■ 1547. - Rođen je slavni španski književnik Migel de Servantes. Bio je najpre pomorac i sekretar rimskog kardinala Akvivija, a potom i vojnik. Njegov književni rad veoma je bogat i raznovrstan. Prva dela, roman 'Galatea' i nekoliko pesama i pozorišnih komada, doživela su osrednji uspeh, da bi kasnije objavio svoje najbolje delo, 'Don Kihot'.
■ 1621. - Završena je bitka kod Hotina povlačenjem turske vojske.
■ 1701. - U Nju Hejvnu, u američkoj državi Konektikat, osnovan je Univerzitet Jejl, danas jedan od najčuvenijih univerziteta u SAD.
■ 1789. - U austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo je Beograd.
■ 1797. - Rođen je Philippe Suchard, švajcarski poslastičar i tvorac čokolade.
■ 1799. - Napoleon Bonaparta je vojnim udarom srušio vladu Direktorijuma i kao prvi konzul preuzeo vlast u Francuskoj (18. brimer). Napoleon je potom kao car od 1804. zavladao Francuskom i velikim delom Evrope donoseći, pored ratnih nevolja, kapitalne društvene promene. Napoleonovska administracija ukinula je zastarele feudalne režime, zavela modernu upravu i postavila osnove modernog industrijskog razvoja.
■ 1806. - Nakon šest godina gradnje, u Brigu u Švicarskoj pušten je u promet alpski prelaz, Simplon-cesta, prvi od onih čiju je gradnju potaknuo Napoleon, a 65 km duga cesta trabala je olakšati prelaz preko Alpa.
■ 1806. - Pruska je prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu i objavila rat Francuskoj, u kojem je poražena uz teške teritorijalne gubitke. Mirom u Tilzitu 1807. izgubila je celo područje između Rajne i Labe i veći deo zemalja stečenih deobom Poljske.
■ 1818 - Rođen je Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim, nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana 'Očevi i deca', 'Lovčevi zapisi', 'Uoči novih dana', 'Prolećne vode'. Poznata je i njegova drama 'Mesec dana na selu'.
■ 1831. - U atentatu je ubijen predsednik Grčke, Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa borbe za oslobođenje od turske vlasti. Kao predsednik od 1827. vladao je apsolutistički oslanjajući se na vojsku, što je izazvalo revolt liberalnih političara.
■ 1835. - Rođen je srpski kompozitor slovenačkog porekla Davorin Jenko, autor srpske himne 'Bože pravde', jedan od utemeljivača srpske muzičke kulture, član Srpske kraljevske akademije, horovođa i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Komponovao je muziku za oko 90 'komada s pevanjem'. Dela su: opereta 'Vračara', uvertire 'Kosovo', 'Srpkinja', 'Aleksandar', 'Đido', 'Milan', fantazija 'Prvo doba Srbije', muzika za komade 'Blago cara Radovana', 'Dobrila i Milenko', 'Dušan Silni' ...
■ 1835. - Rođen je francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kamij Sen-Sans, jedan od osnivača Nacionalnog muzičkog društva. Njegov bogati opus obuhvata sve vrste mužičkih dela od kojih je najpoznatija opera 'Samson i Dalila'.
■ 1841. - Umro je srpski pisac Milovan Vidaković, prvi pisac romana u novoj srpskoj književnosti, čija su dela bez veće književne vrednosti, ali su imala široku čitalačku publiku, jer su budila nacionalno osećanje i ljubav prema narodnoj prošlosti. Školovao se u Irigu, Segedinu, Novom Sadu i Temišvaru i radio kao profesor u Novom Sadu. Dela su mu: romani 'Velimir i Bosiljka', 'Usamljeni junoša', 'Kasija carica', 'Ljubomir u Jelisijumu', 'Siloan i Milena' ... ...
■ 1621. - Završena je bitka kod Hotina povlačenjem turske vojske.
■ 1701. - U Nju Hejvnu, u američkoj državi Konektikat, osnovan je Univerzitet Jejl, danas jedan od najčuvenijih univerziteta u SAD.
■ 1789. - U austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo je Beograd.
■ 1797. - Rođen je Philippe Suchard, švajcarski poslastičar i tvorac čokolade.
■ 1799. - Napoleon Bonaparta je vojnim udarom srušio vladu Direktorijuma i kao prvi konzul preuzeo vlast u Francuskoj (18. brimer). Napoleon je potom kao car od 1804. zavladao Francuskom i velikim delom Evrope donoseći, pored ratnih nevolja, kapitalne društvene promene. Napoleonovska administracija ukinula je zastarele feudalne režime, zavela modernu upravu i postavila osnove modernog industrijskog razvoja.
■ 1806. - Nakon šest godina gradnje, u Brigu u Švicarskoj pušten je u promet alpski prelaz, Simplon-cesta, prvi od onih čiju je gradnju potaknuo Napoleon, a 65 km duga cesta trabala je olakšati prelaz preko Alpa.
■ 1806. - Pruska je prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu i objavila rat Francuskoj, u kojem je poražena uz teške teritorijalne gubitke. Mirom u Tilzitu 1807. izgubila je celo područje između Rajne i Labe i veći deo zemalja stečenih deobom Poljske.
■ 1818 - Rođen je Ivan Sergejevič Turgenjev, jedan od prvih ruskih pisaca čija su dela prodrla na Zapad. Za života je uživao mnogo veći ugled u francuskim, nego u ruskim književnim krugovima. Autor je romana 'Očevi i deca', 'Lovčevi zapisi', 'Uoči novih dana', 'Prolećne vode'. Poznata je i njegova drama 'Mesec dana na selu'.
■ 1831. - U atentatu je ubijen predsednik Grčke, Joanis Kapodistrijas, jedan od vođa borbe za oslobođenje od turske vlasti. Kao predsednik od 1827. vladao je apsolutistički oslanjajući se na vojsku, što je izazvalo revolt liberalnih političara.
■ 1835. - Rođen je srpski kompozitor slovenačkog porekla Davorin Jenko, autor srpske himne 'Bože pravde', jedan od utemeljivača srpske muzičke kulture, član Srpske kraljevske akademije, horovođa i kapelnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Komponovao je muziku za oko 90 'komada s pevanjem'. Dela su: opereta 'Vračara', uvertire 'Kosovo', 'Srpkinja', 'Aleksandar', 'Đido', 'Milan', fantazija 'Prvo doba Srbije', muzika za komade 'Blago cara Radovana', 'Dobrila i Milenko', 'Dušan Silni' ...
■ 1835. - Rođen je francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kamij Sen-Sans, jedan od osnivača Nacionalnog muzičkog društva. Njegov bogati opus obuhvata sve vrste mužičkih dela od kojih je najpoznatija opera 'Samson i Dalila'.
■ 1841. - Umro je srpski pisac Milovan Vidaković, prvi pisac romana u novoj srpskoj književnosti, čija su dela bez veće književne vrednosti, ali su imala široku čitalačku publiku, jer su budila nacionalno osećanje i ljubav prema narodnoj prošlosti. Školovao se u Irigu, Segedinu, Novom Sadu i Temišvaru i radio kao profesor u Novom Sadu. Dela su mu: romani 'Velimir i Bosiljka', 'Usamljeni junoša', 'Kasija carica', 'Ljubomir u Jelisijumu', 'Siloan i Milena' ... ...