Naslovni baner
Ponuda Tema

Putopis Iz Egipta

     Egipat, zemlja faraona! Egipat je, početkom prošlog veka, za Evropljane, bio tajanstvena, očaravajuća zemlja o čijoj se istoriji znalo tek iz dela antičkih i  renesansnih pisaca...
Astrolog Marina (Jungić) Milošević
prva saradnica Jasminke Holclajtner
Lični horoskop možete naručiti preko telefona
063-285-430, kao i kontakt maila: marina.jungic@gmail.com

   Egipat je poznat po svojoj antičkoj civilizaciji i po nekim poznatijim svetskim spomenicima. Blizu Kaira nalaze se Sfinga i Velike piramide. U okolini grada Luksora, u centralnom Egiptu, nalazi se veliki broj antičkih arheoloških nalazišta kao što su hram u Karnaku i Dolina kraljeva. Danas je Egipat važan politički i kulturni centar Bliskog istoka.
    Egipat je, početkom prošlog veka, za Evropljane, bio tajanstvena, očaravajuća zemlja o čijoj se istoriji znalo tek iz dela antičkih i  renesansnih pisaca. Kada bi se vraćali sa Nila, putnici bi prepričavali čuda o prastarim ruševinama, hramovima, piramidama, stubovima, sfingama i obeliscima pokrivenim celom visinom tajanstvenim znakovima, delimično zasutim pustinjskim peskom.
    Jedno je, ipak, sigurno: mnogi od nas koji žive dve hiljade godina posle Hrista, još uvek mogu da osete praiskonsku vezu izmedju vode moćnog Nila i božanske snage Sunca. Jer, Egipat je, zaista, dar Nila: i pre pet hiljada godina, baš kao i danas, plodna dolina reke i more bili su izvor života ove afričke zemlje. Na slici levo gore - Sfinga, simbol neograničene vlasti egipatskih faraona.    
    Naše putovanje kroz zemlju faraona počelo je u najvećem gradu Afrike i Bliskog Istoka, egipatskoj prestonici - Kairu. Ovaj grad iz "Hiljadu i jedne noći" obeležavaju najstariji kameni spomenici ljudske civilizacije koji se izdižu na rubu pustinje. Sa 13. sprata hotela "Nil Hilton" pruža se veličanstven pogled na Kairo: u daljini se naziru  piramide koje već, praktično čine deo grada čiji broj stanovnika varira izmedju 17 i 23 miliona. Iako je aero zagadjenje prilično veliko, to ne može da umanji lepotu pogleda na čuvenu Alabasternu džamiju Muhamada Alija, gradjenu po uzoru na Plavu džamiju u Istanbulu.
    Iz nje se kao na dlanu, vide džamije Ibn Tuluna, Sultana Hasana i Rifaj, a kada je vedro mogu se videti i piramide na obali Gize. Na ostrvu Gezira uzdiže se moderna Kairska kula, najviše zdanje Kaira ( 187m) - jedna od najlepših gradjevina u Africi: cilindričnog oblika, mrežaste fasade, kula (gde se nalazi TV toranj) se na vrhu otvara poput lotosa.
    U neposrednoj blizini hotela 'Nil Hilton' nalazi se i ponos Kaira - Egipatski nacionalni muzej gde je izloženo više od 120 000 eksponata. Deo ove zbirke neprocenjive vrednosti, nažalost, rasut je po celom svetu. Od 22 grobnice faraona sahranjenih u Dolini kraljeva, jedino je Tutankamonov grob ostao netaknut više od 33 stoleća. Zbirku najmladjeg egipatskog faraona, danas čuvaju pomoću lasera i specijalne zaštite, zbog koje foto snimci, obično, ne uspevaju.
    Egipatske piramide, ipak, i dalje, izazivaju najveće interesovanje i divljenje turista koji dolaze u Egipat. U delti Nila i okolini Kaira ima 84 piramide, medju kojima su najpoznatije Keopsova, Kefrenova i Mikerinova. Ispod najveće, Keopsove, stoji, do dana današnjeg, ogromna sfinga isklesana od monolitne stene. Ležeći lav ljudskog lica punog zagonetne zamišljenosti trebalo je da označi neograničenu vlast egipatskih vladara.
    Pod pojmom starog Egipta podrazumeva se egipatska država i civilizacija od praistorije do rimskih osvajanja. Prva upotreba pisma, koja označava početak istorijskog perioda datirana je u doba pre ujedinjenja Egipta, u doba kulture Nakada II.
    Prvo poznato sređivanje pisma i pisani izvori potiču iz doba Nulte dinastije, u vreme ujedinjenja egipatske države. Oko reke Nil formirale su se dve države, Donji Egipat u području delte Nila i Gornji Egipat južno od delte Nila. Oko 3100. godine pne. kralj Narmer iz Gornjeg Egipta osvojio je Donji Egipat i stvorio prvu jedinstvenu državu i utemeljio prvu dinastiju egipatskih faraona. Razdoblje prvih dveju dinastija naziva se ranim razdobljem (2925. — 2575. p.n.e). U ovom periodu je procvetala egipatska kultura, koja je jasno ostala egipatska po svojoj religija, umetnosti, jezika i običaja.
    Na slici levo - Kula Kaitbeja u Aleksandriji, sagradjena na ruševinama svetionika na ostrvu Farosu.
    Usledilo je razdoblje Starog carstva (2575 — oko 2130. p.n.e) u kojem su podignute piramide, od koje su najpoznatije Džoserova piramida iz perioda Treće dinastije i piramide u Gizi iz četvrte, i osvojena Nubija. Za vreme Prvog prelaznog perioda je došlo do raspada jedinstvene države, a politički prevrati su trajali oko 150 godina. Veće poplave Nila i stabilizacija vlade su vratile blagostanje u razdoblju Srednjeg carstva koje je dostiglo vrhunac pod faraonom Amenemhetom i naslednicima iz 12. dinastije (1983 — oko 1600. p.n.e). Drugi period nejedinstva omogućio je semitskim Hiksima da osvoje Egipat oko 1630. pne. Hiksi su preoteli veliki deo Donjeg Egipa i osnovali novu prestonicu u Avarisu. Vladar Gornjeg Egipta Ahmos I, osnivač Osamnaeste dinastije, je proterao Hikse (do 1521. pne.). Usledilo je razdoblje Novog carstva (oko 1530 — 1075. p.n.e) s glavnim gradom Tebom. Tutankamonova maska iz perioda Osamnaeste dinastije U tom razdoblju Egipat dostiže vrhunac razvoja i širi se sve do Džeber Barkala na jug i Eufrata na istok, a nakon 1075. pne. zbog unutrašnjih sukoba snaga kraljevstva je postepeno slabila.
   Na slici levo - Alabasterna sfinga u Memfisu. Ovaj period je upamćem po poznatim faraonima poput: Hatšepsut, Tutmosa III, Akhenatona i njegove supruge Nefertiti, Tutankamona i Ramzesa II. Prvo istorijsko zabeleženo izražavanje monoteizma se odigralo u ovom periodu u vidu atenizma. U trećem prelaznom periodu Egipat su najpre su ga osvojili Nubijci (oko 730 — 664. p.n.e), a potom su ih Asirci i Vavilonci sasvim potisnuli iz Azije. Godine 525. pne. persijski car Kambiz II osvojio je Egipat i od njega stvorio persijsku pokrajinu. Amirtrej je 404. pne. uspeo da otrgne Egipat od persijske vlasti. Trideseta dinastija je poslednja domaća dinastija koja je vladala Egiptom, pre nego što ih je ponovo pokorilo Persijsko carstvo nakon što je poslednji domaći faraon Nektaneb II poražen u bici 343. pne.
      Na našem putovanju kroz Egipat stigli smo i do najjužnije tačke ove afričke zemlje - Asuana, gde je praktično granica sa Nubijom. Tu se nalazi najveća brana Afrike i Bliskog Istoka, koja snabdeva strujom ceo Egipat. Asuan je poznat i po granitu (crnom, ružičastom i belom), najvećoj kamiljoj pijaci i krokodilima koji se, jedino tamo i mogu videti.
    Krajem januara, temperatura vazduha na jugu Egipta dostiže 30 C stepeni: turisti se ne kupaju u Nilu, ali zato uživaju na krstarenju u luksuznim brodovima; jednim od njih nastavili smo obilazak hramova duž Nila: Kom Ombo - hram posvećen bogu Sunca i bogu krokodila, Edfu - najbolje očuvani egipatski hram posvećen bogu Horusu (Sokolu), Luksor - nekadašnja prestonicu Egipta, Karnak - hram boga Amona, najveći hram sa stubovima na svetu...
    U Dolini kraljeva, u Alabasternoj planini, nalaze se 22 grobnice egipatskih faraona, uključujući i kraljicu Hatšepsut koja je 19 godina vladala kao muškarac (nosila je veštačku bradu) i čak, bila sahranjena kao faraon. Na platou ispred njenog hrama izvodi se, svake godine, čuvena Verdijeva opera "Aida". Videli smo Memnonove kolose – najveće statue u celom Egiptu, posetili Memfis, najstariji grad na svetu - muzej pod otvorenim nebom gde se nalazi čuvena Alabasterna sfinga i obišli Sakaru gde se nalazi piramida kralja Zosera - najstarija u Egiptu.
    Na povratku u Kairo, zadržali smo se u Aleksandriji, najvećoj sredozemnoj luci i drugom po veličini egipatskom gradu. Ime je dobio po Aleksandru Velikom koji ga je i osvojio pobedivši Persijance, a sagradjen je na ruševinama nekadašnjeg svetionika na ostrvu Farosu, jednog od sedam svetskih čuda. Montaza park, bivša letnja rezidencija poslednjeg egipatskog kralja Faruka, predstavlja danas ekskluzivan turistički centar sa jednom od najlepših plaža u Egiptu. 
    Na Crvenom moru, nazvanom tako zbog bogatstva podvodnog sveta, plaže su, ipak najlepše. U Hurgadi, trećem ronilačkom centru na svetu, obalu dugu četrdesetak kilometara krase beli pesak, kristalno bistra voda boje safira i luksuzni hoteli.Većina hotela je opremljena bazenima i sportskim centrima (ronjenje, jedrenje, safari brodom, razgledanje živopisnog podvodnog sveta iz brodova sa staklenim dnom itd.) gde možete dobiti dozvolu za pravo ronjenje. Pri kraju desetodnevnog putovanja kroz Zemlju faraona, stižemo u Kairo sa nostalgičnom željom da se jednog dana vratimo na obale Nila, medju palme i luksuzne hotele, u senku piramida, ne bi li ponovo osetili nenadmašan šarm Egipta.

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA