■ 1220. - Rođen je Aleksandar Nevski. Bio je ruski knez.
■ 1423. - Rođen je Georg von Peuerbach, austrijski astronom i matematičar.
■ 1431. - U Ruanu spaljena na lomači francuska nacionalna heroina Jovanka Orleanka, pošto je po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je jeretik i veštica. Rehabilitovana je na reviziji procesa 1456, a odlukom pape Benedikta XV 1920. proglašena je za sveticu.
■ 1434. - Koaliciona armija Svetog Rimskog carstva od 25.000 vojnika u bici kod Lipana porazila vojsku taborita, borbene ljevice husitskog pokreta, koja je imala 18.000 boraca. Porazom sledbenika češkog verskog reformatora i rektora Univerziteta u Pragu Jana Husa, spaljenog 1415. na lomači pod optužbom da je jeretik, koji se borio protiv nemačkog uticaja u Češkoj i zloupotreba i besramnog bogaćenja rimokatoličke crkve, propala je zanosna ideja srednjovekovne hrišćanske revolucije, ideja pravde i socijalne jednakosti.
■ 1445. - Margareta Anžujska krunisana za kraljicu Engleske.
■ 1498. - Kristofor Kolumbo isplovio sa šest brodova iz španske luke Sanlukar na treće putovanje u Novi svet, tokom kojeg je otkrio Trinidad i obale Južne Amerike.
■ 1536. - Engleski kralj Henri VIII venčao se s trećom ženom, Džejn Sejmor, 11 dana nakon što je pogubljena njegova druga žena Ana Bolen, majka potonje kraljice Elizabete I.
■ 1574. - Umro je Karlo IX, francuski kralj. Kada je došao na vlast 1560. godine, počeli su verski ratovi rimokatolika i hugenota. Na nagovor majke Katarine de Mediči, koja je delovala u dogovoru sa papom Grgurom Trinaestim, odobrio je 1572. pokolj hugenota u Vartolomejskoj noći.
■ 1593. - U tučnjavi u jednoj londonskoj krčmi ubijen je Kristofer Marlo, najznačajniji dramski pisac engleske renesanse pre Šekspira, autor drama 'Tamerlan Veliki', 'Dr Faustus' i 'Jevrejin sa Malte'.
■ 1640. - U Antverpenu je umro flamanski barokni slikar Peter Paul Rubens. Njegovo delo imalo je ogroman uticaj na evropsko slikarstvo ('Skidanje sa krsta', 'Poslednji sud', 'Parisov sud'). Kao uglednom građaninu poveravane su mu i diplomatske misije u Parizu, Londonu i Madridu.
■ 1672. - Rođen je ruski car Petar Veliki (Pjotr Aleksejevič Romanov, 1682-1725), osnivač moćne ruske države. Sproveo je dalekosežne reforme, zahvaljujući kojima je izveo Rusiju iz srednjovekovne zaostalosti. Uveo je modernu vojsku, sagradio flotu, pokrenuo prve novine, pomagao podizanje privrede otvarajući rudnike i manufakture. Vodio je dva rata s Turcima, povodom kojih su prvi put uspostavljene rusko-crnogorske političke veze, kao i pobednički rat protiv Švedske, kojim je Rusiji izvojevao izlaz na Baltičko more i položaj velike sile.
■ 1744. - Umro je engleski pesnik i satiričar Aleksander Poup. Komični ep 'Krađa uvojka' i satirična poema 'Duncijada' (O gluposti) smatraju se njegovim najznačajnijim delima.
■ 1778. - Umro je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u XVIII veku. Dela su mu: 'Kandid', 'Esej o običajima i duhu nacije', 'Filozofska pisma', 'Traktat o metafizici' ...
■ 1784. - Mirovnim sporazumom u Parizu završava Englesko-holandski rat od 1780-1784. To je bio četvrti rat imeđu Engleza i Holanđana.
■ 1814. - Rođen je ruski revolucionar, anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja ruski Senat ga je 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru, odakle je uspeo da pobegne u Zapadnu Evropu, gde je nastavio revolucionarni rad. ...
■ 1423. - Rođen je Georg von Peuerbach, austrijski astronom i matematičar.
■ 1431. - U Ruanu spaljena na lomači francuska nacionalna heroina Jovanka Orleanka, pošto je po nalogu Engleza pred crkvenim sudom optužena da je jeretik i veštica. Rehabilitovana je na reviziji procesa 1456, a odlukom pape Benedikta XV 1920. proglašena je za sveticu.
■ 1434. - Koaliciona armija Svetog Rimskog carstva od 25.000 vojnika u bici kod Lipana porazila vojsku taborita, borbene ljevice husitskog pokreta, koja je imala 18.000 boraca. Porazom sledbenika češkog verskog reformatora i rektora Univerziteta u Pragu Jana Husa, spaljenog 1415. na lomači pod optužbom da je jeretik, koji se borio protiv nemačkog uticaja u Češkoj i zloupotreba i besramnog bogaćenja rimokatoličke crkve, propala je zanosna ideja srednjovekovne hrišćanske revolucije, ideja pravde i socijalne jednakosti.
■ 1445. - Margareta Anžujska krunisana za kraljicu Engleske.
■ 1498. - Kristofor Kolumbo isplovio sa šest brodova iz španske luke Sanlukar na treće putovanje u Novi svet, tokom kojeg je otkrio Trinidad i obale Južne Amerike.
■ 1536. - Engleski kralj Henri VIII venčao se s trećom ženom, Džejn Sejmor, 11 dana nakon što je pogubljena njegova druga žena Ana Bolen, majka potonje kraljice Elizabete I.
■ 1574. - Umro je Karlo IX, francuski kralj. Kada je došao na vlast 1560. godine, počeli su verski ratovi rimokatolika i hugenota. Na nagovor majke Katarine de Mediči, koja je delovala u dogovoru sa papom Grgurom Trinaestim, odobrio je 1572. pokolj hugenota u Vartolomejskoj noći.
■ 1593. - U tučnjavi u jednoj londonskoj krčmi ubijen je Kristofer Marlo, najznačajniji dramski pisac engleske renesanse pre Šekspira, autor drama 'Tamerlan Veliki', 'Dr Faustus' i 'Jevrejin sa Malte'.
■ 1640. - U Antverpenu je umro flamanski barokni slikar Peter Paul Rubens. Njegovo delo imalo je ogroman uticaj na evropsko slikarstvo ('Skidanje sa krsta', 'Poslednji sud', 'Parisov sud'). Kao uglednom građaninu poveravane su mu i diplomatske misije u Parizu, Londonu i Madridu.
■ 1672. - Rođen je ruski car Petar Veliki (Pjotr Aleksejevič Romanov, 1682-1725), osnivač moćne ruske države. Sproveo je dalekosežne reforme, zahvaljujući kojima je izveo Rusiju iz srednjovekovne zaostalosti. Uveo je modernu vojsku, sagradio flotu, pokrenuo prve novine, pomagao podizanje privrede otvarajući rudnike i manufakture. Vodio je dva rata s Turcima, povodom kojih su prvi put uspostavljene rusko-crnogorske političke veze, kao i pobednički rat protiv Švedske, kojim je Rusiji izvojevao izlaz na Baltičko more i položaj velike sile.
■ 1744. - Umro je engleski pesnik i satiričar Aleksander Poup. Komični ep 'Krađa uvojka' i satirična poema 'Duncijada' (O gluposti) smatraju se njegovim najznačajnijim delima.
■ 1778. - Umro je francuski filozof, pisac i istoričar Fransoa Volter, jedan od najznačajnijih mislilaca evropskog prosvetiteljstva u XVIII veku. Dela su mu: 'Kandid', 'Esej o običajima i duhu nacije', 'Filozofska pisma', 'Traktat o metafizici' ...
■ 1784. - Mirovnim sporazumom u Parizu završava Englesko-holandski rat od 1780-1784. To je bio četvrti rat imeđu Engleza i Holanđana.
■ 1814. - Rođen je ruski revolucionar, anarhist Mihail Aleksandrovič Bakunjin. Zbog širenja liberalnih ideja ruski Senat ga je 1844. lišio plemićke titule i osudio na robiju u Sibiru, odakle je uspeo da pobegne u Zapadnu Evropu, gde je nastavio revolucionarni rad. ...