■ 12. - Rođen je Gaj Julije Cezar Germanik - Kaligula, poznati rimski car.
■ 1056. - Nakon iznenadne bolesti par dana ranije, vizantijska carica Teodora je umrla bez naslednika. Time je izumrla Makedonska dinastija.
■ 1290. - Kralj Edvard I objavio je proklamaciju o progonu Jevreja iz Engleske.
■ 1354. - Srpski državni sabor je u Serezu proglasio Dušanov zakonik u celosti, čiji je prvi deo donesen u srpskoj prestonici Skoplju 1349. Najznačajniji pravni dokument feudalne Srbije - 'Zakonik blagovjernago cara Stefana', kako je glasio zvaničan naziv - utvrdio je opšta načela državnog uređenja najmoćnije države na jugoistoku Evrope. Pored ustavnih, sadržao je i kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Rađen je na osnovu običajnog, crkvenog i vizantijskog prava i odlikuje se humanošću, jer je štitio prava i najnižih staleža. Proklamovao je načelo zakonitosti - zakon je jači i od suprotne volje vladara.
■ 1422. - Umro je engleski kralj Henri V, koji je tokom vladavine od 1413. do smrti nastavio Stogodišnji rat sa Francuskom. Pobedio je Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz. U Francuskoj je i umro od dizenterije, a na prestolu nasledio ga je devetomesečni sin Henri VI.
■ 1688. - Umro je engleski pisac i baptistički propovednik DŽon Banjan, koji je 12 godina proveo u zatvoru zbog toga što je držao propovedi bez dozvole verskih vlasti. U tamnici je napisao duhovnu autobiografiju i započeo 'Poklonikovo putovanje', svojevremeno najčitaniju knjigu u Engleskoj.
■ 1724. - Umro je Luj I, kralj Španjolske.
■ 1795. - Umro je Fransoa-Andre Filidor, francuski kompozitor i šahista.
■ 1808. - U Beogradu je otvorena Velika škola, prva visokoškolska ustanova u Srbiji. Među dvadesetak studenata bili su i Aleksa, sin vođe Prvog srpskog ustanka Đorđa Petrovića Karađorđa, i Vuk Stefanović Karadžić. Škola je prestala da radi 1813, posle propasti ustanka.
■ 1811. - Rođen je francuski pisac Teofil Gotje, preteča parnasovaca i protagonist doktrine 'Umetnost radi umetnosti' (l'art pour l'art). Zahtev za autonomijom umetnosti izneo je u predgovoru romana 'Gospođica de Mopen' (1836).
■ 1837. - Rođen je Jean Marie Edouard Stephan, francuski astronom.
...
■ 1056. - Nakon iznenadne bolesti par dana ranije, vizantijska carica Teodora je umrla bez naslednika. Time je izumrla Makedonska dinastija.
■ 1290. - Kralj Edvard I objavio je proklamaciju o progonu Jevreja iz Engleske.
■ 1354. - Srpski državni sabor je u Serezu proglasio Dušanov zakonik u celosti, čiji je prvi deo donesen u srpskoj prestonici Skoplju 1349. Najznačajniji pravni dokument feudalne Srbije - 'Zakonik blagovjernago cara Stefana', kako je glasio zvaničan naziv - utvrdio je opšta načela državnog uređenja najmoćnije države na jugoistoku Evrope. Pored ustavnih, sadržao je i kazneno-pravne i procesno-pravne odredbe i odredbe iz porodičnog i naslednog prava. Rađen je na osnovu običajnog, crkvenog i vizantijskog prava i odlikuje se humanošću, jer je štitio prava i najnižih staleža. Proklamovao je načelo zakonitosti - zakon je jači i od suprotne volje vladara.
■ 1422. - Umro je engleski kralj Henri V, koji je tokom vladavine od 1413. do smrti nastavio Stogodišnji rat sa Francuskom. Pobedio je Francuze 1415. kod Azenkura i osvojio Pariz. U Francuskoj je i umro od dizenterije, a na prestolu nasledio ga je devetomesečni sin Henri VI.
■ 1688. - Umro je engleski pisac i baptistički propovednik DŽon Banjan, koji je 12 godina proveo u zatvoru zbog toga što je držao propovedi bez dozvole verskih vlasti. U tamnici je napisao duhovnu autobiografiju i započeo 'Poklonikovo putovanje', svojevremeno najčitaniju knjigu u Engleskoj.
■ 1724. - Umro je Luj I, kralj Španjolske.
■ 1795. - Umro je Fransoa-Andre Filidor, francuski kompozitor i šahista.
■ 1808. - U Beogradu je otvorena Velika škola, prva visokoškolska ustanova u Srbiji. Među dvadesetak studenata bili su i Aleksa, sin vođe Prvog srpskog ustanka Đorđa Petrovića Karađorđa, i Vuk Stefanović Karadžić. Škola je prestala da radi 1813, posle propasti ustanka.
■ 1811. - Rođen je francuski pisac Teofil Gotje, preteča parnasovaca i protagonist doktrine 'Umetnost radi umetnosti' (l'art pour l'art). Zahtev za autonomijom umetnosti izneo je u predgovoru romana 'Gospođica de Mopen' (1836).
■ 1837. - Rođen je Jean Marie Edouard Stephan, francuski astronom.