■ 1204. - Balduin I Flandrijski krunisan je za latinskog cara Konstantinopolja kojeg su krstaši tokom IV krstaškog pohoda preoteli Vizantincima.
■ 1532. - Ser Tomas Mor, engleski humanista i državnik, daje ostavku ne funkciju lorda kancelara kralja Henrija VIII.
■ 1532. - Španski osvajač Fransisko Pizaro iskrcao se s malom grupom vojnika na severnu obalu Perua. Savladavši otpor Indijanaca, Španija 1572. osvojila Peru i držala ga u svom posedu do 1824.
■ 1568. - Škotska kraljica Marija Stjuart pobegla je u Englesku, gde je posle dugog zatočeništva, po nalogu kraljice Elizabete, predata sudu i pogubljena.
■ 1696. - Umrla je Marijana Austrijska, kastiljsko-aragonska kraljica.
■ 1703. - Umro je francuski pisac Šarl Pero autor zbirke bajki 'Vilinske priče', u kojoj su i 'Mačak u čizmama', 'Crvenkapa' i 'Uspavana lepotica'.
■ 1770. - U Versaju se venčali francuski prestolonaslednik Luj, kasnije Luj XVI, i Marija Antoaneta, kćerka austrijske carice Marije Terezije. Posle Francuske revolucije 1789. osuđeni na smrt i pogubljeni na giljotini 1793.
■ 1792. - U Danskoj je zabranjena trgovina robljem.
■ 1812. - Počeli su pregovori posle šestogodišnjeg rusko-turskog rata u kojem su Turci poraženi i primorani na velike ustupke Rusiji. U tom ratu Srbi su se borili na strani Rusije, pa je Bukureštanski mir, zaključen 28. maja 1812, predvideo da sultan amnestira srpske ustanike. Dogovoreno je i da turska vlada stupi u direktne pregovore s predstavnicima Srbije radi sporazuma o njenoj autonomiji u okviru Otomanskog carstva, ali su Turci 1813. napali Srbiju i ugušili Prvi srpski ustanak, iskoristivši zauzetost Rusije ratom protiv agresorske armije francuskog cara Napoleona I.
■ 1826. - Umrla je Elizabeta Aleksejevna, ruska carica.
■ 1830. - Umro je Žozef Furije, francuski matematičar i fizičar.
■ 1836. - Američki književnik Edgar Allan Poe venčao se s trinaestogodišnjom rođakinjom Virginijom Clemm.
■ 1881. - U okolini Berlina u saobraćaj pušten prvi električni tramvaj.
■ 1898. - Rođen je srpski pisac Rastko Petrović, jedan od najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pesnika posle Prvog svetskog rata. U ratu je sa srpskom vojskom prošao albansku golgotu, posle čega je poslat u Francusku i u Parizu je diplomirao prava. U diplomatskoj službi bio je od 1923. - radio je u Rimu, a zatim u Vašingtonu, gde je umro 1949. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama 'Otkrovenje' najznačajnije je delo srpske poezije između dva svetska rata. Pisao je i putopise s putovanja po Africi i Americi, a o Prvom svetskom ratu u romanu 'Dan šesti'. Ostala dela: roman 'Burleska gospodina Peruna boga groma', lirska proza 'Ljudi govore', putopis 'Afrika', drama 'Sibinjanke'.
■ 1898. - Rođena je je srpska književnica Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čija se topla, senzibilna, neposredna i muzikalna poezija odlikuje rodoljubljem i humanošću. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dela su: zbirke pesama 'Pesme', 'Zeleni vitez', 'Pesnik i zavičaj', 'Otadžbino, tu sam', 'Miris zemlje', 'Tražim pomilovanje', 'Nemam više vremena', 'Pesme iz Norveške', 'Letopis Perunovih potomaka', 'Ničija zemlja', 'Slovo o ljubavi', priče 'Ludilo srca', romani 'Otvoren prozor', 'Ne zaboraviti', dečji roman 'Pradevojčica', zbirka bajki i proze u stihu 'Oraščići palčići', putopis 'Snimci iz Švajcarske'. ...
■ 1532. - Ser Tomas Mor, engleski humanista i državnik, daje ostavku ne funkciju lorda kancelara kralja Henrija VIII.
■ 1532. - Španski osvajač Fransisko Pizaro iskrcao se s malom grupom vojnika na severnu obalu Perua. Savladavši otpor Indijanaca, Španija 1572. osvojila Peru i držala ga u svom posedu do 1824.
■ 1568. - Škotska kraljica Marija Stjuart pobegla je u Englesku, gde je posle dugog zatočeništva, po nalogu kraljice Elizabete, predata sudu i pogubljena.
■ 1696. - Umrla je Marijana Austrijska, kastiljsko-aragonska kraljica.
■ 1703. - Umro je francuski pisac Šarl Pero autor zbirke bajki 'Vilinske priče', u kojoj su i 'Mačak u čizmama', 'Crvenkapa' i 'Uspavana lepotica'.
■ 1770. - U Versaju se venčali francuski prestolonaslednik Luj, kasnije Luj XVI, i Marija Antoaneta, kćerka austrijske carice Marije Terezije. Posle Francuske revolucije 1789. osuđeni na smrt i pogubljeni na giljotini 1793.
■ 1792. - U Danskoj je zabranjena trgovina robljem.
■ 1812. - Počeli su pregovori posle šestogodišnjeg rusko-turskog rata u kojem su Turci poraženi i primorani na velike ustupke Rusiji. U tom ratu Srbi su se borili na strani Rusije, pa je Bukureštanski mir, zaključen 28. maja 1812, predvideo da sultan amnestira srpske ustanike. Dogovoreno je i da turska vlada stupi u direktne pregovore s predstavnicima Srbije radi sporazuma o njenoj autonomiji u okviru Otomanskog carstva, ali su Turci 1813. napali Srbiju i ugušili Prvi srpski ustanak, iskoristivši zauzetost Rusije ratom protiv agresorske armije francuskog cara Napoleona I.
■ 1826. - Umrla je Elizabeta Aleksejevna, ruska carica.
■ 1830. - Umro je Žozef Furije, francuski matematičar i fizičar.
■ 1836. - Američki književnik Edgar Allan Poe venčao se s trinaestogodišnjom rođakinjom Virginijom Clemm.
■ 1881. - U okolini Berlina u saobraćaj pušten prvi električni tramvaj.
■ 1898. - Rođen je srpski pisac Rastko Petrović, jedan od najoriginalnijih i najznačajnijih srpskih pesnika posle Prvog svetskog rata. U ratu je sa srpskom vojskom prošao albansku golgotu, posle čega je poslat u Francusku i u Parizu je diplomirao prava. U diplomatskoj službi bio je od 1923. - radio je u Rimu, a zatim u Vašingtonu, gde je umro 1949. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u otadžbinu 1986. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista i bio sinonim za temperamentnu i nekonvencionalnu literaturu. Njegova knjiga pesama 'Otkrovenje' najznačajnije je delo srpske poezije između dva svetska rata. Pisao je i putopise s putovanja po Africi i Americi, a o Prvom svetskom ratu u romanu 'Dan šesti'. Ostala dela: roman 'Burleska gospodina Peruna boga groma', lirska proza 'Ljudi govore', putopis 'Afrika', drama 'Sibinjanke'.
■ 1898. - Rođena je je srpska književnica Desanka Maksimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čija se topla, senzibilna, neposredna i muzikalna poezija odlikuje rodoljubljem i humanošću. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu i bila profesor u Obrenovcu, Dubrovniku i Beogradu. Dela su: zbirke pesama 'Pesme', 'Zeleni vitez', 'Pesnik i zavičaj', 'Otadžbino, tu sam', 'Miris zemlje', 'Tražim pomilovanje', 'Nemam više vremena', 'Pesme iz Norveške', 'Letopis Perunovih potomaka', 'Ničija zemlja', 'Slovo o ljubavi', priče 'Ludilo srca', romani 'Otvoren prozor', 'Ne zaboraviti', dečji roman 'Pradevojčica', zbirka bajki i proze u stihu 'Oraščići palčići', putopis 'Snimci iz Švajcarske'. ...