■ 565. - Car Justinijan I je svrgnuo carigradskog patrijarha Evtihija, pošto je patrijarh odbio carevo naređenje da usvoji principe monofizitske sekte aftartodoketa.
■ 1440. - Rođen je veliki moskovski knez Ivan III Vasiljevič, nazvan Ivan Veliki. Oslobodio je Rusiju vazalstva odbivši da Mongolima plaća danak, ojačao monarhiju i okončao 'prikupljanje ruskih zemalja'. Posle dolaska na vlast 1462. priključio je Rusiji više kneževina, uključujući Tver, Rostov i Novgorod, a 1480. oslobodio je mongolske vlasti. Nastojao je da ojača centralnu vlast i 1497. izdao je jedinstven 'Sudbenik' za celu Rusiju. Započeo je zidanje moskovskih kremaljskih palata i utvrđenja kakve danas poznajemo.
■ 1506. - Ustanovljena je papska Švajcarska garda, posebna vojna organizacija zadužena za ličnu bezbednost poglavara rimokatoličke crkve i papske države (danas Vatikan). Ustanovio ju je papa Julije II (1503-1513). Švajcarska garda i danas postoji u vatikanu, a tokom istorije niz evropskih dvorova imao je Švajcarske gardiste, poput burbonske Francuske, Savoje (Sardinije), Toskane, Napulja, Saksonije, Holandije, izvesno vreme i Austrije.
■ 1517. - Vojska turskog sultana Selima I potukla, u bici kod Rajdanije, blizu Kaira, memelučke snage i sedam dana potom ušla u Kairo, priključivši Egipat Otomanskom carstvu.
■ 1561. - Rođen je engleski filozof i državnik Frensis Bekon, jedan od osnivača modernog materijalizma u filozofiji i začetnik empirizma.
■ 1729. - Rođen je nemački pisac, kritičar i teoretičar umetnosti Gothold Efraim Lesing, jedan od najznačajnijih pobornika evropskog prosvetiteljstva. Autor je prve nemačke građanske drame 'Mis Sara Sampson' (1755), a delom 'Laokon ili o granicama slikarstva i pesništva' postavio je temelje modernoj estetici.
■ 1771. - Španija ustupila Foklandska ostrva Velikoj Britaniji.
■ 1775. - Rođen je francuski fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi s elektricitetom i proučio uzajamno dejstvo električnih struja. Po njemu je dobila naziv jedinica za merenje jačine električne struje.
■ 1788. - Rođen je lord Gordon Džordž Bajron, engleski pesnik romantičar čije je stvaralaštvo na evropsku književnost uticalo više no delo ijednog engleskog pisca, izuzev Šekspira. Na njega su se oslanjali i ugledali francuski i ruski romantičari (Puškin, Ljermontov), njegova satira uticala je na Hajnea u Nemačkoj, najzad, njegovim delom bili su inspirisani i Njegoš, Branko Radičević, Đura Jakšić, Laza Kostić... Bajronizam je, štaviše, kao pojam postao osnovno obeležje evropskog romantizma.
■ 1808. - Portugalski kralj Žoao VI pobegao pred Napoleonovim trupama, s kraljevskom porodicom, u Brazil i premestio dvor iz Lisabona u Rio de Žaneiro.
■ 1840. - Prvi britanski doseljenici stigli na Novi Zeland.
■ 1849. - Rođen je švedski pisac Johan August Strindberg, najkontroverznija ličnost švedske književnosti. Bio je istovremeno naturalistički psiholog i folklorista, istoričar i mistik. Ženu je smatrao prirodnim neprijateljem muškarca, a protivljenje emancipaciji žena, donelo mu je mnogo glavobolja i sukoba. Dela su mu: 'Služavkin sin', 'Crvena soba', 'Stanovnici Hamsea', 'Odbrana jednog ludaka', 'Gotske sobe', 'Priče nadzornika karantina' ...
■ 1863. - U delu Poljske koji je na osnovu odluke Bečkog kongresa 1814. i 1815. priključen Rusiji izbio ustanak pod vođstvom 'stranke crvenih' Jaroslava Dombrovskog. Ustanak ugušen posle nekoliko meseci, a Poljska 1864. pretvorena u rusku guberniju. ...
■ 1440. - Rođen je veliki moskovski knez Ivan III Vasiljevič, nazvan Ivan Veliki. Oslobodio je Rusiju vazalstva odbivši da Mongolima plaća danak, ojačao monarhiju i okončao 'prikupljanje ruskih zemalja'. Posle dolaska na vlast 1462. priključio je Rusiji više kneževina, uključujući Tver, Rostov i Novgorod, a 1480. oslobodio je mongolske vlasti. Nastojao je da ojača centralnu vlast i 1497. izdao je jedinstven 'Sudbenik' za celu Rusiju. Započeo je zidanje moskovskih kremaljskih palata i utvrđenja kakve danas poznajemo.
■ 1506. - Ustanovljena je papska Švajcarska garda, posebna vojna organizacija zadužena za ličnu bezbednost poglavara rimokatoličke crkve i papske države (danas Vatikan). Ustanovio ju je papa Julije II (1503-1513). Švajcarska garda i danas postoji u vatikanu, a tokom istorije niz evropskih dvorova imao je Švajcarske gardiste, poput burbonske Francuske, Savoje (Sardinije), Toskane, Napulja, Saksonije, Holandije, izvesno vreme i Austrije.
■ 1517. - Vojska turskog sultana Selima I potukla, u bici kod Rajdanije, blizu Kaira, memelučke snage i sedam dana potom ušla u Kairo, priključivši Egipat Otomanskom carstvu.
■ 1561. - Rođen je engleski filozof i državnik Frensis Bekon, jedan od osnivača modernog materijalizma u filozofiji i začetnik empirizma.
■ 1729. - Rođen je nemački pisac, kritičar i teoretičar umetnosti Gothold Efraim Lesing, jedan od najznačajnijih pobornika evropskog prosvetiteljstva. Autor je prve nemačke građanske drame 'Mis Sara Sampson' (1755), a delom 'Laokon ili o granicama slikarstva i pesništva' postavio je temelje modernoj estetici.
■ 1771. - Španija ustupila Foklandska ostrva Velikoj Britaniji.
■ 1775. - Rođen je francuski fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi s elektricitetom i proučio uzajamno dejstvo električnih struja. Po njemu je dobila naziv jedinica za merenje jačine električne struje.
■ 1788. - Rođen je lord Gordon Džordž Bajron, engleski pesnik romantičar čije je stvaralaštvo na evropsku književnost uticalo više no delo ijednog engleskog pisca, izuzev Šekspira. Na njega su se oslanjali i ugledali francuski i ruski romantičari (Puškin, Ljermontov), njegova satira uticala je na Hajnea u Nemačkoj, najzad, njegovim delom bili su inspirisani i Njegoš, Branko Radičević, Đura Jakšić, Laza Kostić... Bajronizam je, štaviše, kao pojam postao osnovno obeležje evropskog romantizma.
■ 1808. - Portugalski kralj Žoao VI pobegao pred Napoleonovim trupama, s kraljevskom porodicom, u Brazil i premestio dvor iz Lisabona u Rio de Žaneiro.
■ 1840. - Prvi britanski doseljenici stigli na Novi Zeland.
■ 1849. - Rođen je švedski pisac Johan August Strindberg, najkontroverznija ličnost švedske književnosti. Bio je istovremeno naturalistički psiholog i folklorista, istoričar i mistik. Ženu je smatrao prirodnim neprijateljem muškarca, a protivljenje emancipaciji žena, donelo mu je mnogo glavobolja i sukoba. Dela su mu: 'Služavkin sin', 'Crvena soba', 'Stanovnici Hamsea', 'Odbrana jednog ludaka', 'Gotske sobe', 'Priče nadzornika karantina' ...
■ 1863. - U delu Poljske koji je na osnovu odluke Bečkog kongresa 1814. i 1815. priključen Rusiji izbio ustanak pod vođstvom 'stranke crvenih' Jaroslava Dombrovskog. Ustanak ugušen posle nekoliko meseci, a Poljska 1864. pretvorena u rusku guberniju. ...