■ 1489. - Kraljica Kipra Katarina Kornaro, poslednja vladarka iz dinastije Lizinjan, ustupila kraljevinu Mletačkoj republici.
■ 1558. - Nemački car Ferdinand I uzeo titulu svetog rimskog cara bez uobičajenog papinog krunisanja.
■ 1776. - Rođena je je srpska književnica Eustahija Arsić, 'prva slavjanoserbska spisateljica'. Od najranijeg obrazovanja u rodnom Iloku vaspitavana je u duhu prosvećenosti, što je uočljivo u njenom delu kroz koje provejava kosmopolitski duh 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica modernog vaspitanja žena. Napisala je dve poučne knjige u kojima se prepliću stihovi i proza: 'Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj' i 'Poleznaja razmišlenija o četireh godištnih vremeneh'.
■ 1791. - U Beču je izašao prvi broj 'Serbskih novina'. Štampao ih je grčki patriota Markides Puljo, saradnik grčkog pesnika i revolucionara Rige od Fere. List je izlazio utorkom i petkom do kraja 1792.
■ 1803. - SAD od Francuske za 15 miliona dolara otkupile njenu koloniju Luizijanu, teritoriju od 123.667 kilometara kvadratnih.
■ 1804. - Rođen je austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji koji je bečkom valceru dao oblik i znatno doprineo njegovoj popularnosti. Komponovao je više od 150 valcera, od kojih je najpoznatiji 'Lorelaj-Zvuci Rajne', veliki broj marševa, među kojima i čuveni 'Marš Radecki', polke, kadrile.
■ 1820. - Rođen je Vitorio Emanuele II, poslednji kralj Sardinije (od 1849) i prvi kralj ujedinjene Italije od 1861. do smrti 1878. Popularni 'padre della patria', Vitorio Emanuele II je uveo parlamentarno uređenje u Italiji.
■ 1844. - Karlos Antonio Lopes proglašen za prvog ustavnog predsednika Paragvaja.
■ 1855. - Telegrafska žica prešla je preko Save u Beograd i puštena je u rad.
■ 1864. - Engleski istraživač Samjuel Bejker otkrio drugi izvor reke Nil u istočnoj Africi i nazvao ga Albertovo jezero.
■ 1879. - Rođen je Albert Ajnštajn, slavni fizičar-teoretičar. Rođen je u Ulmu kao nemački Jevrejin. Školovanje je započeo u Minhenu, a u svojoj 15. godini otišao je u Švajcarsku, gde je studirao matematiku i fiziku. Tamo se oženio matematičarkom Milevom Marić iz Novog Sada. Naučne radove počeo je da objavljuje u 21. godini. Objavio je nekoliko stotina radova, kao i stotine raznih članaka iz politike, filozofije i opšte publicistike. Godine 1905. objavio je specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativosti, a potom objasnio zakon foto-električnog efekta pomoću kvantne teorije, za šta je 1921. dobio Nobelovu nagradu. Razvio je teoriju fizičkog polja tražeći vezu između gravitacionog i elektromagnetnog polja. Glavna dela: 'Evolucija fizike', 'Elektrodinamika tela u kretanju', 'O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti', 'Moja slika sveta'...
■ 1883. - U Londonu je umro nemački filozof i ekonomist Karl Marks, najznačajniji teoretičar modernog socijalizma i komunizma u XIX veku. S Fridrihom Engelsom objavio je 1848. 'Komunistički manifest'. Ostala dela su mu: 'Prilog kritici Hegelove filozofije prava', 'Teze o Fojerbahu', 'Osamnaesti brimer Luja Bonaparte', 'Kapital - kritika političke ekonomije'.
■ 1891. - Podmornica 'Monarh' postavila telefonski kabl ispod Lamanša, pripremajući prvu telefonsku vezu Velike Britanije s kopnom.
■ 1903. - Umro je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Dela su: drame 'Smrt Uroša V', 'Kralj Vukašin'.
■ 1908. - Rođen je srpski političar i publicista cincarskog porekla Koča Popović, učesnik građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Studije filozofije završio je na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim vojnim položajima u Narodnooslobodilačkom ratu, od komandanta Prve proleterske brigade do načelnika Generalštaba JNA. Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967, posle pada Aleksandra Rankovića, potpredsednik SFRJ. Posle obračuna Josipa Broza s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. je odstranjen iz političkog života. ...
■ 1558. - Nemački car Ferdinand I uzeo titulu svetog rimskog cara bez uobičajenog papinog krunisanja.
■ 1776. - Rođena je je srpska književnica Eustahija Arsić, 'prva slavjanoserbska spisateljica'. Od najranijeg obrazovanja u rodnom Iloku vaspitavana je u duhu prosvećenosti, što je uočljivo u njenom delu kroz koje provejava kosmopolitski duh 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica modernog vaspitanja žena. Napisala je dve poučne knjige u kojima se prepliću stihovi i proza: 'Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj' i 'Poleznaja razmišlenija o četireh godištnih vremeneh'.
■ 1791. - U Beču je izašao prvi broj 'Serbskih novina'. Štampao ih je grčki patriota Markides Puljo, saradnik grčkog pesnika i revolucionara Rige od Fere. List je izlazio utorkom i petkom do kraja 1792.
■ 1803. - SAD od Francuske za 15 miliona dolara otkupile njenu koloniju Luizijanu, teritoriju od 123.667 kilometara kvadratnih.
■ 1804. - Rođen je austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji koji je bečkom valceru dao oblik i znatno doprineo njegovoj popularnosti. Komponovao je više od 150 valcera, od kojih je najpoznatiji 'Lorelaj-Zvuci Rajne', veliki broj marševa, među kojima i čuveni 'Marš Radecki', polke, kadrile.
■ 1820. - Rođen je Vitorio Emanuele II, poslednji kralj Sardinije (od 1849) i prvi kralj ujedinjene Italije od 1861. do smrti 1878. Popularni 'padre della patria', Vitorio Emanuele II je uveo parlamentarno uređenje u Italiji.
■ 1844. - Karlos Antonio Lopes proglašen za prvog ustavnog predsednika Paragvaja.
■ 1855. - Telegrafska žica prešla je preko Save u Beograd i puštena je u rad.
■ 1864. - Engleski istraživač Samjuel Bejker otkrio drugi izvor reke Nil u istočnoj Africi i nazvao ga Albertovo jezero.
■ 1879. - Rođen je Albert Ajnštajn, slavni fizičar-teoretičar. Rođen je u Ulmu kao nemački Jevrejin. Školovanje je započeo u Minhenu, a u svojoj 15. godini otišao je u Švajcarsku, gde je studirao matematiku i fiziku. Tamo se oženio matematičarkom Milevom Marić iz Novog Sada. Naučne radove počeo je da objavljuje u 21. godini. Objavio je nekoliko stotina radova, kao i stotine raznih članaka iz politike, filozofije i opšte publicistike. Godine 1905. objavio je specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativosti, a potom objasnio zakon foto-električnog efekta pomoću kvantne teorije, za šta je 1921. dobio Nobelovu nagradu. Razvio je teoriju fizičkog polja tražeći vezu između gravitacionog i elektromagnetnog polja. Glavna dela: 'Evolucija fizike', 'Elektrodinamika tela u kretanju', 'O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti', 'Moja slika sveta'...
■ 1883. - U Londonu je umro nemački filozof i ekonomist Karl Marks, najznačajniji teoretičar modernog socijalizma i komunizma u XIX veku. S Fridrihom Engelsom objavio je 1848. 'Komunistički manifest'. Ostala dela su mu: 'Prilog kritici Hegelove filozofije prava', 'Teze o Fojerbahu', 'Osamnaesti brimer Luja Bonaparte', 'Kapital - kritika političke ekonomije'.
■ 1891. - Podmornica 'Monarh' postavila telefonski kabl ispod Lamanša, pripremajući prvu telefonsku vezu Velike Britanije s kopnom.
■ 1903. - Umro je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa u vreme kneza Aleksandra Karađorđevića. Dela su: drame 'Smrt Uroša V', 'Kralj Vukašin'.
■ 1908. - Rođen je srpski političar i publicista cincarskog porekla Koča Popović, učesnik građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Studije filozofije završio je na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim vojnim položajima u Narodnooslobodilačkom ratu, od komandanta Prve proleterske brigade do načelnika Generalštaba JNA. Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967, posle pada Aleksandra Rankovića, potpredsednik SFRJ. Posle obračuna Josipa Broza s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. je odstranjen iz političkog života. ...