■ 455. - Umro je Petronije Maksim. Bio je zapadnorimski car.
■ 1495. - Umrla je Cecily Neville, vojvotkinja od Jorka.
■ 1469. - Rođen je Manuel I, kralj Portugala.
■ 1594. - Umro je Jakopo Robusti Tintoreto, italijanski slikar, jedan od najvećih majstora venecijanske slikarske škole. Više po ambicijama nego po ostvarenjima, vezan je za maniriste, a izvršio je i veliki uticaj na kasnija pokolenja, naročito na impresioniste. Dela su: freske u Sikstinskoj kapeli, 'Uvođenje bogorodice u hram', 'Postanak Mlečnog puta'...
■ 1740. - Umro je pruski kralj Fridrih Vilijam I. Diplomatskim i ratnim poduhvatima značajno proširio i ojačao zemlju. Nasledio ga sin Fridrih II Veliki.
■ 1773. - Rođen je Ludwig Tieck, nemački književnik.
■ 1793. - Hapšenjem žirondinaca u Francuskoj je počela vladavina jakobinskog terora.
■ 1809. - U jeku borbe s brojno nadmoćnijim Turcima, u Prvom srpskom ustanku, poginuo je srpski nacionalni junak Stevan Sinđelić, resavski vojvoda, ispalivši iz kubure hitac u skladište municije u šancu na uzvišenju Čegar kraj Niša. Eksplozija je digla šanac u vazduh, usmrtivši i branioce i 6.000 Turaka koji su upali u utvrđenje. Sinđelić je učestvovao u svim borbama u Pomoravlju od početka ustanka 1804. i istakao se u bojevima na Ivankovcu 1805, kad je za pokazanu hrabrost dobio čin vojvode, i na Deligradu 1806, pod komandom Petra Dobrnjca.
■ 1809. - U Beču je umro kompozitor Jozef Hajdn. Najveći značaj imaju njegove simfonije i gudački kvarteti, čiji je klasični oblik usavršio i proširio u pogledu tematike i doneo novine u orkestraciji. Boraveći u sredini nastanjenoj još od XVI veka Gradišćanskim Hrvatima, napajao se slovenskim narodnim napevima, koje je uneo u mnoga dela, između ostalog i u austrijsku himnu 'Gott erhalte'.
■ 1819. - Rođen je američki pisac Volt Volter Vitmen, jedan od najznačajniji pesnika američke književnosti, čija je zbirka pesama 'Vlati trave' imala presudan uticaj na moderno pesništvo. Neshvaćen u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio od engleskih 'prerafaelista' i pokreta za 'vers libre' u francuskoj poeziji.
■ 1832. - Umro je Evarist Galoa, francuski matematičar.
■ 1848. - Karl Marks je izdao prvi broj svog lista 'Reinische Zeitung'.
■ 1859. - Počeo je da radi veliki sat Big Ben na kuli britanskog parlamenta u Londonu.
■ 1879. - Otvoren je Madison Square Garden.
■ 1884. - Dr Džon Harvey Kellogg je patentirao pahuljice od žita.
■ 1891. - Otpočeli su radovi na Transibirskoj železnici, koja vodi od Sverdlovska (Ural) do Vladivostoka. Izgradnja je završena 1905. godine, a železnica je duga 9.337 km.
■ 1902. - Mirom u Verenigingu završen je Drugi burski rat u kojem su poginula 5774 Britanca i najmanje 4000 Bura.
■ 1906. - U Madridu je izvršen atentat na kralja Alfonsa XIII.
■ 1907. - Jovan Lončarević je odbranio doktorsku tezu, čime je postao prvi doktor nauka u Srbiji. Petnaest godina kasnije doktorirala je i prva žena u Srbiji. Od 1905. godine, kada je osnovan prvi srpski Univerzitet - Univerzitet u Beogradu, najviše doktora nauka dali su medicinski i prirodnomatematički fakulteti. Od 1914. do 1919. godine nijedan naučnik nije odbranio doktorsku tezu, a takođe isto je bilo 1921. ...
■ 1495. - Umrla je Cecily Neville, vojvotkinja od Jorka.
■ 1469. - Rođen je Manuel I, kralj Portugala.
■ 1594. - Umro je Jakopo Robusti Tintoreto, italijanski slikar, jedan od najvećih majstora venecijanske slikarske škole. Više po ambicijama nego po ostvarenjima, vezan je za maniriste, a izvršio je i veliki uticaj na kasnija pokolenja, naročito na impresioniste. Dela su: freske u Sikstinskoj kapeli, 'Uvođenje bogorodice u hram', 'Postanak Mlečnog puta'...
■ 1740. - Umro je pruski kralj Fridrih Vilijam I. Diplomatskim i ratnim poduhvatima značajno proširio i ojačao zemlju. Nasledio ga sin Fridrih II Veliki.
■ 1773. - Rođen je Ludwig Tieck, nemački književnik.
■ 1793. - Hapšenjem žirondinaca u Francuskoj je počela vladavina jakobinskog terora.
■ 1809. - U jeku borbe s brojno nadmoćnijim Turcima, u Prvom srpskom ustanku, poginuo je srpski nacionalni junak Stevan Sinđelić, resavski vojvoda, ispalivši iz kubure hitac u skladište municije u šancu na uzvišenju Čegar kraj Niša. Eksplozija je digla šanac u vazduh, usmrtivši i branioce i 6.000 Turaka koji su upali u utvrđenje. Sinđelić je učestvovao u svim borbama u Pomoravlju od početka ustanka 1804. i istakao se u bojevima na Ivankovcu 1805, kad je za pokazanu hrabrost dobio čin vojvode, i na Deligradu 1806, pod komandom Petra Dobrnjca.
■ 1809. - U Beču je umro kompozitor Jozef Hajdn. Najveći značaj imaju njegove simfonije i gudački kvarteti, čiji je klasični oblik usavršio i proširio u pogledu tematike i doneo novine u orkestraciji. Boraveći u sredini nastanjenoj još od XVI veka Gradišćanskim Hrvatima, napajao se slovenskim narodnim napevima, koje je uneo u mnoga dela, između ostalog i u austrijsku himnu 'Gott erhalte'.
■ 1819. - Rođen je američki pisac Volt Volter Vitmen, jedan od najznačajniji pesnika američke književnosti, čija je zbirka pesama 'Vlati trave' imala presudan uticaj na moderno pesništvo. Neshvaćen u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio od engleskih 'prerafaelista' i pokreta za 'vers libre' u francuskoj poeziji.
■ 1832. - Umro je Evarist Galoa, francuski matematičar.
■ 1848. - Karl Marks je izdao prvi broj svog lista 'Reinische Zeitung'.
■ 1859. - Počeo je da radi veliki sat Big Ben na kuli britanskog parlamenta u Londonu.
■ 1879. - Otvoren je Madison Square Garden.
■ 1884. - Dr Džon Harvey Kellogg je patentirao pahuljice od žita.
■ 1891. - Otpočeli su radovi na Transibirskoj železnici, koja vodi od Sverdlovska (Ural) do Vladivostoka. Izgradnja je završena 1905. godine, a železnica je duga 9.337 km.
■ 1902. - Mirom u Verenigingu završen je Drugi burski rat u kojem su poginula 5774 Britanca i najmanje 4000 Bura.
■ 1906. - U Madridu je izvršen atentat na kralja Alfonsa XIII.
■ 1907. - Jovan Lončarević je odbranio doktorsku tezu, čime je postao prvi doktor nauka u Srbiji. Petnaest godina kasnije doktorirala je i prva žena u Srbiji. Od 1905. godine, kada je osnovan prvi srpski Univerzitet - Univerzitet u Beogradu, najviše doktora nauka dali su medicinski i prirodnomatematički fakulteti. Od 1914. do 1919. godine nijedan naučnik nije odbranio doktorsku tezu, a takođe isto je bilo 1921. ...