■ - Danas se slavi praznik Mala Gospojina ili Rođen jeje Presvete Bogorodice. Presveta Bogorodica rođena je u Nazaretu, od roditelja Joakima i Ane, koji su već bili stari ljudi kada su je dobili. Kako nisu imali potomstva, što se u ono vreme smatralo Božijom kaznom, danonoćno su se molili Bogu da ih obdari detetom. Ani se javio anđeo Božji i rekao da je njen vapaj došao do nebesa i da će ubrzo postati majka. Kada je Ana rodila kćer, dali su joj ime Marija, što znači visoka ili gospodareća. Ne zna se od kada se tačno praznuje dan Marijinog rođenja, ali dan njene smrti (28. avgust) - Velika Gospojina ili Uspenije Presvete Bogorodice - ustanovljen je po želji cara Mavrikija 528. godine. Vreme između Velike i Male Gospojine zove se Međudnevice. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, hajdučku travu, konjski bosiljak, cvet od lipe, dren i druge. Ovim travama leče se razne bolesti. Takođe, u tom periodu ostavljaju se i međudnevička jaja, kao najbolja za upotrebu i rasad.
■ 19. pre nove ere - Umro je Publije Vergilije Maron (Publius Vergilius Maro), proslavljeni pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa 'Eneida'. Smatra se najvećim pesnikom antike i uzorom latinskog i zapadnoevropskog stvaralaštva. Dante ga je uzeo za vodiča kroz podzemlje ('Pakao') u Božanstvenoj komediji ('Georgike', 'Bukolike', 'Ekloge).
■ 454. - Rimski car Valentinian III ubio je svog zapovednika Aetiusa.
■ 1327. - Engleski kralj Edvard II ubijen je u zamku Berkli. Smatra se da su zločin izvršili kraljica Izabela i njen ljubavnik Rodžer de Mortimer, koji je potom vladao u ime prestolonaslednika Edvarda III.
■ 1452. - Rođen je italijanski verski i politički reformator Đirolamo Savonarola, dominikanski kaluđer koji je zbog sukoba sa papom Aleksandrom VI spaljen kao jeretik 1498. Njegov lik inspirisao je mnoga književna dela i kontroverzne rasprave - smatran je mračnim fanatikom, pretečom reformacije, mučenikom i svecem.
■ 1558. - Umro je Karlo V, nemačko-rimski car i španski kralj.
■ 1784. - Izašle su prve dnevne novine u SAD-u (Pens Packet and General Advertiser).
■ 1792. - U Francuskoj revoluciji na prvoj javnoj sednici Konventa - revolucionarnog parlamenta, ukinuta je monarhija u Francuskoj.
■ 1832. - Umro je škotski pisac Valter Skot, autor istorijskih romana 'Rob Roj', 'Ajvanho', 'Veverli'... Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Izdao je u engleskom prevodu i našu narodnu pesmu 'Hasanaginica'. Izvršio je značajan uticaj na evropski roman.
■ 1840. - Rođen je Murat V, sultan Osmanskog carstva.
■ 1842. - Umro je Sava Tekelija, prvi Srbin doktor prava, osnivač 'Tekelijanuma', predsednik Matice srpske, dobrotvor, plemić, trgovac, pravnik, filantrop i ktitor.
■ 1842. - Rođen je Abdulhamid II, sultan Osmanskog carstva.
■ 1846. - Rođen je srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Po povratku sa studija u Švajcarskoj, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja Černiševskog, Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi socijalistički list na Balkanu 'Radenik'. Ubrzo je proteran iz Srbije i godinu dana je živeo u Novom Sadu. Po povratku je 1873. i 1874. pokrenuo listove 'Javnost' i 'Glas javnosti', a 1875. i list 'Oslobođenje'. Zbog navodne štamparske krivice, odležao je devet meseci u požarevačkom zatvoru, odakle je izašao teško bolestan. Izučavao je samoupravu i nacionalno pitanje jugoslovenskih naroda, zalažući se za federativno rešenje. Člancima 'Realni pravac u nauci i životu', 'Pevanje i mišljenje' i 'Realnost' snažno je uticao na srpsku književnost krajem 19. veka. Političke ideje razradio je u delu 'Srbija na istoku', svom najznačajnijem i najoriginalnijem spisu.
...
■ 19. pre nove ere - Umro je Publije Vergilije Maron (Publius Vergilius Maro), proslavljeni pesnik carskog Rima, autor nacionalnog junačkog epa 'Eneida'. Smatra se najvećim pesnikom antike i uzorom latinskog i zapadnoevropskog stvaralaštva. Dante ga je uzeo za vodiča kroz podzemlje ('Pakao') u Božanstvenoj komediji ('Georgike', 'Bukolike', 'Ekloge).
■ 454. - Rimski car Valentinian III ubio je svog zapovednika Aetiusa.
■ 1327. - Engleski kralj Edvard II ubijen je u zamku Berkli. Smatra se da su zločin izvršili kraljica Izabela i njen ljubavnik Rodžer de Mortimer, koji je potom vladao u ime prestolonaslednika Edvarda III.
■ 1452. - Rođen je italijanski verski i politički reformator Đirolamo Savonarola, dominikanski kaluđer koji je zbog sukoba sa papom Aleksandrom VI spaljen kao jeretik 1498. Njegov lik inspirisao je mnoga književna dela i kontroverzne rasprave - smatran je mračnim fanatikom, pretečom reformacije, mučenikom i svecem.
■ 1558. - Umro je Karlo V, nemačko-rimski car i španski kralj.
■ 1784. - Izašle su prve dnevne novine u SAD-u (Pens Packet and General Advertiser).
■ 1792. - U Francuskoj revoluciji na prvoj javnoj sednici Konventa - revolucionarnog parlamenta, ukinuta je monarhija u Francuskoj.
■ 1832. - Umro je škotski pisac Valter Skot, autor istorijskih romana 'Rob Roj', 'Ajvanho', 'Veverli'... Skupljao je i narodne pesme i pisao epove iz istorije Škotske. Izdao je u engleskom prevodu i našu narodnu pesmu 'Hasanaginica'. Izvršio je značajan uticaj na evropski roman.
■ 1840. - Rođen je Murat V, sultan Osmanskog carstva.
■ 1842. - Umro je Sava Tekelija, prvi Srbin doktor prava, osnivač 'Tekelijanuma', predsednik Matice srpske, dobrotvor, plemić, trgovac, pravnik, filantrop i ktitor.
■ 1842. - Rođen je Abdulhamid II, sultan Osmanskog carstva.
■ 1846. - Rođen je srpski političar i pisac Svetozar Marković, osnivač socijalističkog pokreta u Srbiji i prvi teoretičar realizma u srpskoj literaturi. Po povratku sa studija u Švajcarskoj, gde je upoznao Karla Marksa, Nikolaja Černiševskog, Dmitrija Pisareva, pokrenuo je 1871. prvi socijalistički list na Balkanu 'Radenik'. Ubrzo je proteran iz Srbije i godinu dana je živeo u Novom Sadu. Po povratku je 1873. i 1874. pokrenuo listove 'Javnost' i 'Glas javnosti', a 1875. i list 'Oslobođenje'. Zbog navodne štamparske krivice, odležao je devet meseci u požarevačkom zatvoru, odakle je izašao teško bolestan. Izučavao je samoupravu i nacionalno pitanje jugoslovenskih naroda, zalažući se za federativno rešenje. Člancima 'Realni pravac u nauci i životu', 'Pevanje i mišljenje' i 'Realnost' snažno je uticao na srpsku književnost krajem 19. veka. Političke ideje razradio je u delu 'Srbija na istoku', svom najznačajnijem i najoriginalnijem spisu.