■ 1431. - Počelo suđenje Ivani Orleanskoj, optuženoj kao lažni prorok, veštica i heretik.
■ 1437. - U manastiru u Pertu u Škotskoj ubijen je škotski kralj Džejms I. Zaveru su pripremili pripadnici visokog plemstva da bi sprečili kralja da učvrsti svoju vlast i smanji njihov uticaj na vođenje državnih poslova.
■ 1513. - Umro je papa Julije II, zaštitnik umetnosti i umetnika. Tokom njegovog pontifikata (od 1503) Papska država je postala centar umetnosti i kulture. Po papinoj narudžbi Mikelanđelo je oslikao Sikstinsku kapelu, Rafaelo Santi njegove privatne odaje, a Bramante je obnovio crkvu Svetog Petra u Vatikanu.
■ 1598. - Boris Godunov krunisan za ruskog cara.
■ 1613. - Zemski sabor je jednoglasno izabrao Mihaila I, sina moskovskog patrijarha Filareta za cara, čime je na vlast došla dinastija Romanov.
■ 1677. - Umro je holandski filozof Baruh de Spinoza, jedan od najznačajnijih i najdoslednijih predstavnika racionalističke i monističke filozofije. Njegova misao, izneta u kapitalnom delu 'Etika', izvršila je veoma značajan uticaj na evropsku filozofiju. Kritički odnos prema Bibliji i Talmudu izazvali su gnev u teološkim krugovima, a jevrejska zajednica ga je 1656. anatemisala i isključila iz svojih redova.
■ 1728. - Rođen je Petar III, ruski car.
■ 1794. - Rođen je meksički general i državnik Antonio Lopes de Santa Ana, predsednik Meksika nekoliko puta između 1833. i 1855, kada je oboren u narodnom ustanku pod vođstvom liberala. Upamćen je i po osvajanju tvrđave Alamo u Teksasu 1836, kada je oko 4.000 vojnika pod njegovom komandom masakriralo oko 200 branilaca tvrđave, među kojima i legendarnog Dejvi Kroketa.
■ 1795. - Francuska Ustavom ustanovljava slobodu veroispovesti.
■ 1804. - U Velsu je Ričard Trevetik provozao prvu lokomotivu.
■ 1828. - U američkoj državi Džordžiji izašao je prvi broj prvog indijanskog časopisa na svetu - 'Cheerokee Phoenix'.
■ 1836. - Rođen je francuski kompozitor Leo Delib, romantičarski stvaralac koji je među prvima komponovao simfonijski balet i razvijao ga do pantomime. Komponovao je i opere i operete, lake, dopadljive i elegantne melodike. Ispoljavao je melodijsku fantaziju i smisao za instrumentalne efekte. Dela su mu: baleti 'Kopelija', 'Silvija', opera 'Lakme'.
■ 1848. - U Londonu objavljen Manifest komunističke partije, koji su napisali Karl Marx i Friedrich Engels.
■ 1851. - Umrla je engleska spisateljica Meri Volstounkraft Šeli, supruga pesnika Persija Biša Šelija, najviše poznata po romanu 'Frankeštajn ili moderni Prometej', napisanom u duhu 'gotskih' priča strave i užasa. Ostala dela su joj: romani 'Poslednji čovek', 'Lodor'. ...
■ 1437. - U manastiru u Pertu u Škotskoj ubijen je škotski kralj Džejms I. Zaveru su pripremili pripadnici visokog plemstva da bi sprečili kralja da učvrsti svoju vlast i smanji njihov uticaj na vođenje državnih poslova.
■ 1513. - Umro je papa Julije II, zaštitnik umetnosti i umetnika. Tokom njegovog pontifikata (od 1503) Papska država je postala centar umetnosti i kulture. Po papinoj narudžbi Mikelanđelo je oslikao Sikstinsku kapelu, Rafaelo Santi njegove privatne odaje, a Bramante je obnovio crkvu Svetog Petra u Vatikanu.
■ 1598. - Boris Godunov krunisan za ruskog cara.
■ 1613. - Zemski sabor je jednoglasno izabrao Mihaila I, sina moskovskog patrijarha Filareta za cara, čime je na vlast došla dinastija Romanov.
■ 1677. - Umro je holandski filozof Baruh de Spinoza, jedan od najznačajnijih i najdoslednijih predstavnika racionalističke i monističke filozofije. Njegova misao, izneta u kapitalnom delu 'Etika', izvršila je veoma značajan uticaj na evropsku filozofiju. Kritički odnos prema Bibliji i Talmudu izazvali su gnev u teološkim krugovima, a jevrejska zajednica ga je 1656. anatemisala i isključila iz svojih redova.
■ 1728. - Rođen je Petar III, ruski car.
■ 1794. - Rođen je meksički general i državnik Antonio Lopes de Santa Ana, predsednik Meksika nekoliko puta između 1833. i 1855, kada je oboren u narodnom ustanku pod vođstvom liberala. Upamćen je i po osvajanju tvrđave Alamo u Teksasu 1836, kada je oko 4.000 vojnika pod njegovom komandom masakriralo oko 200 branilaca tvrđave, među kojima i legendarnog Dejvi Kroketa.
■ 1795. - Francuska Ustavom ustanovljava slobodu veroispovesti.
■ 1804. - U Velsu je Ričard Trevetik provozao prvu lokomotivu.
■ 1828. - U američkoj državi Džordžiji izašao je prvi broj prvog indijanskog časopisa na svetu - 'Cheerokee Phoenix'.
■ 1836. - Rođen je francuski kompozitor Leo Delib, romantičarski stvaralac koji je među prvima komponovao simfonijski balet i razvijao ga do pantomime. Komponovao je i opere i operete, lake, dopadljive i elegantne melodike. Ispoljavao je melodijsku fantaziju i smisao za instrumentalne efekte. Dela su mu: baleti 'Kopelija', 'Silvija', opera 'Lakme'.
■ 1848. - U Londonu objavljen Manifest komunističke partije, koji su napisali Karl Marx i Friedrich Engels.
■ 1851. - Umrla je engleska spisateljica Meri Volstounkraft Šeli, supruga pesnika Persija Biša Šelija, najviše poznata po romanu 'Frankeštajn ili moderni Prometej', napisanom u duhu 'gotskih' priča strave i užasa. Ostala dela su joj: romani 'Poslednji čovek', 'Lodor'. ...