■ 321. - Rimski car Konstantin II, proglasio je nedelju za dan odmora i verskog obreda.
■ 419. - Rođen je Valentinijan III, zapadno - rimski car.
■ 1423. - Rođen je francuski kralj Luj XI koji je tokom vladavine (1461-1483) podstakao razvoj zanatstva i trgovine dajući gradovima privilegije. Modernizovao je stare i podigao nove visoke škole.
■ 1583. - Ruski car Ivan Grozni ubio je, u nastupu gneva, sina. Ovaj autokrata sproveo je značajne reforme u Rusiji, a zbog okrutnog odnosa prema boljarima dobio je naziv Grozni. Kao tragični lik bio je inspiracija slikarima, muzičarima, književnicima, filmskim rediteljima...
■ 1608. - Francuski istraživač Samuel de Champlain osnovao je kanadski grad Kvebek.
■ 1642. - Umrla je Francuska kraljica Marija de Mediči, kćerka toskanskog vojvode Frančeska de Medičija. Posle ubistva kralja Anrija IV, vladala je kao regentkinja (1610-17) uz sina Luja XIII. Za nju je građena Palata Luksemburg u Parizu, čije su dvorane bile ukrašene 21 Rubensovom slikom koje se sada nalaze u Luvru.
■ 1728. - Rođen je škotski arhitekta i dekorater Robert Adam, jedan od tvoraca neoklasicističkog stila u arhitekturi. Projektovao je mnoge javne zgrade izuzetne elegancije, posebno u Londonu, koje se odlikuju karakterističnim vazdušastim i prozračnim stilom, nazvanim njegovim imenom.
■ 1775. - General Džordž Vašington, kasnije izabran za prvog predsednika SAD (1789), zvanično je preuzeo komandu nad vojskom kolonista u Američkom ratu za nezavisnost.
■ 1806. - Majkl Kins izložio je prvu kultivisanu jagodu.
■ 1819. - Otvorena je prva štedionica u SAD-u.
■ 1848. - Pokrenut austrijski dnevni list Štampa - Die Presse.
■ 1849. - Francuske trupe su ušle u Rim savladavši otpor snaga Đuzepea Garibaldija i ponovo ustoličile poglavara rimokatoličke crkve papu Pija IX.
■ 1854. - Rođen je češki kompozitor Leoš Janaček, koji se inspirisao moravskom narodnom muzikom i melodikom govornog jezika, stvarajući primenom modalne harmonije i neuobičajene ritmike dela intenzivne dramatike i snažnih, realističkih likova. Osnovao je Orguljašku školu u Brnu i radio je na Konzervatorijumu. Dela su mu: opere 'Jenufa', 'Kaća Kabanova', 'Lukava lija', 'Iz mrtvog doma', simfonijska poema 'Taras Buljba'...
■ 1863. - Vojska Unije u američkom građanskom ratu u odlučnoj bitci kod Gettysburga porazila vojsku Konfederacije pod generalom Leejem. Isti dan se generalu Grantu predala južnjačka tvrđava Vicksburg na Mississipiju, čime je Konfederacija presečena napola.
■ 1866. - Pruska vojska porazila austrijske trupe u bici kod Sadove.
■ 1881. - Pod pritiskom Velike Britanije, Turska je potpisala konvenciju s Grčkom kojom su Grci dobili Tesaliju i delove Epira.
■ 1883. - U Pragu je rođen Franc Kafka, pisac beznađa, očaja ili apsurda, pisac uprkos samom sebi, kako ga neretko nazivaju, jedan od najznamenitijih ali i najtajanstvenijih i najkontroverznijih predstavnika moderne proze. Živeći neprekidno u egzistencijalnoj zebnji, stvorio je značajno delo o opštoj nesigurnosti i ugroženosti čoveka, služeći se prevashodno postupkom groteske, paradoksa i fantastike. U svim njegovim pripovetkama i romanima usamljeni čovek bačen je u svet u kojem vlada obrnuta logika, tj. paradoks. Dela su: romani 'Proces', 'Zamak', 'Amerika', pripovetke 'Preobražaj', 'Jazbina', 'U kažnjeničkoj koloniji', 'Presuda', 'Prolaznici koji trče'...
■ 1898. - Rođen je Mihailo Andrejević, jugoslovenski fudbalski zvaničnik i lekar. ...
■ 419. - Rođen je Valentinijan III, zapadno - rimski car.
■ 1423. - Rođen je francuski kralj Luj XI koji je tokom vladavine (1461-1483) podstakao razvoj zanatstva i trgovine dajući gradovima privilegije. Modernizovao je stare i podigao nove visoke škole.
■ 1583. - Ruski car Ivan Grozni ubio je, u nastupu gneva, sina. Ovaj autokrata sproveo je značajne reforme u Rusiji, a zbog okrutnog odnosa prema boljarima dobio je naziv Grozni. Kao tragični lik bio je inspiracija slikarima, muzičarima, književnicima, filmskim rediteljima...
■ 1608. - Francuski istraživač Samuel de Champlain osnovao je kanadski grad Kvebek.
■ 1642. - Umrla je Francuska kraljica Marija de Mediči, kćerka toskanskog vojvode Frančeska de Medičija. Posle ubistva kralja Anrija IV, vladala je kao regentkinja (1610-17) uz sina Luja XIII. Za nju je građena Palata Luksemburg u Parizu, čije su dvorane bile ukrašene 21 Rubensovom slikom koje se sada nalaze u Luvru.
■ 1728. - Rođen je škotski arhitekta i dekorater Robert Adam, jedan od tvoraca neoklasicističkog stila u arhitekturi. Projektovao je mnoge javne zgrade izuzetne elegancije, posebno u Londonu, koje se odlikuju karakterističnim vazdušastim i prozračnim stilom, nazvanim njegovim imenom.
■ 1775. - General Džordž Vašington, kasnije izabran za prvog predsednika SAD (1789), zvanično je preuzeo komandu nad vojskom kolonista u Američkom ratu za nezavisnost.
■ 1806. - Majkl Kins izložio je prvu kultivisanu jagodu.
■ 1819. - Otvorena je prva štedionica u SAD-u.
■ 1848. - Pokrenut austrijski dnevni list Štampa - Die Presse.
■ 1849. - Francuske trupe su ušle u Rim savladavši otpor snaga Đuzepea Garibaldija i ponovo ustoličile poglavara rimokatoličke crkve papu Pija IX.
■ 1854. - Rođen je češki kompozitor Leoš Janaček, koji se inspirisao moravskom narodnom muzikom i melodikom govornog jezika, stvarajući primenom modalne harmonije i neuobičajene ritmike dela intenzivne dramatike i snažnih, realističkih likova. Osnovao je Orguljašku školu u Brnu i radio je na Konzervatorijumu. Dela su mu: opere 'Jenufa', 'Kaća Kabanova', 'Lukava lija', 'Iz mrtvog doma', simfonijska poema 'Taras Buljba'...
■ 1863. - Vojska Unije u američkom građanskom ratu u odlučnoj bitci kod Gettysburga porazila vojsku Konfederacije pod generalom Leejem. Isti dan se generalu Grantu predala južnjačka tvrđava Vicksburg na Mississipiju, čime je Konfederacija presečena napola.
■ 1866. - Pruska vojska porazila austrijske trupe u bici kod Sadove.
■ 1881. - Pod pritiskom Velike Britanije, Turska je potpisala konvenciju s Grčkom kojom su Grci dobili Tesaliju i delove Epira.
■ 1883. - U Pragu je rođen Franc Kafka, pisac beznađa, očaja ili apsurda, pisac uprkos samom sebi, kako ga neretko nazivaju, jedan od najznamenitijih ali i najtajanstvenijih i najkontroverznijih predstavnika moderne proze. Živeći neprekidno u egzistencijalnoj zebnji, stvorio je značajno delo o opštoj nesigurnosti i ugroženosti čoveka, služeći se prevashodno postupkom groteske, paradoksa i fantastike. U svim njegovim pripovetkama i romanima usamljeni čovek bačen je u svet u kojem vlada obrnuta logika, tj. paradoks. Dela su: romani 'Proces', 'Zamak', 'Amerika', pripovetke 'Preobražaj', 'Jazbina', 'U kažnjeničkoj koloniji', 'Presuda', 'Prolaznici koji trče'...
■ 1898. - Rođen je Mihailo Andrejević, jugoslovenski fudbalski zvaničnik i lekar. ...