Ponuda Tema

Desilo Se u Ovaj Dan - 12. Decembar

   Šta se sve događalo i koji važni događaji su se desili na ovaj dan, 12. decembra! Šta se sve nekada dešavalo dvanaestog decembra, šta je posebno ovog datuma, koje su poznate ličnosti rođene a koje umrle ovog datuma?
627. - Odigrala se bitka kod Ninive u kojoj je bizantski car Heraklije pobedio Perzijance, i sa kojom je odlučen ishod najvećeg i poslednjeg od svih bizantsko-perzijskih ratova.

1438. - Franjevac Bartolomej de Jano iz Carigrada izvještava o raseljavanju Albanije, Bosne, Bugarske, Dalmacije, Raške i Vlaške.

1485. - Rođena je Katarina Aragonska, prva supruga Henrika VIII.

1574. - Murat Treći postao turski sultan posle smrti Selima Drugog.

1586. - Umro je Ištvan Batori, knez Transilvanije od 1571. i poljski kralj od 1575, koji je tokom vladavine uspeo da konsoliduje prilike u zemlji i da osigura poljsku prevlast na Baltiku. Osnovao je univerzitet u Viljnusu 1579.

 1800. - Vašington je postao prestonica SAD-a.

1804. - Španija objavila rat Britaniji.

1806. - U Prvom srpskom ustanku oslobođena je Beogradska varoš i Turci su potisnuti u Kalemegdansku tvrđavu, za šta je izuzetno zaslužan buljubaša Konda, rodom iz okoline Janjine u Grčkoj, prebeglica iz tabora turskog komandanta grada Alije Gušanca. Konda, Uzun-Mirko Apostolović i još petorica dobrovoljaca pred zoru su se neopaženo prebacili preko bedema, pobili turske stražare kod Sava-kapije i ustanicima otvorili kapiju, što je bilo odlučujuće za ishod bitke. U višečasovnoj bici za varoš poginulo je oko 300 Turaka i 54 srpska ustanika. Uvidevši da je odbrana tvrđave beznadežna, Gušanac je pobegao niz Dunav 29. decembra, a 8. januara 1807. predale su se snage novog turskog komandanta, Sulejman-paše, pa je Beograd, posle 380 godina, ponovo postao centar srpske države.

1821. - Rođen je Gistav Flober, klasik francuskog realističnog romana, autor dela 'Gospođa Bovari' zbog kojeg je bio optužen za povredu javnog morala ('Buvar i Pekiše', 'Sentimentalno vaspitanje', 'Salambo', 'Iskušenja svetog Antonija').

1863. - Rođen je Edvard Munk, slikar i graver, jedan od vođa norveških modernih slikara i glavnih predstavnika ekspresionizma. Slikarstvo je studirao u Oslu, a često je putovao u Pariz, gde je više puta bio u kontaktu sa Van Gogom, Gogenom i Tuluzom Lotrekom. Radio je kompozicije, portrete i pejzaže. Najzačajnije delo - 'Vrisak'.

1873. - U Srbiji uveden dinar kao novčana jedinica, čime je otklonjen monetarni haos i upotreba više od 40 vrsta tuđeg metalnog novca - dukata, forinti, talira. Srbija je pristupila Novčanoj konvenciji koju su u Parizu 1865. potpisale Francuska, Belgija, Italija i Švajcarska. Donesen je zakon o kovanju novca - 20 i 10 dinara u zlatu i srebrnjaka od pet, dva, jedan i pola dinara. Dinar je uzet za novčanu jedinicu jer je taj naziv postojao na Balkanu još u vreme starog Rima.

1893. - Rođen je američki filmski glumac rumunskog porekla Emanuel Goldenburg, poznat kao Edvard Robinson, koji se proslavio ulogama gangstera u kriminalističkim filmovima, ali i u komdijama. Filmovi su mu: 'Mali Cezar', 'Tigrova čeljust', 'Kid Kalabed', 'Neočekivani dr Gliterbauz', 'Čitav grad priča', 'Dvostruka odšteta', 'Žena na prozoru', 'Rt Largo', 'Nasilje', 'Zeleno sunce'.

1894. - Japanske trupe počele invaziju Koreje.

1896. - Srpsko učiteljsko društvo osnovalo je u Beogradu Školski muzej, kasnije Pedagoški muzej.

1896. - Đuljielmo Markoni u Londonu prvi put javno prikazao bežičnu radiotelegrafiju.

1897. - Prvi planirani grad u Brazilu, Belo Horizonte, proglašen je glavnim gradom Minas Geraisa, jedne od 26 država Brazila.

1901. - Začetnik radio tehnologije, Guglielmo Marconi, uspeva poslati prvi radio signal preko Atlantika.

1913. - Slika Leonarda da Vinčija 'Mona Liza' pronađena u Firenci, dve godine pošto je ukradena iz pariskog muzeja 'Luvr'.

1913. - U školama u Palestini uveden je hebrejski kao obavezan jezik.

1915. - Poletio 'Junkers J1', prvi avion načinjen u potpunosti od metala, koji je konstruisao Nemac Hugo Junkers.

1915. - Rođen je američki pevač i filmski glumac Frenk Sinatra, koji je svetsku slavu stekao nizom muzičkih hitova poput pesama 'Stranci u noći' i 'Njujork, Njujork'. Dobitnik je Oskara za film 'Odavde do večnosti'.

1918. - Srpska vojska, po završetku Prvog svetskog rata, ušla u Zemun, čime je okončana dvovekovna vladavina Habsburške monarhije u tom gradu.

1920. - Konstituisana Ustavotvorna skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Rad skupštine, kojom je predsedavao hrvatski političar Ivan Ribar, trajao je više od šest meseci i okončan je donošenjem Vidovdanskog ustava 28. juna 1921.

1936. - Dva dana posle abdikacije Edvarda Sedmog kralj Engleske postao njegov brat DŽordž Šesti. Edvard Sedmi se odrekao krune da bi se oženio Amerikankom Volis Simpsom, dvostrukom raspuštenicom, posle čega je živio u inostranstvu kao vojvoda od Vinzora.
1939. - Umro je američki glumac Daglas Ferbanks, veoma popularan u periodu nemog filma, jedan od najpoznatijih pustolova u istoriji kinematografije. Filmovi: 'U znaku Zoroa', 'Tri musketara', 'Crni pirat', 'Robin Hud', 'Bagdadski lopov'.

1940. - Kraljevina Jugoslavija, u Drugom svetskom ratu, potpisala s Mađarskom pakt o večnom prijateljstvu, u nameri da poboljša odnose s Nemačkom.  Budimpešta je ovaj ugovor pogazila posle manje od pola godine, okupiravši Bačku ubrzo po agresiji nacističke Nemačke na Jugoslaviju u aprilu 1941.

1951. - Legendarni bejzbol igrač Džo di Mađio povukao se iz sveta sporta.

1958. - Umro je srpski matematičar, astronom i geofizičar Milutin Milanković, osnivač Katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, naučnik svetskog ugleda. Građevinsku tehniku studirao je u Beču, gde je i doktorirao. Bio je profesor teorijske fizike, a bavio se i kosmičkom fizikom i geofizikom. U prvom delu objavljenom na francuskom jeziku, 'Matematička teorija termičkih pojava izazvanih Sunčevom radijacijom' (Theorie mathematique des phenomenes thermiques produits par la radiation solaire), izložio je novu teoriju rasporeda Sunčevih radijacija na površini planeta i toka klimatskih promena u geološkoj prošlosti Zemlje. Njegova reforma Julijanskog kalendara prihvaćena je na Svepravoslavnom kongresu crkava u Carigradu 1923. Tvorac je i teorije o pomeranju Zemljinih polova. Napisao je više od 700 monografija, studija, udžbenika i popularnih dela. Ostala dela: 'Kanon der Erdbestrahlung', 'Nebeska mehanika', 'Osnovi nebeske mehanike', 'Sekularna pomeranja Zemljinih polova', 'Istorija astronomske nauke'.

1958. - Umro je srpski pravnik i istoričar Slobodan Jovanović, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije, najznačajniji srpski pravni pisac i teoretičar države u 20. veku. Pod komunističkom vladavinom Josipa Broza anatemisan je i prećutkivan je njegov rad. U Londonu je u Drugom svetskom ratu 1942. i 1943. bio predsednik emigrantske jugoslovenske vlade, a posle rata je u odsustvu osuđen na 20 godina robije na procesu Draži Mihailoviću i umro je u emigraciji u Velikoj Britaniji. U svetu je bio izuzetno cenjen i smatran jednim od najvećih svetskih autoriteta u teoriji ustavnog prava, što ilustruje i podatak da mu je francuski predsednik Šarl de Gol poslao Nacrt ustava Pete republike, zamolivši ga da ga prouči i oceni. Napisao je mnoštvo studija i rasprava. Dela su: 'O suverenosti', 'O državi' (Osnovi jedne pravne teorije o državi), 'Ustavobranitelji i njihova vlada', 'Svetozar Marković', 'Makijaveli', 'Druga vlada Miloša i Mihaila', 'Vlada Milana Obrenovića', 'Ustavno pravo Kraljevine Srbije', 'Ustavno pravo Kraljevine SHS', 'Vođe Francuske revolucije'. 1963. - Kenija postala samostalna država u okviru Britanskog komonvelta s Džonom Kenijatom kao premijerom. Na isti dan 1964. postala je republika, a Kenijata prvi predsednik.

1963. - Kenija je postala nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta s Džomom Kenijatom kao premijerom. Na isti dan 1964. postala je republika, a Kenijata prvi predsednik.

1965. - Održan je poslednji veliki koncert Bitlsa u Velikoj Britaniji.

1969. - Grčka se povukla iz Saveta Evrope i time izbegla da zbog vojnog režima i kršenja ljudskih prava bude izbačena iz te evropske institucije.

1979. - Grupa generala izvršila vojni udar u Južnoj Koreji i preuzela vlast.

1979. - U kolumbijskom lučkom gradu Tumako u zemljotresu poginulo 600 ljudi a oko 80.000 ostalo bez krova nad glavom.

1983. - Šitski ekstremisti aktivirali automobile bombe ispred američke i francuske ambasade u Kuvajtu. Pet osoba je poginulo, a 86 ranjeno.

1990. - Zbačeni predsednik Bangladeša Husein Muhamed Eršad stavljen u kućni pritvor.

1992. - Na indonežanskim ostrvima Flores i Babi, u zemljotresu poginulo najmanje 2.200 ljudi.

1993. - Rusi na referendumu, prvom slobodnom izjašnjavanju od 1917, izglasali novi ustav kojim je predsednik Boris Jeljcin dobio široka ovlašćenja. Spor oko ustava doveo je početkom oktobra do tragičnog konflikta sa komunistima i ekstremnim nacionalistima u kojem je poginulo više od 150 ljudi.

1994. - Vrhovni sud Brazila oslobodio optužbe za korupciju bivšeg predsednika Fernanda Kolor de Mela.

■  2000. - U Beogradu nepoznati počinilac pucao na košarkaša 'Partizana' Harisa Brkića, koji je preminuo od zadobijenih rana.

2000. - Eritreja i Etiopija potpisale u Alžiru mirovni sporazum kojim je okončan dvogodišnji rat oko granica.

2000. - Umro je Ndabaningi Sitole jedan od vodećih crnačkih lidera šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Bio je osnivač i predsednik Afričke nacionalne unije Zimbabvea, koju je osnovao 1963. godine.

2001. - Izraelski avioni bombardovali palestinske bezbednosne ciljeve u gradu Gazi samo nekoliko sati pošto je 10 Izraelaca ubijeno i oko 30 ranjeno u napadima na jevrejske naseljenike na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze. Izraelske snage ušle su u palestinski grad Dženin na Zapadnoj obali.

2001. - Vođa kubanskog špijunskog prstena Gerardo Hernandez, osuđen u SAD na doživotnu kaznu zatvora za učešće u infiltriranju u jednu američku vojnu bazu i za smrt četvorice Amerikanca, kubanskog porekla, čiji su avioni oboreni.

2002. - U Beču, Stalni savet OEBS-a odlučio da produži mandate svojih misija na prostoru bivše Jugoslavije.

2003. - U dvadeset sedmoj godini, uginuo je kit Keiko koji je igrao naslovnu ulogu u filmu 'Free Willy' braće Vorner.

2003. - Američiki vojnici iz 4. pešadijkse divizije zarobljavaju Sadma Huseina koji se sakrivao u improvizovanom podzemnom skloništu na farmi u blizini Tikrita.

2003. - Umro je bivši predsednik Azerbejdžana Hajdar Alijev koji se na političkoj sceni te zemlje nalazio više od 30 godina.

2005. - Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da je oko 30.000 građana Iraka poginulo u ratu u toj zemlji, od početka invazije 20. marta 2003. godine.

2008. - Umro je Tasos Papadopulos, kiparski političar i državnik koji je u periodu kada je bio predsednik Kipra (2003-2008) odbacio plan Ujedinjenih nacija za ponovno ujedinjenje ovog ostrva podeljenog od 1974. na turski deo, na severu i grčki deo, na jugu.

2012. - Haški tribunal osudio je generala Vojske Republike Srpske Zdravka Tolimira na doživotni zatvor, proglasivši ga krivim za genocid nad Muslimanima iz Srebrenice u leto 1995. godine.

2014. - Na zagrebački aerodrom Pleso sleteo je prvi avion iz Beograda posle 23 godine.

2015. - Predstavnici 195 zemalja usvojili su u Parizu globalni sporazum o borbi protiv klimatskih promena i globalnog zagrevanja planete. Cilj sporazuma predstavlja održavanje globalnog zagrevanja na ispod dva stepena, odnosno do 1,5 stepeni Celzijusa, kako su zatražile zemlje najviše pogođene klimatskim promenama.

   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA