vrh
Meni

Ruski Nostradamus

   Moskovski učenik Ljova Fedotov je daleke 1941. godine, u svom dnevniku, predvideo sa neverovatnom preciznošću, tok i ishod Drugog svetskograta, kao i odlučujuće bitke koje su rešile sudbinu čovečanstva.
   Nažalost, jedino što nije predskazao bila je njegova pogibija u odbrani Sovjetskog Saveza ...


   Negde 1987. godine u prostorijama Bundestaga SRN - Savezne Republike Nemačke, parlamentarci su se vatreno prepirali oko delova članka objavljenog na stranicama uglednog demokratskog časopisa 'Di Velt'. Članak u celini je, sa svoje strane, bio objavljen u jednom omladinskom moskovskom listu 'Komsomolka'. Neki su bili skloni da ocene 'novost' kao delo 'crvene propagande'. Pa, šta je to što je tako uticalo da državni velikani reaguju na takav način?
    U poblikaciji se detaljno opisivalo kako je moskovski učenik Ljova Fedotov 5. juna 1941. godine opisao u svom dnevniku kako će početi invazija Nemačke na Sovjetski Savez, kako će teći napredovanje nemačke armije, dokle će stići i gde će biti zaustavljene fašističke formacije i odakle će početi ofanziva Crvene armije,  koja će se završiti pobedonosnom povorkom sovjetskih vojnika na ulicama osvojenog Berlina. Ljova je pisao i o tome koje će okolnosti pratiti Ameriku pri stupanju u rat, o poslednjim danima najbližeg Hitlerovog okruženja, o 'Hladnom ratu' i o mnogim drugim stvarima, ubrajajući i let američkog kosmičkog broda na jedno od planeta Sunčevog sistema 1969. godine.
    Javnosti su predstavljene neke stane tog dnevnika koji pripada Ljovi Fedotovu, dečaku izuzetnih proročanskih sposobnosti i koji je poginuo u bitci za svoju otadžbinu. Staru školsku svesku otvaramo na stranici sa zapisom od 5. juna 1941. godine. Tu su reči na temu o skorom i neminovnom ratu koje iznenađuju dubinom analize ondašnje situacije. Jasno je da baš ovaj zapis Ljova nije mogao da pokaže nikome jer je poznato kakva je u to vreme bila zvanična politika Sovjetskog Saveza u odnosu sa Nemačkom.
    Dakle, 5. juna 1941. godine, Ljova kaže: 'Razmišljajući o tome da nemačka, rasporedivši svoju armiju duž naše granice neće dugo čekati, ja sam se uverio da će leto ove godine biti jako nespokojno u našoj zemlji...
    ... ne radi se samo o koncentraciji vojske. Jasno je da će se koncentracija uskoro završiti i, plašeći se da istupe protiv nas zimi i da izbegnu kontakt sa ruskim mrazom, fašisti će probati da nas uvuku u rat leti... Ja mislim da će rat početi ili u drugoj polovini ovog meseca (poznato je da je napad na Sovjestki Savez počeo 22. juna 1941. godine) ili, pak, početkom jula, ali ne kasnije, jer je jasno da će se Nemci starati da završe rat pre nego što počne mraz.
    A ja sam čvrsto ubeđen da će to biti zadnji brz korak nemačkih despota, jer do zime neće uspeti da nas pobede, a naša zima će ih dokrajčiti. To da se Nemci plaše naše zime, znam isto tako sigurno kao što znam da će pobeda pripasti nama! Samo ne znam na čijoj će se strani naći u tom trenutku Engleska...
    Kad već pišem ovako otvoreno, reći ću i to da, imajući u vidu nemačku vojnu mašinu koja se mnoge godine hranila svim granama industrije, čvrsto sam ubeđen u teritorijalni uspeh Nemaca na našem frontu u prvoj polovini rata.

LJOVINE PROGNOZE

    Davno nije živ autor ovog Dnevnika. Moskovski učenik Ljova Fedotov, rođen 10. januara 1923. godine u Moskvi, poginuo je 25. juna 1943. godine i sahranjen u kosturnici blizu sela Ozjerskoje. Poginuo je sjajan momak, poginuo je, uspevši da nađe mogućnost da bude strelac u pešadiji, bez obzira na postojanje tuberkuloze, jaku kratkovidost i slab sluh. Ostao je mali deo svezaka njegovog Dnevnika, neke školske lektire, tuce fotografija, uvojak njegove kose i dobra uspomena u umovima i srcima onih koji su poznavali ovog dečaka.
    Ali, da se vratimo Dnevniku. Ljova u njemu nastavlja: 'Bez obzira na težinu ovih reči, moram priznati da je vrlo moguće da ćemo ostaviti Nemcima takve centre kao što su Pskov, Gomelj i mnoge druge. Što se tiče glavnih gradova naših repoblika, očigledno je da ćemo ostaviti Minsk (glavni grad bivše sovjetske republike Belorusije). Kijev (glavni grad bivše sovjetske republike Ukrajine) takođe će pripasti nemcima, ali će oni moći to da postignu sa mnogo više napora.
    O sudbini Lenjingrada, Novgoroda, Kalinjina, Smolenska, Brjanska, Nikolajeva i Odese - gradova koji se nalaze relativno blizu granice - plašim se i da razmišljam. Istina, nemci su toliko jaki da nije isključena mogućnost gubitka i ovih gradova, isključujući možda Lenjingrad. Moguće je da će Nemci osvajati naše velike gradove putem zaobilaženja i okruživanja. Zaobilazeći, na primer, Kijev, nemačka armija će moći da osvoji čak i Poltavu i Dnjepropetrovsk, a pogotovo Kremenčug i Černigov. Razumljivo je da će Nemci maštati o osvajanju Moskve i Lenjingrada, ali ja lično mislim da u tome neće uspeti...
    Ne osvojiti već opkoliti Lenjingrad Nemcima će poći za rukom, jer se taj grad ipak nalazi na granici. Opkoliti Moskvu čak i imajući dovoljno snage, neće uspeti, ako ni zbog čega drugog, onda zbog odsustva vremena, jer neće uspeti da zatvore krug do zime - preveliko je to rastojanje. Zimi, pak, oblast Moskve i dalje, postaće njihovim grobom'!
    Verovatno su svima poznati realni događaji. Ljovina prognoza je bila apsolutno tačna - upravo od Moskve, koju Hitler ipak nije uspeo da opkoli, 6. decembra 1941. godine na temperaturi od 38 stepeni Celzijusa ispod nule je počela ofanziva Crvene armije, Za samo četrdeset dana fašisti su bili odbačeni na 400 kilometara od glavnog grada Sovjetskog Saveza. Tako se završila prva faza rata koji je predskazao Ljova i počela njegova druga, završna faza isto tako detaljno predviđena u Dnevniku. Zanimljivo je da je 3. jula 1941. godine načelnik Generalštaba Nemačke, general Halder u svom dnevniku ocenio postignute uspehe sledećim rečima: 'Neće biti preuveličavanja ako kažem da će pohod na Rusiju biti završen za četrnaest dana'. Kao što znamo, te reči se nisu pretvorile u proročanstvo.
    Završava se treća nedelja rata. Ruska armija je gotovo razbijena, šteta je ogromna. Ali, zapis je u Dnevniku pun začuđujućeg optimizma i vere u pobedu. Ljova piše: 'Jedanaesti jul 1941. godine. ja mislim da kada će fašisti početi a se guše u borbi sa nama, stvar će konačno postati jasna i za upravu nemačke armije. Tupoglavi će, naravno i dalje da viču o pobedi nad SSSr-om, ali oni razumniji počeće da govore o tom ratu kao o fatalnoj grešci Nemačke.
    Ja mislim da će se za nastavak rata zalagati samo psihopata Hitler koji ni sada, ni ubuduće nije sposoban da jasno shvati svojim ograničenim razumom bezperspektivnost rata sa Sovjetskim Savezom a sa njim će očigledno ostati Himler i dakako Gebels koji će se, čak i onog momenta kada će naša armija ulaziti u Berlin, kao umobolni rob drati o osvajanju Rusije'.
    U navedenim odlomcima proricateljske sposobnosti Fedotova su očigledne. Stvarno, odnosi između Hitlera i načelnika Generalštaba Hadlera bivaju sve više nategnuti i završavaju se potpunim raskidom u septembru 1942. godine. Zrela je i zavera protiv Hitlera. Među zaverenicima su načelnik obaveštajne službe admiral Kanaris, bivši nemački ambasador u SSSR-u Šulenburg, general Volter fon Zajdlic, komandant okupatorske vojske u Francuskoj general Štulpnagel, pukovnik Štaunfenberg koji je u svojoj tašni doneo dinamit u Hitlerov bunker. Ali, Hitler je imao sreće - bio je samo kontuzovan. Učesnici zavere su svirepo kažnjeni, a to se od izopačenog Hitlerovog uma moglo i očekivati.

HITLER JE BIO PSIHOPATA

    Ljova je pogodio i karakter ponašanja lica iz Hitlerovog okruženja. Aprila 1945. godine Gering koji je trebalo da postane Hitlerov sledbenik, šalje poslednji ultimatum. Hitler naređuje da se komandant avijacije odmah uhapsi i kazni, ali njegovi potčinjeni uspevaju da oslobode svog šefa. Kasnije i Himler pokušava da preuzme vlast stupivši prethodno u kontakt sa Englezima i Amerikancima. Dvadeset devetog aprila 1945. godine Hitler u svom testamentu isključuje Himlera iz partije i oslobađa ga svih dužnosti. Supruzi Gebels, ostaju verni Hitleru do smrti. Otrovavši šestoro svoje dece i sami uzimaju otrov u Hitlerovom bunkeru.
    Potvrđujući tačnost Ljovine prognoze, Crvena armija je ušla u Berlin i prošla njime uz zvuke pobedonosnog marša. U petnaestoj svesci Dnevnika, datirano 25. juna 1941. godine, dvaput se naslućuje žaljenje Ljove Fedotova da možda neće doživeti taj dan kada će biti uništeno poslednje reakcionarno skrovište na svetu. Na žalost, i tu je moskovski učenik bio u pravu.
    Ali, ni ove mračne misli ne skrivaju od njega ni sadašnjost u kojoj živi, niti daleku budućnost. On piše: 'Možda ćemo posle pobede nad fašizmom morati da se suočimo sa poslednjim neprijateljem - kapitalizmom u Americi i Engleskoj'. Piše kao da ima u vidu zaoštravanje odnosa šesdesetih godina i dugotrajan period 'hladnog rata'.
    Zanimljiv je i zapis od 12. jula 1941. godine gde piše: 'List Njujork Post zahteva da Amerika stupi u rat. Takav predlog sam danas pročitao u štampi. Amerikanci mnogo bolje znaju da dobro prave tenkove i brodove, da troše vreme na razmatranje zakona o neutralnosti, nego da stvarno ratuju, zato će se stupanje Amerike u rat protriv Nemačke desiti tek onda kada će ih nemačka primorati na to. Imam u vidu vojne akcije fašista protiv Amerike, to jest, objavu rata Americi.'
    Podsetimo šta se realno dogodilo. Žestoku ekonomsku krizukoja je zahvatila američku industriju 1929-1933. godine delimično je uspeo da ublaži predsednik Franklin Ruzvelt. Drugi svetski rat, koji je počeo, bio je od koristi za Ameriku, pomogao joj je da stane na noge. Biznis oružjem cveta. marta 1941. godine donosi se Zakon o lendlizingu - davanje oružja pod zakup drugim zemljama. Ali, situacija se naglo zaoštrava 7. decembra 1941. godine, kada je Japan naneo jak udarac po floti SAD-a u perl Harburu, praktično ga uništivši. Konačno, pri tom se tačno podudarajući sa mišljenjem Ljove, 11. decembra 1941. godine Nemačka i Italija objavljuju rat Americi. Opet je pogodak.
    I poslednje. U decembru 1940. godine objavljen je razgovor između Ljove i njegovih školskih drugova povodom izrade uobičajenih školskih novina. Pošto su kasnili sa brojem, jedan se od prijatelja našalio: 'Mi smo ovde veoma zapetljali stvari. Sa istim uspehom smo mogli da obećamo let na Mars'! Ljova je na to dodao: 'Tačno tako. Samo ćemo posle morati da kažemo da se let zbog nedostatka goriva otkazuje i očekuje se 1969. godine u Americi!'



     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT