■ - Danas je praznik Sveti apostol Filip. Ovaj svetitelj rođen je u Vitsaidi. Od malena učen Svetom pismu, odazvao se pozivu Gospoda Isusa Hrista i pošao za Njim (Jov 1, 43). Po silasku Svetoga duha, Filip je revnosno propovedao Jevanđelje zajedno sa Jovanom Bogoslovom i apostolom Vartolomejom, i to po Aziji, Grčkoj, Indiji i Jermeniji. Od mnogobrojnih njihovih neprijatelja, Gospod ih je spasavao svojim čudesima, te su im ljudi prilazili, isceljivali se i mnogi neznabošci preobraćali se u veru.
■ 8. pre naše ere - Umro je Horacije, rimski pesnik iz Venuzije u Apuliji. Pisao je lirske pesme, ode, epode, epistule... Pored Vergilija, glavni je predstavnik avgustovske epohe u rimskoj književnosti. Živeo je u Rimu pod zaštitom Mecene. U početku svog književnog rada bavio se satirom, a kasnije se posvetio odi, nadahnut helenskim uzorima. U epistulama je izlagao svoje poglede na život. U delima 'O pesničkoj umetnosti' i 'Poslanici Pizonu' izložio je svoje poglede na poetsku umetnost.
■ 1095. - Papa Urban II je na saboru u Klermonu pozvao evropske vitezove u Prvi krstaški rat.
■ 1570. - Umro je italijanski arhitekta i vajar Jakopo Sansovino, graditelj Biblioteke Svetog Marka i Lođete u Veneciji, statua Neptun i Mars na stepeništu Duždeve palate i reljefa u mermeru u lođi Crkve Svetog Marka.
■ 1701. - Rođen je Anders Celzijus, švedski fizičar i astronom. Godine 1736. učestvovao je u Laponskoj ekspediciji za merenje luka mediterana. Prvi je uočio dejstvo polarne svetlosti na magnetnu iglu. Sopstvenim sredstima podigao je opservatoriju u rodnom gradu Upsali. Uveo je podelu na 100 stepeni termometarske skale, nazvane po njemu. Umro je 1744. godine.
■ 1826. - Apotekar Džon Walker izumio je šibice.
■ 1857. - Rođen je ser Čarls Skot Šerington, engleski fiziolog, profesor Univerziteta u Oksfordu. Značajan je po svojim otkrićima o funkciji neurona. Radio je mnogo na fiziologiji nervnog sistema. Glavno delo: 'Integralna aktivnost nervnog sistema'. Dobio je Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu 1932. godine.
■ 1874. - Rođen je izraelski državnik i hemičar Haim Azrijel Vajcman, pronalazač sintetičkog acetona, prvi predsednik Izraela od 1948. do smrti 1952. Bio je direktor hemijske laboratorije Britanskog admiraliteta od 1916. do 1919, predsednik Svetske cionističke organizacije od 1920. do 1931. i Jevrejske agencije od 1929. do 1931. i od 1935. do 1946.
■ 1879. - Francuska skupština iz Versaja premeštena u Pariz.
■ 1885. - Načinjena je prva fotografija kiše meteora.
■ 1895. - Umro je francuski pisac Aleksandar Dima Sin. Proslavio se romanom 'Dama s kamelijama', prema kojem je napisan libreto za Verdijevu operu 'Travijata'. ...
■ 8. pre naše ere - Umro je Horacije, rimski pesnik iz Venuzije u Apuliji. Pisao je lirske pesme, ode, epode, epistule... Pored Vergilija, glavni je predstavnik avgustovske epohe u rimskoj književnosti. Živeo je u Rimu pod zaštitom Mecene. U početku svog književnog rada bavio se satirom, a kasnije se posvetio odi, nadahnut helenskim uzorima. U epistulama je izlagao svoje poglede na život. U delima 'O pesničkoj umetnosti' i 'Poslanici Pizonu' izložio je svoje poglede na poetsku umetnost.
■ 1095. - Papa Urban II je na saboru u Klermonu pozvao evropske vitezove u Prvi krstaški rat.
■ 1570. - Umro je italijanski arhitekta i vajar Jakopo Sansovino, graditelj Biblioteke Svetog Marka i Lođete u Veneciji, statua Neptun i Mars na stepeništu Duždeve palate i reljefa u mermeru u lođi Crkve Svetog Marka.
■ 1701. - Rođen je Anders Celzijus, švedski fizičar i astronom. Godine 1736. učestvovao je u Laponskoj ekspediciji za merenje luka mediterana. Prvi je uočio dejstvo polarne svetlosti na magnetnu iglu. Sopstvenim sredstima podigao je opservatoriju u rodnom gradu Upsali. Uveo je podelu na 100 stepeni termometarske skale, nazvane po njemu. Umro je 1744. godine.
■ 1826. - Apotekar Džon Walker izumio je šibice.
■ 1857. - Rođen je ser Čarls Skot Šerington, engleski fiziolog, profesor Univerziteta u Oksfordu. Značajan je po svojim otkrićima o funkciji neurona. Radio je mnogo na fiziologiji nervnog sistema. Glavno delo: 'Integralna aktivnost nervnog sistema'. Dobio je Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu 1932. godine.
■ 1874. - Rođen je izraelski državnik i hemičar Haim Azrijel Vajcman, pronalazač sintetičkog acetona, prvi predsednik Izraela od 1948. do smrti 1952. Bio je direktor hemijske laboratorije Britanskog admiraliteta od 1916. do 1919, predsednik Svetske cionističke organizacije od 1920. do 1931. i Jevrejske agencije od 1929. do 1931. i od 1935. do 1946.
■ 1879. - Francuska skupština iz Versaja premeštena u Pariz.
■ 1885. - Načinjena je prva fotografija kiše meteora.
■ 1895. - Umro je francuski pisac Aleksandar Dima Sin. Proslavio se romanom 'Dama s kamelijama', prema kojem je napisan libreto za Verdijevu operu 'Travijata'. ...