Putopis Iz Praga
Putopis sa putovanja u Prag i Karlove Vari. Od romanike i gotike do kubizma i funkcionalizma, glavni grad Češke Republike jedan je od nekoliko gradova gde egzistiraju zajedno mnoge različite forme izražavanja u arhitekturi...
Osmeh na lice:
Autor: Dragana Sekulić uz korekciju Ane Panova Vasić
Fotografije: Dejan Sekulić
Ne zovu Prag bez razloga majka svih gradova. To je grad sa 100 tornjeva (ima ih čak preko 500), zlatni grad. Sagrađen na 7 brda i presečen krivudajućom rekom Vltava, Prag nudi iznenađujuće bogatu arhitekturu. Od romanike i gotike do kubizma i funkcionalizma, glavni grad Češke Republike jedan je od nekoliko gradova gde egzistiraju zajedno mnoge različite forme izražavanja u arhitekturi.
Nakon 'kratkog' kašnjenja (o čemu ćemo pisati kasnije) stigosmo mi u Prag! Na prvi pogled grad nam se veoma svideo. Jedna od legendi, koja nije u potpunosti u skladu sa istorijskim činjenicama, govori o postanku imena Praga. Naime, Višehradom je za vreme dinastije Premisla vladala princeza Libuše. Kako je zemlja narastala, ukazala se potreba za novim gradom, pa su podanici upitali princezu gde da ga sagrade. Ona im je predložila: 'Tamo gde su četiri elementa u skladu - plodno tle, zdrav vazduh, dovoljno šume za vatru i čista voda.' Pošto su se princeza i princ popeli na najvišu tačku Višehrada, princeza je pri zalasku sunca ispružila ruku prema istoku, u pravcu gustih šuma i rekla: 'Vidim visok dvorac čija slava doseže do zvezda. Ukoliko, narode, pođete tamo u gustoj šumi srešćete čoveka koji delje prag za svoju kuću. Na tom mestu podignite dvorac i nazovite ga po pragu koji čovek delje - Prag!' I bi tako.
Svojevremeno je jedan novinar zapisao o običajima Pražana: 'Ne znam za još jedan narod koji i na sahrane poziva, a ukoliko te pozovu u kuću, ispred stana izuvaš cipele. Taj za većinu Evropljana neobičan čin ima simboliku - sa cipelama ispred praga ostavljaš nečistoću spoljnog sveta i u kuću ulaziš čistog srca.'
Naše prvo odredište bilo je Nove mesto( Novi grad). Novi grad je glavni komercijalni centar Praga, koji je najviše dobio na značaju u drugoj polovini 19. veka, kada je spojen sa Starim gradom i kada je izgradjen niz javnih i stambenih građevina u stilu 'nove umetnosti'. Centralni deo ovog dela grada nosi naziv 'Zlatni krst' i predstavlja elitnu stambenu četvrt. Najinteresantnija mesta u ovom delu grada su : Venceslavov trg, Nacionalni teatar (neorenesansna građevina iz 1881.), Višehrad ( antičko središte dinastije Premislava iz 10. veka), Emaus (manastir sa Bogorodičnom crkvom), Nacionalni muzej (neorenesansna građevina), Gradska većnica Novog grada (kompleks - zgrada u gotičkom stilu sa kraja 14. i početka 15. veka, rekonstruisanih tokom 16. veka u renesansnom stilu).
I oni imaju svog 'konja'. U pitanju je spomenik princu Venceslavu I (Sv. Vaclav) koji se nalazi na Venceslavovom trgu (Václavské náměstí ), srcu grada. Princ Venceslav smatra se za zaštitnika nacije.
Narednog dana krenuli smo u nova osvajanja. U pitanju je bila 'kratka' tura pešačenja od nekih 10-15 km. Autobusom smo se popeli do Praškog zamka (Hradčany) i zatim krenuli u obilazak pešaka.
Praški zamak (u danasnje vreme dvorac) je podignut u 9. veku. Na osnovu arheoloških iskopavanja i sačuvanih pisanih dokumenata, smatra se da ga je osnovao princ Borivoj 880. godine. Prva građevina na ovom mestu je bila Bogorodočina crkva. Od 10. veka, praški zamak nije samo sedište državnih vlasti, prinčeva i kasnije kraljeva nego i sedište crkvenih vlasti, Praške biskupije, kao i obrazovni i kulturni centar. Na prostoru zamka je osnovan i prvi češki manastir. Doba velikog napretka zamka je 14. vek, doba vladavine Karla IV, češkog kralja i potom cara Svetog rimskog carstva.
Zamak je znatno proširen tokom 16. veka, naročito posle požara koji je uništio deo zamka, 1541. Nakon Prvog svetskog rata i stvaranja Čehoslovačke, dvorac je postao sedište vlasti. Enterijer zamka i vrtovi su rekonstruisani po projektu arhitekte Josipa Plečnika. Danas zamak služi kao sedište predsednika Češke republike i kao ekonomski, politički i kulturni centar, ne samo Praga nego i cele države.
U Hradčanima možete da vidite : Manastir svetog Đorđa (osnovan 973. kao manastir Benediktinki), Katedrala Svetog Vida (gradila se tokom celog XIV veka u stilu internacionalne gotike), u kripti katedrale se nalaze grobovi najpoznatijeg češkog kralja Karla IV i austrijskog imperatora Rudolfa II Hasburškog), Kapela Svetog Venceslava (nalazi se u okviru Katedrale Sv. Vida kao posebna arhitektonska celina čiji su zidovi pokriveni dragim kamenjem i freskama), Zlatna ulica (niz kuća iz 16. veka, sagrađenih između utvrđenja u gotičkom stilu; naziv 'zlatna' ulica je dobila zbog alhemičara i zlatara iz vremena Rudolfa II Hasburškog koji su ovde živeli početkom 17. veka; u kući sa brojem 22 je za kratko pisao Franc Kafka ), Daliborka kula (vojna iz 1496. podignuta kao deo utvrđenja oko zamka sa funkcijom zatvora), Barutna kula Mihulka (takođe sagrađena kao deo utvrđenja, iz 13. veka), Galerija zamka (podignuta je na mestu nekadašnje konjušnice, gde je pronađeno mnogo slika iz vremena kralja Rudolfa II, dela Ticijana, Tintoreta, Rubensa i drugih, koja su potom uređena), Bazilika Svetog Đorđa (romanička bazilika iz 920.), Lobkovic palata (izgrađena tokom 16. veka od strane porodice Pernštajn, a potom je postala vlasništvo Poliksene Lobkovic; danas je u vlasništvu grofa Aleksandra Lobkovic i u njoj mozete videti izuzetno bogatu kolekciju slika Kanaleta, Brojgela, Velaskeza, muzickih instrumenata, majolike), Kraljevski vrt sa plesnom dvoranom Mičovna, podignut je 1534. za vreme Rudolfa II), Kraljevski letnjikovac Sv. Ane (najznačajnija renesansna građevina u Pragu sa “Pevajućom fontanom” ), Černinska palata (palata iz 1687. sagrađena u stilu ranog baroka danas predstavlja sedište Ministarstva spoljnih poslova ), Loreta (crkvena građevina podignuta 1631. kao stecište hodočasnika; ovde se nalazi i tzv. “Praško sunce”, luster ukrašen sa preko 6.000 dijamanata), Strahovski manastir (manastir Premonstratenzijanaca, u baroknom stilu; manastirskoj biblioteci se nalazi mnogo starih rukopisa velike istorijske vrednosti poput Jevanđelja iz 10. veka).
![]()
Sa Hradčana imate predivan pogled na Prag. Na žalost Zlatnu ulicu nismo videli. Nešto nam je bilo puno da platimo 10 evra (po osobi) ulaz u ulicu! Inače Česi naplaćuju i ulaz u crkve i bazilike (u Italiji, npr. to nije slučaj), što nam se baš i nije svidelo!
Izlaskom iz ovog dela ušli smo u Nerudinu ulicu odnosno Malu stranu (Mali grad). Ova ulica svojim ciglicama i lepim i obojenim kućama podseća na ulicu iz bajke (bar smo ih mi tako zamišljali). Inače u ovoj ulici se nalazi i naša ambasada. Ovakav položaj smatra se privilegijom koju smo dobili zahvaljujući nekada veoma dobrim odnosima naše zemlje i Čehoslovačke. Sem Nerudine ulice u ovom delu grada još možete da vidite: Crkvu Svetog Nikole (najznačajnija građevina tzv.praškog baroka), Crkvu Device Marije pobednice (poznata po voštanoj figuri 'Praški dečak Isus'), Kule Malog grada (ima ih dve), Ledeburški vrt (u baroknom stilu), Petrinski toranj (kopija Ajfelovog tornja visok 60 m), Petrinski lavirint (lavirint sa ogledalima), Kampa (ostrvo ispod Karlovog mosta), Valdenštajnski vrt (podignut je 1630. i obuhvata malo jezero), Karlov most (najstariji praški most, sagrađen 1357. godine; na njemu se nalazi trideset statua svetaca poznatih vajara iz 18. veka; na jednom njegovom kraju je velika Kula Starog grada, a na drugom su dve Kule Malog grada).
'Karlov most' Prelaskom Karlovog mosta došli smo u Staré Město (Stari grad). Stari grad, na desnoj obali Vltave, je izuzetno zanimljiv kako zbog svoje istorije, tako i zbog lepote svojih srednjovekovnih kućica. Ovde možete da posetite: Kulu Starog grada (predstavlja kapiju između Starog grada i Karlovog mosta; jedna je od najlepših evropskih kula u gotičkom stilu), Trg republike (nalazi se na južnom kraju Starog grada i napravljen je tokom 14. veka), Galerija Viteškog reda (galerija antikviteta iz riznice Viteškog reda Krstaša sa crvenom zvezdom), Klementinum (bivša Jezuitska škola, građevina potiče iz 17. veka), Gradska većnica (podignuta u stilu secesije između 1906. i 1911. na ruševinama starog Kraljevskog dvora), Manastir Svete Ane (kompleks crkvenih i stambenih objekata, podignutih 1234), Barutna kula (građevina u gotičkom stilu, podignuta 1475. kao deo kapije između Starog i Novog grada), Karolinum (zgrada praškog Univerziteta, osnovanog još 1348.), Betlehemska kapela (sagradjena je 1391. u gotičkom stilu; poznati reformator Jan Hus je ovde držao svoje govore.)
U okviru Starog grada nalazi se Josefov, čuveni jevrejski grad (Praški geto) koji je nastao kao naselje jevrejskih trgovaca i dugo vremena je bio odvojen od ostalih delova grada zbog progona Jevreja koji su tokom 18. veka činili skoro trećinu praškog stanovništva.
'Starogradski trg' - Starogradski trg, (najznačajniji trg starog Praga sagrađen još u 12. veku ; pored Stare gradske većnice i Tinske crkve, tu se nalaze i barokna Crkva Sv. Nikole, Kinski palata u rokoko stilu sa Nacionalnom galerijom grafike, Kuća “ kod kamenog zvona” i spomenik Janu Husu), Tinska crkva (posle Katedrale Sv. Vida najznačajnija religiozna praška građevina u gotičkom stilu, sa baroknim enterijerom), Ungelt sa Tinskim kvartom (mesto velike istorijske vrednosti, izgrađen u 11 veku; danas on predstavlja kulturno, trgovinsko i administrativno jezgro grada), Rudolfinum (palata iz XIX veka u stilu eklektizma, u kojoj praška filharmonija izvodi koncerte).
Ono što se nama posebno svidelo u ovom delu je Astronomski sat.
'Astronomski sat' Svaki sat gomile ljudi stoje ispred njega i čekaju da vide figurice apostola koje se smenjuju. Napravljen je 1410. god. Ovaj sat nisu samo figurice apostola, kostura, Turčina, škrtca i lakoumnika nego i astronomska nauka. Sat pokazuje godine, mesece, dane i sate, pokazuje izlazak i zalazak Sunca, izlazak i zalazak Meseca i nebeske znakove. Trebaće vam malo više vremena da rastumačite šta je šta na astronomskom satu (vidi se iz priloženog). Mi još nismo uspeli!
E ovde smo se već umorili a i kiša nas je stalno pratila te smo rešili da se odmorimo i dobro najedemo. Preporučili su nam restoran U vejvodu, u istoimenoj ulici, u Starom gradu. Prvo smo naručili pivo da se oporavimo a zatim češki specijalitet koleno tj. kolenicu. Neobavešteni nismo znali šta nas očekuje! Kada su nam doneli kolena imali smo šta i da vidimo!
Ako budete naručivali koleno jedna porcija zadovoljiće dvoje ljudi (jedino ako baš nemate dobar apetit). Skrećemo vam pažnju da sve što se nalazi na stolu tipa pereca, badema, pistaća a što pojedete biće vam i naplaćeno(nije kuća časti)! Takođe treba da znate da uz račun stave i svoj bakšiš pa ako prođe prođe (a ne morate da ga platite). Kod nas je prošlo. Mi nismo znali.Sem kolenice u Češkoj se jede svičkova (juneća šnicla u sosu sa džemom i pavlakom) i gulaš sa knedlama i popularna čorba od krompira bramboračka.
'Karlovi Vari' Sledeći dan bio je rezervisan za Karlove vari. U prevodu to znači ”Karlovo kupatilo”. Ovo mesto udaljeno je od Praga nekih 130 km i predstavlja najpoznatiju češku banju koju je otkrio Karlo IV 1347. god. Banja je poznata po svojim toplim izvorima, čak i do 72oC, po Becherovki (biljnom likeru), Moser staklu, Lazenskim oplatkama (oblande različitog ukusa) i zadnjem filmu o James Bondu koji je sniman u Grandhotel Pupp (a navodno se dešava u Crnoj Gori). Karlove Vari su prelepe. Sve je tako čisto (kao i u Pragu)! Ovde ćete naći i Rusku crkvu sa svojim pozlaćenim kupolama.
'Ruska crkva'
Kada i ako budete imali dovoljno para i naravno ako imate(pretpostavka je da tretmani ovde nisu nimalo jeftini) otiđite u njihove spa hotele. Nećete se pokajati. Naš vodič nam je rekao da su odlični!
Veče je bilo rezervisano za krstarenje Vltavom. I ako brod ide svega 500 m gore-dole lepo je videti Prag noću iz ove perspektive jer se mnogi živopisni delovi grada nalaze neposredno uz reku. Za 10 evra dobićete samo vožnju a za nešto veće cifre kolač ili večeru. Na obali Vltave nalazi se deo po imenu Praška Venecija, koju ćete prepoznati po rukavcu CERTOVKA i interesantnim kucicama. Preko Vltave prelazi 18 mostova od koji je najpoznatiji Karlov most.
Nismo zaboravili i šoping. Pre nego što krenete promenite dosta para. Trebaće vam. Česi su majstori da vam uzmu pare. Pri tome dobro vodite računa gde ih menjate. Za jedan evro možete dobiti od 19 do 25 kruna i ako na menjačnicama pišu i veće cifre (i do 29 kruna). U pitanju je njihova provizija koju uzimaju prilikom zamene. Suveniri su na sve strane : knjige, češko staklo, krigle, slike i razna druga obeležja Praga, ali poprilično skupi. Naročito u centru oko starogradskog trga. Na primer : porculanska krigla u centru Praga košta oko 500 kruna a za istu takvu u Karlovim Varima traže oko 150 kruna ! Nije ni čudo što sam na internetu našla komentar da Česi zarade od suvenira koliko mi od celog turizma. Bilo šta da šopingujete bežite na periferiju jer i tamo postoje mnogi tržni centri.
Ono za šta ne morate da se brinete da li ćete naći su pivnice. Njih imate na svakom koraku. To su karakteristične češke pivnice sa svojim specifičnim šmekom. Ne znam kako da vam dočaram, morate otići i osetiti to! U kojoj god smo bili pili smo odlično pivo! Ja vam preporučujem češko crno. Interesantno je da je krigla piva jeftinija od sokova a i od nekih kiselih voda. Zato znate šta vam je činiti?! Još da vam napomenem da ćete kriglu(0.5) u centru platiti i do 100 kruna dok se na drugim mestima cena kreće oko 30 kruna.
Prag možete obilaziti peške, autobusom, tramvajem ili metroom. Kartu kupujete prema vremenu koliko ćete provesti u prevozu i najmanja je za 20 min., košta 18 kruna i karte su univerzalne za sve vrste prevoza. Inače prevoz im je savršeno tačan!
'Konopište'
Naše zadnje odredište bilo je Konopište.U pitanju je zamak udaljen nekih pedesetak kilometara od Praga. Konopište je carski kompleks sa vrtovima i velikim parkovima sa kraja 13. veka(nas je podsetio na dvorce iz bajki). Posedovali su ga mnogi vladari, npr. Franc Ferdinand za vreme Austro-Ugarske carevine (ubijen u Sarajevu od ruke Gavrila Principa).
Konopišta u blizini Praga nalazi se još jedan zamak, Karlštajn. To je zamak Karla IV iz 14. veka gde su se čuvali kraljevski dragulji i kraljevska kruna.
Tri dana koja smo mi proveli u Pragu nisu dovoljna da se obiđe ovaj prelepi Zlatni grad! Dosta stvari, gore navedenih smo obišli, nešto smo čuli u pričama našeg vodiča, a nešto smo pročitali u knjigama i na internetu. Iskreno se nadamo da će vam ovaj putopis bar malo pomoći ako se rešite da posetite Prag, a trebali biste.
Još dva dogadjaja su obeležena za vreme našeg boravka u Pragu. 30. april paganski običaj paljenja veštica gde kroz ceo grad uveče vidite na travnatim površinama da pale vatre i spaljuju veštice. I 1. maj izložba oldtajmera u organizaciji auto kluba. Nažalost kratko vreme u Pragu nije nam dozvolilo da obidjemo izložbe. Možda neki sledeći put.
I na kraju da napomenem da dozivljaj Praga zavisi i od vodiča. Mi smo imali odličnog.Gospodja Ana Panova Vasić živi već 10 godina u Češkoj i odlično poznaje Česku i sve njihove običaje, mesta za izlaske a i o svakoj znamenitosti lepe priče tako da obilazak moze da bude izuzetno zanimljiv.
Naravno nije sve tako svetlo. Ima i crnih momenata kao naprimer putovanje sa lošom agencijom. Prvo od dvočasovnog stajanja u polasku na Benzinskoj pumpi na autoputu u Srbiji i jos sat i po u Českoj da bi sačekali drugi autobus. Zatim očajna, da ne kažem nikakva komunikacija vodiča iz agencije koji su bili u autobusu sa putnicima, do neprijatne situacije kad nisu hteli da nas prime u hotel u Pragu zbog neizmirenih obaveza agencije prema hotelu. Nikakvu informaciju nam nisu dali ni o menjačnicama, kursu, restoranima i ostalim bitnim sitnicama. Zato, ako i idete u Prag, dobro je da idete sa raspoloženim društvom, pa vas ovakve nedaće neće mnogo potresti.
Turizam i Putovanja - Ostali Tekstovi
Pogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
KAKO I KADA JE NASTAO?
Nakon 'kratkog' kašnjenja (o čemu ćemo pisati kasnije) stigosmo mi u Prag! Na prvi pogled grad nam se veoma svideo. Jedna od legendi, koja nije u potpunosti u skladu sa istorijskim činjenicama, govori o postanku imena Praga. Naime, Višehradom je za vreme dinastije Premisla vladala princeza Libuše. Kako je zemlja narastala, ukazala se potreba za novim gradom, pa su podanici upitali princezu gde da ga sagrade. Ona im je predložila: 'Tamo gde su četiri elementa u skladu - plodno tle, zdrav vazduh, dovoljno šume za vatru i čista voda.' Pošto su se princeza i princ popeli na najvišu tačku Višehrada, princeza je pri zalasku sunca ispružila ruku prema istoku, u pravcu gustih šuma i rekla: 'Vidim visok dvorac čija slava doseže do zvezda. Ukoliko, narode, pođete tamo u gustoj šumi srešćete čoveka koji delje prag za svoju kuću. Na tom mestu podignite dvorac i nazovite ga po pragu koji čovek delje - Prag!' I bi tako.
Svojevremeno je jedan novinar zapisao o običajima Pražana: 'Ne znam za još jedan narod koji i na sahrane poziva, a ukoliko te pozovu u kuću, ispred stana izuvaš cipele. Taj za većinu Evropljana neobičan čin ima simboliku - sa cipelama ispred praga ostavljaš nečistoću spoljnog sveta i u kuću ulaziš čistog srca.'
Naše prvo odredište bilo je Nove mesto( Novi grad). Novi grad je glavni komercijalni centar Praga, koji je najviše dobio na značaju u drugoj polovini 19. veka, kada je spojen sa Starim gradom i kada je izgradjen niz javnih i stambenih građevina u stilu 'nove umetnosti'. Centralni deo ovog dela grada nosi naziv 'Zlatni krst' i predstavlja elitnu stambenu četvrt. Najinteresantnija mesta u ovom delu grada su : Venceslavov trg, Nacionalni teatar (neorenesansna građevina iz 1881.), Višehrad ( antičko središte dinastije Premislava iz 10. veka), Emaus (manastir sa Bogorodičnom crkvom), Nacionalni muzej (neorenesansna građevina), Gradska većnica Novog grada (kompleks - zgrada u gotičkom stilu sa kraja 14. i početka 15. veka, rekonstruisanih tokom 16. veka u renesansnom stilu).
I oni imaju svog 'konja'. U pitanju je spomenik princu Venceslavu I (Sv. Vaclav) koji se nalazi na Venceslavovom trgu (Václavské náměstí ), srcu grada. Princ Venceslav smatra se za zaštitnika nacije.
Narednog dana krenuli smo u nova osvajanja. U pitanju je bila 'kratka' tura pešačenja od nekih 10-15 km. Autobusom smo se popeli do Praškog zamka (Hradčany) i zatim krenuli u obilazak pešaka.
Praški zamak (u danasnje vreme dvorac) je podignut u 9. veku. Na osnovu arheoloških iskopavanja i sačuvanih pisanih dokumenata, smatra se da ga je osnovao princ Borivoj 880. godine. Prva građevina na ovom mestu je bila Bogorodočina crkva. Od 10. veka, praški zamak nije samo sedište državnih vlasti, prinčeva i kasnije kraljeva nego i sedište crkvenih vlasti, Praške biskupije, kao i obrazovni i kulturni centar. Na prostoru zamka je osnovan i prvi češki manastir. Doba velikog napretka zamka je 14. vek, doba vladavine Karla IV, češkog kralja i potom cara Svetog rimskog carstva.
U Hradčanima možete da vidite : Manastir svetog Đorđa (osnovan 973. kao manastir Benediktinki), Katedrala Svetog Vida (gradila se tokom celog XIV veka u stilu internacionalne gotike), u kripti katedrale se nalaze grobovi najpoznatijeg češkog kralja Karla IV i austrijskog imperatora Rudolfa II Hasburškog), Kapela Svetog Venceslava (nalazi se u okviru Katedrale Sv. Vida kao posebna arhitektonska celina čiji su zidovi pokriveni dragim kamenjem i freskama), Zlatna ulica (niz kuća iz 16. veka, sagrađenih između utvrđenja u gotičkom stilu; naziv 'zlatna' ulica je dobila zbog alhemičara i zlatara iz vremena Rudolfa II Hasburškog koji su ovde živeli početkom 17. veka; u kući sa brojem 22 je za kratko pisao Franc Kafka ), Daliborka kula (vojna iz 1496. podignuta kao deo utvrđenja oko zamka sa funkcijom zatvora), Barutna kula Mihulka (takođe sagrađena kao deo utvrđenja, iz 13. veka), Galerija zamka (podignuta je na mestu nekadašnje konjušnice, gde je pronađeno mnogo slika iz vremena kralja Rudolfa II, dela Ticijana, Tintoreta, Rubensa i drugih, koja su potom uređena), Bazilika Svetog Đorđa (romanička bazilika iz 920.), Lobkovic palata (izgrađena tokom 16. veka od strane porodice Pernštajn, a potom je postala vlasništvo Poliksene Lobkovic; danas je u vlasništvu grofa Aleksandra Lobkovic i u njoj mozete videti izuzetno bogatu kolekciju slika Kanaleta, Brojgela, Velaskeza, muzickih instrumenata, majolike), Kraljevski vrt sa plesnom dvoranom Mičovna, podignut je 1534. za vreme Rudolfa II), Kraljevski letnjikovac Sv. Ane (najznačajnija renesansna građevina u Pragu sa “Pevajućom fontanom” ), Černinska palata (palata iz 1687. sagrađena u stilu ranog baroka danas predstavlja sedište Ministarstva spoljnih poslova ), Loreta (crkvena građevina podignuta 1631. kao stecište hodočasnika; ovde se nalazi i tzv. “Praško sunce”, luster ukrašen sa preko 6.000 dijamanata), Strahovski manastir (manastir Premonstratenzijanaca, u baroknom stilu; manastirskoj biblioteci se nalazi mnogo starih rukopisa velike istorijske vrednosti poput Jevanđelja iz 10. veka).
'Karlov most' Prelaskom Karlovog mosta došli smo u Staré Město (Stari grad). Stari grad, na desnoj obali Vltave, je izuzetno zanimljiv kako zbog svoje istorije, tako i zbog lepote svojih srednjovekovnih kućica. Ovde možete da posetite: Kulu Starog grada (predstavlja kapiju između Starog grada i Karlovog mosta; jedna je od najlepših evropskih kula u gotičkom stilu), Trg republike (nalazi se na južnom kraju Starog grada i napravljen je tokom 14. veka), Galerija Viteškog reda (galerija antikviteta iz riznice Viteškog reda Krstaša sa crvenom zvezdom), Klementinum (bivša Jezuitska škola, građevina potiče iz 17. veka), Gradska većnica (podignuta u stilu secesije između 1906. i 1911. na ruševinama starog Kraljevskog dvora), Manastir Svete Ane (kompleks crkvenih i stambenih objekata, podignutih 1234), Barutna kula (građevina u gotičkom stilu, podignuta 1475. kao deo kapije između Starog i Novog grada), Karolinum (zgrada praškog Univerziteta, osnovanog još 1348.), Betlehemska kapela (sagradjena je 1391. u gotičkom stilu; poznati reformator Jan Hus je ovde držao svoje govore.)
U okviru Starog grada nalazi se Josefov, čuveni jevrejski grad (Praški geto) koji je nastao kao naselje jevrejskih trgovaca i dugo vremena je bio odvojen od ostalih delova grada zbog progona Jevreja koji su tokom 18. veka činili skoro trećinu praškog stanovništva.
Ono što se nama posebno svidelo u ovom delu je Astronomski sat.
'Astronomski sat' Svaki sat gomile ljudi stoje ispred njega i čekaju da vide figurice apostola koje se smenjuju. Napravljen je 1410. god. Ovaj sat nisu samo figurice apostola, kostura, Turčina, škrtca i lakoumnika nego i astronomska nauka. Sat pokazuje godine, mesece, dane i sate, pokazuje izlazak i zalazak Sunca, izlazak i zalazak Meseca i nebeske znakove. Trebaće vam malo više vremena da rastumačite šta je šta na astronomskom satu (vidi se iz priloženog). Mi još nismo uspeli!
E ovde smo se već umorili a i kiša nas je stalno pratila te smo rešili da se odmorimo i dobro najedemo. Preporučili su nam restoran U vejvodu, u istoimenoj ulici, u Starom gradu. Prvo smo naručili pivo da se oporavimo a zatim češki specijalitet koleno tj. kolenicu. Neobavešteni nismo znali šta nas očekuje! Kada su nam doneli kolena imali smo šta i da vidimo!
Ako budete naručivali koleno jedna porcija zadovoljiće dvoje ljudi (jedino ako baš nemate dobar apetit). Skrećemo vam pažnju da sve što se nalazi na stolu tipa pereca, badema, pistaća a što pojedete biće vam i naplaćeno(nije kuća časti)! Takođe treba da znate da uz račun stave i svoj bakšiš pa ako prođe prođe (a ne morate da ga platite). Kod nas je prošlo. Mi nismo znali.Sem kolenice u Češkoj se jede svičkova (juneća šnicla u sosu sa džemom i pavlakom) i gulaš sa knedlama i popularna čorba od krompira bramboračka.
'Karlovi Vari' Sledeći dan bio je rezervisan za Karlove vari. U prevodu to znači ”Karlovo kupatilo”. Ovo mesto udaljeno je od Praga nekih 130 km i predstavlja najpoznatiju češku banju koju je otkrio Karlo IV 1347. god. Banja je poznata po svojim toplim izvorima, čak i do 72oC, po Becherovki (biljnom likeru), Moser staklu, Lazenskim oplatkama (oblande različitog ukusa) i zadnjem filmu o James Bondu koji je sniman u Grandhotel Pupp (a navodno se dešava u Crnoj Gori). Karlove Vari su prelepe. Sve je tako čisto (kao i u Pragu)! Ovde ćete naći i Rusku crkvu sa svojim pozlaćenim kupolama.
'Ruska crkva'
Kada i ako budete imali dovoljno para i naravno ako imate(pretpostavka je da tretmani ovde nisu nimalo jeftini) otiđite u njihove spa hotele. Nećete se pokajati. Naš vodič nam je rekao da su odlični!
Veče je bilo rezervisano za krstarenje Vltavom. I ako brod ide svega 500 m gore-dole lepo je videti Prag noću iz ove perspektive jer se mnogi živopisni delovi grada nalaze neposredno uz reku. Za 10 evra dobićete samo vožnju a za nešto veće cifre kolač ili večeru. Na obali Vltave nalazi se deo po imenu Praška Venecija, koju ćete prepoznati po rukavcu CERTOVKA i interesantnim kucicama. Preko Vltave prelazi 18 mostova od koji je najpoznatiji Karlov most.
Nismo zaboravili i šoping. Pre nego što krenete promenite dosta para. Trebaće vam. Česi su majstori da vam uzmu pare. Pri tome dobro vodite računa gde ih menjate. Za jedan evro možete dobiti od 19 do 25 kruna i ako na menjačnicama pišu i veće cifre (i do 29 kruna). U pitanju je njihova provizija koju uzimaju prilikom zamene. Suveniri su na sve strane : knjige, češko staklo, krigle, slike i razna druga obeležja Praga, ali poprilično skupi. Naročito u centru oko starogradskog trga. Na primer : porculanska krigla u centru Praga košta oko 500 kruna a za istu takvu u Karlovim Varima traže oko 150 kruna ! Nije ni čudo što sam na internetu našla komentar da Česi zarade od suvenira koliko mi od celog turizma. Bilo šta da šopingujete bežite na periferiju jer i tamo postoje mnogi tržni centri.
Ono za šta ne morate da se brinete da li ćete naći su pivnice. Njih imate na svakom koraku. To su karakteristične češke pivnice sa svojim specifičnim šmekom. Ne znam kako da vam dočaram, morate otići i osetiti to! U kojoj god smo bili pili smo odlično pivo! Ja vam preporučujem češko crno. Interesantno je da je krigla piva jeftinija od sokova a i od nekih kiselih voda. Zato znate šta vam je činiti?! Još da vam napomenem da ćete kriglu(0.5) u centru platiti i do 100 kruna dok se na drugim mestima cena kreće oko 30 kruna.
Prag možete obilaziti peške, autobusom, tramvajem ili metroom. Kartu kupujete prema vremenu koliko ćete provesti u prevozu i najmanja je za 20 min., košta 18 kruna i karte su univerzalne za sve vrste prevoza. Inače prevoz im je savršeno tačan!
'Konopište'
Naše zadnje odredište bilo je Konopište.U pitanju je zamak udaljen nekih pedesetak kilometara od Praga. Konopište je carski kompleks sa vrtovima i velikim parkovima sa kraja 13. veka(nas je podsetio na dvorce iz bajki). Posedovali su ga mnogi vladari, npr. Franc Ferdinand za vreme Austro-Ugarske carevine (ubijen u Sarajevu od ruke Gavrila Principa).
Konopišta u blizini Praga nalazi se još jedan zamak, Karlštajn. To je zamak Karla IV iz 14. veka gde su se čuvali kraljevski dragulji i kraljevska kruna.
Tri dana koja smo mi proveli u Pragu nisu dovoljna da se obiđe ovaj prelepi Zlatni grad! Dosta stvari, gore navedenih smo obišli, nešto smo čuli u pričama našeg vodiča, a nešto smo pročitali u knjigama i na internetu. Iskreno se nadamo da će vam ovaj putopis bar malo pomoći ako se rešite da posetite Prag, a trebali biste.
Još dva dogadjaja su obeležena za vreme našeg boravka u Pragu. 30. april paganski običaj paljenja veštica gde kroz ceo grad uveče vidite na travnatim površinama da pale vatre i spaljuju veštice. I 1. maj izložba oldtajmera u organizaciji auto kluba. Nažalost kratko vreme u Pragu nije nam dozvolilo da obidjemo izložbe. Možda neki sledeći put.
I na kraju da napomenem da dozivljaj Praga zavisi i od vodiča. Mi smo imali odličnog.Gospodja Ana Panova Vasić živi već 10 godina u Češkoj i odlično poznaje Česku i sve njihove običaje, mesta za izlaske a i o svakoj znamenitosti lepe priče tako da obilazak moze da bude izuzetno zanimljiv.
Naravno nije sve tako svetlo. Ima i crnih momenata kao naprimer putovanje sa lošom agencijom. Prvo od dvočasovnog stajanja u polasku na Benzinskoj pumpi na autoputu u Srbiji i jos sat i po u Českoj da bi sačekali drugi autobus. Zatim očajna, da ne kažem nikakva komunikacija vodiča iz agencije koji su bili u autobusu sa putnicima, do neprijatne situacije kad nisu hteli da nas prime u hotel u Pragu zbog neizmirenih obaveza agencije prema hotelu. Nikakvu informaciju nam nisu dali ni o menjačnicama, kursu, restoranima i ostalim bitnim sitnicama. Zato, ako i idete u Prag, dobro je da idete sa raspoloženim društvom, pa vas ovakve nedaće neće mnogo potresti.
¦ Klik Gore na Sliku - Prikaz; ¦ Ponovni Klik - Brisanje
Turizam i Putovanja - Ostali TekstoviPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu
