■ 62. - Ubijena je Klaudija Oktavija. Bila je žena cara Nerona.
■ 68. - Rimski car Neron izvršio je samoubistvo. U istoriji je ostao poznat kao strašno svirepi despot koji je vodio oštru borbu protiv rimske aristokratije. Pogubio je mnoge ugledne Rimljane, pa čak i svoju majku Argipinu i učitelja Seneku. Jedna pobuna pretorijanaca oborila ga je s vlasti, nakon čega je i izvršio samoubistvo.
■ 439. - Umro je Atlatl Kauak, vladar Teotihuakana.
■ 518. - Istočnorimski - vizantijski car Justin I stupio na presto. Njegova vlada bila je uvod u sjajno doba njegovog sestrića i naslednika Justinijana I.
■ 721. - Odo Veliki je porazio Mavre u bici kod Tuluza.
■ 1357. - U Pragu na Vltavi počela gradnja kamenog mosta koji je dobio naziv Karlov most po imenu tadašnjeg imperatora Nemačko-rimskog carstva i češkog kralja Karla IV.
■ 1462. - Poslednji srpski kralj Bosne Stepan Tomašević je - uzdajući se u pomoć hrišćanske koalicije, koju je organizovao papa Pije II (Pius) - otkazao danak turskom sultanu Mehmedu II i priznao vrhovnu vlast ugarskog kralja Matije I Korvina. Pošto je izostala pomoć zapadnih hrišćanskih zemalja, Bosna je bila nepripremljena za odbranu kad su je 1463. napali Turci, koji su zarobili i pogubili kralja Stepana i mnoge feudalce i pokorili tu srpsku srednjovekovnu državu.
■ 1508. - Rođen je Primož Trubar, slovenski protestanski duhovnik, spisatelj i prevodilac.
■ 1588. - Rođen je Johan Andreas Herbst, nemački kompozitor.
■ 1595. - Rođen je Vladislav IV, kralj Poljske.
■ 1640. - Rođen je Leopold I, nemačko-rimski car, ugarsko-hrvatski i češki kralj.
■ 1661. - Rođen je Fjodor III, ruski car.
■ 1672. - Rođen je Petar I Aleksejevič Romanov (Petar Veliki), car Rusije od 1682. do 1725, reformator države i društva. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine ('Vedomosti'), pomagao razvoj privrede otvarajuchi rudnike i manufakture, organizovao državnu upravu i Rusiju podelio na gubernije. Na ušću Neve 1703. podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg.
■ 1781. - Rođen je engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson, konstruktor lokomotiva. U Njukaslu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva, a njegova lokomotiva ('Locomotion') vukla je 1825. na pruzi Stokton-Darlington prvi putnički voz na svetu.
■ 1812. - Rođen je Johan Gottfried Galle, nemački astronom.
■ 1815. - Završen je Bečki kongres koji je zasedao od septembra 1814, kada su ga sazvale velike sile da bi otklonile posledice Francuske revolucije i Napoleonovih ratova u evropskim zemljama. Predstavnik Srba u Beču, prota Matija Nenadović, pokušao je preko ruskog cara Aleksandra I da zainteresuje Bečki kongres za srpsko pitanje, ali nije uspeo zbog protivljenja Austrije i Engleske.
■ 1822. - Čarls Grejem (Charles Graham) je dobio patent za veštačku zubnu protezu.
■ 1870. - U Engleskoj je umro Čarls Dikens. Književni rad je otpočeo crtama 'Bozove skice' 1836, a sledeće godine je objavio humoristički roman 'Pikokov klub', koji je odmah stekao veliku popularnost. On je realist u poznavanju života malih i neznatih ljudi, koji su uvek tema njegovih dela. Njegova popularnost plod je pre svega širokog i vedrog humora i izvanredne sposobnosti crtanja likova. Mana mu je patetičnost, ali i ona ima svoje opravdanje - duboko su ga dirale nepravičnosti društvenog poretka, pa ih je iznosio na videlo i time često talasao javno mnjenje. Glavna dela: 'Dejvid Koperfild', 'Oliver Tvist', 'Velika očekivanja', 'Prodavnica starih retkosti'... ...
■ 68. - Rimski car Neron izvršio je samoubistvo. U istoriji je ostao poznat kao strašno svirepi despot koji je vodio oštru borbu protiv rimske aristokratije. Pogubio je mnoge ugledne Rimljane, pa čak i svoju majku Argipinu i učitelja Seneku. Jedna pobuna pretorijanaca oborila ga je s vlasti, nakon čega je i izvršio samoubistvo.
■ 439. - Umro je Atlatl Kauak, vladar Teotihuakana.
■ 518. - Istočnorimski - vizantijski car Justin I stupio na presto. Njegova vlada bila je uvod u sjajno doba njegovog sestrića i naslednika Justinijana I.
■ 721. - Odo Veliki je porazio Mavre u bici kod Tuluza.
■ 1357. - U Pragu na Vltavi počela gradnja kamenog mosta koji je dobio naziv Karlov most po imenu tadašnjeg imperatora Nemačko-rimskog carstva i češkog kralja Karla IV.
■ 1462. - Poslednji srpski kralj Bosne Stepan Tomašević je - uzdajući se u pomoć hrišćanske koalicije, koju je organizovao papa Pije II (Pius) - otkazao danak turskom sultanu Mehmedu II i priznao vrhovnu vlast ugarskog kralja Matije I Korvina. Pošto je izostala pomoć zapadnih hrišćanskih zemalja, Bosna je bila nepripremljena za odbranu kad su je 1463. napali Turci, koji su zarobili i pogubili kralja Stepana i mnoge feudalce i pokorili tu srpsku srednjovekovnu državu.
■ 1508. - Rođen je Primož Trubar, slovenski protestanski duhovnik, spisatelj i prevodilac.
■ 1588. - Rođen je Johan Andreas Herbst, nemački kompozitor.
■ 1595. - Rođen je Vladislav IV, kralj Poljske.
■ 1640. - Rođen je Leopold I, nemačko-rimski car, ugarsko-hrvatski i češki kralj.
■ 1661. - Rođen je Fjodor III, ruski car.
■ 1672. - Rođen je Petar I Aleksejevič Romanov (Petar Veliki), car Rusije od 1682. do 1725, reformator države i društva. Osnovao je Akademiju nauka, pokrenuo prve novine ('Vedomosti'), pomagao razvoj privrede otvarajuchi rudnike i manufakture, organizovao državnu upravu i Rusiju podelio na gubernije. Na ušću Neve 1703. podigao je novu prestonicu - Sankt Peterburg.
■ 1781. - Rođen je engleski inženjer i pronalazač Džordž Stivenson, konstruktor lokomotiva. U Njukaslu je 1823. osnovao prvu fabriku lokomotiva, a njegova lokomotiva ('Locomotion') vukla je 1825. na pruzi Stokton-Darlington prvi putnički voz na svetu.
■ 1812. - Rođen je Johan Gottfried Galle, nemački astronom.
■ 1815. - Završen je Bečki kongres koji je zasedao od septembra 1814, kada su ga sazvale velike sile da bi otklonile posledice Francuske revolucije i Napoleonovih ratova u evropskim zemljama. Predstavnik Srba u Beču, prota Matija Nenadović, pokušao je preko ruskog cara Aleksandra I da zainteresuje Bečki kongres za srpsko pitanje, ali nije uspeo zbog protivljenja Austrije i Engleske.
■ 1822. - Čarls Grejem (Charles Graham) je dobio patent za veštačku zubnu protezu.
■ 1870. - U Engleskoj je umro Čarls Dikens. Književni rad je otpočeo crtama 'Bozove skice' 1836, a sledeće godine je objavio humoristički roman 'Pikokov klub', koji je odmah stekao veliku popularnost. On je realist u poznavanju života malih i neznatih ljudi, koji su uvek tema njegovih dela. Njegova popularnost plod je pre svega širokog i vedrog humora i izvanredne sposobnosti crtanja likova. Mana mu je patetičnost, ali i ona ima svoje opravdanje - duboko su ga dirale nepravičnosti društvenog poretka, pa ih je iznosio na videlo i time često talasao javno mnjenje. Glavna dela: 'Dejvid Koperfild', 'Oliver Tvist', 'Velika očekivanja', 'Prodavnica starih retkosti'... ...