■ 49. pre naše ere - Gaj Julije Cezar je izgovorio legendarnu rečenicu: 'Kocka je bačena' i prešao reku Rubikon i tako počeo građanski rat protiv Pompeja i Senata koji je završen uvođenjem Cezarove diktature.
■ 1356. - Na državnom saboru u Nirnbergu prihvaćen glavni deo Zlatne bule cara Karla IV, velikog ustavnog zakona nemačke carevine, koji je u svojim osnovama trajao do 1806.
■ 1769. - Rođen je francuski oficir Mišel Nej, jedan od najsposobnijih maršala cara Napoleona Prvog koji se istakao u nizu bitaka i pohoda. Posle Napoleonovog pada, pod optužbom za izdaju, osuđen je na smrt i pogubljen 1815.
■ 1778. - Umro je švedski prirodnjak Karl fon Line. Uveo je binarnu nomenklaturu po kojoj svaka biljka i životinja ima naziv roda i vrste. Osnivač je Prirodnjačkog muzeja u Upsali i prvi predsednik Švedske akademije nauka (1973).
■ 1810. - Francuska crkva poništila je brak Napoleona i Žozefine.
■ 1861. - Florida se odcepila od SAD.
■ 1862. - Umro je američki pronalazač Semjuel Kolt, po čijem je prezimenu nazvan revolver koji je konstruisao.
■ 1863. - U Londonu otvorena prva linija podzemne željeznice u svetu.
■ 1882. - Počeo hercegovačko-bokeljski ustanak Srba i muslimana protiv Austro-Ugarske, kao odgovor na uvođenja zakona o vojnoj obavezi i regrutovanja. Ustanak, koji je potajno podržala Crna Gora, ugušen posle nekoliko meseci.
■ 1889. - Francuska uspostavila protektorat nad Obalom Slonovače.
■ 1890. - Umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarević, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu, a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je 'Švabica' ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke - sažete, s veoma snažnom unutrašnjom dramatikom - imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Černiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca Ežena Skriba. Kao lekar, učestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj. Ostala dela: 'Prvi put s ocem na jutrenje', 'Sve će to narod pozlatiti', 'Vetar', 'Na bunaru', 'Školska ikona', 'On zna sve', 'U dobri čas hajduci', 'Verter'.
■ 1897. - U Pragu počinje izlaziti Hrvatska misao.
■ 1909. - Rođen je srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, jedan od pronalazača procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Svetski poznat naučnik postao je kad je s Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neočekivan i epohalan - otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se očekivalo, a drugi naučnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. U Drugom svetskom ratu je od početka bio u Narodnooslobodilačkoj borbi, 1942. izabran je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a, a posle rata organizovao je Institut za nuklearne nauke u Vinči kraj Beograda. ...
■ 1356. - Na državnom saboru u Nirnbergu prihvaćen glavni deo Zlatne bule cara Karla IV, velikog ustavnog zakona nemačke carevine, koji je u svojim osnovama trajao do 1806.
■ 1769. - Rođen je francuski oficir Mišel Nej, jedan od najsposobnijih maršala cara Napoleona Prvog koji se istakao u nizu bitaka i pohoda. Posle Napoleonovog pada, pod optužbom za izdaju, osuđen je na smrt i pogubljen 1815.
■ 1778. - Umro je švedski prirodnjak Karl fon Line. Uveo je binarnu nomenklaturu po kojoj svaka biljka i životinja ima naziv roda i vrste. Osnivač je Prirodnjačkog muzeja u Upsali i prvi predsednik Švedske akademije nauka (1973).
■ 1810. - Francuska crkva poništila je brak Napoleona i Žozefine.
■ 1861. - Florida se odcepila od SAD.
■ 1862. - Umro je američki pronalazač Semjuel Kolt, po čijem je prezimenu nazvan revolver koji je konstruisao.
■ 1863. - U Londonu otvorena prva linija podzemne željeznice u svetu.
■ 1882. - Počeo hercegovačko-bokeljski ustanak Srba i muslimana protiv Austro-Ugarske, kao odgovor na uvođenja zakona o vojnoj obavezi i regrutovanja. Ustanak, koji je potajno podržala Crna Gora, ugušen posle nekoliko meseci.
■ 1889. - Francuska uspostavila protektorat nad Obalom Slonovače.
■ 1890. - Umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarević, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu, a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je 'Švabica' ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke - sažete, s veoma snažnom unutrašnjom dramatikom - imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Černiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca Ežena Skriba. Kao lekar, učestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj. Ostala dela: 'Prvi put s ocem na jutrenje', 'Sve će to narod pozlatiti', 'Vetar', 'Na bunaru', 'Školska ikona', 'On zna sve', 'U dobri čas hajduci', 'Verter'.
■ 1897. - U Pragu počinje izlaziti Hrvatska misao.
■ 1909. - Rođen je srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, jedan od pronalazača procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Svetski poznat naučnik postao je kad je s Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neočekivan i epohalan - otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se očekivalo, a drugi naučnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. U Drugom svetskom ratu je od početka bio u Narodnooslobodilačkoj borbi, 1942. izabran je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a, a posle rata organizovao je Institut za nuklearne nauke u Vinči kraj Beograda. ...