■ 1519. - Umro je Leonardo da Vinči. Bio je poznati italijanski vajar, naučnik i slikar, koga istoričari umetnosti svrstavaju u najveće genije svih vremena. Njegova 'Mona Liza' i 'Poslednja večera' spadaju među najčuvenije slike na svetu. 'Traktat o slikarstvu', značajan je doprinos nauci o umetnosti.
■ 1536. - Kralj Henri VIII optužio je svoju šestu suprugu Anu Bolen, majku kraljice Elizabete, za preljubu i incest, zbog čega je kasnije osuđena na smrt.
■ 1567. - Umro je srpski pisac Marin Držić, tipičan predstavnik renesanse. Njegova dela plene bogatstvom duha, veselim scenama i komičnim situacijama. Literarni rad započeo je pisanjeme pesama, a krunisao ga pastoralnim igrama i komedijama. Najčuvenijim delom, 'Dundo Maroje', koje govori o ocu tvrdici i sinu rasipniku, zasmejavao je vlastelu u rodnom Dubrovniku, izvrgavajući je, u isti mah, i poruzi. Komedije 'Pomet', 'Pijerin' i 'Đuho Krpeta' izgubljene su ili sačuvane u fragmentima. Ostala dela su mu: 'Skup', 'Mande', 'Arkulin', 'Plakir', 'Novela od stranca', 'Tirena', 'Venera i Adon' ...
■ 1660. - Rođen je Pjetro Alesandro Gaspare Skarlati, italijanski kompozitor opera i crkvenih kompozicija.
■ 1668. - Sklopljen je Aachenski mir posle tzv. Devolucijskog rata.
■ 1729. - Rođena je je Katarina Velika, ruska carica (1762-1796). Pod uticajem francuskih filozofa i ideja prosvećenosti, izvršila je značajne reforme (otvarala je škole, pomagala nauku, književnost i umetnost, reformisala sudstvo i adminitraciju), kojima je ujedno učvrstila i centralizam i apsolutizam u Rusiji. Preduzela je i mnoga osvajanja: povela je dva uspešna rata protiv Turske, učestvovala u svim trima deobama Poljske i predvodila osvajanja u srednjoj Aziji (Kazahstan), zahvaljujući čemu je Rusija dobila nove teritorije.
■ 1833. - Car Nikola zabranjuje javnu prodaju kmetova.
■ 1843. - Prvi put je održan govor u Saboru na hrvatskom jeziku. Održao ga je Ivan Kukuljević Sakcinski.
■ 1852. - Rođen je srpski novinar, pisac i političar, Pera Todorović, jedan od osnivača Narodne radikalne stranke i jedan od najistaknutijih novinara svoga doba. Bio je blizak prvaku srpskih socijalista Svetozaru Markoviću i uređivao je niz listova i časopisa, uključujući socijalistički list 'Rad'. Pokrenuo je listove 'Samouprava' i 'Radikal', a od 1889. do 1903. izdavao je 'Male novine', prvi informativno-senzacionalistički list u Srbiji. Hapšen je zbog pojavljivanja sa crvenim barjakom u Kragujevcu. Bio je dobrovoljac u srpsko-turskom ratu 1876. i 1877, a nakon završetka rata je 1878. emigrirao u Ugarsku; u Novom Sadu je 1878. i 1879. s Lazarom Pačuom izdavao socijalistički list 'Straža'. Potom je otišao u Francusku, a po povratku u Srbiju, osuđen je na smrt zbog Timočke bune, koju su 1883. protiv režima kralja Milana Obrenovića u zaječarskom kraju podigli radikali, ali je zatim pomilovan. Potom se izmirio s kraljem Milanom, zalažući se za sporazum radikala i narodnjaka, zbog čega su ga radikali isključili iz stranke.
■ 1857. - Umro je francuski pisac Luj Šarl Alfred de Mise, koga je nesrećna ljubav sa spisateljicom Žorž Sand inspirisala za najlepše i najuzbudljivije lirske pesme: 'Noći' i 'Pismo Lamartinu' i 'Ispovest jednog deteta ovog veka', u kojem je opisao i analizirao svoj bol. Ostala dela su mu: stihovane 'Priče iz Španije i Italije', pesme 'Namuna', 'Rola', drama 'Lorencačo', komedije 'S ljubavlju se ne igra', 'Ne treba se ni u šta zakleti', 'Marijanine ćudi'.
■ 1860. - U Budimpešti je rođen Teodor Hercl vođa i osnivač cionističkog pokreta, autor dela 'Jevrejska država' (1896).
■ 1864. - Umro je nemački kompozitor jevrejskog porekla Đakomo Majerber, koji je odigrao vidnu ulogu u stvaranju francuske velike opere. Dela su mu: opere 'Hugenoti', 'Afrikanka', 'Robert Đavo', 'Prorok'.
■ 1881. - Rođen je ruski državnik Aleksandar Fjodorovič Kerenski, član a potom predsednik Privremene vlade posle Februarske revolucije 1917. u Rusiji. Zbačen je s vlasti u Oktobarskoj revoluciji 1917, kojom je uspostavljena boljševička vlast. Emigrirao je 1918. i od 1940. je živio u SAD, gde je umro 1970. ...
■ 1536. - Kralj Henri VIII optužio je svoju šestu suprugu Anu Bolen, majku kraljice Elizabete, za preljubu i incest, zbog čega je kasnije osuđena na smrt.
■ 1567. - Umro je srpski pisac Marin Držić, tipičan predstavnik renesanse. Njegova dela plene bogatstvom duha, veselim scenama i komičnim situacijama. Literarni rad započeo je pisanjeme pesama, a krunisao ga pastoralnim igrama i komedijama. Najčuvenijim delom, 'Dundo Maroje', koje govori o ocu tvrdici i sinu rasipniku, zasmejavao je vlastelu u rodnom Dubrovniku, izvrgavajući je, u isti mah, i poruzi. Komedije 'Pomet', 'Pijerin' i 'Đuho Krpeta' izgubljene su ili sačuvane u fragmentima. Ostala dela su mu: 'Skup', 'Mande', 'Arkulin', 'Plakir', 'Novela od stranca', 'Tirena', 'Venera i Adon' ...
■ 1660. - Rođen je Pjetro Alesandro Gaspare Skarlati, italijanski kompozitor opera i crkvenih kompozicija.
■ 1668. - Sklopljen je Aachenski mir posle tzv. Devolucijskog rata.
■ 1729. - Rođena je je Katarina Velika, ruska carica (1762-1796). Pod uticajem francuskih filozofa i ideja prosvećenosti, izvršila je značajne reforme (otvarala je škole, pomagala nauku, književnost i umetnost, reformisala sudstvo i adminitraciju), kojima je ujedno učvrstila i centralizam i apsolutizam u Rusiji. Preduzela je i mnoga osvajanja: povela je dva uspešna rata protiv Turske, učestvovala u svim trima deobama Poljske i predvodila osvajanja u srednjoj Aziji (Kazahstan), zahvaljujući čemu je Rusija dobila nove teritorije.
■ 1833. - Car Nikola zabranjuje javnu prodaju kmetova.
■ 1843. - Prvi put je održan govor u Saboru na hrvatskom jeziku. Održao ga je Ivan Kukuljević Sakcinski.
■ 1852. - Rođen je srpski novinar, pisac i političar, Pera Todorović, jedan od osnivača Narodne radikalne stranke i jedan od najistaknutijih novinara svoga doba. Bio je blizak prvaku srpskih socijalista Svetozaru Markoviću i uređivao je niz listova i časopisa, uključujući socijalistički list 'Rad'. Pokrenuo je listove 'Samouprava' i 'Radikal', a od 1889. do 1903. izdavao je 'Male novine', prvi informativno-senzacionalistički list u Srbiji. Hapšen je zbog pojavljivanja sa crvenim barjakom u Kragujevcu. Bio je dobrovoljac u srpsko-turskom ratu 1876. i 1877, a nakon završetka rata je 1878. emigrirao u Ugarsku; u Novom Sadu je 1878. i 1879. s Lazarom Pačuom izdavao socijalistički list 'Straža'. Potom je otišao u Francusku, a po povratku u Srbiju, osuđen je na smrt zbog Timočke bune, koju su 1883. protiv režima kralja Milana Obrenovića u zaječarskom kraju podigli radikali, ali je zatim pomilovan. Potom se izmirio s kraljem Milanom, zalažući se za sporazum radikala i narodnjaka, zbog čega su ga radikali isključili iz stranke.
■ 1857. - Umro je francuski pisac Luj Šarl Alfred de Mise, koga je nesrećna ljubav sa spisateljicom Žorž Sand inspirisala za najlepše i najuzbudljivije lirske pesme: 'Noći' i 'Pismo Lamartinu' i 'Ispovest jednog deteta ovog veka', u kojem je opisao i analizirao svoj bol. Ostala dela su mu: stihovane 'Priče iz Španije i Italije', pesme 'Namuna', 'Rola', drama 'Lorencačo', komedije 'S ljubavlju se ne igra', 'Ne treba se ni u šta zakleti', 'Marijanine ćudi'.
■ 1860. - U Budimpešti je rođen Teodor Hercl vođa i osnivač cionističkog pokreta, autor dela 'Jevrejska država' (1896).
■ 1864. - Umro je nemački kompozitor jevrejskog porekla Đakomo Majerber, koji je odigrao vidnu ulogu u stvaranju francuske velike opere. Dela su mu: opere 'Hugenoti', 'Afrikanka', 'Robert Đavo', 'Prorok'.
■ 1881. - Rođen je ruski državnik Aleksandar Fjodorovič Kerenski, član a potom predsednik Privremene vlade posle Februarske revolucije 1917. u Rusiji. Zbačen je s vlasti u Oktobarskoj revoluciji 1917, kojom je uspostavljena boljševička vlast. Emigrirao je 1918. i od 1940. je živio u SAD, gde je umro 1970. ...