■ - Danas je praznik Prepodobni Aleksije - čovek Božji. U vreme cara Hanorija, u Rimu je živeo visoki carski činovnik Jevtimijan sa ženom Aglaidom. I pored velikog bogatstva, živeli su vrlo skromno i odgajili sina jedinca Aleksija. Kad je odrastao, roditelji ga oženiše, ali on te iste noći ostavi dom, roditelje i ženu i otplovi u grad Edesu u Mesopotamiji, gde je bio čuveni lik Isusa Hrista poslan od Gospoda caru Avgaru.
Aleksije se pokloni tome liku i presvučen u prosjaka prožive 17 godina moleći se Bogu. Kada se proču kao bogougodnik, plašeći se ljudske slave, krenu lađom u Laodikiju, ali čudnim slučajem stiže u Rim. Smatrajući to Božjom promišlju, on osta u Rimu i kao prosjak dođe u kuću svoga oca. Milosrdni domaćin dozvoli prosjaku da živi u jednoj izbi među slugama, te Aleksije nastavi svoj podvig živeći na hlebu i vodi sledećih 17 godina. Kada predoseti svoj kraj, napisa neku hartiju i s njom u ruci izdahnu 411. godine. Upravo tada desi se otkrovenje u crkvi svetih apostola u vidu glasa koji reče: 'Potražite Čoveka Božja.' Carska i crkvena svita dođe u kuću Jevtimijanovu i nađe mrtvog Aleksija. Tu roditelji saznaše iz one hartije da je to njihov sin, a žena da je to njen muž. Tu je Prepodobni Aleksije i sahranjen, a glava mu se nalazi u Svetoj lavri na Peloponezu.
■ 1135. - Rođen jevrejski filozof, lekar, matematičar i astronom Mojsije ben Majmon, poznat kao Majmonides, sledbenik Aristotela, najveći jevrejski filozof srednjeg veka. U najvažnijem filozofskom delu 'Vodič ljubavi' pokušao je da zasnuje religiju na racionalnim osnovama, što je izazvalo žestoku osudu ortodoksnih pristalica judaizma. Napisao je više astronomskih i matematičkih rasprava i 18 medicinskih traktata s teorijama znatno ispred vremena u kojem je živeo.
■ 1282. - Sicilijanci su počeli da se bune protiv vladavine kralja Karla I Anžujskog i time počeli Rat Sicilijanske večernje.
■ 1746. - Rođen je Francisko Goja, španski slikar i graver. Najviše je slikao portrete koji se ubrajaju u najlepše u tom žanru. Radio je i kompozicije iz savremenog života i istorije, od kojih 'Streljanje' obeležava novu epohu u slikarstvu. Čuveni su mu i nacrti za goblene sa motivima iz života španskog društva. Izradio je i veliki broj gravira na kojima je s neuporedivom invencijom i jezivim sarkazmom prikazao zlodela inkvizicije, strahote rata i ljudske poroke.
■ 1814. - Britanci i njihovi saveznici u ratu protiv Napoleona Bonaparte trijumfalno ušli u Pariz.
■ 1842. - Američki lekar Kraford Long prvi put upotrebio etar kao anestetik prilikom hirurške intervencije u bolnici u Džefersonu u Virdžiniji.
■ 1853. - Rođen je Vinsent van Gog, holandski i francuski slikar, jedan od najoriginalnijih i najtemperamentnijih modernih evropskih slikara. Najčuvenija dela su mu: 'Doktor Gaše', 'Slika moje sobe', 'Suncokreti', 'Žitno polje pod čempresima', autoportreti. Umro je 1890. godine.
■ 1856. - U Parizu mirovnim ugovorom okončan Krimski rat, vođen od 1853. između Rusije i Otomanskog carstva.
■ 1857. - Umro je Dimitrije Tirol, srpski književnik, prevodilac, izdavač, lingvista, novinar. Rođen je u Čakovu u Banatu - danas pripada Rumuniji. Bio je upravnik srpskih škola u Temišvaru i inspektor Državne štamparije u Beogradu. Od 1842. redovni je član Društva srpske slovesnosti, preteče Srpske kraljevske akademije. Bio je izdavač i priređivač almanaha i kalendara: 'Banatski almanah', 'Novi zabavni kalendar', 'Uranija'. Sarađivao je sa Dimitrijem Davidovićem u 'Srbskim novinama', 'Zabavniku'. Uređivao je 'Novine čitališta beogradskog'. Objavio je i 'Nemačku gramatiku: za upotreblenije srbske mladeži'.
■ 1858. - Patentirana je grafitna olovka sa gumicom na vrhu, čije je izumitelj Hajman Lipman.
■ 1863. - Princ Vilijam, mlađi sin danskog kralja Kristijana IX, postao kralj Grčke kao Đorđe I.
■ 1867. - Senatu SAD podnet ugovor o kupovini Aljaske od Rusije. Teritorija od milion i po kvadratnih kilometara kupljena potom za 7,2 miliona dolara, oko dva centa po jutru zemlje. Kupovinu ugovorio američki državni sekretar Vilijam H. Sevard.
■ 1870. - Usvojen je 15. amandman na Ustav SAD-a koji je garantovao crncima pravo glasa.
■ 1894. - Rođen je ruski konstruktor aviona Sergej Vladimirovič Iljušin, koji je tokom tri decenije konstruisao više od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po oklopnom jurišnom avionu 'Il-2' za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu i putničkim avionima konstruisanim posle rata ('Il-12', 'Il-18', 'Il-62', 'Il-86'). ...
■ 1135. - Rođen jevrejski filozof, lekar, matematičar i astronom Mojsije ben Majmon, poznat kao Majmonides, sledbenik Aristotela, najveći jevrejski filozof srednjeg veka. U najvažnijem filozofskom delu 'Vodič ljubavi' pokušao je da zasnuje religiju na racionalnim osnovama, što je izazvalo žestoku osudu ortodoksnih pristalica judaizma. Napisao je više astronomskih i matematičkih rasprava i 18 medicinskih traktata s teorijama znatno ispred vremena u kojem je živeo.
■ 1282. - Sicilijanci su počeli da se bune protiv vladavine kralja Karla I Anžujskog i time počeli Rat Sicilijanske večernje.
■ 1746. - Rođen je Francisko Goja, španski slikar i graver. Najviše je slikao portrete koji se ubrajaju u najlepše u tom žanru. Radio je i kompozicije iz savremenog života i istorije, od kojih 'Streljanje' obeležava novu epohu u slikarstvu. Čuveni su mu i nacrti za goblene sa motivima iz života španskog društva. Izradio je i veliki broj gravira na kojima je s neuporedivom invencijom i jezivim sarkazmom prikazao zlodela inkvizicije, strahote rata i ljudske poroke.
■ 1814. - Britanci i njihovi saveznici u ratu protiv Napoleona Bonaparte trijumfalno ušli u Pariz.
■ 1842. - Američki lekar Kraford Long prvi put upotrebio etar kao anestetik prilikom hirurške intervencije u bolnici u Džefersonu u Virdžiniji.
■ 1853. - Rođen je Vinsent van Gog, holandski i francuski slikar, jedan od najoriginalnijih i najtemperamentnijih modernih evropskih slikara. Najčuvenija dela su mu: 'Doktor Gaše', 'Slika moje sobe', 'Suncokreti', 'Žitno polje pod čempresima', autoportreti. Umro je 1890. godine.
■ 1856. - U Parizu mirovnim ugovorom okončan Krimski rat, vođen od 1853. između Rusije i Otomanskog carstva.
■ 1857. - Umro je Dimitrije Tirol, srpski književnik, prevodilac, izdavač, lingvista, novinar. Rođen je u Čakovu u Banatu - danas pripada Rumuniji. Bio je upravnik srpskih škola u Temišvaru i inspektor Državne štamparije u Beogradu. Od 1842. redovni je član Društva srpske slovesnosti, preteče Srpske kraljevske akademije. Bio je izdavač i priređivač almanaha i kalendara: 'Banatski almanah', 'Novi zabavni kalendar', 'Uranija'. Sarađivao je sa Dimitrijem Davidovićem u 'Srbskim novinama', 'Zabavniku'. Uređivao je 'Novine čitališta beogradskog'. Objavio je i 'Nemačku gramatiku: za upotreblenije srbske mladeži'.
■ 1858. - Patentirana je grafitna olovka sa gumicom na vrhu, čije je izumitelj Hajman Lipman.
■ 1863. - Princ Vilijam, mlađi sin danskog kralja Kristijana IX, postao kralj Grčke kao Đorđe I.
■ 1867. - Senatu SAD podnet ugovor o kupovini Aljaske od Rusije. Teritorija od milion i po kvadratnih kilometara kupljena potom za 7,2 miliona dolara, oko dva centa po jutru zemlje. Kupovinu ugovorio američki državni sekretar Vilijam H. Sevard.
■ 1870. - Usvojen je 15. amandman na Ustav SAD-a koji je garantovao crncima pravo glasa.
■ 1894. - Rođen je ruski konstruktor aviona Sergej Vladimirovič Iljušin, koji je tokom tri decenije konstruisao više od 50 tipova aviona. Posebno je poznat po oklopnom jurišnom avionu 'Il-2' za potrebe sovjetskog ratnog vazduhoplovstva u Drugom svetskom ratu i putničkim avionima konstruisanim posle rata ('Il-12', 'Il-18', 'Il-62', 'Il-86'). ...