■ 457. - Lav I stupa na istočnorimski - vizantijski presto.
■ 1478. - Rođen je engleski humanista i državnik Tomas Mor, diplomata i lord-kancelar Henrija VIII (1529-1532). Pao je u nemilost kada je uskratio podršku kralju u njegovom sporu s papom, a 1535. odbio je da prizna Henrija poglavarom engleske crkve. Nakon toga je osuđen na smrt i pogubljen. Kao pisac poznat je po delu 'Utopija' (1516) u kojem je dao viziju idealnog društva.
■ 1497. - 'Lomača taštine' - tal. Falo delle Vanita, engl. Bonfire of the Vanities - javno spaljivanje mnoštva predmeta kao simbola luksuza i taštine (perika, parfema, slika, drevnih rukopisa), koje su provele pristaše dominikanskog svećenika Girolama Savonarole, kratkotrajnog vladara Republike Firenze, koncem 15. stoljeća.
■ 1550. - Julije III biva imenovan za papu.
■ 1560. – Umro je Bartolomeo Bandinelli, italijanski kipar.
■ 1783. - Francuske i španske snage su prekinule opsadu Gibraltara.
■ 1792. - Austrija i Pruska sklopile savez protiv revolucionarne Francuske u strahu od širenja ideja građanske revolucije.
■ 1812. - Rođen je Čarls Dikens, jedan od najznačajnijih predstavnika engleskog realizma. Književni rad počeo je crtama 'Bozove skice' 1836. godine, a ubrzo potom objavio je i roman 'Pikvikov klub', kojim je odmah stekao veliku popularnost. On je realist u poznavanju života malih i neznatih ljudi, koji su uvek tema njegovih dela. Njegova popularnost plod je pre svega širokog i vedrog humora i izvanredne sposobnosti crtanja likova. Mana mu je patetičnost, ali i ona ima svoje opravdanje - duboko su ga dirale nepravičnosti društvenog poretka, pa ih je iznosio na videlo i time često talasao javno mnjenje. Glavna dela: 'Dejvid Koperfild', 'Oliver Tvist', 'Velika očekivanja', 'Sumorna kuća', 'Mala Dolorit', 'Prodavnica starih retkosti'...
■ 1837. - Umro je švedski kralj Gustav IV tokom čije je vladavine (1792-1809) Švedska bila u gotovo potpunoj izolaciji. Nakon neuspeha u ratovima s Rusijom i Danskom (1808), zbačen je s prestola u oficirskoj zaveri (1809), posle čega je živeo u izgnanstvu.
■ 1863. - Na britanskom vojnom brodu 'Orfej', koji je potonuo pored obala Novog Zelanda, poginulo 190 ljudi.
■ 1863. - Ratifikovan je Jedanaesti amandman na ustav SAD, kojim su ograničene mogućnosti državljana SAD da tuže državu pred federalnim sudovima kako bi se preinačila odluka Vrhovnog suda u slučaju Čisom protiv Džordžije.
■ 1870. - Rođen je austrijski psihijatar Alfred Adler, jedan od pionira psihoanalize, osnivač pravca takozvane individualne psihologije, kojom se odvojio od tvorca psihoanalize Zigmunda Frojda. Smatrao je da je težnja ka moći pokretačka snaga psihičkog života svakog pojedinca, što može da izazove preteranu težnju ka afirmaciji ili unutrašnji otpor osećanju manje vrednosti i time neurotična oboljenja. Dela su mu: 'Praksa i teorija individualne psihologije', 'Poznavanje čoveka', 'O nervoznom karakteru' ... ...
■ 1478. - Rođen je engleski humanista i državnik Tomas Mor, diplomata i lord-kancelar Henrija VIII (1529-1532). Pao je u nemilost kada je uskratio podršku kralju u njegovom sporu s papom, a 1535. odbio je da prizna Henrija poglavarom engleske crkve. Nakon toga je osuđen na smrt i pogubljen. Kao pisac poznat je po delu 'Utopija' (1516) u kojem je dao viziju idealnog društva.
■ 1497. - 'Lomača taštine' - tal. Falo delle Vanita, engl. Bonfire of the Vanities - javno spaljivanje mnoštva predmeta kao simbola luksuza i taštine (perika, parfema, slika, drevnih rukopisa), koje su provele pristaše dominikanskog svećenika Girolama Savonarole, kratkotrajnog vladara Republike Firenze, koncem 15. stoljeća.
■ 1550. - Julije III biva imenovan za papu.
■ 1560. – Umro je Bartolomeo Bandinelli, italijanski kipar.
■ 1783. - Francuske i španske snage su prekinule opsadu Gibraltara.
■ 1792. - Austrija i Pruska sklopile savez protiv revolucionarne Francuske u strahu od širenja ideja građanske revolucije.
■ 1812. - Rođen je Čarls Dikens, jedan od najznačajnijih predstavnika engleskog realizma. Književni rad počeo je crtama 'Bozove skice' 1836. godine, a ubrzo potom objavio je i roman 'Pikvikov klub', kojim je odmah stekao veliku popularnost. On je realist u poznavanju života malih i neznatih ljudi, koji su uvek tema njegovih dela. Njegova popularnost plod je pre svega širokog i vedrog humora i izvanredne sposobnosti crtanja likova. Mana mu je patetičnost, ali i ona ima svoje opravdanje - duboko su ga dirale nepravičnosti društvenog poretka, pa ih je iznosio na videlo i time često talasao javno mnjenje. Glavna dela: 'Dejvid Koperfild', 'Oliver Tvist', 'Velika očekivanja', 'Sumorna kuća', 'Mala Dolorit', 'Prodavnica starih retkosti'...
■ 1837. - Umro je švedski kralj Gustav IV tokom čije je vladavine (1792-1809) Švedska bila u gotovo potpunoj izolaciji. Nakon neuspeha u ratovima s Rusijom i Danskom (1808), zbačen je s prestola u oficirskoj zaveri (1809), posle čega je živeo u izgnanstvu.
■ 1863. - Na britanskom vojnom brodu 'Orfej', koji je potonuo pored obala Novog Zelanda, poginulo 190 ljudi.
■ 1863. - Ratifikovan je Jedanaesti amandman na ustav SAD, kojim su ograničene mogućnosti državljana SAD da tuže državu pred federalnim sudovima kako bi se preinačila odluka Vrhovnog suda u slučaju Čisom protiv Džordžije.
■ 1870. - Rođen je austrijski psihijatar Alfred Adler, jedan od pionira psihoanalize, osnivač pravca takozvane individualne psihologije, kojom se odvojio od tvorca psihoanalize Zigmunda Frojda. Smatrao je da je težnja ka moći pokretačka snaga psihičkog života svakog pojedinca, što može da izazove preteranu težnju ka afirmaciji ili unutrašnji otpor osećanju manje vrednosti i time neurotična oboljenja. Dela su mu: 'Praksa i teorija individualne psihologije', 'Poznavanje čoveka', 'O nervoznom karakteru' ... ...