■ 1288. - Nikola IV postao papom.
■ 1483. - Izašla je prva knjiga štampana glagoljicom - 'Misal po rimskom zakonu'. Pretpostavlja se da je odštampana u Veneciji.
■ 1512. - Umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči. Po latinskoj verziji njegovog imena (Americus), nemački kartograf Martin Valdzemiler Novi svet je nazvao Amerika, premda je novi kontinent 1492. otkrio Kristofor Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499, kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. je predvodio portugalsku ekspediciju.
■ 1632. - Objavljen Galilejev Dijalog o dvama glavnim sistemima sveta.
■ 1732. - Rođen je američki državnik Džordž Vašington, prvi predsednik SAD, vojskovođa u američkom ratu za nezavisnost. Za predsednika SAD izabran je 1789. i na tom položaju je ostao osam godina. Iz političkog života povukao se razočaran 1797. i odbio je da se treći put kandiduje za predsednika, uputivši narodu poznati oproštajni govor.
■ 1784. - Iz njujorške luke isplovio prvi američki trgovački brod za Kinu, 'Kineska carica'. U Kinu stigao 28. avgusta.
■ 1788. - Rođen je Artur Šopenhauer. Učio je da je volja osnova svega, Kantova 'stvar po sebi', suština sveta koji je samo predstava. Volja je večito nezadovoljena, i zato je život beskrajna patnja, a ovaj svet je najgori mogući svet.
■ 1811. - Rođen je Vuk Vrčević, srpski sakupljač narodnih umotvorina i diplomata.
■ 1819. - Ugovorom Adams-Onís Španija prodala Floridu SAD-u za 5 miliona USD.
■ 1826. - Rođen je srpski advokat, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austrougarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, a potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Modri i Požunu (Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Još na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom.
■ 1828. - Mirom u Turkmančaiju poražena Persija Rusiji ustupila deo Jermenije, uključujući glavni grad Jerevan.
■ 1848. - U Parizu izbila revolucija izazvana privrednom krizom. Pod pritiskom ustanika kralj Luj Filip abdicirao, a 24. februara proglašena Druga republika koja je opstala do decembra 1852, kada se Šarl Luj Napoleon proglasio za cara kao Napoleon III.
■ 1862. - Tokom Američkog građanskog rata Džeferson Dejvis proglašen za predsednika Konfederacije Država Amerike.
■ 1875. - Umro je francuski slikar Žan Batist Kamij Koro, jedan od tvoraca modernog lirskog intimnog pejzaža, sa izuzetno finim osjećanjem za srebrnaste i sive tonove. Njegove ženske figure, obično u enterijeru, odlikuju se retkom delikatnošću strukture. Uradio je oko 2.000 slika, 300 crteža i desetak grafika.
■ 1882. - Knez Milan Obrenović Srbiju proglasio za kraljevinu, a sebe za kralja. Knez postao 1868. posle ubistva njegovog rođaka, kneza Mihaila, a vlast preuzeo od namesnika 1872, s punoletstvom. ...
■ 1483. - Izašla je prva knjiga štampana glagoljicom - 'Misal po rimskom zakonu'. Pretpostavlja se da je odštampana u Veneciji.
■ 1512. - Umro je italijanski moreplovac Amerigo Vespuči. Po latinskoj verziji njegovog imena (Americus), nemački kartograf Martin Valdzemiler Novi svet je nazvao Amerika, premda je novi kontinent 1492. otkrio Kristofor Kolumbo. Vespuči je u Novi svet putovao 1499, kao član španske ekspedicije, a 1501. i 1502. je predvodio portugalsku ekspediciju.
■ 1632. - Objavljen Galilejev Dijalog o dvama glavnim sistemima sveta.
■ 1732. - Rođen je američki državnik Džordž Vašington, prvi predsednik SAD, vojskovođa u američkom ratu za nezavisnost. Za predsednika SAD izabran je 1789. i na tom položaju je ostao osam godina. Iz političkog života povukao se razočaran 1797. i odbio je da se treći put kandiduje za predsednika, uputivši narodu poznati oproštajni govor.
■ 1784. - Iz njujorške luke isplovio prvi američki trgovački brod za Kinu, 'Kineska carica'. U Kinu stigao 28. avgusta.
■ 1788. - Rođen je Artur Šopenhauer. Učio je da je volja osnova svega, Kantova 'stvar po sebi', suština sveta koji je samo predstava. Volja je večito nezadovoljena, i zato je život beskrajna patnja, a ovaj svet je najgori mogući svet.
■ 1811. - Rođen je Vuk Vrčević, srpski sakupljač narodnih umotvorina i diplomata.
■ 1819. - Ugovorom Adams-Onís Španija prodala Floridu SAD-u za 5 miliona USD.
■ 1826. - Rođen je srpski advokat, novinar i pisac Svetozar Miletić, vođa Srba u Vojvodini u borbi za nacionalna prava u Austrougarskoj, borac za liberalne reforme i nepomirljivi protivnik klerikalizma. Bio je pokretač i vodeća ličnost Ujedinjene omladine srpske, a potom osnivač i vođa Srpske narodne slobodoumne stranke. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Modri i Požunu (Bratislava), a Pravni fakultet u Beču, gde je doktorirao 1854. Još na studijama imao je značajnu ulogu među panslavističkom omladinom.
■ 1828. - Mirom u Turkmančaiju poražena Persija Rusiji ustupila deo Jermenije, uključujući glavni grad Jerevan.
■ 1848. - U Parizu izbila revolucija izazvana privrednom krizom. Pod pritiskom ustanika kralj Luj Filip abdicirao, a 24. februara proglašena Druga republika koja je opstala do decembra 1852, kada se Šarl Luj Napoleon proglasio za cara kao Napoleon III.
■ 1862. - Tokom Američkog građanskog rata Džeferson Dejvis proglašen za predsednika Konfederacije Država Amerike.
■ 1875. - Umro je francuski slikar Žan Batist Kamij Koro, jedan od tvoraca modernog lirskog intimnog pejzaža, sa izuzetno finim osjećanjem za srebrnaste i sive tonove. Njegove ženske figure, obično u enterijeru, odlikuju se retkom delikatnošću strukture. Uradio je oko 2.000 slika, 300 crteža i desetak grafika.
■ 1882. - Knez Milan Obrenović Srbiju proglasio za kraljevinu, a sebe za kralja. Knez postao 1868. posle ubistva njegovog rođaka, kneza Mihaila, a vlast preuzeo od namesnika 1872, s punoletstvom. ...