Romeo i Julija

ROMEO: (polupijan ispod njenog prozora) Hajd' bona silazi, ne pravi se luda!

JULIJA: (pospana, bezvoljna, nikakva) Ako ti moj stari siđe, ostat ćeš bez muda!

ROMEO: Nešto mi se, o prohtjelo baš, ove prekrasne noći da mi je daš.

JULIJA: Tvoj mač bih žarko osjetiti htjela, al' večeras oca m' ne bih smjela.

ROMEO: Skratit ću za glavu svakog' nek se zna, ko te bude im'o prije nego ja.

JULIJA: Romeo, Romeo daj jednom shvati samo sam je tebi spremna dati.

ROMEO: Dobro, da ne bih mor'o tuđe glave sjeć' ovog puta vjerovat ću ti na riječ.

JULIJA: Hajd' sad kući mani sve joj vid' kolko je sati! Hajd' čuvaj se!

ROMEO: De barem tol'ko se odvaži pa mi je na minut pokaži!

JULIJA: (taman krenu da skine gaće) Joj bježi, eto mi ćaće.

OTAC JULIJIN: Đubre jedno, opet si doš'o, kako si samo kroz mine proš'o?!

ROMEO: Nemojte čika Mato, Julija je moje zlato.

JULIJA SVOM OCU: Ma, ja ga uopšte ne znam, nisam ga zvala, doš'o je sam.

ROMEO: M'rššš ne laži kujo mala! Znam ja sve kome si dala.

JULIJIN OTAC: Odlazi odavde bijedni psu, dok nisi pao mrtav tu!

JULIJA: Ma ti si Romeo u ljubavi amater. Udri ga babo, bešmu mater!

ROMEO: (dade se u paničan bijeg brzo k'o metak pobježe uz brijeg)

JULIJA (prasnu u smijeh): A vid mangupa al' bježi, a htio bi da me kara i kraj mene da leži.

JULIJIN OTAC: Babo će tebi momka da nađe, a ovo će đubre neko zlo da snađe.

ROMEO (viče s brijega): E mangupe, dođi u čaršiju ako smiješ, da vidim jesi l' spreman da se biješ.

JULIJA: (cerekajući se): Romeo, Romeo odbi ba, ako nastaviš tako ranit ću se ja.

JULIJIN OTAC: Idi kući bolan Romeo, dok nisam s tobom asfalt pomeo.

ROMEO: Ako zovnem Hamleta mog jarana nećeš izać' iz bolnice mjesec dana.

JULIJA: E dobar ti jaran, dobro ga znam, neki dan je tražio da i njemu je dam.

ROMEO: Opet lažeš, on Ofeliju voli šta ima tebe za ljubav da moli.

JULIJIN OTAC: (Ode u kuću, vode da pije)

JULIJA: (K'o fol ozbiljna, a u sebi se smije)

ROMEO: Odoh sada kući, ko te grebe, idem da nađem trebu za sebe.

JULIJA: Nemoj bolan Romeo, strpi se do jutra, ako ne dobijem, dat ću ti je sutra.

ROMEO: Ma daj kome hoćeš, sad mi je svejedno, ne želim više da živim ovako bijedno.

JULIJA: Ma šteta da nestane taki ševac. Ne želiš valjda da umreš k'o djevac? (Zadiže majicu, pokaza mu grudi, a u Romeu poče želja da se budi)

ROMEO: (sav ushićen) O, Julija oko moje crno, ma neka me pogodi puščano zrno. Eto me k tebi, nemogu više, iako znam da crno mi se piše.

JULIJA: Dođi dođi, junače moj, jedvo čekam da vidim i zgrabim taj buzdovan tvoj.

ROMEO: (Trči, sa sebe odjeću skida, draganu svoju ne gubi iz vida) (Ulazi kroz prozor, na trosjed sjeda)

JULIJA: Požuri dok babo utakmicu gleda!

ROMEO: Hajde, hajde, brže se skidaj! Ako ti naiđe babo ti vikni 'Kidaj!'

JULIJA: (Dohvati nekakvu polupraznu bocu više i ne razmišljajući o svome ocu) Hajd' da popijemo, pa šta god da je, čula sam da onda ševa duže traje.

ROMEO: O, moja Julija, ne gubi vreme i ne traži čaše, pit ćemo iz flaše.

JULIJA: Hajd' ja ću prva prinče moj. Uh mašalla, mašalla kol'ki je taj tvoj!

ROMEO: (Uze iz Julijinih ruku flašu) Hajd' da pijemo za ljubav našu. Isprazniše bocu za par minuta, a Julija postade k'o nešto ljuta.

JULIJA: Znaš da moje srce tebe voli, al' sad me nešto poče stomak da boli.

ROMEO: A joj meni djevojko bludna, nećeš valjda reći da si trudna!

JULIJA: Marš, gluho bilo, stoko jedna, tvoja su nagađanja tako bijedna.

ROMEO: (Odjednom pade na tlo) Uh, šta sam ovo popio!?

JULIJA: 'Otrov za parcove', evo baš čitam, nisam  prije stigla starog da pitam.

ROMEO: O Julija, Julija ti nas sjeba. E Romeo ludi tako ti i treba.

JULIJA: Izvini Romeo, mislila sam da je vino, baš mi je izgledalo onako fino.

ROMEO: (Faca mu je totalno bijesna) Sad će ti 'mala' ostat tijesna.

JULIJA: Ti umireš ne saznavši šta prava je ljepota, ne 'umoči' ništa za svoga života.

ROMEO: Ja bih da ti malcice smaknem tanga gacice, da ti desnom rukom mrsim stidne dlacice

JULIJA: Tvojih pustih obecanja ja sam sita, dabogda ti uvenula kita!!

ROMEO: (dopuza do Julije bliže) Na tebe će vječno da mi se diže. To izusti, i dušicu pusti, a samo je htio, da joj ga spusti.

JULIJA: (nestaje joj iz očiju plamen) Kakva šteta, a tvrd mu je k'o kamen. (Zatvara oči posljednji put) Znam, babo će biti na mene ljut.

3 dana poslije:

OFELIJA: Jes' čuo za ono dvoje? Baš šteta, onako mladi.

HAMLET: Ma čuo sam bona, neg' se skidaj, dok nema nikog da se nešto radi.

Dati ili ne dati, pitanje je sad.

Najbolja Zabava Na Svetu - Ostali Tekstovi

Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu