■ 626. - Dogodio se incident kod kapije Xuanwu u kojoj je kineski princ Li Shimin uklonio svoju stariju braću i sebi osigurao presto carske dinastije Tang.
■ 936. - Umro je Henrik I, nemački kralj.
■ 1489. - Rođen je engleski verski reformator Tomas Krenmer. Kao kenterberijski nadbiskup (od 1533) omogućio je kralju Henriju VIII da se proglasi poglavarom engleske državne crkve. U vreme restauracije katolicizma pod Marijom Tjudor spaljen je na lomači. Uveo je bogosluženje na engleskom jeziku i sastavio 'Opšti molitvenik' na engleskom.
■ 1566. - Umro je Nostradamus, francuski astrolog i lični lekar kralja Šarla IX i prorok, poznat po svojoj knjizi 'Proročanstva'.
■ 1631. - U Parizu počela da radi prva u svijetu agencija za zapošljavanje.
■ 1644. - Odigrala se bitka kod Marston Mura, gde su snage parlamenta, predvođene Oliverom Kromvelom, pobedile rojalističke snage kralja Čarlsa I.
■ 1714. - Rođen je Hristof Vilibald Gluk, nemački kompozitor i reformator opere. Dugo je živeo u Parizu, gde su njegova dela izazvala žestoku polemiku. Svojim operama u kojima je propovedao vraćanje helenskoj umetnosti, pripremio je put muzičkoj drami. Dela su: opere 'Alkesta', 'Orfej i Euridika', 'Ifigenija na Tauridi'.
■ 1724. - Rođen je Friedrich Gottlieb Klopstock, nemački književnik.
■ 1753. - Rođen je francuski pronalazač Žan Pjer Fransoa Blanšar, koji je 1785. godine s Džonom Džefrisom prvi preleteo La Manš balonom. Takođe je konstruisao padobran.
■ 1776. - Kongres predstavnika 13 američkih kolonija, pobunjenih protiv Velike Britanije, potpisao 'Deklaraciju nezavisnosti', u kojoj su iznesene demokratske težnje nove nacije, i proglasio nezavisnost SAD. SAD su nezavisnost izvojevale 1781. pobedom nad britanskom kolonijalnom vojskom.
■ 1778. - Umro je francuski filozof i pisac Žan Žak Ruso, čije je delo bilo inspiracija Francuske revolucije i imalo značajan uticaj na evropsku književnost i filozofiju XVIII i XIX veka ('Emil', 'Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima', 'Pismo Dalamberu', 'Ispovesti').
■ 1798. - Napoleon Bonaparta zauzeo je Aleksandriju. Nakon nekoliko pobeda nad Mamelucima ušao je u Kairo i nastavio pohod u dolinu Nila i Siriju. Francuska vojska povukla se iz Egipta 1801.
■ 1800. - Parlament Velike Britanije je usvojio Zakon o uniji sa Irskom, kojim će se 1. januara 1801. Velika Britanija i Irska ujediniti u Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske.
■ 1804. - Rođen je američki pisac Natanijel Hotorn, jedan od prvih značajnijih američkih romansijera. U romanima i pripovetkama je prikazao moralno-religioznu puritansku tradiciju i njeno opadanje u Novoj Engleskoj. Pisao je u pesimističnom maniru, pri čemu su ga zaokupljale teme grijeha, prestupa i oholosti. Dela su mu: romani 'Skarletno slovo', 'Kuća sa sedam zabata', 'Blajdelska romansa', 'Mermerni faun', pripovetke 'Dvaput ispričane priče', 'Živopisne priče za decu'.
■ 1807. - Rođen je italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi, vođa oslobodilačkog pokreta za ujedinjenje Italije. Izveo je 1860. godine legendarni pohod na Siciliju i sa hiljadu 'crvenokošuljaša' oslobodio ostrvo, a 7. septembra 1860. trijumfalno ušao u Napulj. Uveo je političke reforme, delio zemlju seljacima, ali je umesto da proglasi republiku dobrovoljno ustupio vlast, smatrajući da će Savojska monarhija ujediniti Italiju. Pokušao je 1862. i 1867. da oslobodi Rim od papske vlasti, ali je oba puta uhapšen. Društvo srpske slovesnosti, preteča Srpske akademije nauka i umetnosti, 1864. godine izabralo ga je za člana. ...
■ 936. - Umro je Henrik I, nemački kralj.
■ 1489. - Rođen je engleski verski reformator Tomas Krenmer. Kao kenterberijski nadbiskup (od 1533) omogućio je kralju Henriju VIII da se proglasi poglavarom engleske državne crkve. U vreme restauracije katolicizma pod Marijom Tjudor spaljen je na lomači. Uveo je bogosluženje na engleskom jeziku i sastavio 'Opšti molitvenik' na engleskom.
■ 1566. - Umro je Nostradamus, francuski astrolog i lični lekar kralja Šarla IX i prorok, poznat po svojoj knjizi 'Proročanstva'.
■ 1631. - U Parizu počela da radi prva u svijetu agencija za zapošljavanje.
■ 1644. - Odigrala se bitka kod Marston Mura, gde su snage parlamenta, predvođene Oliverom Kromvelom, pobedile rojalističke snage kralja Čarlsa I.
■ 1714. - Rođen je Hristof Vilibald Gluk, nemački kompozitor i reformator opere. Dugo je živeo u Parizu, gde su njegova dela izazvala žestoku polemiku. Svojim operama u kojima je propovedao vraćanje helenskoj umetnosti, pripremio je put muzičkoj drami. Dela su: opere 'Alkesta', 'Orfej i Euridika', 'Ifigenija na Tauridi'.
■ 1724. - Rođen je Friedrich Gottlieb Klopstock, nemački književnik.
■ 1753. - Rođen je francuski pronalazač Žan Pjer Fransoa Blanšar, koji je 1785. godine s Džonom Džefrisom prvi preleteo La Manš balonom. Takođe je konstruisao padobran.
■ 1776. - Kongres predstavnika 13 američkih kolonija, pobunjenih protiv Velike Britanije, potpisao 'Deklaraciju nezavisnosti', u kojoj su iznesene demokratske težnje nove nacije, i proglasio nezavisnost SAD. SAD su nezavisnost izvojevale 1781. pobedom nad britanskom kolonijalnom vojskom.
■ 1778. - Umro je francuski filozof i pisac Žan Žak Ruso, čije je delo bilo inspiracija Francuske revolucije i imalo značajan uticaj na evropsku književnost i filozofiju XVIII i XIX veka ('Emil', 'Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima', 'Pismo Dalamberu', 'Ispovesti').
■ 1798. - Napoleon Bonaparta zauzeo je Aleksandriju. Nakon nekoliko pobeda nad Mamelucima ušao je u Kairo i nastavio pohod u dolinu Nila i Siriju. Francuska vojska povukla se iz Egipta 1801.
■ 1800. - Parlament Velike Britanije je usvojio Zakon o uniji sa Irskom, kojim će se 1. januara 1801. Velika Britanija i Irska ujediniti u Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske.
■ 1804. - Rođen je američki pisac Natanijel Hotorn, jedan od prvih značajnijih američkih romansijera. U romanima i pripovetkama je prikazao moralno-religioznu puritansku tradiciju i njeno opadanje u Novoj Engleskoj. Pisao je u pesimističnom maniru, pri čemu su ga zaokupljale teme grijeha, prestupa i oholosti. Dela su mu: romani 'Skarletno slovo', 'Kuća sa sedam zabata', 'Blajdelska romansa', 'Mermerni faun', pripovetke 'Dvaput ispričane priče', 'Živopisne priče za decu'.
■ 1807. - Rođen je italijanski revolucionar Đuzepe Garibaldi, vođa oslobodilačkog pokreta za ujedinjenje Italije. Izveo je 1860. godine legendarni pohod na Siciliju i sa hiljadu 'crvenokošuljaša' oslobodio ostrvo, a 7. septembra 1860. trijumfalno ušao u Napulj. Uveo je političke reforme, delio zemlju seljacima, ali je umesto da proglasi republiku dobrovoljno ustupio vlast, smatrajući da će Savojska monarhija ujediniti Italiju. Pokušao je 1862. i 1867. da oslobodi Rim od papske vlasti, ali je oba puta uhapšen. Društvo srpske slovesnosti, preteča Srpske akademije nauka i umetnosti, 1864. godine izabralo ga je za člana. ...