■ 70. pre naše ere - Rođen je Vergilije Publije Maron, rimski pesnik. Napisao je dela: 'Bukolike', 'Georgike' i junački ep 'Eneida' o legendarnom Enejinom putovanju posle pada Troje i njegovom nastanjenju u Laciji.
■ 533. - Rimski vojskovođa Belizar osvaja Kartagu i ukida Vandalsko kraljevstvo.
■ 1529. - Završena prva opsada Beča povlačenjem turske vojske sultana Sulejmana Veličanstvenog.
■ 1542. - Rođen je mogulski car Abu ul Fat Dželaludin Akbar, jedan od najvećih vladara Indije, koji je pokorio pobunjene države Gudžarat i Kašmir i osvojio Avganistan. Sproveo je značajne reforme, ukinuo ropstvo i pokušao da stvori novu sinkretističku religiju koja bi ujedinila Hinduse i muslimane.
■ 1552. - Ivan Grozni anektira Kazanski kanat.
■ 1564. - Umro je Andreas Vesalius, flamanski lekar i anatom.
■ 1581. - Pod pokroviteljstvom Katarine Mediči u Parizu izvedena prva celovečernja baletska predstava, pa se taj dan uzima kao datum nastanka baleta.
■ 1582. - U Španiji, Portugaliji i papskim državama u Italiji počela primena gregorijanskog kalendara, tako što je eliminisano 10 dana, a 5. oktobar 1582. postao 15. oktobar.
■ 1605. - Umro je Akbar Veliki, mogulski vladar.
■ 1608. - Rođen je italijanski fizičar i matematičar Evanđelista Toričeli koji je otkrio princip živinog barometra (Toričelijeva cev). Bio je saradnik Galilea Galileija, posle čije smrti je nasledio katedru za matematiku na univerzitetu u Firenci.
■ 1791. - Rođen je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija, preteča srpskih romantičara i autor dela nacionalno-romantičarske egzaltacije, koji je nadimak dobio po mestu rođenja. Školovao se u Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički učitelj njegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovića Njegoša.
■ 1809. - Rođen je Aleksej Kolcov, ruski pesnik.
■ 1814. - Rođen je ruski pisac Mihail Jurjevič Ljermontov, čije su pesme koje je napisao još kad je bio dečak bile antologijske. Obeshrabren stanjem u Rusiji, padao je u rezignaciju i osećao nemoć inteligencije da reši teška pitanja epohe. Zbog slobodoumnih stihova dvaput je proterivan na Kavkaz. Poginuo je 1841. u dvoboju. Dela su mu: 'Junak našeg doba', 'Maskarada', 'Demon', 'Pesma o trgovcu Kalašnikovu', 'Oblaci' ...
■ 1815. - Četiri meseca posle poraza njegove armije u bici kod Vaterloa prognani francuski car Napoleon Prvi Bonaparta stigao je na ostrvo Sveta Jelena u Atlantskom okeanu, na kojem je umro 1821.
...
