Ponuda Tema

Protokoli Sionskih Mudraca - I

     Pravila kontrole sveta! Onima koji nakon čitanja ovog teksta u svemu ovome ne vide ništa nad čim bi se trebali zamisliti, i ne vide nekakvu sličnost sa današnjim stanjem u svetu i 'humanom' demokratijom kod nas, može samo da se poželi - laku noć i miran san.
   Protokoli Sionskih Mudraca pojavili su se negde pred kraj XIX veka, što znači da su stari preko 100 godina, međutim oni su danas posebno aktuelni iz razloga što mnoge aspekte manipualcije ljudima u svrhu ispunjenja određenog plana, koji su u njima pomenuti, možemo danas lepo da vidimo na primerima širom sveta.
   Mada se u prošlosti, u nekoliko navrata, pokušalo nametnuti mišljenje da se radi o krivotvorenom materijalu, danas svako ko pročita novine, pogleda poslednje vesti na televiziji i okrene se malo oko sebe, može i sam sasvim jasno videti koliko istine ima u njima.
  Justina Glinka, kćerka jednog ruskog generala, došla je do ovih dokumenata za vreme svog boravka u Francuskoj.  Dokumenti su prvi put javno objavljeni 1905. godine u Rusiji, gde su kasnije, nakon dolaska komunista na vlast, bili zabranjeni. U nekoliko navrata ovi protokoli su bili javno objavljeni i u Srbiji.  Bez obzira što su u njima Jevreji navedeni kao glavni nosioci ove zavere, čini se da su ovi dokumenti delo tajnog društva koje se zove Iluminati ili Bratstvo Zmije. Zbog toga se ovaj dokument danas često naziva i - Iluminati Protokoli.
    Jevrejski narod bio je i još uvek jeste žrtva njihove manipulacije kao i svi ostali narodi. Iluminati stavljaju sebe izvan država i nacija, mada koriste mnoge od njih, manje ili više, za svrhu promocije svog plana. Pošto se u Protokolima često spominju Goji, da odmah damo obajšnjenje ovog pojma: reč 'Goji' obično se prevodi kao: stoka, ovce, goveda, marva i slično. Ili u 'kulturnijem' prevodu - nejevreji.

PROTOKOL I

      Pravo je sila. Sloboda je ideja. Liberalizam. Zlato. Vera. Samouprava. Despotizam kapitala. Unutrašnji neprijatelj. Gomila. Anarhija. Politika i moral. Pravo jačega. Neoborivost masonsko - jevrejske vlasti.  Cilj opravdava sredstva. Gomila je slepac. Politička azbuka. Partijski razdori. Najcelishodniji je način uprave autokratija. Akohol. Klasicizam. Razvrat. Princip i pravila masonsko - jevrejske vlade. Teror. Sloboda, jednakost, bratstvo. Princip dinastičke uprave. Uništenje privilegija gojske aristrokratije. Nova aristrokratija. Psihološki račun. Apstrakcija slobode. Smenjivanje narodnih predstavnika.
    ...Odbacivši frazerstvo, mi ćemo govoriti o značaju svake misli, a sravnjenjima i  zaključcima osvetliti okolnosti!  Dakle, ja formulišem naš sistem sa našeg i gojskog gledišta. Treba napomenuti da su ljudi sa rđavim instiktima mnogobrojniji od dobrih, pa prema tome najbolji rezultati u upravljanju njima postižu se nasiljem i zastrašivanjem, a ne akademskim rezonovanjem.
    Svaki čovek teži ka vlasti, svaki bi hteo da bude diktator, kad bi samo mogao, ali je pri tome redak onaj koji ne bi bio spreman da žrtvuje sveopšte dobro radi postizanja svoga ličnog blagostanja. Šta je zadržavalo grabljive životinje koje se zovu ljudi? Šta ih je rukovodilo do danas?
   U početku društvenog uređenja oni su se potčinili gruboj i slepoj sili a kasnije zakonima, koji su u stvari ta ista sila, samo maskirana. Izvodim zaključak da je po zakonu prirode pravo u sili. Politička sloboda je ideja, a ne fakt. Ovu ideju treba znati primenjivati, kad je to potrebno, da se idejnim mamcem privuku narodne snage u svoju partiju, ako je ona namislila da slomi drugu partiju koja se nalazi na vlasti. Ovaj zadatak postaje lakši ako se protivnik i sam zarazi idejom slobode, takozvanim liberalizmom, te će zbog ideje popustiti u svojoj moći. Tu će se i ispoljiti trijumf naše teorije: olabavljene i popuštene dizgine uprave onog časa, po zakonu bića, prihvata i prikuplja nova ruka, jer slepa sila naroda ne može ni dana biti bez vođe i nova vlast samo zauzima mesto stare koja je oslabila od liberalizma.
  U naše vreme pojavila se vlast zlata koja je zamenila liberale upravljače. Bilo je vreme kad je upravljala vera. Ideja slobode je neostvarljiva, jer niko ne zna da se koristi njome umereno. Treba samo za izvesno vreme prepustiti narodu samoupravu i ona se ubrzo pretvara u razuzdanost. Od tog momenta počinju nicati međusobne rasprave, koje uskoro prelaze u društvene bitke, u kojima države gore i njihov značaj pretvara se u pepeo.
    Da li se država raspada iznutra u vlastitim trzavicama, ili je unutrašnje nesuglasice bacaju pod vlast spoljašnjih neprijatelja, tek u svakom slučaju ona se može smatrati kao nepovratno propala; ona je pod našom vlašću. Despotizam kapitala, koji je sav u našim rukama, pruža joj slamćicu za koju se država, htela ne htela, mora držati; u protivnom slučaju ona se kotrlja u propast.
  Onoga, koji bi po svojoj liberalnoj duši rekao, da su rezonovanja ovakve vrste nemoralna, ja ću da upitam: ako svaka država ima dva neprijatelja, i ako joj je u odnosu prema spoljnom neprijatelju dopušteno i ne smatra se za nemoralno da upotrebljava svakojake mere u borbi, kao na primer, neupoznavati neprijatelja sa planovima napada ili odbrane, napadati na njega noću ili sa neravnim brojem ljudi, zašto bi se onda takve mere u odnosu prema gorem i opasnijem neprijatelju, rušiocu društvenog stroja i blagostanja, mogle nazvati i nedozvoljenim i nemoralnim?
  Može li se zdrav, logičan um pouzdati da uspešno rukovodi gomilama pomoću razumnih ubeđenja ili saveta, kada su moguće protivrečnosti, pa ma i besmislene, ali koje se mogu učiniti prijatnije narodu koji površno shvata i razumeva? Rukovodeći se isključivo sitnim strastima, praznovericama, običajima, tradicijama, i  sentimentalnim teorijama, ljudi  u gomili i ljudi gomile podležu partijskom cepanju koje ometa svaki sporazum, čak i na podlozi potpuno razumnog saveta i uverenja. Svaka odluka gomile zavisi od slučajne ili podmetnute većine, koja, zbog neznanja političkih tajni, donosi apsurdnu odluku koja unosi klicu anarhije u upravu. Politika nema ničega zajedničkog sa moralom. Vladalac koji se rukovodi moralom nije političar, te stoga nije ni čvrst na svome prestolu. Ko hoće da upravlja mora pribegavati i lukavstvu i licemerstvu. Velike narodne osobine - otvorenost i poštenje - poroci su u politici, jer oni obaraju sa prestola bolje i sigurnije nego najjači neprijatelj. Ove osobine treba da budu atributi gojskih država, mi pak ne moramo se rukovoditi njima.
  Naše pravo je u sili. Reč pravo je apstraktna i ničim nedokazana misao. Ta reč ne znači više nego: dajte mi ono što hoću, da bih time pribavio dokaz da sam jači od vas.  Gde počinje pravo?  Gde se ono završava?
  U državi, u kojoj je slaba organizacija vlasti, bezličnost zakona i vladaoca koji su obezličeni umnoženim zbog liberalizma, pravima, u toj državi ja crpim novo pravo: da jurnem po pravu moćnog i da zbrišem sve postojeće poretke i ustanove i da stavim svoju ruku na zakone, da preraspodelim sve ustanove i da postanem gospodar onih koji su nam prepustili prava svoje sile, odrekavši se njih dobrovoljno, liberalno... Dok se sve savremene vlasti kolebaju i ljuljaju, naša će vlast biti neoboriva i jača od drugih, jer ona će biti nevidljiva sve dotle, dok se toliko ne učvrsti da je već nikakvo lukavstvo ne može potkopati.
  Od privremenog zla, koje smo sada prinuđeni da vršimo, proizaći će dobro nepokolebljive uprave koja će uspostaviti pravilan tok mehanizma narodnog bića, poremećenog liberalizmom. Rezultat opravdava sredstva. Obratimo pažnju u našim planovima ne toliko na ono što je dobro i moralno, koliko na ono što je potrebno i korisno. Pred nama je plan, u kome je strategijski izložena linija, od koje ne možemo odstupati bez rizika da vidimo rušenje mnogo vekovnih radova.
      Da bismo izradili i pripremili celishodna dejstva, treba imati u vidu: podlost, kolebljivost, nepostojanstvo gomile, njenu nesposobnost da razume i poštuje uslove sopstvenog života, sopstvenog blagostanja. Treba shvatiti da je moć gomile slepa, nerazumna, da ona ne rasuđuje, da samo osluškuje na desno i lijevo. Slepac ne može voditi slepe, a da ih ne dovede do propasti - članovi gomile, bukači iz naroda, ma i genijalno pametni ali bez razumevanja u politici ne mogu se pojavljivati u svojstvu rukovodioca gomile a da ne upropaste celu naciju. Samo ono lice koje je iz detinjstva pripremano za autokratiju može znati i čitati reči sastavljene iz političkih uslova.
  Narod, prepušten samom sebi, to jest bukačima i vođama iz njegove sredine, sam sebe ruši i lomi partijskim razdorima, izazvanom težnjom za vlašću i počastima i neredima koji iz toga proizilaze. Mogu li narodne mase mirno, bez takmičenja, da razmisle, da upute poslove svoje zemlje koji se ne mogu mešati sa ličnim interesima? Mogu li se one braniti od spoljašnjih neprijatelja? To se ne da zamisliti, jer plan razdrobljen na toliko delova koliko je glava u gomili gubi svoju celinu, pa prema tome postaje nepojmljiv i neizvodljiv.
    Samo autokratno lice može izraditi planove opširne i jasne, u jednom redu koji čini raspodelu svega što se nalazi u mehanizmu državne mašine; iz toga treba zaključiti da se celishodna, za jednu zemlju, uprava, mora skocentrisati u rukama jednog odgovornog lica. Bez apsolutnog despotizma ne može postojati civilizacija koju ne sprovode mase već njihov vođa, pa ma ko on bio. Gomila je  barbarin koji ispoljava svoje barbarstvo u svakoj prilici. Čim se gomila dočepa slobode, ona je ubrzo pretvara u anarhiju koja je sama po sebi najviši stepen barbarstva.
    Pogledajte na pijane životinje, onesvešćene vinom, na čiju je neograničenu upotrebu dato pravo zajedno sa slobodom.  Nećemo valjda dopusti da i naši dođu dotle. Narodi gojski zaneti su alkoholnim napitcima, a omladina njihova ošašavila je od klasicizma i ranog razvrata, na koji ih je podbadala i nagonila naša agentura - guverneri lakeji, guvernante - u bogatim kućama, pomoćnici, kelneri, i naše ženskinje - u mestima gde se Goje vesele i zabavljaju. U ove poslednje ja ubrajam i takozvane dame iz sveta, njihove dobrovoljne sledbenice u raskoši i razvratu.
  Naša je parola sila i licemerstvo. Samo sila pobeđuje u stvarima političkim, naročito ako se ona krije u talentima koji su neophodni za državnike. Nasilje mora biti princip, a lukavstvo i licemerstvo pravilo za sve vlade koje ne žele da stave svoju krunu pred noge agenata kakve bilo nove sile. Ovo zlo je jedino sredstvo da se dođe do cilja - dobra. Prema tome mi ne smemo prezati od podmićivanja, prevare i izdajstva. Kad oni treba da posluže postignuću naših ciljeva. U politici treba znati bez kolebanja uzimati tuđu svojinu ako se pomoću nje možemo dočepati pokornosti i vlasti.
  Naša država, idući putem mirnog osvajanja, ima pravo da zameni strahote rata neprimetnijim i celishodnijim kaznama kojim treba podržavati teror koji dovodi do slepe poslušnosti. Pravična ali neumoljiva strogost največi je faktor državne sile: ne samo radi koristi  nego i u ime dužnosti, pobede radi, mi se moramo držati  programa nasilja i licemersva. Doktrina računa toliko je jaka koliko i sredstva koja ona upotrebljava. Prema tome mi ćemo trijumfovati i potčiniti sve vlade svojoj nadvladi ne toliko pomoću samih sredstava, koliko doktrinom strogosti. Dosta je da znaju da smo neumoljivi pa da prestane svaka neposlušnost.
  Još u stara vremena mi smo u narodu prvi put uzviknuli sloboda, jednakost bratstvo, tako mnogo puta od tada ponavljane od nesvesnih papagaja koji odasvud doleteše na ove mamce, sa kojima oni odnesoše blagostanje sveta, istinsku slobodu ličnosti, ranije tako dobro zaštićenu od pritiska gomile.
Tobože pametni, inteligentni Goje nisu se snalazili u apstraktnosti izgovorenih reči, nisu primetili protivrečnosti njihovog značenja i uzajamni odnos među njima, nisu uvideli da u prirodi nema jednakosti, ne može biti slobode, da je sama priroda ustanovila nejednakost umova, karaktera i sposobnosti, kao i potčinjenost njenim zakonima, nisu razmislili da je gomila slepa, da su njeni vođe - bukači izabrani od njene sredine radi upravljanja, u pogledu politike takvi isti slepci kao i ona sama, da čovek posvećen, pa ma bio i ludak, može da upravlja, a neposvećen, pa ma bio i genije ništa neće u politici razumeti. Sve su to Goji izgubili iz vida.
  Međutim, na tome se temeljila i zasnivala dinastička vladavina; otac je predavao sinu znanje toka političkih poslova, tako da ga niko nije znao sem članova dinastije, i nije mogao izdati njegovu tajnu narodu kojim se vlada i upravlja. U toku vremena smisao dinastičke predaje pravog stanja političkih poslova bio je izgubljen, što je poslužilo uspehu naše stvari.
  U svim krajevima sveta reči 'sloboda, jednakost, bratstvo'  uvrstile su se u naše redove, preko naših slepih agenata, čitave legione, koji su oduševljeno nosili naše zastave. Međutim te su reči bile crvići koji su podgrizli blagostanje Goja, uništavajući svugde mir. spokojstvo, solidarnost, rušeći sve pred osnove njihovih država. Vi ćete videti kasnije da je to poslužilo našem trijumfu; to nam je pružilo mogučnost, između ostalog, da dograbimo u svoje ruke najvažniji adut - uništenje privilegija, drugim rečima same suštine gojske aristrokracije, koja je bila jedina protiv nas zaštita naroda i zemlje. Na ruševinama prirodne nasledne aristrokracije, mi smo podigli aristrokraciju naše inteligencije, na čelu svega - novčane. Cenzus ove naše aristrokracije mi smo ustanovili u bogatstvu, koje od nas zavisi, i u nauci, koju pokreću naši mudraci.
      Naš trijumf je bio olakšan još i time što smo u opštenju sa potrebnim nam ljudima uvek uticali na najosetljivije strane čovečjeg uma - na račun, na pohlepnost, na nezasitost i nezajažljivost materijalnih potreba čoveka; a svaka od tih pobrojanih čovekovih slabosti, najposlije uzeta, sposobna je da ubije inicijativu, stavljajući volju ljudi na raspoloženje kupcu njihove delatnosti.
  Apstrakcija slobode pružila je mogućnost da se gomile ubede da vlada nije ništa drugo nego upravnik na dobru sopstvenika zemlje - naroda, i  da se ti, upravnici mogu menjati kao pohabane rukavice.  Okolnost, pak, da se narodni predstavnici mogu smenjivati stavljala ih je na raspoloženje nama i našim ciljevima.

   RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT NAJBOLJA WEB SKOLA NAJBOLJI SAJT SA BESPLATNIM SLIKAMA