao sam kod baćuške i ne zatekavši ga kod kuće, seo sam da ga pričekam. Baš tada su doveli đavoimanu ženu. Ona je vrištala i tukla samu sebe. Sažalio sam se na ženu i rešio sam da, ne sačekavši baćušku, sam isteran zlog duha. Pročitavši nad nesrećnicom sve potrebne molitve, zaklinjanja, naredio sam zlom duhu da izađe, ali sam čuo podsmešljiv glas: 'A ko si ti da meni naređuješ?'
    Zahvatio me užas - priseća se otac Sergije - i od tada sam se zakleo da ih nikada više ne izganjam, jer je za to potrebno imati ogromnu duhovnu snagu i uvek se podvizavati u postu i molitvi.

Klik Molitva Dana

Klik Vic Dana

Klik Otkačeni Svet

Klik Vesti - Balkan

Klik Super Smeh

Klik Vesti - Svet

Klik Vesti - Sport

Drugi Ovo Gledaju

Klik Vesti - Hronika

Klik Vesti - Evropa

Klik Mali Oglasi

Klik Bioritam Za Vas

¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje

Pravoslavlje i Religija - Ostali Tekstovi

Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu