■ 69. - Oton je postao rimski imperator, ali je ostao na vlasti samo tri meseca.
■ 1535. - Engleski kralj Henri VIII preuzeo vrhovno poglavarstvo nad crkvom prema povelji koju je prethodno usvojio engleski parlament.
■ 1547. - U Moskvi je za prvog ruskog cara krunisan Ivan IV Vasiljevič. Poznat je po veoma značajnim reformama u Rusiji, ali i okrutnosti prema bojarima koju je primenjivao u nastojanju da centralizuje vlast i zbog ubistva vlastitog sina zbog čega je dobio naziv Grozni. Osnovao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom 1584. podigao je grad Arhangelsk. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, a potom je pripojio Sibir.
■ 1559. - Elizabet Tjudor, kćerka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana u Vesminsterskoj katedrali u Londonu kao Elizabeta I, jedan od najznačajnijih vladara u istoriji Engleske. Na presto stupila posle smrti kraljice Meri I.
■ 1582. - Poljska i Rusija, uz posredovanje pape Grgura XIII, potpisale mirovni ugovor kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltičko more.
■ 1777. - Severnoamerička država Vermont proglasila nezavisnost od Velike Britanije i postala republika, koja je 1791. ušla u sastav SAD.
■ 1778. - Francuska je priznala nezavisnost SAD tokom Američkog rata za nezavisnost od britanske kolonijalne uprave (1775-1783). U februaru iste godine u Parizu je potpisan sporazum o savezu u tom ratu, a hiljade dobrovoljaca krenulo je da pomogne Amerikancima, među kojima i Lafajet, Sen Simon, Košćuško.
■ 1794. - Umro je engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela 'Opadanje i propast Rimskog carstva', koje se smatra jednim od najznačajnijih u svetskoj istoriografiji.
■ 1804. - Janjičarske starešine, dahije, koje su 1801. uzurpirale vlast u Beogradskom pašaluku, počele 'seču knezova' u pokušaju da spreče pobunu srpskog naroda protiv janjičarskog zuluma. Na prevaru je uhvaćeno i pogubljeno oko 70 najuglednijih srpskih knezova, viđenih ljudi i sveštenih lica, među kojima Aleksa Nenadović, Ilija Birčanin, Hadži-Ruvim i Hadži-Đera. Taj događaj ubrzao izbijanje Prvog srpskog ustanka.
■ 1809. - Rođen je francuski ekonomista i politički filozof Pjer Žozef Prudon, čija je doktrina postala osnova kasnijih radikalnih i anarhističkih teorija. Rukovođen geslom 'svojina - to je krađa', u delu 'Šta je svojina' zalagao se za ukidanje svojine. Takođe je smatrao da komunizam guši nezavisnost ljudi. Sintezu jednakosti i nezavisnosti vidio je u slobodi kao 'trećoj formi društva', što je teorijski razradio u delu 'Sistem ekonomskih protivrječnosti ili filozofija bede'.
■ 1864. - Austrija i Pruska uputile su ultimatum Danskoj zahtevajući da povuče ustav po kojem su pokrajine Šlezvig i Holštajn postale sastavni deo Danske. U ratu koji je usledio Danci su poraženi, a sporna vojvodstva potpala su pod zajedničku upravu Pruske i Austrije.
■ 1891. - Rođen je ruski pisac Ilja Grigorjevič Erenburg, jedan od najvećih ratnih reportera XX veka. Bio je vrstan poznavalac ruske i zapadnoevropske kulture, a posle smrti Josifa Staljina 1953. bio je jedan od prvih vesnika novih strujanja. Napisao je pedesetak knjiga u kojima je duhovito i živo izložio misli o revoluciji, politici, ljubavi i suprotnostima civilizacije posle Drugog svetskog rata. Dela su mu: zbirke priča 'Trinaest lula', 'Priče ovih godina', romani 'Život i smrt Nikolaja Kurbova', 'Neobične pustolovine Hulija Hurenita i njegovih učenika', 'LJubav Žane Nej', 'Špekulanti', 'LJeto 1925. godine', 'U Protočnom sokaku', 'Moskva suzama ne veruje' ...
■ 1892. - Džejms Naismith predstavio je pravila košarke.
■ 1895. - U Sankt Peterburgu premijerno je izveden balet Labuđe jezero Pjotra Iljiča Čajkovskog.
■ 1905. - Srpskog protu i poznatog borca protiv Turaka Atanasa Petrovića, u narodu poznatog kao pop Taško, Bugari su u Kumanovu ubili iz zasede kad se vraćao iz crkve. Zbog pretnji velikobugarskih šovinista, prethodno je izbegao u Srbiju, ali se vratio u Kumanovo. ...
■ 1535. - Engleski kralj Henri VIII preuzeo vrhovno poglavarstvo nad crkvom prema povelji koju je prethodno usvojio engleski parlament.
■ 1547. - U Moskvi je za prvog ruskog cara krunisan Ivan IV Vasiljevič. Poznat je po veoma značajnim reformama u Rusiji, ali i okrutnosti prema bojarima koju je primenjivao u nastojanju da centralizuje vlast i zbog ubistva vlastitog sina zbog čega je dobio naziv Grozni. Osnovao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom 1584. podigao je grad Arhangelsk. Potukao je Mongole i osvojio Kazan 1552. i Astrahan 1556, a potom je pripojio Sibir.
■ 1559. - Elizabet Tjudor, kćerka Henrija VIII i Ane Bolen, krunisana u Vesminsterskoj katedrali u Londonu kao Elizabeta I, jedan od najznačajnijih vladara u istoriji Engleske. Na presto stupila posle smrti kraljice Meri I.
■ 1582. - Poljska i Rusija, uz posredovanje pape Grgura XIII, potpisale mirovni ugovor kojim je Rusija izgubila izlaz na Baltičko more.
■ 1777. - Severnoamerička država Vermont proglasila nezavisnost od Velike Britanije i postala republika, koja je 1791. ušla u sastav SAD.
■ 1778. - Francuska je priznala nezavisnost SAD tokom Američkog rata za nezavisnost od britanske kolonijalne uprave (1775-1783). U februaru iste godine u Parizu je potpisan sporazum o savezu u tom ratu, a hiljade dobrovoljaca krenulo je da pomogne Amerikancima, među kojima i Lafajet, Sen Simon, Košćuško.
■ 1794. - Umro je engleski istoričar Edvard Gibon, autor dela 'Opadanje i propast Rimskog carstva', koje se smatra jednim od najznačajnijih u svetskoj istoriografiji.
■ 1804. - Janjičarske starešine, dahije, koje su 1801. uzurpirale vlast u Beogradskom pašaluku, počele 'seču knezova' u pokušaju da spreče pobunu srpskog naroda protiv janjičarskog zuluma. Na prevaru je uhvaćeno i pogubljeno oko 70 najuglednijih srpskih knezova, viđenih ljudi i sveštenih lica, među kojima Aleksa Nenadović, Ilija Birčanin, Hadži-Ruvim i Hadži-Đera. Taj događaj ubrzao izbijanje Prvog srpskog ustanka.
■ 1809. - Rođen je francuski ekonomista i politički filozof Pjer Žozef Prudon, čija je doktrina postala osnova kasnijih radikalnih i anarhističkih teorija. Rukovođen geslom 'svojina - to je krađa', u delu 'Šta je svojina' zalagao se za ukidanje svojine. Takođe je smatrao da komunizam guši nezavisnost ljudi. Sintezu jednakosti i nezavisnosti vidio je u slobodi kao 'trećoj formi društva', što je teorijski razradio u delu 'Sistem ekonomskih protivrječnosti ili filozofija bede'.
■ 1864. - Austrija i Pruska uputile su ultimatum Danskoj zahtevajući da povuče ustav po kojem su pokrajine Šlezvig i Holštajn postale sastavni deo Danske. U ratu koji je usledio Danci su poraženi, a sporna vojvodstva potpala su pod zajedničku upravu Pruske i Austrije.
■ 1891. - Rođen je ruski pisac Ilja Grigorjevič Erenburg, jedan od najvećih ratnih reportera XX veka. Bio je vrstan poznavalac ruske i zapadnoevropske kulture, a posle smrti Josifa Staljina 1953. bio je jedan od prvih vesnika novih strujanja. Napisao je pedesetak knjiga u kojima je duhovito i živo izložio misli o revoluciji, politici, ljubavi i suprotnostima civilizacije posle Drugog svetskog rata. Dela su mu: zbirke priča 'Trinaest lula', 'Priče ovih godina', romani 'Život i smrt Nikolaja Kurbova', 'Neobične pustolovine Hulija Hurenita i njegovih učenika', 'LJubav Žane Nej', 'Špekulanti', 'LJeto 1925. godine', 'U Protočnom sokaku', 'Moskva suzama ne veruje' ...
■ 1892. - Džejms Naismith predstavio je pravila košarke.
■ 1895. - U Sankt Peterburgu premijerno je izveden balet Labuđe jezero Pjotra Iljiča Čajkovskog.
■ 1905. - Srpskog protu i poznatog borca protiv Turaka Atanasa Petrovića, u narodu poznatog kao pop Taško, Bugari su u Kumanovu ubili iz zasede kad se vraćao iz crkve. Zbog pretnji velikobugarskih šovinista, prethodno je izbegao u Srbiju, ali se vratio u Kumanovo. ...