■ - Danas je praznik Vozdviženije časnog i životvornog krsta Hristovog ili Krstovdan. Praznik je ustanovljen još 326. godine, kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, otišla u Palestinu da se pomoli na svetim mestima. Tada joj se javila misao o tome da pronađe krst na kojem je Hrist bio razapet. Bio je to težak zadatak, jer su Jevreji krst, čim je Isus sa njega bio skinut, sakrili i strogo čuvali tajnu o tome gde je krst sakriven. Ipak, jedan Jeverejin reče carici gde je krst zakopan - na mestu gde je podignut hram boginje Venere. Posle dugog kopanja, naiđoše na tri krsta, Hristov i krstove ona dva razbojnika koji su zajedno sa Hristom bili razapeti. Pošto nije bilo načina da se otkrije koji je krst Hristov, jer sva tri krsta behu prilično istrulila, valjalo je pribeći veri. Upravo tuda su pronosili nekog mrtvaca na ukop, pa patrijarh Makarije zapovedi nosiocima da stanu, te redom krstovima dodirivaše mrtvaca, dok kod trećeg krsta mrtvac ne ožive i ustade, te oni poznaše da je to krst Isusov. Carica smerno klekne i poljubi sveto drvo, a pošto je mnoštvo naroda koji se beše okupio želelo da vidi časni krst, patrijarh Makarije izađe na jedno uzvišeno mesto i pokaza ga narodu. Tada je pronađen i vozdvižen (uzdignut) časni i životvoreći krst, te je od tog vremena, tj. od 326. godine, ustanovljen praznik Krstovdan. Na Krstovdan se časni krst kiti bosiljkom, pa se iznosi nasred crkve i ostavlja narodu da ga celiva. Krstovdan se provodi u strogom postu. U Bosni se veruje da duša umrlog na Krstovdan i Bogojavljenje odlazi u raj.
■ 1111. - Umrla je Vekenega, opatica samostana benediktinki svete Marije u Zadru.
■ 1271. - Rođen je Vaclav II Pšemisl, kralj Češke i Poljske.
■ 1389. - Rođen je Cosimo de Medici, firentinski bankar.
■ 1540. - Papa Pavle III odobrio je bulom 'Regimini militantis eccleciae' osnivanje jezuitskog katoličkog reda koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignasio de Lojola.
■ 1590. - Umro je Urban VII, papa.
■ 1599. - Rođen je Francesco Borromini, italijanski arhitekt i kipar.
■ 1601. - Rođen je francuski kralj Luj XIII, jedan od najmoćnijih evropskih monarha. Tokom vladavine (1610-1643) zaveo je apsolutizam uz pomoć kardinala Rišeljea, ugušio ustanak hugenota - protestanata i nastavio kolonijalno širenje Francuske. U vreme njegove vladavine, 1635. godine, osnovana je Francuska akademija.
■ 1601. - Rođen je Žak Beninj Bosije, francuski klasicistički književnik i katolički sveštenik.
■ 1696. - Rođen je Alfons Liguori, italijanski svetac.
■ 1783. - Rođen je španski general i meksički car Agustin Iturbide, koji je 1820. prešao na stranu meksičkih ustanika, a Kongres Meksika ga je 1822. proglasio carem Agustinom Prvim. Nekoliko meseci posle krunisanja prinuđen je da abdicira i ode u izbeglištvo, a kad se vratio i pokušao da vrati vlast, 1824. uhapšen je i streljan.
■ 1825. - Prvom u svetu javnom železničkom prugom, Darlington-Stokton, u severoistočnoj Engleskoj, krenuo je voz s prvom parnom lokomotivom, kojom je upravljao njen konstruktor Džordž Stivenson.
...
■ 1111. - Umrla je Vekenega, opatica samostana benediktinki svete Marije u Zadru.
■ 1271. - Rođen je Vaclav II Pšemisl, kralj Češke i Poljske.
■ 1389. - Rođen je Cosimo de Medici, firentinski bankar.
■ 1540. - Papa Pavle III odobrio je bulom 'Regimini militantis eccleciae' osnivanje jezuitskog katoličkog reda koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignasio de Lojola.
■ 1590. - Umro je Urban VII, papa.
■ 1599. - Rođen je Francesco Borromini, italijanski arhitekt i kipar.
■ 1601. - Rođen je francuski kralj Luj XIII, jedan od najmoćnijih evropskih monarha. Tokom vladavine (1610-1643) zaveo je apsolutizam uz pomoć kardinala Rišeljea, ugušio ustanak hugenota - protestanata i nastavio kolonijalno širenje Francuske. U vreme njegove vladavine, 1635. godine, osnovana je Francuska akademija.
■ 1601. - Rođen je Žak Beninj Bosije, francuski klasicistički književnik i katolički sveštenik.
■ 1696. - Rođen je Alfons Liguori, italijanski svetac.
■ 1783. - Rođen je španski general i meksički car Agustin Iturbide, koji je 1820. prešao na stranu meksičkih ustanika, a Kongres Meksika ga je 1822. proglasio carem Agustinom Prvim. Nekoliko meseci posle krunisanja prinuđen je da abdicira i ode u izbeglištvo, a kad se vratio i pokušao da vrati vlast, 1824. uhapšen je i streljan.
■ 1825. - Prvom u svetu javnom železničkom prugom, Darlington-Stokton, u severoistočnoj Engleskoj, krenuo je voz s prvom parnom lokomotivom, kojom je upravljao njen konstruktor Džordž Stivenson.