Vera i Molitva Kao Eliksir Zdravlja

   Doktor Džefri Levin gerontolog i epidemiolog na Medicinskoj školi Istočna Virdžinija u Norfolku (SAD), i doktor Dejvid Larson, psihijatar i istraživač koji je nakada radio za američki Nacionalni institut za zdravlje, pozabavili su se podacima iz medicinske literature i sadržajem oko dve stotine studija koje tek spominju ulogu religije u lečenju, i došli su do iznenađujućih rezultata.

    Studija iz 1995. godine Dartmut - Hičkok medicinskog centra otkrila je da je jedan od najvažnijih preduslova za preživljavanje među 232 pacijenta kojima je bila urađena operacija na srcu, bio stepen do kojeg su, po sopstvenim rečima, nalazili utehu i snagu u religioznosti. Među onima koji nisu bili vernici, zabeležena je čak trostruko veća smrtnost! Pregled tridesetogodišnjeg istraživanja krvnog pritiska pokazao je da je on čak do pet milimetara niži kod onih koji idu u crkvu, pa i kada se ovi podaci usaglase sa procentom pušača među njima i drugim faktorima rizika.
    Nekim drugim istraživanjema utvrđeno je da su muškarci i žene koji redovno idu u crkvu dvaput manje izloženi riziku od umiranja od nekog koronarno - arterijskog oboljenja u odnosu na onekoji ne idu u crkvu. Opet su u obzir uzeti i pušenje i socio - ekonomski faktori. Jedna studija iz 1996. godine urađena na četiri hiljade starijih ljudi koji žive u domu u Severnoj Karolini, pokazala je da su osobe poznog životnog doba koje prisustvuju religioznim službama manje depresivne i fizički zdravije od onih koje na službe ne idu ili su pobožne samo kod kuće.
    Drugij jedan naučni rad, opet, pratio je oporavljanje 30 pacijentkinja koje su imale frakturu kuka i otkriveno je da su one za koje je Bog bio inspiracija za snagu i utehu bile sposobne da hodaju mnogo pre očekivanja. Veoma indikativne su i brojne studije koje nepobitno pokazuju četiri puta manju stopu samoubistava kod pobožnih ljudi.
    Doktor Herbert Benson, profesor na Harvardskoj medicinskoj školi i predsednik Medicinskog instituta za duh i telo bostonske Dikones bolnice, više od dvadeset godina istražuje da li i koliko religioznost ima direktnog uticaja na fiziologiju i zdravlje, a vrlo ozbiljno se bavi i proučavanjem psihološkog dejstva meditacije.
    Svetsku slavu stekao je još 1975. godine bestselerom 'Relaksacioni odgovori'. On je bio prvi naučnik kome je lično dalaj - lama dozvolio da proučava tibetanske monahe prilikom meditacije. Benson je rektalnim termometrom merio temperaturu tela nekoliko monaha koji su mirno sedeli miditirajući na snegu i temperaturi daleko ispod nule. Međutim, kako je harvardski profesor utvrdio, oni su neprekidno održavali temperaturu sopstvenog tela na 47 stepeni Celzijusa! Tada je dr Herbert Benson izjavio: - Sve naizgled fantastične priče o moćima tibetanskih monaha su tačne!
    Moći ljudskog uma su ogromne, ali zapadna medicina sporo prihvata takvo gledište. Ponavljanje molitvi, mantri, pojedinih reči i zvukova, uz pasivan odnos prema drugih svojim mislima, omogućava mnogim ljudima da u sebi izazovu specifične psihološke promene. Ovakvo ponavljanje dovodi do smanjenja broja udisaja kao i smanjenja aktivnosti moždanih talasa, omogućavajući time unekim slučajevima čak izbegavanje hirurške intervencije ili uzimanje skupih lekova.
    Kao ilustracija svojih tvrdnji, profesor sa Harvarda naveo je studije čiji rezultati pokazuju da je više od trećine ljudi koji su pribegavali ovim metodama znatno proredilo posete lekarima, i da su čak 40 odsto bračnih parova, koji su verovali da su neplodni, posle nekoliko meseci duhovne terapije postali srećni roditelji.
    Baveći se ispitivanjem reagovanja organizma na tehnike relaksacije, doktor Benson je potvrdio ono što se vekovima unazad znalo - ali je medicina okrenuta materijalizmu i pretvaranju obolelih u automate za gutanje gomile sintetičkih pilula zaboravila - da je moć ljudskgo uma ogromna i da je samo treba valjano usmeriti pa dejstvo neće izostati. On, međutim, naglašava da je meditacija samo jedan od tri, kako kaže, lekovita elementa kojima se treba boriti protiv svake bolesti. Druga dva su, ipak medikamenti i hirurške intervencije, onda kada se to ne može izbeći.


    Po Bensonovom viđenju stvari, molitva deluje po istim biohemijskim šemama kao i 'relaksacioni odgovor'. Drugim rečima, ona utiče na epinefrin i druge kortikosteroidne prenosioce poruka ili 'hormone stresa', tako što smanjuje krvni pritisak, relaksira rad srca i disanje, a izaziva i druga pozitivna dejstva. Neka skorija istraživanja potvrdila su da ti 'hormoni stresa' imaju direktan uticaj na imunološku odbranu tela od bolesti. Sve što je vezano za meditaciju i kontrolisanje mentalnog stanja, stanja duha, i što menja hormonsku aktivnost, utiče na imunološki sistem.

    Naučnici smatraju da nije slučajno što relaksaciono i religiozno iskustvo dele isti centar u mozgu. Proučavanja pokazuju da 'relaksacioni odgovor' kontroliše amigdala, jedna mala bademasta struktura u mozgu koja zajedno sa hipokampusom i hipotalamusom čini limbusni sistem, koji postoji kod svih primata i igra ključnu ulogu u emocijama, seksualnom zadovoljstvu, sećanjima, a po svemu sudeći i u spiritualnosti. Kada se bilo amigdala ili hipokampus stimulišu tokom operacije, neki pacijenti imaju vizije anđela ili đavola. Pacijenti čiji je limbusni sistem hronično nadražen korišćenjem druga ili usred pritiska tumora, često postaju religiozni fanatici.
    Ron Džozef, neurolog u Paolo Alto Medicnskom centru u Kaliforniji, zaključio je da sklonost ka religioznom iskustvu ima neuro anatomsku osnovu. Mnogi istraživači veruju da su ovi isti, neuronski i hormonski putevi osnova za poznati 'placebo - efekat'. Doktor Benson je u svojoj knjizi 'Bezvremeno lečenje' napisao: 'Veći deo istorije medicine jeste istorija placebo efekta'. On je naveo primer kada je prilikom jednog klasičnog istraživanja placebo efekta jednoj trudnoj ženi, koja je patila od teških jutarnjih mučnina, ponuđen sirup koji izaziva povraćanje, ali je njoj rečeno da je to novi i uspešan lek protiv mučnine. Iznenađujuće, ali žena je prestala da povraća.
    Doktor Benson je ipak otišao još dalje od čisto pragmatične upotrebe meditacije u svetu duhovnog i usudio se da kaže da su ljudska bića zapravo 'dizajnirana' za religioznu veru, mada ima i onih koji tvrde da su ljudi koji idu u crkvu spremniji da poštuju religiozne zabrane pića, droge, pušenja i drugog, pa su samim tim i zdraviji.

    Jedno od prvih istraživanja koje je direktno povezalo religioznost sa mogućim efektima na brže ozdravljenje ili iscelenje, izveo je 1988. godine kardiolog Randolf Bird u Opštoj bolnici u San Francisku. Na odeljenju za koronarnu negu, Bird je uzeo grupu od 393 pacijenta, nasumice odabrao polovinu i prijavio ih, bez njihovog znanja, kod jedne hrišćanske sekte da se mole za njih. Iako je bila eliminisana mogućnost placebo efekta, jer pacijenti ni ove ni kontrolne grupe nisu znali za eksperiment, Bird je ustanovio da je kontrolna grupa, za koju se nije molilo, imala čak pet puta veće potrebe za antibioticima i bila je tri puta sklonija komplikacijama!
    Dr Herbert Benson, posle petogodišnjeg rada sa grupom pacijenata koji su izjavili da su osetili bliskost sa Bogom dok su meditirali, našao je da oni koji tvrde da osećaju prisustvo više sile imaju bolje zdravlje i brže se oporavljaju. Naša genetska šema učinila je verovanje u Beskrajni Apsolut delom naše prirode. Evolucija nas je tako opremila, s ciljem razvijanja naše jedinstvene ljudske osobine da promišljamo sopstvenu smrtnost. Da bi se suprotstavili toj fundamentalnoj teskobi, ljudi su opremljeni i za Boga. Po doktoru Bensonu, vera u medicinskom tretmanu je uspešna u 60 do 90 odsto većine običnih medicinskih problema, ali ako tako verujete, vera u nepobedivu i nepogrešivu silu nosi još veće isceljujuće moći... To je ekstremno moćno verovanje. Da li vernici stvarno imaju Boga na svojoj strani - postavio je pitanje doktor Džefri Levin. Da li njihove molitve bivaju uslišene? On kaže: 'To ne mogu direktno da proučavam, ali kao pošten naučnik, ne mogu ni da previdim.
    Uzimajući sve u obzir, može se zaključiti da nauka možda nikada neće ni biti u mogućnosti da objasni blagotvornost spiritualnosti,a li možda i nije neophodno da se razume kako molitva funkcioniše, ukoliko se želi da se koristi u radu sa pacijentima. Mi često znamo da nešto radi ili deluje i pre nego što saznamo zašto i kako.
    Ipak, skeptici sumnjaju da bi pacijenti mogli postati toliko uvereni u moć duha nad telom da bi odlučili da se potpuno oslone na spiritualno, umesto da često odlaze kod lekara. Naučnici smatraju da će u budućnosti doći do usklađivanja i kombinacije ova dva metoda.   Izvor: Treće Oko