Naslovni baner
Ponuda Tema

Malta - Ostrvo Snova i Vitezova.

   Malta, ostrvo snova i vitezova. Malta, ili zvanično Republika Malta je mala i gusto naseljena ostrvska država koju sačinjava arhipelag u sred Sredozemnog mora na jugu Evrope.
Astrolog Marina (Jungić) Milošević
prva saradnica Jasminke Holclajtner
Lični horoskop možete naručiti preko telefona
063-285-430, kao i kontakt maila: marina.jungic@gmail.com

   Mada Malta geofizički čini deo severne Afrike, leži na afričkoj kontinentalnoj ploči, pravo na jug od Sicilije, istočno od Tunisa i severno od Libije, ova zemlja se geopolitički nalazi u južnoj Evropi. Republika na istoimenom ostrvu, u Sredozemnom moru.
   Zauzima važan geografski položaj na važnom putu ka središnjem delu Sicilije i 200 nautičkih milja od severnoafričke obale. Kada dodjete na Maltu, prvo što ćete primetiti su kuće sagradjene od krečnjaka koji predstavlja jedini gradjevinski materijal, a može se reći i zaštitni znak tog ostrva u Sredozemnom moru udaljenog 90 km od Sicilije...
    Kada dodjete na Maltu, prvo što ćete primetiti su kuće sagradjene od krečnjaka koji predstavlja jedini gradjevinski materijal, a može se reći i zaštitni znak tog ostrva u Sredozemnom moru udaljenog 90 km od Sicilije. Malteški kamen na suncu menja svoju boju iz bele u bledo žutu i otvrdne, ali je takav najlakši za održavanje. Iako na Malti nema mnogo peščanih plaža, vešti i vredni Maltežani obradili su i doterali kamenite plaže, tako da one deluju pomalo nestvarno, ali svakako čarobno.
    Čisto more, plavo nebo bez ijednog oblačka i prijatan vetrić - tri su odlike ovog ostrva iz snova.
    Malteški arpihelag sastoji se od pet ostrva medju kojima se izdvajaju Malta, Gozo i Komino. Turizam i brodogradnja su glavne privredne grane Malte na kojoj živi oko 400.000 stanovnika, pa ova mala ostrvska država (316 kvadratnih kilometara) ima najveću gustinu naseljenosti u Evropi (1.400 stanovnika po kvadratnom kilometru).
Naziv ostrva potiče od feničanske reči 'malek' (sklonište), jer se još u I veku, posle brodoloma, na Malti sklonio Sv. Pavle koji je proveo tri meseca u gradiću Rabatu što je označilo začetak hrišćanstva na Malti. U IX veku dolaze Arapi, zatim Portugalci, Španci, vitezovi 'jovanovci', Francuzi i Englezi.
    Iako Slima nije mondensko mesto, ima sve mogućnosti da to postane, jer ćete u tom letovalištu videti mnoštvo luksuznih hotela načičkanih jedan do drugoga: u 'Intercontinentalu' i 'Hiltonu' gostovale su čuvene svetske zvezde poput Breda Pita koji je na Malti snimao delove filma 'Troja', zatim Madona, Šeron Stoun i Majkl Daglas. I čuveni 'Gladijator' sa Raselom Krouom u glavnoj ulozi sniman je u 'novom Holivudu' kako već nazivaju Maltu, zato što se na ovom malom sredozemnom ostrvu nalazi najveći evropski studio za snimanje pomorskih efekata.
Za oko će vam zapasti i veliki broj crkava (više od 360) medju kojima su jedna pravoslavna crkva i jedna džamija, dok su ostale katoličke. Maltežani su veoma religiozni, pa je skoro svaki dan u godini posvećen odredjenom svecu, a bučna slavlja - fešte sa vatrometom su svakodnevna pojava u periodu od maja do septembra.
    Svaki grad ima svoju priču u vezi sa nekim svecem, kao Mosta, na primer, gde se nalazi crkva Sv. Marije (treća u Evropi po veličini kupole, posle crkve Sv. Petra u Rimu i Aja Sofije u Istanbulu). Interesantno je da Maltežani u njoj čuvaju kopiju bombe iz Drugog svetskog rata koja nije eksplodirala, iako je pala na crkvu. Religiozni Maltežani ubedjeni su da je tu Bog 'umešao svoje prste' i tako zaštitio svoje vernike. 
    U gradu tišine, kako nazivaju Mdinu, živi 28 aristokratskih porodica, direktnih potomaka čuvenih malteških vitezova koje, zapravo, poseduju ceo grad. Kvadrat stambenog prostora u njemu dostiže astronomske cene, ali i na taj način Maltežani štite svoju tradiciju, istoriju i kulturu.
    I ono najvažnije: Malta je ostrvo čuvenog viteškog reda - vitezova Sv. Jovana Krstitelja koji su ovde boravili od XVI veka kada su zaustavili Turke koji su nameravali da preko Sicilije prodru u Evropu. Malteške vitezove predvodio je veliki vitez Žan de la Valeta koji je, posle pobede nad Turcima, sagradio grad-tvrdjavu nazvan po njemu. Valeta je i danas prestonica Malte.
    Inače, luka u Valeti je najdublja evropska luka u kojoj se pored ogromnih prekookeanskih brodova i luksuznih jahti, mogu videti i dva patrolna čamca za obezbedjenje državne granice koje je bivši predsednik Malte Don Mintof dobio od našeg bivšeg predsednika Tita. 
    Valeta - jedna od najvećih tvrdjava na svetu čije zidine dostižu visinu od 50 metara, imala je osam palata u kojima su živeli vitezovi. U red malteških vitezova mogli su ući samo pripadnici najbogatijih aristokratskih porodica Evrope, pa su neki roditelji prijavljivali svoje sinove, čim bi se rodili.
    Kada bi napunili 12 godina, budući vitezovi podvrgavali su se šestogodišnjoj obuci, tako da bi sa 18 godina dobijali čuveni malteški krst sa osam krakova koji simbolizuju osam dobročinstava koje treba da zna svaki hrišćanin i osam zemalja iz kojih su poticali čuveni vitezovi 'jovanovci'. U velelepnoj crkvi Sv. Jovana Krstitelja u Valeti nalaze se grobnice najvećih vitezova malteškog reda, dve izuzetno vredne Karavadjove slike ('Brodolom Sv. Pavla' i 'Smrt Sv. Jovana Krstitelja') i raskošni gobleni iz XVI veka.
    I vitezovi su bili poznati po dobročinstvima, pa je još veliki vitez Manoel od Vilene sagradio prvu bolnicu-karantin na Malti, jednu od najboljih u Evropi onoga vremena.
    Godine 1530, Karlo V, car Svetog Rimskog Carstva, daje ostrva viteškom redu Suverenom Vojnom Redu Malte - Jovanovcima na večno upravljanje. Malteški su vitezovi 1522. bili isterani s Rodosa od strane Osmanlija. Godine 1565, vitezovi su, zajedno s Maltežanima, izdržali veliku opsadu Malte koju je izvela osmanska mornarica.
    Nakon ove opsade, planirano je pojačanje malteških zidina, pogotovo u lučkom području gde je izgrađen novi grad Valletta, nazvan po velikom meštru Jeanu de la Valetteu. Također, uzduž obale izgrađeni su i stražarski tornjevi (Wignacourt, Lascaris i de Redin) nazvani po velikim meštrima koji su naredili njihovu gradnju. Za vreme vlasti Malteških vitezova na ostrvima su napravljeni mnogi građevinski i kulturni projekti, uključujući ukrašavanje Città Vittoriose, izgradnju novih gradova, kao što su Città Rohan i Città Hompesch, te poboljšanje akademskog i društvenog života.
    Vlast Jovanovaca doživljava kraj kad je Napoleon osvojio Maltu na svom ratnom pohodu na Egipat 1798. godine. Ovo osvajanje izvedeno je Napoleonovim lukavstvom tako da je zatražio sigurnu luku kako bi ponovo snabdeo svoje brodove, a nakon što je sigurno ušao u Vallettu, okrenuo je oružje na svoje domaćine. Veliki meštar Ferdinand von Hompesch zu Bolheim kapitulirao je, a Napoleon je nekoliko dana ostao na Malti, tokom kojih je sistemski pljačkao ostrvo, te uspostavio sopstvenu upravu. Nakon toga je dalje otplovio za Egipat, ostavljajući znatan garnizon na Malti. 
     Rad u bolnici predstavljao je deo viteške obuke, a ko god je bio bolestan (bez obzira na klasu kojoj je pripadao), imao je pravo da u njoj provede tri dana. Bolesnicima su obroci posluživani na srebrnim tanjirima, a ta bolnica smatrala se pretečom današnjeg malteškog Medicinskog fakulteta.    
    Zahvaljujući razmeni studenata, lepa Maltežanka Hermion, budući pedijatar, u Beogradu je početkom 90-ih upoznala Predraga koji se pripremao za specijalizaciju hirurgije u Londonu. Danas oboje rade u malteškoj Državnoj bolnici, imaju dva sina, Luku i Nikolu i mnogo prijatelja medju našim ljudima, pretežno Srbima (1500) koji žive i rade na Malti, a zaposleni su najčešće u turizmu i brodogradnji.
    
Prosečna mesečna plata iznosi oko 800 malteških funti ili 2.000 evra, stopa nezaposlenosti je izuzetno mala (4%), ali zato Malta ima najniži procenat žena u radnom odnosu u Evropi. Maltežanke obično prestaju da rade, kad se udaju i postanu majke, a jedna porodica u proseku ima troje dece. Država brine o bračnim parovima kojima obezbedjuje stanove po povoljnim uslovima za koje kasnije plaćaju kiriju od 100 malteških funti godišnje (250 evra).
    Republika Malta je član Evropske Unije čime se Maltežani izuzetno ponose, a kuriozitet predstavlja podatak da boja prozora na zgradi malteškog parlamenta zavisi od vladajuće stranke, pa su zeleni kada su na vlasti nacionalisti, ali će postati crveni, ako na izborima pobede laburisti. Istranka Sidika Škembri, malteška snaja, koja više od dvadeset godina radi kao turistički vodič na Malti kaže da su joj najdraži turisti, naravno, naši ljudi koji dolaze iz bivših jugoslovenskih republika medju kojima ima najviše Slovenaca. Ipak, najbrojniji su turisti iz Nemačke, Velike Britanije, Italije i Grčke. Pošto je Malta dugo (1800-1964) bila britanska kolonija, tragovi njene kulture duboko su urezani u tradiciji i svakodnevnom životu Maltežana što se već na prvi pogled primećuje u - saobraćaju.
Oni voze levom stranom, a veliki problem predstavlja im parkiranje, kako zbog nedostatka prostora, tako i zato što jedna porodica u proseku ima tri automobila, zbog pogodnosti kupovine na kredit i pasionirane ljubavi prema automobilima. Zahvaljujući blagodetima sredozemne klime, na ulicama malteških gradova možete videti skoro zaboravljene i perfektno očuvane modele automobila koji ravnopravno konkurišu najnovijim modelima luksuznih limuzina. Ako nemate automobil, imate privilegiju da se vozite u oldtajmerima (starijim više od 50 godina) u gradskom prevozu koji predstavljaju svojevrsnu turističku atrakciju: za 15 centi (oko 25 dinara), uživaćete u vožnji u jednom od starih engleskih autobusa. Inače, prosečna godišnja temperatura u januaru iznosi 17, a u julu 35 Celzijusovih stepeni, dok kiša pada samo u decembru. 
    Službeni jezik na Ostrvu je engleski, dok malteški predstavlja interesantnu mešavinu arapskog, engleskog i italijanskog, pa Maltežani lako uče strane jezike. Ipak, deca u državnim školama, maternji jezik počinju da uče tek sa 12 godina. Od svoje 5. do 16. godine, djaci imaju obavezno školovanje u okviru državnih, crkvenih ili privatnih škola. Malta svakako predstavlja raj za djake, jer većina studenata ima stipendije i mogućnost boravka u malteškim porodicama za vreme studija. Zato ćete ovde videtiveliki broj mladića i devojaka iz cele Evrope koji najčešće dolaze u letnje škole za učenje stranih jezika.
    Dvonedeljni aranžman sa avionskim prevozom (smeštaj, ishrana i škola jezika) košta oko 1.300, a tronedeljni oko 1.700 evra, a trenutno na Malteškom univerzitetu studira oko 5000 stranaca. Pored povoljnih uslova obrazovanja, Malta turistima nudi i mogućnost kupovine izvanrednih predmeta od čuvenog malteškog stakla (radjenih po uzoru na venecijansko murano staklo), zlata, srebra i čipke.
    Kada obidjete Maltu i posetite susedno zeleno ostrvo Gozo na kojem se nalazi najstariji neolitski hram na svetu, imaćete osećaj da ste videli tek deo onoga što vam predusretjivi domaćini nude. I poželećete da dodjete opet... Jer koliko god razgledali ovaj mali arhipelag u Sredozemnom moru, shvatićete da još mnogo možete da vidite i saznate.

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA