Naravno da je plan o postupnom prelasku na neku svetsku elektronsku valutu bio poznat već i pre.
Oni koji smatraju da će američki dolar zameniti neka nova svetska valuta, možda razmišljaju u preuskim okvirima. Zapravo je namera uvesti potpuno novu vrst valute, koja će biti globalna, koja će zameniti sve papirnate valute i potpuno promeniti, to jest centralizovati ekonomski sistem, a već ima i ime: 'karbonska valuta'.
Ona će biti potporni stup novom ekonomskom sistemu koji se neće zasnivati na ceni, već na energiji (njenoj proizvodnji i potrošnji). Mali korak prema tom cilju su vesti poput ove od pre nekoliko godina: 'Švedska šalje gotovinski novac u istoriju'.
Pisalo je da 'Švedska ne misli uvesti euro, nego u potpunosti ukinuti papirnati novac i uvesti virtualnu valutu.' Ukidanje valute, pisalo je, potstaknuto je i izrazitim porastom pljački i krađa, a 'averzija prema gotovini počela se intenzivnije osećati prošle jeseni kada se dogodila jedna od najspektakularnijih pljački u našoj zemlji uopšte. Lopovi su se helikopterom spustili na krov vozila koje je transportovalo novac i odneli kruna u milionskom iznosu. Od tada se u javnosti sve češće čuju glasovi za uvođenjem tzv. ‘virtualne valute', objasnio je Jonas Milton iz Središnje banke u Štokholmu. Možete mislit! Puca ljudima ona stvar za banku.
Drugi stručnjak je rekao da 'oni koji isključivo plaćaju gotovinom, najčešće imaju razloga i nešto skrivaju.' Uobičajeni argumenti za ukidanje fizičkog novca su – da je nespretan za rukovati, težak, prljav, da ne ostavlja trag kad se njime rade financijske transakcije. Dok u SAD-u novčanice i kovanice još uvek predstavljaju 7 odsto ukupne ekonomije, u Švedskoj – koja je, prema Svetskom ekonomskom forumu, prošle godine bila najuspješnija u Izveštaju o globalnoj informatičkoj tehnologiji – gotovina je još ređa. Švedska je bila i prva zemlja koja je uvela novčanice, još daleke 1661., a sad će biti prva koja će ih ukinuti. Baš zanimljivo kako se istorija vrti u krugu. U mnogim švedskim gradovima javni autobusi ne primaju gotovinu; mali, ali rastući broj poslova prima samo kartice; neki bankovni uredi u potpunosti su se prestali koristiti gotovinom; čak se u nekim crkvama prilozi mogu davati karticom.
BUDUĆNOST BEZ GOTOVINE
Svet bez gotovine dovodi nas u pravu zavisnost o kontrolnom sistemu. Znate o čemu se ovde priča ako vam barem jednom uređaj na blagajni nije hteo prihvatiti karticu. Tada ste imali alternativu. A u budućnosti bez gotovine? Da ne spominjemo da će društvo bez gotovine imati ozbiljnih problema s privatnošću.
No, što je privatnost i bivanje pod stalnim nadzorom uz takve beneficije kao što su povećanje sigurnosti, pad korupcije, pad sive ekonomije i pad kriminala, šta mislite? Da ne spominjemo propast džeparoša. Što je još jedan mit koji se bez razmišljanja koristi kad se spominju, recimo, navodne prednosti ne nošenja gotovine i plaćanja s karticama. Ako ste imali taj peh da sretnete nekoga uličnog razbojnika koji bi vas htio opljačkati, nekad davno on bi vam mogao opljačkati samo onu hiljadarku koliko ste možda imali u džepu. Danas je stvar daleko gora – gubitak je veći, a trauma dublja, jer će vas razbojnik prisiliti da odete do bankomata gde će mu biti dostupan sav vaš novac s računa, a pritom ćete duže vremena biti izloženi maltretiranju. No, postoji 'rešenje' i za takvu situaciju – potpuni prelazak na elektronički novac, knjižen kroz mikročip ugrađen u ruku. Tada ćemo napokon biti potpuno sigurni i zaštićeni od sitnih uličnih lopova. Pritom potpuno izloženi velikim svetskim lopovima. Pa vi sad birajte šta vam više odgovara.
No, i takva elektronska valuta samo je prelazna stepenica. Vrli novi svet bit će zasnovan na ugljen dioksidu, to jest, laži da čovek (proizvodnjom energije za život) proizvodi CO2 koji uzrokuje klimatske promene. U bliskoj budućnosti predviđaju se brojni pokušaji da se nova karbonska valuta predstavi kao konačan odgovor na globalne pozive za smanjenje siromaštva, kontrolu populacije, kontrolu nad okolinom, globalno zagrijavanje, raspodelu energije i sveobuhvatnu raspodelu ekonomskog bogatstva. Nekom čudnom slučajnosti, ona će zahtevati i autoritarnu središnju kontrolu nad svim aspektima naših života, od kolevke pa do groba. Karbonska valuta, temeljiće se na redovnoj raspodeli raspoložive energije ljudima u svetu.
Ne upotrebi li se u određenom vremenskom periodu, valuta će isteći - poput mesečnih minuta u vašoj pretplati za mobilni telefon, tako da isti ljudi mogu primiti novu raspodelu na temelju novih kvota za proizvodnju energije za sledeće razdoblje. Budući da lancem snabdevanja energijom već dominira svetska elita, uspostavljanje kvota za proizvodnju energije ograničiće količinu karbonske valute u bilo kojem danom trenutku. Takođe, prirodno će ograničiti proizvodnju, proizvodnju hrane i kretanje ljudi. Lokalne valute će neko vreme ostati u igri, međutim, s vremenom će nestati i biti potpuno zamenjene karbonskom valutom, slično kao što je euro tokom vremena zamenio pojedinačne evropske valute.
IDEJA TEHNOKRATIJE
Obračunski sistem koji se temelji na energiji neodvojivi je deo društvenog pokreta zvanog tehnokratija. Ideje obračuna temeljenog na energiji mogu se pronaći još u 1930-ima, kada ga je grupa inženjera i naučnika ponudila kao rešenje za Veliku depresiju. Glavni naučnik u pozadini tehnokratije bio je M. King Hubbert, geolog koji će kasnije (1948.-1956.) izneti sada slavnu teoriju vršne proizvodnje nafte. Hubbert je utvrdio da će otkriće novih rezervi energije i proizvodnja energenata u jednom trenutku biti nadmašeni potrošnjom i stoga naposletku uzrokovati ekonomski i društveni haos. Zvuči baš kao neko ko bi mogao poučavati geofiziku na Univerzitetu Columbia i primiti mnoge počasti poput Rockefellerove nagrade za javnu službu 1977. godine. U iluminatskom rečniku to znači: za službu Eliti).
Gle, sve se to doista i dogodilo! Godine 1933., Hubbert i Howard Scott ustanovili su organizaciju zvanu Tehnokratija d.d. (od grčkih reči techne, što znači 'veština', i kratos, što znači 'vladavina' – prema tome, to je vladavina veštih inženjera, znanstvenika i tehničara, za razliku od vladavine izabranih dužnosnika). Njih dvojica su 1934. objavili knjigu 'Kurs o tehnokratiji' - Technocracy Study Course, od koje poteče većina modernih tehnokratskih razmišljanja. Integralni deo tehnokratije bio je implementiranje ekonomskog sistema zasnovanog na raspodeli energije, umesto na ceni. Predložili su zamenu tradicionalnog novca energetskim kreditima. Bio je to prvi nagoveštaj pokreta za očuvanje okoliša u SAD-u (stvorenog i kojim su od samog početka manipulisali Rockefeller i ekipa), a ideja o smanjivanju potrošnje karbonskih goriva, zbog navodnog globalnog zagrejavanja, u stvari je proizvod rane tehnokratske misli.
Tehnokratsko rešenje delotvornosti društva jest raspodela raspoložive energije merenjem potrošnje, kako bi se pronašlo stanje 'ravnoteže'. Ideja je bila da građani dobiju energetske sertifikate kako bi učestvovali u ekonomiji: '… energetski sertifikati izdaju se individualno celokupnom odraslom stanovništvu…'. 'Podaci o prihodu pojedinca i njegovoj stopi potrošnje čuvaće se u Distribucijskoj sekvenci, tako da Distribucijskoj sekvenci bude jednostavno u svakom trenutku utvrditi saldo određenog potrošača…'; 'Prilikom kupnje, bilo dobara ili usluga, pojedinac predaje energetske sertifikate koji glase na njegovo ime i ispravno su overeni i potpisani…'; 'Jedna jedina organizacija upravlja i vodi čitav društveni mehanizam. Ista organizacija, ne samo da proizvodi, nego i distribuira sva dobra i usluge…' Jedna, jedina organizacija? Zvuči nekako… savremeno.
Dve glavne razlike između novca zasnovanog na ceni i energetskih sertifikata su u tome što novac pripada njegovom nositelju, dok su sertifikati individualno registrirani na svakog građanina ali mu ne pripadaju. Novac traje, a sertifikati istječu. Ovo drugo bi, očito je, potpuno spriječilo bilo kakav oblik štednje ljudi i, vjerojatno, kao posljedicu potpuno ukinulo privatno vlasništvo. Pokret tehnokratije je i danas vrlo živ (njihove ideje još i življe) pa je 2005. utemeljena Mreža europskih tehnokrata (Network of Evropean Technocrats, NET) kao 'autonomni istraživački i društveni pokret čiji je cilj istraživati i razvijati kako teoriju, tako i izgradnju tehnokratije', te implementirati globalnu energetsku politiku. S obzirom na vezu između pokreta za očuvanje okoline, globalnog zagrejavanja i tehnokratskog koncepta energetskih sertifikata, moglo bi se očekivati da će ta zajednica predložiti karbonsku valutu. Baš to se i dogodilo.
KARBONSKA VALUTA JE VEĆ U MEDIJIMA
Judith Hanna je 1995., u članku 'Prema globalnoj karbonskoj valuti' u naučnom časopisu New Scientist napisala: 'Predlažem da se postavi globalna kvota za godišnje sagorevanje fosilnih goriva te da se ravnomerno raspodeli na sve odrasle osobe u svetu.' Prestižni Harvard International Review objavio je 2006. članak 'Nova valuta' u kojem je pisalo: 'Onima koji žele usporiti globalno zagrejavanje najbolje bi bilo da krenu smerom stvaranja jakih nacionalnih karbonskih valuta...
Globalno zagrejavanje smatra se pitanjem očuvanja okoline, međutim najbolje upute neće se pronaći u kanonu zakona očuvanja okoline. Sveprisutnost ugljenika u svetskom gospodarstvu zahteva da svaki režim koji želi ograničiti emisije uzme u obzir trošak. Doista, trgovanje emisijama bilo je bog i batina jer je najviše reagovalo na trošak. A budući da je trgovanje karbonskim emisijama sličnije trgovanju valutama nego eliminisanju zagađenja, kreatori politika povezanih s trgovinom i financijama trebali bi paziti na način upravljanja tržištem karbonskim emisijama.' Autori su zaključili da je 'nakon sedam godina pričanja priča i pogrešnih analogija, međunarodni sistem kontrole nad ugljenikom krenuo, iako eksperimentalno, produktivnim putem.'
Godine 2006., tadašnji britanski ministar za okolinu je na godišnjem predavanju i debati britanske Komisije za reviziju, bez ustezanja rekao: 'Zamislite zemlju u kojoj je ugljenik postao nova valuta. U kojoj sa sobom nosimo bankovne kartice koje na sebi imaju pohranjene i funte i karbonske bodove. Kada kupujemo električnu energiju, plin i gorivo, koristimo svoje karbonske bodove, jednako kao i funte. Kako bi pomogla u smanjivanju karbonskih emisija, vlada mora ograničiti količine ugljenika koji se može koristiti.' New York Times je 2007. godine objavio članak Hannah Fairfield pod naslovom 'Kada ugljenik postane valuta'. Ona je otvoreno napisala: 'Da bi izgradili tržište ugljenikom, njegovi začetnici moraju stvoriti valutu karbonskih bodova kojima će učesnici moći trgovati.'
Britanski Telegraph je pak 9. novembra 2009. godine objavio članak pod naslovom: 'Svima u Britaniji mogla bi biti dodeljena lična ‘karbonska kvota’': '…uvođenje individualnih karbonskih kvota za svaku osobu biće najdjelotvorniji način za ostvarivanje ciljeva smanjenja emisija stakleničkih plinova. U sklopu toga, ljudima bi se dodelio jedinstveni broj koji bi pokazali prilikom kupnje proizvoda koji pridonose njihovom ugljeničkom otisku, kao što su, na primer, gorivo, avio karte i električna struja. Kao kod bankovnog računa, izvod s računa slao bi im se svakog meseca kako bi im se pomoglo da prate što troše. Kada bi njihov ‘karbonski račun’ došao do nule, morali bi plaćati da dobiju nove bodove.'
Sve je više ljudi kojima je kristalno jasno da je nepošten i zastareli monetarni sistem, baziran na dugu, primarni uzrok većine problema na ovoj planeti. To je svakako tačno, ali je i sam spomenuti monetarni sistem deo igre ‘problem-reakcija-rešenje’. Sasvim je očigledno da čovečanstvo mora promeniti novac kojim se koristi, novac je logični ključ cele ekonomije. Monetarna reforma koja će uskoro nastupiti, trenutno se zasniva na istraživanju i eksperimentisanju u potrazi za izvedivim projektima boljih, poštenijih i pre svega održivih valutnih sistema.
‘Energetska valuta – Prva Međunarodna konferencija o društvenoj transformaciji’, inicijativa je koju pokreću organizacije The 40 Foundation, New Economics Foundation i Global Round Table - sve su to dobro poznati tzv. ‘trustovi umova’, kojima elita akademski plasira svoje ideje i daje im legitimitet. Cilj održavanja događaja je – proučavanje alternativnih monetarnih sistema plasirati unutar glavne struje ekonomskih razmišljanja i ubaciti globalnu monetarnu reformu u politički dnevni red. Aktualna svetska financijska kriza probudila je interes za globalnom monetarnom reformom. Evolucija prema održivom i socijalno pravednom globalnom gospodarstvu postaće moguća tek nakon što se eliminišu temeljni uzroci sistemnih ekonomskih neuspeha. No, na koji način bi trebalo reformirati monetarni sistem? Kakav bi trebao biti novi novac, u koju svrhu bi trebao služiti i koje funkcije bi trebao ispunjavati? Ova i slična pitanja čine potragu za boljim monetarnim sistemom ključnim zadatkom današnje ekonomije.
Jasno vam je, pitanja su samo retoričke naravi. Ti moćnici već imaju spreman odgovor. Čak su ga stavili u naslov svoje konferencije. Energetska valuta. Uopšteno govoreći, kad čujete pojam 'društvena transformacija', dobro je odmah biti na oprezu jer ta se fraza, uglavnom, pokazuje kao novoorvelovski izraz za centralizaciju kontrole ili dehumanizaciju ljudskog društva. (Izvor: dnevno.rs, obradio The Conoplja News)