Naslovni baner
Ponuda Tema

Psi u Službi Našeg Zdravlja

     Najbolji čovekov prijatelj je nepogrešivi dijagnostičar! Razna naučna istraživanja sprovođena širom sveta dokazala su da psi na razne načine utiču blagotvorno na zdravlje svojih vlasnika. Psi čine svoje gospodare otpornijim na stres i duhovno ih ispunjavaju.
   Vlasnici pasa u znatno manjem procentu imaju probleme sa depresijom. Bilo da su nespretni, živahni ili ljuti, psi uvek razveseljavaju svog gospodara. Igra i vežbanje sa njima podstiče lučenje dopamina i serotonina, hormona koji imaju opuštajuće i umirujuće dejstvo.
Pa i onda kada samo gleda šta njegov pas radi, vlasnik u svom organizmu doživljava niz pozitivnih promena. I tada se podiže nivo serotonina, ali se istovremeno usporava lučenje kortizola odgovornog za stres. Psi saosećaju sa svojim gospodarima i na sebi svojstven način ih teše kada osete da su tužni, umiljkuju se i ližu ih. Maženje je isto tako korisno, jer u čoveku budi osećaj spokojstva i topline. U stvari, svaki njihov dodir je blagotvoran jer eliminiše stres. Najzad, odan pas na sve načine pokušava da dokaže svoju ljubav prema vlasniku, što ovome prija, jer zna da je voljen. Pozitivni efekti primetni su i kod fizičkog zdravlja ljudi. Psu je potrebna svakodnevna šetnja, zbog čega vlasnici provode više vremena u prirodi, na čistom vazduhu, što podsiče razmenu kiseonika i tako pozitivno utiče na krvotok i krvni pritisak.
    Takođe, zbog izloženosti suncu organizam se snabdeva preko potrebnim vitaminom D. Naučno je dokazano i da psi pozitivno utiču na astmatičare i na ljude podložne alergijama. Ono po čemu se psi posebno ističu jeste njihova sposobnost da mirisom prepoznaju bolest. Istančano čulo mirisa kojima su obdareni psi postaje sve moćnije oružje u medicini. Na osnovu mirisa kože, čovekov najbolji prijatelj u stanju je da prati kretanje nivoa šećera u krvi i da registruje njegove oscijalacije i u tome, uz određenu obuku, može biti jako precizan. Pored toga, iz mirisa krvi, znoja ili urina, pas koji je dobro obučen bez greške otkriva neka maligna oboljenja – rak prostate, debelog creva, bešike...

KAKO PAS PREPOZNAJE TUMOR?

    Da pseće čulo mirisa može biti izuzetno korisno u medicinske svrhe, prvi put je ustanovljeno još 1989. godine. Tada su dvojica britanskih lekara izašla u javnost opisujući jedan slučaj psa koji je danima uporno lizao jednu istu tačku na nozi svoje vlasnice. Pokazalo se da su upravo na tom mestu počele da se razvijaju ćelije raka kože. I brojni drugi lekari iz različitih delova sveta su bili svedoci sličnih koincidencija, što je bio dobar povod da se nauka ozbiljnije pozabavi ovom tematikom i otpočne detaljna istraživanja sposobnosti psećeg čula mirisa.
    Tako su izvedeni brojni eksperimenti i naučne studije čiji su krajnji rezultati bili impresivni. Njima je dokazano da je čulo njuha kod pasa toliko dobro razvijeno da su ove životinje u stanju da skoro nepogrešivo prepoznaju i najsitnije molekularne promene u metabolizmu čoveka karakteristične za maligne bolesti. Kasnije se ispostavilo da je najteže od svega vezanog za učešće pasa u otkrivanju bolesti kod ljudi, u stvari postupak njihove dresure. To je zato što se rak ne može otkriti na osnovu jednog specifičnog mirisa, mada ima izuzetaka.
    Međutim, u više od 99 % slučajeva potrebno je prepoznati mnogo različitih mirisa, jer je kod malignih oboljenja uvek reč o čitavom nizu neznatnih promena kojima je izožen metabolizam ćelija. Dobro obučen pas, dresiran da prepozna čitavu jednu grupu sumnjivih mirisa, gotovo bez greške može otkriti tumor. Mnogi ljudi od struke mišljenja su da je ova životinja ubedljivo najpouzdaniji dijagnostičar kada su u pitanju maligne bolesti.
    Čak i oni psi koji ostvaruju najlošije rezultate u prepoznavanju tumora, imaju uspešnost u preko 90% slučajeva, što je daleko veći procenat u odnosu na standardne tumor markere, kao najčešće korišćenu dijagnostičku metodu u otkrivanju ćelija raka. Razni eksperimenti potvrdili su da psi sa lakoćom mogu razlikovati različite vrste raka i da nikada neće pomešati malignitet sa nekom drugom bolešću, na primer rak prostate sa urinarnom infekcijom.

ELEKTRONSKA NJUŠKA

    Stručnjaci iz različitih krajeva sveta trude se da u dijagnostiku uvedu tzv. „elektronsku njušku“, aparat koji bi mogao da u vazduhu prepozna molekule specifičnih mirisa. Ovakav aparati bi, prema mišljenju naučnika, predstavljao pravu revoluciju u procesu dijagnostikovanja, jer bi mogao da zameni čitav niz skupih, dugotrajnih, često i veoma štetnih i neprijatnih dijagnostičkih procedura.

KAKO SE ODVIJA OBUKA PASA ZA DIJAGNOSTIFIKOVANJE BOLESTI?

    U procesu dijagnostikovanja učestvuju psi raznih rasa, a najčešće labradori, border koliji, šnauceri i mešanci. Odabir pasa vrši se dok su još mali štenci, na osnovu urođenih sposobnosti njihovog njuha. Osim dobrog čula mirisa, kriterijum za selekciju su društvenost i radoznalost pasa. Pas starosti 2 meseca odvodi se u porodicu u kojoj se organizuje osnovni nivo obuke.
    Tamo ostaje dok ne napuni godinu dana, a zatim se premešta u centar za dresuru, gde ga uče da prepoznaje mirise koji upozoravaju na prisustvo neke bolesti.
Istovremeno, psi se obučavaju da jasnim signalima upozore svoga vlasnika kada osete da nešto nije u redu. Na primer, kod epilepsije, psi se dresiraju čak da sami pritisnu dugme za poziv u pomoć. Pri tome, pas se usavršava do tog nivoa da može da najavi medicinsku krizu na nekoliko različitih načina, zavisno od stepena opasnosti.

NEMAČKI OVČARI KOJI NIKADA NE GREŠE

    Italijanski stručnjaci su obučili dva nemačka ovčara za dijagnostkovanje raka prostate, koji, verovali ili ne, imaju 100% uspešnosti. Eksperiment u kome učestvuju ova dva vrhunska dijagnostičara otprilike izgleda ovako: Vučjaci se nalaze u posebnoj prostoriji gde im se daje da omirišu 6 uzoraka urina – 5 od zdravih ljudi i 1 od osobe koja boluje od raka prostate. Kada otkriju uzorak bolesne osobe, psi sedaju ispred njega i podižu šapu, bukvalno pokazujući njome na taj uzorak. Međutim, ovi ovčari su u stanju da reše i znatno složenije zadatke. Kada im se, na primer da više uzoraka koji pripadaju osobama sa različitim vrstama tumora – bubrega, prostate, bešike itd., oni bez greške otkriju koji od njih pripada pacijentu obolelom od raka prostate.

DIJAGNOSTIFIKOVANJE DRUGIH OBOLJENJA

    Osim tumora, psi mogu jako pouzdano dijagnostikovati i razne druge bolesti. Iz daha obolele osobe oni otkrivaju tuberkulozu, mirišući kožu vlasnika registruju poremećaj nivoa šećera u krvi, mogu da prepoznaju razne infekcije. Psi se čak obučavaju i da nanjuše stanje uoči napada epilepsije, što doslovce znači da mogu unapred da upozore obolelu osobu, kako bi predupredila napad. Preventivno reaguju i psi koji su obučeni za oktrivanje poremećaja nivoa šećera u krvi. Oni daju upozorenje dijabetiraču znatno pre pojave prvih simptoma i tako efikasnije od svih medicinskih preventivnih metoda doprinose održavanju normalnog nivoa šećera.

Twiter dugme Facebook dugme Linkedin Dugme RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA