■ 65. pre nove ere - Rođen je rimski pisac Flak Kvint Horacije. Dela su mu: 'Epode', 'Satire', 'Ode', 'Pisma'.
■ 1542 - Rođena je je Meri Stjuart, škotska kraljica od 1560. Zbog prokatoličke politike bila je primorana da abdicira 1567. i da se skloni u Englesku gde je dospela u zatvor i posle 18 godina zatočeništva pogubljena (1587) pod optužbom da je pripremala zaveru protiv engleske kraljice Elizabete I.
■ 1626. - Rođena je je švedska kraljica Kristina Augusta. Kraljica u šestoj godini (1632), krunisana 12 godina kasnije, jedna od najobrazovanijih žena Evrope, bila je mecena nauke i književnosti i na dvoru je okupljala učene ljude, među kojima i francuskog filozofa Dekarta. Prisiljena da abdicira 1654. prešla je u katoličanstvo i živela po evropskim gradovima. Sahranjena je u crkvi Svetog Petra u Rimu.
■ 1638. - Umro je srpski pisac iz Dubrovnika Ivan Gundulić, čija je poezija prožeta strasnim pozivima slobodi i borbi Slovena protiv Turaka. U najznačajnijem delu, epu 'Osman', opevao je Hoćimsku bitku i Osmanovu smrt 1621, videći u tome predznak propasti Otomanskog carstva i oslobođenja Južnih Slovena. U mladosti je pisao melodrame, pastorale i lirske pesme, koje su najvećim delom izgubljene. Ostala dela: pastorala 'Dubravka', spev 'Suze sina razmetnoga', 'Arijadna'.
■ 1813. - Premijerno je izvedena Betovenova VII simfonija.
■ 1824. - Rođen je srpski pisac Jakov Ignjatović, začetnik realizma u srpskoj književnosti. Posle završenog prava, radio je u rodnoj Sent Andreji kao advokat, a u toku revolucije 1848. bio je poslanik Majske skupštine u Sremskim Karlovcima i član Glavnog odbora Vojvodine. Napisao je devet romana, 17 pripovedaka, knjigu memoara i veliki broj publicističkih i političkih članaka. U romanima je opisivao život vojvođanskih Srba i uspeo da obuhvati panoramu epohe, sjajno zapažajući unutrašnje suprotnosti društva. Dela su mu: romani 'Trpen-spasen', 'Milan Narandžić', 'Čudan svet', 'Vasa Rešpekt', 'Večiti mladoženja', 'Stari i novi majstori', 'Patnica'.
■ 1832. - Rođen je norveški pisac Bjernstjerne Martinius Bjernson, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1903, vodeća ličnost norveškog i nordijskog kulturnog života u XIX veku. Književnu slavu stekao je pripovetkama 'Sineve Sulbaken', 'Arne', 'Srećan dečak', 'Otac', kojima je otvorio novu epohu norveške proze.
■ 1854. - Papa Pije IX proglasio dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice.
■ 1861. - Rođen je francuski filmski režiser Žorž Melijes, pionir svetskog filma. Domišljat i tehnički obrazovan, prenio je na na film pozorišnu podjelu na činove, scenografiju, kostimografiju, način glume i maskiranje. Pronašao je sistem korišćenja trikova, što mu je omogućilo da u ateljeu snima filmove fantastike. Snimio je oko 500 filmova, uključujući 'Put na Mesec', preteču svemirskih filmskih avantura. Umro je 1938. u krajnjoj bedi, u vreme komercijalnog procvata filma. Ostali filmovi: 'San astronoma', 'Put u nemoguće', 'Guliverova putovanja', 'Halucinacije barona Minhauzena', 'Osvajanje Severnog pola'. ...
■ 1542 - Rođena je je Meri Stjuart, škotska kraljica od 1560. Zbog prokatoličke politike bila je primorana da abdicira 1567. i da se skloni u Englesku gde je dospela u zatvor i posle 18 godina zatočeništva pogubljena (1587) pod optužbom da je pripremala zaveru protiv engleske kraljice Elizabete I.
■ 1626. - Rođena je je švedska kraljica Kristina Augusta. Kraljica u šestoj godini (1632), krunisana 12 godina kasnije, jedna od najobrazovanijih žena Evrope, bila je mecena nauke i književnosti i na dvoru je okupljala učene ljude, među kojima i francuskog filozofa Dekarta. Prisiljena da abdicira 1654. prešla je u katoličanstvo i živela po evropskim gradovima. Sahranjena je u crkvi Svetog Petra u Rimu.
■ 1638. - Umro je srpski pisac iz Dubrovnika Ivan Gundulić, čija je poezija prožeta strasnim pozivima slobodi i borbi Slovena protiv Turaka. U najznačajnijem delu, epu 'Osman', opevao je Hoćimsku bitku i Osmanovu smrt 1621, videći u tome predznak propasti Otomanskog carstva i oslobođenja Južnih Slovena. U mladosti je pisao melodrame, pastorale i lirske pesme, koje su najvećim delom izgubljene. Ostala dela: pastorala 'Dubravka', spev 'Suze sina razmetnoga', 'Arijadna'.
■ 1813. - Premijerno je izvedena Betovenova VII simfonija.
■ 1824. - Rođen je srpski pisac Jakov Ignjatović, začetnik realizma u srpskoj književnosti. Posle završenog prava, radio je u rodnoj Sent Andreji kao advokat, a u toku revolucije 1848. bio je poslanik Majske skupštine u Sremskim Karlovcima i član Glavnog odbora Vojvodine. Napisao je devet romana, 17 pripovedaka, knjigu memoara i veliki broj publicističkih i političkih članaka. U romanima je opisivao život vojvođanskih Srba i uspeo da obuhvati panoramu epohe, sjajno zapažajući unutrašnje suprotnosti društva. Dela su mu: romani 'Trpen-spasen', 'Milan Narandžić', 'Čudan svet', 'Vasa Rešpekt', 'Večiti mladoženja', 'Stari i novi majstori', 'Patnica'.
■ 1832. - Rođen je norveški pisac Bjernstjerne Martinius Bjernson, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1903, vodeća ličnost norveškog i nordijskog kulturnog života u XIX veku. Književnu slavu stekao je pripovetkama 'Sineve Sulbaken', 'Arne', 'Srećan dečak', 'Otac', kojima je otvorio novu epohu norveške proze.
■ 1854. - Papa Pije IX proglasio dogmu o bezgrešnom začeću Bogorodice.
■ 1861. - Rođen je francuski filmski režiser Žorž Melijes, pionir svetskog filma. Domišljat i tehnički obrazovan, prenio je na na film pozorišnu podjelu na činove, scenografiju, kostimografiju, način glume i maskiranje. Pronašao je sistem korišćenja trikova, što mu je omogućilo da u ateljeu snima filmove fantastike. Snimio je oko 500 filmova, uključujući 'Put na Mesec', preteču svemirskih filmskih avantura. Umro je 1938. u krajnjoj bedi, u vreme komercijalnog procvata filma. Ostali filmovi: 'San astronoma', 'Put u nemoguće', 'Guliverova putovanja', 'Halucinacije barona Minhauzena', 'Osvajanje Severnog pola'. ...