■ 1229. - Rimsko-nemački car Fridrih II krunisao se za kralja Jerusalima, tokom VI krstaškog rata.
■ 1241. - Mongoli su razorili grad Krakov.
■ 1314. - Žak de Mole, 23. i poslednji veliki majstor Templarskog reda spaljen na lomači.
■ 1438. - Albert II Habsburški postao rimsko-nemački car.
■ 1584 - Umro je ruski car Ivan IV - Ivan Grozni, prvi ruski vladar koji je krunisan za cara (1547). Uspešno je ratovao protiv Tatara i sproveo unutrašnje reforme, ali je zbog okrutnosti prema bojarima dobio nadimak Grozni. Podigao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom izgradio je grad Arhangelsk na ušću Severne Dvine u Belo more.
■ 1745. - Umro je engleski državnik Robert Volpol, prvi britanski premijer. Predsednik vlade bio je od 1721. do 1742, najduže u istoriji Velike Britanije.
■ 1768. - Umro je engleski književnik irskog porekla Lorens Stern, koji je romanima 'Sentimentalno putovanje' i 'Tristram Šendi' znatno uticao na razvoj evropske književnosti. Prikazujući 'tok misli' svojih junaka anticipirao je neke oblike proze XX veka, pa se smatra i prethodnikom Džejmsa Džojsa i Virdžinije Vulf.
■ 1780. - Rođen je srpski knez Miloš Teodorović, poznat kao Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knez Srbije od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti 1860, koji je postavio temelj nezavisnosti Srbije. Borio se i u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži-Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Marašli Ali-pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i Otomanskog carstva, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano Hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost kneževskog dostojanstva. U unutrašnjoj politici bio je despot, bezobzirno se bogatio i nije prezao ni od fizičkih likvidacija, počev od ubistva vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa 1817. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je slobodouman ustav, kojem su se usprotivili Rusija, Otomansko carstvo i Austrija, pa ga je ubrzo sa zadovoljstvom ukinuo. Bio je primoran da se 1839. povuče s vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.
■ 1810. - Premijera prve američke opere Converse
■ 1837. - Rođen je američki državnik Stiven Grover Klivlend, predsednik SAD od 1885. do 1889. i od 1893. do 1897. Lična čestitost i nezavisnost učinila ga je neprijateljem moćne njujorške organizacije 'Tamani hol' - ogrezle u korupciji i podmićivanju - u okviru njegove Demokratske stranke. Tokom prvog predsedničkog mandata nastojao je da iskoreni korupciju i smanji previsoku carinsku zaštitu, a drugi mandat je obilježila finansijska kriza i radnički nemiri.
■ 1842. - Rođen je francuski pisac Stefan Malarme, preteča simbolista, čije se pesme odlikuju sugestivnom muzikalnošću stihova. Znatno je uticao na francusku poeziju. Dela su mu: 'Popodne jednog fauna', 'Pesme i proza'.
■ 1844. - Rođen je Rimski-Korsakov, ruski kompozitor, istaknuti pripadnik grupe 'Ruska petorica'. Temeljno obrazovan muzički teoretičar (napisao je, između ostalog, klasično delo 'Principi orkestracije'). U svom stvaranju, koje se odlikuje snažnom dramatikom i raskošnom orkestarskim bojama, oslanjao se na muzičke motive ruskog i azijskih naroda. Glavna dela: 'Zlatni petao', 'Snjegoručka', 'Carska nevesta', 'Španski kapričo', 'Fantazija na srpske teme' ... ...
■ 1241. - Mongoli su razorili grad Krakov.
■ 1314. - Žak de Mole, 23. i poslednji veliki majstor Templarskog reda spaljen na lomači.
■ 1438. - Albert II Habsburški postao rimsko-nemački car.
■ 1584 - Umro je ruski car Ivan IV - Ivan Grozni, prvi ruski vladar koji je krunisan za cara (1547). Uspešno je ratovao protiv Tatara i sproveo unutrašnje reforme, ali je zbog okrutnosti prema bojarima dobio nadimak Grozni. Podigao je 1553. prvu štampariju u Rusiji, a 1584. radi jačanja trgovine sa zapadnom Evropom izgradio je grad Arhangelsk na ušću Severne Dvine u Belo more.
■ 1745. - Umro je engleski državnik Robert Volpol, prvi britanski premijer. Predsednik vlade bio je od 1721. do 1742, najduže u istoriji Velike Britanije.
■ 1768. - Umro je engleski književnik irskog porekla Lorens Stern, koji je romanima 'Sentimentalno putovanje' i 'Tristram Šendi' znatno uticao na razvoj evropske književnosti. Prikazujući 'tok misli' svojih junaka anticipirao je neke oblike proze XX veka, pa se smatra i prethodnikom Džejmsa Džojsa i Virdžinije Vulf.
■ 1780. - Rođen je srpski knez Miloš Teodorović, poznat kao Miloš Obrenović, vođa Drugog srpskog ustanka, knez Srbije od 1815. do 1839. i od 1858. do smrti 1860, koji je postavio temelj nezavisnosti Srbije. Borio se i u Prvom srpskom ustanku, ali se 1813. predao Turcima posle propasti ustanka i pomogao im da umire Hadži-Prodanovu bunu 1814, da bi 1815. u Takovu digao ustanak u kojem je potukao Turke. Sporazumom s Marašli Ali-pašom dobio je za Srbiju ograničenu autonomiju. Potom je, vešto koristeći nesporazume Rusije i Otomanskog carstva, izdejstvovao sultanovo i međunarodno priznanje, što je krunisano Hatišerifom iz 1830, kojim je Srbiji priznata unutrašnja samouprava, a Milošu naslednost kneževskog dostojanstva. U unutrašnjoj politici bio je despot, bezobzirno se bogatio i nije prezao ni od fizičkih likvidacija, počev od ubistva vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa 1817. Pod pritiskom Miletine bune, na Sretenje 1835. izdao je slobodouman ustav, kojem su se usprotivili Rusija, Otomansko carstvo i Austrija, pa ga je ubrzo sa zadovoljstvom ukinuo. Bio je primoran da se 1839. povuče s vlasti u korist sina Mihaila, a na presto ga je vratila Svetoandrejska skupština 1858.
■ 1810. - Premijera prve američke opere Converse
■ 1837. - Rođen je američki državnik Stiven Grover Klivlend, predsednik SAD od 1885. do 1889. i od 1893. do 1897. Lična čestitost i nezavisnost učinila ga je neprijateljem moćne njujorške organizacije 'Tamani hol' - ogrezle u korupciji i podmićivanju - u okviru njegove Demokratske stranke. Tokom prvog predsedničkog mandata nastojao je da iskoreni korupciju i smanji previsoku carinsku zaštitu, a drugi mandat je obilježila finansijska kriza i radnički nemiri.
■ 1842. - Rođen je francuski pisac Stefan Malarme, preteča simbolista, čije se pesme odlikuju sugestivnom muzikalnošću stihova. Znatno je uticao na francusku poeziju. Dela su mu: 'Popodne jednog fauna', 'Pesme i proza'.
■ 1844. - Rođen je Rimski-Korsakov, ruski kompozitor, istaknuti pripadnik grupe 'Ruska petorica'. Temeljno obrazovan muzički teoretičar (napisao je, između ostalog, klasično delo 'Principi orkestracije'). U svom stvaranju, koje se odlikuje snažnom dramatikom i raskošnom orkestarskim bojama, oslanjao se na muzičke motive ruskog i azijskih naroda. Glavna dela: 'Zlatni petao', 'Snjegoručka', 'Carska nevesta', 'Španski kapričo', 'Fantazija na srpske teme' ... ...