■ - Danas je Božić, verska i porodična svečanost posvećena rođenju Sina Božjeg Isusa Hrista, koju svetkuje većina pravoslavnih crkava, uključujući srpsku, rusku i gruzinsku, kao i Vaseljenska, Jerusalimska, Antiohijska i Aleksandrijska patrijaršija.
Taj datum je prvi put pomenut kao praznik 336. u jednom kalendaru u Rimu. Božić je uveden da bi suzbio kult Mitre, arijevskog božanstva posvećenog rađanju Sunca, odnosno arijevske jeresi koju je 325. osudio Vaseljenski sabor u Nikeji. Do 16. veka, svi hrišćani su ga slavili istog dana. Uvođenjem Gregorijanskog kalendara 1582, nazvanog po papi Grguru XIII, pravoslavne crkve nastavile su praznike da slave prema Julijanskom kalendaru, ali su neke, poput grčke, rumunske i bugarske, kasnije prihvatile novi kalendar. Proslavljanje Hristovog rođenja delimično se oslanja na prastare narodne običaje i verovanja u rođenje Boga Sunca i Boga vegetacije i zelenila. Unošenje badnjaka u kuću i stavljanje na vatru potiče iz drevne agrarne kulture i treba da obezbedi sreću, napredak i plodnost. Tog dana pravoslavni hrišćani pozdravljaju se rečima 'Hristos se rodi' i 'Vaistinu se rodi'.
■ 1325. - Alfons IV postao je kralj Portugala.
■ 1536. - Umrla je engleska kraljica španskog porekla Katarina Aragonska, prva od šest žena engleskog kralja Henrija VIII. Njihov razvod bez dozvole pape je izazvao englesku crkvenu reformaciju i raskid s Vatikanom.
■ 1558. - Francuska zauzela Calais, poslednji kontinentalni posed Engleza u Francuskoj.
■ 1598. - Na ruski presto je stupio Boris Godunov, posle smrti Fjodora I, poslednjeg cara iz dinastije Rjurikovič.
■ 1610. - Italijanski astronom i matematičar Galileo Galilej otkrio je Jupiterove mesece Io, Evropu, Ganimed i Kalisto, danas poznate kao 'galilejski meseci'.
■ 1714. - Englez Henri Mil patentirao je prototip prve pisaće mašine. Usledilo je nekoliko manje-više neuspelih pokušaja raznih konstruktora. Godine 1829. Vilijem Ostin Bart iz Mičigena, SAD, patentira 'tipografer', prilično nezgrapnu, ali ipak upotrebljivu spravu za pisanje. Pravim 'ocem' pisaće mašine kakvu danas znamo smatra se Kristofer Latam Shouls, koji je zajedno sa Karlosom Glidenom i Semjuelom V. Souleom 23. juna 1868. patentirao novu konstrukciju, koju je upotrebio 'Remington', i plasirao na tržište prve pisaće mašine savremene konstrukcije, koja se neznatno izmenjena zadržala i do danas.
■ 1764. - Pokolj Sekelja u Madefalvi.
■ 1785. - Džon Džefris i Žan Pjer Blanšar prvi su preleteli kanal Lamanš balonom napunjenim zagrejanim vazduhom.
■ 1789. - Na prvim predsedničkim izborima u SAD pobedio je vođa iz Rata za nezavisnost Džordž Vašington. Ponovo je izabran 1792., a 1796. je odbio da se kandiduje.
■ 1797. - Prvi put korištena moderna italijanska zastava.
■ 1803. - Rodjen je Hektor Berlioz, francuski kompozitor. ...
■ 1325. - Alfons IV postao je kralj Portugala.
■ 1536. - Umrla je engleska kraljica španskog porekla Katarina Aragonska, prva od šest žena engleskog kralja Henrija VIII. Njihov razvod bez dozvole pape je izazvao englesku crkvenu reformaciju i raskid s Vatikanom.
■ 1558. - Francuska zauzela Calais, poslednji kontinentalni posed Engleza u Francuskoj.
■ 1598. - Na ruski presto je stupio Boris Godunov, posle smrti Fjodora I, poslednjeg cara iz dinastije Rjurikovič.
■ 1610. - Italijanski astronom i matematičar Galileo Galilej otkrio je Jupiterove mesece Io, Evropu, Ganimed i Kalisto, danas poznate kao 'galilejski meseci'.
■ 1714. - Englez Henri Mil patentirao je prototip prve pisaće mašine. Usledilo je nekoliko manje-više neuspelih pokušaja raznih konstruktora. Godine 1829. Vilijem Ostin Bart iz Mičigena, SAD, patentira 'tipografer', prilično nezgrapnu, ali ipak upotrebljivu spravu za pisanje. Pravim 'ocem' pisaće mašine kakvu danas znamo smatra se Kristofer Latam Shouls, koji je zajedno sa Karlosom Glidenom i Semjuelom V. Souleom 23. juna 1868. patentirao novu konstrukciju, koju je upotrebio 'Remington', i plasirao na tržište prve pisaće mašine savremene konstrukcije, koja se neznatno izmenjena zadržala i do danas.
■ 1764. - Pokolj Sekelja u Madefalvi.
■ 1785. - Džon Džefris i Žan Pjer Blanšar prvi su preleteli kanal Lamanš balonom napunjenim zagrejanim vazduhom.
■ 1789. - Na prvim predsedničkim izborima u SAD pobedio je vođa iz Rata za nezavisnost Džordž Vašington. Ponovo je izabran 1792., a 1796. je odbio da se kandiduje.
■ 1797. - Prvi put korištena moderna italijanska zastava.
■ 1803. - Rodjen je Hektor Berlioz, francuski kompozitor. ...