■ - Pravoslavna crkva danas slavi Rođen jeje svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg - Ivanjdan. Pre no što je arhangel Gavrilo objavio čudesno začeće device Marije, objavio je čudesno začeće starice Jelisavete, Zaharijeve žene. Zaharija nije odmah poverovao rečima koje je čuo i ostao je nem sve do osmog dana po rođenju deteta. Kada su se sakupili rođaci zbog obrezanja i davanja imena detetu, otac Zaharija, budući nem, napisao je na daščici ime Jovan i istog trenutka progovorio. O ovom čudesnom događaju pročulo se po celom Izrailju, te je glas stigao i do cara Iroda, koji je naredio da se pokolju sva muška deca po Vitlejemu. Jelisaveta je uspela da sa svojim sinom Jovanom pobegne i sakrije se u nekoj pešteri. Tu je uskoro i preminula, a dečak je ostao sam u pustinji, prepušten staranju Boga i anđela Božijih.
■ 1307. - Umro je Edvard I, engleski kralj. Umro je na putu prema Škotskoj, gde je krenuo da uguši ustanak. Tokom vladavine od 1272. godine pa do smrti reformisao je zakonodavstvo i uspostavio snažan administrativni sistem, proširivši ga i na Vels, čiju je autonomiju ukinuo.
■ 1572. - Umro je Sigismund II August, poslednji poljski kralj iz dinastije Jageloviča. Tokom njegove vladavine (od 1548) stvorena je unija Poljske, Litvanije i Zapadne Prusije (Lublinska unija 1569). Proglasio je 1572. opštu slobodu veroispovesti.
■ 1585. - Pod pritiskom katoličke 'Svete lige' francuski kralj Anri III izdao je Nemurski edikt protiv hugenota.
■ 1752. - Rođen je Žozef Mari Žakar, francuski pronalazač, pronalazač razboja za tkanje 1801. godina nazvan njemu u čast 'Žakarova mašina'.
■ 1807. - U Tilzitu je potpisan mirovni ugovor kojim je završen rat Francuske i Rusije, učesnice u koaliciji protiv Napoleona. Ugovor, koji je ostao na snazi do Napoleonove invazije na Rusiju 1812, podrazumevao je i savezništvo, a Napoleon se, pored ostalog, obavezao da neće progoniti Crnogorce zbog njihove borbe protiv Francuske.
■ 1815. - Savezničke snage - Šesta koalicija protiv Napoleona, ušle su u Pariz nakon abdikacije Napoleona Bonaparte.
■ 1816. - Umro je irski dramski pisac i političar Ričard Šeridan, autor popularnih komedija 'Škola skandala' i 'Kritičar'. Kao član britanskog parlamenta (1780-1812) proslavio se kao politički govornik.
■ 1834. - Rođen je Jozsef Angster, graditelj orgulja.
■ 1843. - Rođen je Camillo Golgi, italijanski naučnik.
■ 1854. - Umro je nemački fizičar Georg Simon Om, koji je otkrio odnos struje elektromotorne sile i otpora u električnom kolu, nazvan prema njemu Omov zakon. Dao je znatan doprinos akustici, optici kristala i matematici. Jedinica za merenje električnog otpora u međunarodnom sistemu mera njemu u čast je nazvana 'om'.
■ 1860. - Rođen je Gustav Maler, austrijski kompozitor i dirigent, naročito istaknut kao kompozitor simfonija u koje je uneo mnogo individualnog. Dela su: deset simfonija, 'Pesma o zemlji' (simfonija za mecosopran, tenor i orkestar), ciklusi solo pesama.
■ 1887. - Rođen je francuski slikar i grafičar rusko-jevrejskog porekla Mark Šagal. Veći deo života proveo je u Parizu, ali se inspirisao ruskim folklorom i uspomenama iz detinjstva. Ilustrovao je Gogoljeve 'Mrtve duše' i Bibliju i oslikao parisku Operu, sinagogu u Jerusalimu, zgradu UN u Njujorku i uradio vitraže u katedrali u Mecu.
■ 1893. - Rođen je Vladimir Majakovski, ruski pesnik. Počeo je kao futurist i jedan je od osnivača ovog pravca u Rusiji. Opevao je predrevolucionarne i revolucionarne procese u ruskom društvu. Njegovo stvaralaštvo izvršilo je veliki uticaj na razvoj sovjetske poezije. Važnija dela: pesme 'Levi marš', 'Konferencijaši', poeme 'Oblak u pantalonama', 'Flauta-kičma', 'O tome', 'Čovek'... ...
■ 1307. - Umro je Edvard I, engleski kralj. Umro je na putu prema Škotskoj, gde je krenuo da uguši ustanak. Tokom vladavine od 1272. godine pa do smrti reformisao je zakonodavstvo i uspostavio snažan administrativni sistem, proširivši ga i na Vels, čiju je autonomiju ukinuo.
■ 1572. - Umro je Sigismund II August, poslednji poljski kralj iz dinastije Jageloviča. Tokom njegove vladavine (od 1548) stvorena je unija Poljske, Litvanije i Zapadne Prusije (Lublinska unija 1569). Proglasio je 1572. opštu slobodu veroispovesti.
■ 1585. - Pod pritiskom katoličke 'Svete lige' francuski kralj Anri III izdao je Nemurski edikt protiv hugenota.
■ 1752. - Rođen je Žozef Mari Žakar, francuski pronalazač, pronalazač razboja za tkanje 1801. godina nazvan njemu u čast 'Žakarova mašina'.
■ 1807. - U Tilzitu je potpisan mirovni ugovor kojim je završen rat Francuske i Rusije, učesnice u koaliciji protiv Napoleona. Ugovor, koji je ostao na snazi do Napoleonove invazije na Rusiju 1812, podrazumevao je i savezništvo, a Napoleon se, pored ostalog, obavezao da neće progoniti Crnogorce zbog njihove borbe protiv Francuske.
■ 1815. - Savezničke snage - Šesta koalicija protiv Napoleona, ušle su u Pariz nakon abdikacije Napoleona Bonaparte.
■ 1816. - Umro je irski dramski pisac i političar Ričard Šeridan, autor popularnih komedija 'Škola skandala' i 'Kritičar'. Kao član britanskog parlamenta (1780-1812) proslavio se kao politički govornik.
■ 1834. - Rođen je Jozsef Angster, graditelj orgulja.
■ 1843. - Rođen je Camillo Golgi, italijanski naučnik.
■ 1854. - Umro je nemački fizičar Georg Simon Om, koji je otkrio odnos struje elektromotorne sile i otpora u električnom kolu, nazvan prema njemu Omov zakon. Dao je znatan doprinos akustici, optici kristala i matematici. Jedinica za merenje električnog otpora u međunarodnom sistemu mera njemu u čast je nazvana 'om'.
■ 1860. - Rođen je Gustav Maler, austrijski kompozitor i dirigent, naročito istaknut kao kompozitor simfonija u koje je uneo mnogo individualnog. Dela su: deset simfonija, 'Pesma o zemlji' (simfonija za mecosopran, tenor i orkestar), ciklusi solo pesama.
■ 1887. - Rođen je francuski slikar i grafičar rusko-jevrejskog porekla Mark Šagal. Veći deo života proveo je u Parizu, ali se inspirisao ruskim folklorom i uspomenama iz detinjstva. Ilustrovao je Gogoljeve 'Mrtve duše' i Bibliju i oslikao parisku Operu, sinagogu u Jerusalimu, zgradu UN u Njujorku i uradio vitraže u katedrali u Mecu.
■ 1893. - Rođen je Vladimir Majakovski, ruski pesnik. Počeo je kao futurist i jedan je od osnivača ovog pravca u Rusiji. Opevao je predrevolucionarne i revolucionarne procese u ruskom društvu. Njegovo stvaralaštvo izvršilo je veliki uticaj na razvoj sovjetske poezije. Važnija dela: pesme 'Levi marš', 'Konferencijaši', poeme 'Oblak u pantalonama', 'Flauta-kičma', 'O tome', 'Čovek'... ...