Prorok Nostradamus - Tajna Koja Traje

    Ovako 1555. godine svom sinu Cezaru piše, možda najčuveniji prorok svih vremena, Mišel Nostradamus: 'Ja sam upotrebio svoja bdenja da pišem u korist ljudi i to ono što su mi Božja suština i astronomija otkrili - velike promene koje će se dogoditi pod raznim vladama, sektama i religijama, koje će u suprotnosti biti nešto suprotno od onoga što su danas.

Bojeći se uništenja svog dela, hreo sam da ćutim i da se čuvam da ne pišem ne samo o događajima sadašnjeg vremena, nego čak i o onima iz budućnosti. Jer, kraljevstva, društvene klase i vere biće tako ispreturane i tako radikalno različete od onoga što su danas da, ako bih jasno otkrio šta će biti u budućnosti, oni od privilegovane klase i od crkve, našli bi da je to tako različito od onog što bi oni voleli da čuju. Osudili bi moja proročanstva, iako će se ona ipak ispuniti u budućim vekovima koji dolaze ...
    Izdizan i osporavan, ovaj lekarm astrolog i vidovnjak, sve do danas pobuđuje pažnju svojim životom i svojim stihovima u kojima je predvideo budućnost čovečanstva. Rođen u Sen Remiju 1503. godine, Mišel je od dede po majci, Petra, nasldio ljubav prema lekarskom pozivu, interesovanje za astrologiju i mnoge tajne iz matematike i astronomije. Unuk je od dede saznao i brižljivo čuvanu porodičnu tajnu - Nostradamusovi su bili daleki potomci čuvenog jevrejskog plemena Isahar, za koje je predanje tvrdilo da će biti darovani sposobnošću da zavire  u dubinu vremena i da tako protumače budućnost.
    Mišel je bio retko bistro dete, koji je sa lakoćom savladavao jezike i naučio latinski, italijanski i hebrejski. Astronomiju i astrologiju toliko je dobro savladao da su mu se divili i najčuveniji astrolozi toga vremena. Medicinu je završio u 26-toj godini života. Proputovao je celu Italiju, Francusku i, na kraju, za mesto svog življenja odabrao je Ažen. Postao je priznati lekar. ali se vrlo uspešno bavio i alhemijom. Čuven je bio po raznoraznim lekovitim melemima, lekovima, čudotvornim mastima i blagotvornim napitcima.
    Nakon što mu je kuga odnela ženu i oboje dece, više nije mogao da se smiri na samo jednom mestu. Počeo je da putuje Francuskom, pričajući svima opasnu tajnu, da je potomak čuvenog plemena Isahar, kojem je moć predskazanja sudbinski bila predodređena. Tako je priča o njegovom čudnom i retkom daru, počela da se širi okolo i prepričava.
    Nije prošlo mnogo, a za ime Mišela Nostradamusa saznala je i crkva. Bilo je to vreme kada je inkvizicija surovo kažnjavala sve one za koje se verovalo da imaju neku vezu sa mračnim silama. Strepeći da ne završi na lomači, Nostradamus beži u Tuluz i skriva se kod svojih prijatelja alhemičara i okultista. Ali, ni tamo nije bilo potpuno bezbedno skrovište i opasnost je i dalje lebdela nad njim. Posle druge poruke koju je dobio od srkve da ime se javi, nije pobegao. Pojavio se u samom Parizu, mada su baš Parižani bili ti koji su zahtevali njegovu egzekuciju. Priča se da je 1544. godine izlečio mnoge obolele od kuge, tako da su umesto lomače usledile pohvale i poštovanje.


    Nostradamus mirno nastavlja svoj život u Saloni u Provansi, gde upoznaje Anu Ponsar Žemel, vrlo bogatu udovicu uglednog imena, sa kojom se venčava 11. novembra 1874. godine. Živeli su u njenoj velikoj, prostranoj starinskoj kući, u kojoj je imao dobro opremljenu astronomsku opservatoriju i veliku alhemisjku laboratoriju. U izučavanju zvezda pomagalo mu je od dede usvojeno znanje i nasleđene stare knjige. Iz Nostradamusove pisane zaostavštine saznaje se da pomenute knjige svojim potomcima nije hteo ostaviti. Dobro ih je proučio, neke čak naučio napamet a onda - uništio! Znake, naučene iz drevnih zapisa, vešto je koristio za tumačenje prošlosti i proricanje budućnosti.
    U već spomenutom pismu sinu Cezaru, Nostradamus saopštava da je sve svoje knjige spalio, kako njegovom nasledniku jednoga dana ne bi palo na pamet da živu i metalsku kiselinu pretvori u zlato!? Po ovome neki zaključuju da su prorokove knjige vodile poreklo iz egipatskih hramova. Bežeći od svojih progonitelja, Jevreji su ih nosili sa sobom i krili ih od javnosti. Prvo su ih, uskladištili u Solomonovom hramu, ali kad su rimljani 80. godine osvojili Jerusalim, više ih tamo nije bilo. Ma kakvim knjigama da se služio, poznato je da je Nostradamus svoja proročanstva ispisao u veoma zagonetnim stihovima, čiji je pravi smisao često veoma teško dosegnuti.

    Posle njegove smrti pojavio se izvesni Savinji, koji je tvrdio da je njegov učenik i da mu je sam Nostradamus ostavio ključ za tumačenje svojih proročanstava. Po njemu, tajna leži u slovima iz kojih su sastvaljenje reči FLORAM PATERE. 'Učenik' Savinji je tvrdio da ta slova treba ispisati u krug, tako da budu podjednako udaljena jedna od drugih, a zatim treba spojiti samoglasnike. Tako se dobija petougao oko kojeg treba ucrtati krugove koji predstavljaju planete. Na taj način, stiže se do matematičkog proračuna koji otkriva brojeve stihova. Ali, takav pristup nije dao rezultate.


    Jedan od Nostradamusovih tumača vidovnjakovu sobu opisuje ovako. Tu su bočice pune tajanstvene tečnosti, sto zatrpan knjigama, na pergamentu postavljena jedna lobanja. Tu je i posebna glinena posuda u kojoj su paljeni mirisi i trave za isterivanje duhova. Na zidovima su bile ispisane hebejske poruke i mistične formule. Tu je i neizostavno čarobno ogledalo, globus, peščani sat, astrobal za isterivanje đavola i još mnogo toga. Isti tumač tvrdi da je prilikom seanse prorok sedeo na tronošcu, oko kojeg bi prethodno opisao čarobni krug. Kada bi tepsija puna vode, koja se nalazila ispred tronošca, proključala, začuli bi se glasovi koji bi obdarenom Nostradamusu pričali o budućnosti. Jezik je samo on mogao razumeti. Jedan drugi, čini se nešto maštovitiji tumač prorokovih reči, u Nostradamusovu vizionarsku seansu unosi mnogo više mistike.
    I on pominje tajanstveni tronožac, kojeg bi vidovnjak prvo dodirnuo lovorovom grančicom, nakvašenom nekom tajanstvenom tečnošću, koja obavezno stoji u bakarnom sudu. Zatim bi sedeo na tronošcu, izgovarao neke čarobne reči i ceo ritual ponavljao sve dok se, neznano otkud ne bi pojavio plamičak čudesne svetlosti i spustio se na tepsiju. To je, po kazivanju tumača, bio onaj najmističniji trenutak, kad se proroku činilo da neko seda pored njega i kad mu je celo telo treperilo od neke čudesne jeze. Bilo je to božansko nadahnuće.
    Do naših dana doprla je i priča o jednoj Nostradamusovoj seansi u zamku Šamon. Koliko i dali uopšte ima istine u njoj, danas je teško reći. Ali, zanimljiva je i po toj priči Katarina Mediči, koja se i sama bavila okultizmom, koja je molila proroka da joj dozvoli prisustvo na jednoj njegovoj senasi. Pre svega, bila je zabrinuta za sudbinu sovjih sinova. Prorok se dugo pripremao za senacu pred kraljicom. Na metalnom ogledalu ispisao je krvlju goluba četiri čarobne reči. Zatim je pokrio ogledalo belim platnom i naredio da ga niko ne dodiruje. Potom se, nekim posebnim, samo njemu pojmljivim molitvama, obratio mladom mesecu koji se pojavio na nebu. Sagoreo je na uglju istočnjački šafran i nad stvorenim dimom mahao onim istim čeličnim ogledalom. Ritual je ponovio 45 večeri uzastopno.
    Tačno u ponoć 46-te večeri, pozvao je kraljicu. Kada se kraljica Katarina Mediči pojavila, on je stajao nasred sobe, u opisanom magičnom krugu. Sa sobom je imao svećnjak, jednu lobanju i jednu hipnostisanu mačku. Ponovio je još jednom ritual sa šafranom i odrecitovao svoje molitve. Posle svega pojavile su se senke. Majka kraljica je, kažu, prepoznala svoje sinove. Fransoa se pojavio samo jedanput, Karlo četrnaest, a Anri III petnaest puta. Četvrti odraz bila je senka Anrija Burbonskog, koja se pojavila dvadeset jedan put.

    Ko bi danas mogao pouzdano reći da li je kraljica bila očarana celom seansom ili je Nostradamus zaista umeo da zaviri u budućnost i da to što tamo ugleda telepatski prenese drugima. Jedino se pouzdano zna da je Fransoa II vladao jednu godinu (njegova slika se jednom pojavila), da je Karlo vladao 14, a Anri III 15 godina, dok je Anri Burbonski bio vladar 21 godinu!
    U Italiji se 70-tih godina XX veka pojavio izvesni Boskolo. On se punih 10 godina, još od svoje 15-te godine bavio Nostradamusom. Boskolo je izračunao da je Nostradamus prorekao budućnostčovečanstva do 3797. godine. Tu godinu isam prorok pominje u pismu sinu Cezaru, gde između ostalog kaže: 'Ova otkrića budućih događaja se protežu sve do 3797. godine i moguće je da tako tuga udaljenost uičini da neko posumnja u njih'. Niz predviđanja koja bi trebalo da takve sumnje odagnaju, mogli bismo početi Nostradamusovim predskazanjem smrti nejgovom savremenika, kralja Anrija II. Prvog jula 1559. godine kralj je priredio viteški turnir. Svečanost je organizovao povodom venčanja svoje kćeri. Na turniru su bili okupljeni svi najugledniji francuski plemići. Između ostalih, tu se našao i grof Gabrijel Montgomeri, kapetan kraljevske škotske garde. Bilo mu je tada 29 godina. Čudno je bilo da je kralj poželeo da se na dvoboju ogleda baš sa tim mladim i jako veštim čovekom.
    Priča se da su kralju jako bliski ljudi na svaki način pokušavali da ga odgovore od rizičnog dvoboja. Ali, kralj je bio uporan. Strah za kraljev život bio je naročito pojačan kada su na vrhu Montgomerijevog štita videli ugraviranu glavu lava. Povezali su ga sa Nostradamusovim proročanstvom o kojem se na dvoru već uveliko šaputalo. Vidovnjak je u 35. stihu svoje prve Centurije zabeležio sledeće: 'Mladi lav staroga će pobediti, na megdanu u pojedinačnom dvoboju. U zlatnom kavezu iskopaće mu oči. Od dva, jedno, zatim će umreti svirepom smrću.'
    Nastavljajući svoje vidovnjačko putovanje unapred kroz francusku istoriju, Nostradamus ne samo da je predvideo kraj Anrija III, najmlađeg sina Anrija II i Katarine Mediči, nego je najavio da će kralj Poljske postati i kralj Francuske. Ako se tumači nisu poveli za već odigranim događajima, onda su sledeći stihovi predskazali taj deo istorije: 'Kralj - kralj više biti neće. Blagi će ga uzeti. U godini kada će izazivači nereda biti nespokojni, vladar neka se drži dobro, iako će veliki biti nezadovoljni. Preći će prepreku koju su mu postavili podrugljivci'.

    Pomenuti događaji odigrali su se osam godina posle Nostradamusove smrti. Za vreme nemira 1589.  godne, kralja Anrija II ubio je Žak Klemen, a Klemen na francuskom znači 'blagi', 'milostiv'. Kralj, kojem poručuje da se drži dobro, svakako je Anri IV, sin Anrija III, koga niko nije voleo, ni crkva ni plemstvo. Kad nikako nisu mogli da mu naude, 'podrugljivci' mu postavljaju 'prepreku'.
    Nostradamus je predvideo dramu koja se u Francuskoj dešavala posle strašne Vartolomejske noći 1572. godine. Istorija zna da su u Francuskoj posle tog užasnog krvoprolića izbijale česte trzavice između vladara pojedinih pokrajina, pa ih je Anri III, koji je na prestolu nasledio starijeg brata Karla IX, sve skupio četiri godine kasnije, 1576. u mestu Blou, u istoimenom dvorcu pored reke Loare.  Vladajućoj dinastiji najviše se suprotstavio Anri Giz i učinio da se ne postigne nikakav dogovor. Kivan kralj je rešio da ga smakne. Dve godine kasnije, ponovo je u Blou sazvao pokrajinske vladare na dogovor. Giz je ubijen još dok je skup trajao. Tek što jeprošla godina od Gizove pogibije, a na Anrija III je izvršen atentat. Posle njegove smrti, na dvoru više nikom nije verovao. Carovali su sumnja i strah.
    Ovaj značajna isečak iz francuske istorije nije slučajno pomenut. Pedeset prvi i pedeset peti stih treće Centurije iz Nostradamusovih proročanstava do detalja ga predviđaju. Evo tih predskazujućih redova: 'Pariz se sprema na krvava dela. U Blou će se odigrati poslednji čin drame. Orleanski vladari tražiće svoga vođu. Anže, Troa i Langar će odrediti sudbinu. U godini jednookog vladara. Velikan iz Bloa smaknuće druga. Na dvoru velika bol. Kraljevstvom će zavladati tuga i sumnja'.
    Sa istom tačnosšću predviđena je i vladavina Anrija Burbonskog (Anrija IV), koji je bio oženjen Margaretom, sestrom Anrija III. Nostradamus je prorekao da će živeti do 1610. godine, da će osvetiti svog šuraka, ali da će i on biti ubijen. Tako se sve i zbilo. Od 17 pokušaja atentata, poslednji je bio koban. Evo kako o tome govore Nostradamusovi stihovi: 'Naslednik će šuraka osvetiti i vladaće u senci osvete. Sa oružjem u ruci živeće do šest stotina desete. Ne više, jer njegov život se neće produžavati. Smatraće ga nepoželjnim i ubiti. Bretanja će dugo biti sa Francuskom.'
    Sa vremenskim udaljavanjem Neostradamusova predviđanja procentualno ne gube u svojoj tačnosti. Nije promašio ni istorijske, političke i društvene prilike u Francuskoj u XVIII veku. Pominje čak i društvene klase, kao da zaista vidi promene koje će se desiti. U 14-tom stihu prve Centurije najavljuje kmetove koji jadikuju i mole za pravdu, ali i 'rugobe' - vlastodršce, koji lažnim obećanjima drže narod u pokornosti (da li vas ovo podseća na današnje vreme i metode vladavine današnje vlasti?). Na vremenskoj udaljenosti od 160 godina, Nostradamus predviđa da će Francuskom zavladati dete, koje će, kad odraste, biti primer razvratnog života. Poznavaocima francuske istorije ovo prorokovo predviđanje je dobro poznato. Jer, posle Luja XIV, presto zvanično nasleđuje petogodišnje dete. Bio je to Luj XV, koji je, kako se zna, kad je stasao više voleo žene nego krunu. u njegovo ime odlučivao je regent Filip Orleanski. Prorokovi stihovi pominju i njega: 'Posle smrti kad Francuskom zavlada dete, Regent će biti još različitiji. Naslednik mrtvog monarha daće primer razvratnog života.'
    Veliku pažnju i brojne stihove prorok posvećuje Francuskoj revoluciji, kako neko nekad napisa, kao da je čekao da do nje stigne. Napoleonu Bonaparti posvetio je desetak svojih stihova. Tumači kažu da je u njima bio precizan. Napoleonovo rođenje  zapisuje u 61. stihu prve Centurije. O njegovoj moći i vladavini govori u 57. stihu osme Centurije, a njegov neslavan kraj predviđa u 13. stihu sedme Centurije. Evo jednog dela gde proriče Napoleonov život: 'Jedan car biće rođen blizu Italske zemlje. Njegovu bladavinu carstvo će skupo platiti. Od običnog vojnika vinuće se do cara. Umesto kratkog kaputa nosiće dugu haljinu. Biće junak u vojsci, ali loš kraj oltara. Proganjaće revoluciju, a zatim će sam otići. Posle četrnaest godina tiranske vladavine.'
    Jasno je da Nostradamus svoja predviđanja nije dao hronološkim redom. Da jeste, mnoge tajne i zagonetke lakše bi bile odgonetnute, ovako ih je obavio najvećom misterijom, izgleda za sva vremena, jer još će mnogo godina da se tumače prorokovi stihovi, možda i onako kako kome bude odgovaralo u tom trenutku.