Naslovni baner
Ponuda Tema

Psihologija Kućnih Ljubimaca

Krtica za samo jednu noć može da iskopa tunel dug 91.4 metra.
Vilin konjic lovi hranu pomoću korpe koju formira posebnim položajem nogu.
Kanarinci su najdugovečnije ptice ljubimci. Ponekad žive i 30 godina, iako je njihov prosečni životni vek od 12 do 15 godina.
Najdugovečniji pas na svetu, jedna vrsta ovčara, umro je 1939. godine kada je imao 29 godina i 5 meseci.
Bik nije u stanju da razlikuje crveno od bilo koje druge boje.
KAO PAS I MAČKA

    U celoj ljudskoj istoriji  samo su dve životinja uspele da se toliko približe čoveku i čak uzmu učešća u njegovom svakodnevnom životu. To su, naravno, pas i mačka. Kao da je napravljen neki nepisani sporazum sa njihovim divljim precima, kojima je čovek ponudio hranu i zaštitu u zamenu za obavljanje određenih dužnosti, a kasnije i međusobno prijateljstvo.
    Najuverljivija teorija verovatno je ova: horde paleolitskih ljudi govore i lutaju stepom. Uveče se okupljaju oko vatre, kako bi jeli i odmorili se. Oko njih kruže šakali, nadajući se da će i njima pripasti nešto od hrane.
     Usput zavijaju i dosađuju ljudima. kako bi ih umirio, neko od ljudi ustaje i ostavlja šakalima ostatke hrane na odgovarajućoj udaljenosti, do koje dopire svetlost zaštitničke vatre.
    'Ovo je bio nezaboravan trenutak', komentariše etnolog Konrad Lorenc, začetnik ove teorije i nobelovac. Čovek je prvi put nahranio sopstvenim rukama jednu životinju koja mu može biti od koristi. Te noći horda je napokon mogla mirno da spava. Šakali, verni stražari, kružili su oko logora. A šakali su preci današnjih pasa, ili barem jednog njihovog dela. Niko ne može biti siguran da se sve odigralo baš tako, ali po svemu što znamo, verovatno je bilo baš ovako.
    Druženje čoveka i psa učvrstilo se uzajamnim obavezama, baš kao i kasnije sa drugim životinjama. Hraniću te, ali ti ćeš me čuvati i pomagati u lovu. Međutim, vremenom je odnos između čoveka i psa poprimio i emotivnu prirodu, prevladavši tako barijeru isključivog koristoljublja. Kada se to dogodilo?
   Istraživači francuskog Centra za preistorijska istraživanja pronašli su u jednoj palestinskoj grobnici preistorijski kostur čoveka, Natufijanca, sličan hiljadama drugih koje su arheolozi otkrili na tom području. Počivao je šćućuren. Desna mu je ruka bila ispružena duž tela, a leva u pozi milovanja kostura psića, starog tek nekoliko meseci. Taj palestinski psić, koji se žrtvovao zajedno sa svojim gospodarom, postao je tako arheolozima i biolozima, najstariji simbol usklađivanja osećanja, to jest vernosti.


ONI NAM PRODUŽAVAJU ŽIVOT

    Od ovog su odnosa, i čovek i životinja imali obostrane koristi. Neke od njih su i dan danas obavijene velom tajni. Dezmond Moris, autor nekoliko bestselera, piše o tome u svojim knjigama 'Posmatranje pasa i Posmatranje mačaka'. Moris navodi da su proučavanja srčanih napada pokazala kako vlasnici kućnih ljubimaca žive duže od drugih ljudi. medicinski je utvrđeno da umirujući učinak prijateljskog ljubimca snižava krvni pritisak. Većina ljudi danas stalno živi u nepodnošljivoj žurbi, okruženju briga i neprijatnosti i pod stalnim stresom, a prijateljsko druženje sa psom ili mačkom podseća čoveka na to da još uvek postoji jednostavna, neposredna nedužnost.
    Da sve ipak nije tako idilično upozorava jedan drugi stručnjak, dr Vilijam Gleving, koji je naglašavao kako u SAD ima sve više pasa koji obolevaju - od čira na želucu. Ta je bolest izazvana raznim neurozama, kao što je panika koju životinje osećaju pred nemogućim uslovima saobraćaja u gradu ili uznemirenost u pogledu hrane koju dobijaju, a kojima i psi plaćaju cenu 'velikim' civilizacijskim tekovinama.
     Ali, vratimo se samom ponašanju životinja. kako ih razumeti, kako iz njihovog ponašanja shvatiti psihologiju životinje, poruke koje nam ona pritom emituje? Moris u svojim pomenutim knjigama nudi zanimljive odgovore. Pas, na primer, u svojim vlasnicima, isto kao i mačka, vidi zapravo svoje pseudoroditelje. U psećoj hijerarhiji postoje psi sa vrha, iz sredine, i psi sa dna. kućni ljubimac u idealnim okolnostima članove ljudske porodice prihvata kao vođe čopora, odnosno pse sa vrha, pa otuda i njegova privrženost i poslušnost.
  Domaća mačka je, međutim, i prilično kontroverzna životinja. Naime, nijedna druga životinja nije tako bliska sa čovekom, ostavši pritom i tako nezavisna. Ona može naučiti da sluša naređenja kao što su: sedi, lezi ili priđi, ali je ona ne oduševljavaju previše. U onom času kad joj čovek otvori vrata, ona odlazi ne osvrćući se. Isključuje se mozak one mačke koja pripada čoveku, a uključuje se mozak divlje mačke, koju uopšte ne privlači šetnja sa svojim vlasnikom. Baš kao ni onu koja živi u divljini i koja veći deo dana provodi u samostalnom lovu.
   Uostalom, ako se osvrnemo unazad na razne mitološke i simboličke sisteme, primetiće se da su mački paralelno pripisivana i dobra i loša značenja, što se po Žanu Ševalijeu, može jednostavno objasniti istovremeno umiljatim i podmuklim ponašanjem te životinje. Koliko vas je puta mačka koju nežno milujete odjednom ogrebala po ruci? U Kini su je, recimo, povezivali sa moćima zla, a u ranom hrišćanstvu sa tamom, požudom i lenošću. Zanimljivo je, međutim, da su razna indijanska plemena u mački videli lukavog i staloženog posmatrača, koji uvek postiže svoj cilj.
    Bitno je napomenuti i najnovija saznanja naučnika, gde se kaže da domaća mačka izuzetno neutrališe negativnu energiju na neki neobjašnjiv način. Ona u kući gde živi, jednostavno traži mesta sa takvom energijom. Tako da se savetuje da se pažljivo posmatra gde mačka u kući najviše voli da boravi, i takva mesta treba izbegavati za duže zadržavanje u njima. Kod pasa je situacija potpuno suprotna. Psi traže mesta sa pozitivnom energijom, i takva mesta gde oni vole da borave su preporučljiva i za čoveka.
    To što pas laje, a mačka mjauče i prede, takođe ima svoje racionalno tumačenje. Pogrešno je pretpostavljati da pas svojim lajanjem preti. Pre bi se moglo reći da je to upozorenje drugim pripadnicima čopora, uključujući tu i ljude, da se upravo događa nešto što remeti mir i zahteva opreznost. Suprotno tome, ako napada ili se povlači, pas ostaje nem. Hrabar i agresivan pas zaleteće se pravo na vas i ugristi, kao što će i onaj koji želi pobeći otrčati ćuteći. Zvuci zapravo odaju strah ili zbunjenost životinje i ako prate njen napad govore da je ona još uvek pomalo uplašena. Režanje sa iskeženim zubima tipično je za psa koji je umereno uplašen. Kako strah raste, režanje se smenjuje sa lajanjem, piše Moris, objašnjavajući sledeću poruku psa: >Hteo bih te napasti (reži), ali mislim da je bolje da pozovem pojačanje (laje). Nasuprot tome, mačka duva iskiće poput zmije, verovatno da bi se time predstavila opasnom i otrovnom. Međutim, zašto prede' Iz zadovoljstva, u šta smo svi uvernei, ali i ako je nešto boli, ako ima trudove ili umire - obično prede glasno i dugo. Predući, mačka nam stavlja do znanja i želju za pažnjom, ili zahvaljuje na njoj. Nekad će biti dovoljno da mačku pozdravite sa nekoliko prijateljskih reči ili je nežno pomilujete, pa da se ova opruži sevajući, pruživši kandže i lagano uvivši rep. Izloživši trbuh, što je za nju inače krajnje opasno, jer time zauzima bespomoćan položaj, ona zapravo poručuje kako u vas ima potpuno poverenje.
    Psi su već znatno sumnjičaviji. Nepoznatu osobu, koja ulazi u dvorište ili u kuću, dočekaće lajanjem i nušenjem. Posetioci prirodno smirenih kretnji mogu ih umiriti, ali će zato oni sa nervoznim pokretima kod njih verovatno izazvati reakciju. Zato se i kaže da pas oseća naše raspoloženje, a možda i prepoznaje naše namere.
    Mahanje repom takođe spada u mimiku životinja koja ima svoje značenje. U zabludi ste ako mislite da je pas koji maše repom prijateljski raspoložen prema vama i želi vam to na neki način signalizirati. Ne. Životinja time pokazuje osećaj sukoba, odnosno neodlučnosti između dva moguća rešenja. Pas koji maše repom pokazuje, recimo, da bi želeo ostati tu gde jeste, jer je gladan, prijateljski raspoložen ili nasrtljiv, ali istovremeno mora otići jer se boji. Ako mačka mjauče želeći da je pustite napolje, pa kroz otvorena vrata vidi da vani lije kiša, može početi da maše repom. Istrči li napolje, u času ostane ukočena i dok pritom kisne njen rep se miče još više. Međutim, čim bude donela odluku, bez obzira da se vrati nazad u kuću ili hrabro potrči napolje u izviđanje - njen rep će prestati da se miče.

NJIHOVE PARAPSIHOLOŠKE SPOSOBNOSTI

    Dezmond Moris u svojim knjigam otkriva i mnoga druga značenja gestikulacija i pojedinih radnji životinja. Recimo, razmenu mirisa, kojima mačka, trljajući se o svog vlasnika, obeležava svog gospodara, ali ga u izmenjenoj ulozi i 'čita', ili na primer fazu rušilaštva kroz koju prolaze štenad. ovo potonje vezano je za takozvani predlovački period u koji ulazi pas tokom svog razvoja: dovoljno je velik da bi ga privlačio plen, ali ga se još uvek ne može domoći.
Da živi u divljini, u tom bi periodu dobivao komade mesa koje bi mu donosili odrasli psi. I onda kad čovek, kao 'pas  sa vrha' ostavi papuču negde uz fotelju, prirodno je što to mlad pas doživljava kao ljubazan poklon starijeg pripadnika zajednice. Zanimljivo je i ponašanje kojim psi i mačke pokazuju na to da u svojim vlasnicima vide svoje pseudoroditelje - pas koji želi spavati kraj čoveka (kraj majčinog tela), ili mačka koja vam skače u krilo upirući prednje šape o vaše noge, a zatim ih počne ritmički trljati - što je otprilike vraća u fazu dok je bila malo mače i izvodila radnje koje podstiču nadolaženje mleka. Za životinje su to, inače, neponovljivo prijatni trenuci, naravno, pod uslovom da i vlasnik na njih pristane.
   Verovatno vam je poznato i to da su sa brojnim psima i mačkama, ako uostalom i drugim životinjskim vrstama, obavljani razni eksperimenti koji su trebali istražiti i navodno 'šesto čulo' životinja pri snalaženju, rešavanju nekih problema, izbegavanju opasnosti i slično. U stručnoj literaturi se često pominje slučaj Krisa, zvanog 'Čudo od psa', koji je po tvrđenju eksperimentatora Džordža Vuda imao sposobnost pogađanja Zenerovih karata (to su karte koje na sebi imaju isrtan po neki simbol; krug, kvadrat, zvezda, talas..., i koje se koriste u istraživanju potencijalnih telepatskih i sličnih osobina kod čoveka, a ovde i kod psa).
    Dr Karlos Ozis je proučavao delovanje ljudskih misli, telepatskih sugestija, na kretanje mačaka u lavirintu, postigavši sa nekim od njih značajne rezultate. Zanimljiva su i istraživanja koja su šesdesetih godina obavili Rajn i Feder, opisujući i nekoliko karakterističnih oblika ponašanja životinja kod kojih se moglo pretpostaviti delovanje parapsiholoških sposobnosti (neobično ponašanje životinja pred neke opasne događaje ili smrt odsutnog vlasnika, povratak kući iz veoma udaljenih mesta u koje je prethodno doneta ili pronalaženje vlasnika koji je odlazeći napustio životinju).
    Ovde je pokušano bar malo da se rastumači ponašanje i jezik vaših kućnih ljubimaca, kako biste ih ubuduće još bolje razumeli i prihvatili. Ruku na srce, pritom će često biti potrebno i dosta obostranog strpljenja, ali tako nešto se u većini slučajeva pokazuje višestruko korisnim za sve.

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA