Naslovni baner
Najnovije vesti -Vesti -NAJNOVIJE VESTI IZ SRBIJENAJNOVIJE VESTI IZ
CRNE GORENAJNOVIJE VESTI IZ BOSNE I
HERCEGOVINENAJNOVIJE VESTI IZ HRVATSKENAJNOVIJE VESTI IZ
MAKEDONIJENOVICE IZ SLOVENIJE IN TUJINE
Meni

Proroci Starijih Vremena

  Zapadnoevropski proroci, u davna vremena često su svoje strašne vizije predočavali svojim osionim i bahatim vladarima i da ih odvrate od pogubnih poduhvata, ali izgleda uzalud. Postoji poslovica da prorok ne može biti prorok samo u svojoj zemlji. Baš to se desilo Savanaroli, propovedniku i proroku u renesansnoj Italiji. U svojim propovedima narodu, optuživao je papu Aleksandra IV za nemoralan život svojih savremenika. Zbog toga je bio uhapšen i podvrgnut mučenju, po čemu je srednjevekovna katolička crkva bila nadaleko poznata, a zatim je javno spaljen na gradskom trgu.

 
   Njegova proročanstva objavljena su u Firenci 1495. godine. Bila su veoma popularna i vrlo rado čitana u to vreme. U jednoj propovedi iz 1493. godine, on je prorekao da će doći 'oluja' koja će biti slična proroku Iliji iz Biblije i toliko snažna da će protresti brda.
Prorekao je da će 'jedan' ući u Italiju preko Alpa. Avgusta 1494. godine, krenuo je kralj Karlo VIII iz Francuske sa velikom vojskom u Italiju, da bi ostvario pravo nasledstva na kraljevstvo Napulja. To je bio početak velikog potresa svih italijanskih gradova, baš onako kako je samo godinu dana ranije prorekao Savanarola.
    Zabeleženi su i drugi slučajevi proročkih sposobnosti Savanarole. Kad je prognani Pjetro de Mediči hteo da sa jednom malom grupom svojih pristalica ponovo zavlada Firencom, preplašeni građani, bojeći se osvete njegove i njegovih prijatelja, zamolili su svog proroka Savanarolu da kaže šta treba učiniti da bi Medičija sprečili da se vrati. Građani, a naročito oni bogatiji, bojali su se da će se Pjetro de Mediči strašno osvetiti, mučiti i pobiti mnoge od njih, ukoliko uspe da ponovo uđe u grad i osvoji vlast u njemu.
    Savanarola im je odgovorio da je sa njima Bog i da će Pjetro doći do zidina Firence i da će se zatim vratiti natrag. Tako se i dogodilo. Mediči je stigao do gradskih zidina, razmišljao je šta dalje da uradi i zaključio da je njegov poduhvat previše rizičan, jer je video otpor velikog broja građana Firence, pa se vratio natrag.

GLASNIK BOŽJEG ANĐELA
   
    Vizionar iz XVII veka, Joahim Grojlih, pisao je u svom dnevniku da se njemu više puta javljao 'Božji anđeo' i da mu je predskazivao budućnost država i gradova Evrope. Grojlih je 18. avgusta 1653. godine, zapisao u svom dnevniku da mu je ponovo došao Božji anđeo i rekao da pogleda na nebo pa će videti kako je krvavo. Pogledao je uvis i zaista je video da je nebo krvavo. Video je i zlatna slova kojima je ispisano: 'Ti, lepi grade Erfurte', a sa druge strane: 'Veliki požar izbiće u tom gradu'.
    Iznad mača bilo je napisano i da će se dogoditi veliki metež i pšobuna u narodu. Samo nekoliko godina kasnije, izbilo je nekoliko požara u Erfurtu, i grad, koji je u to vreme bio razvijen i napredan, bio je skoro uništen. Među stanovništvom je došlo i do nemira koji su doveli do pobune. Desilo se tačno onako kako je Grojlihu rekao njegov božiji glasnik koje ga je on nazivao - anđeo. Sličnu prorčansku viziju imao je Grojlih kad je ponovo video jedan mač i prorekao opsadu Beča od strane Turaka.
    Smatra se da je istorijski najznačajnije njegovo proročanstvo ono kada je rekao da će doći do progonstva Burbona iz Francuske. On je ovo predskazao čitavih sto i više godina pre nego što se zaista i dogodilo i to u vreme kad niko nije ni pomislio da se tako nešto uopšte može i desiti.
    Grojlih je jednom začuo: 'Divna rancuska, biće žalosno sa tobom'. Na njegovo pitanje šta te reči treba da znače, Božji anđeo mu je odgovorio da pogleda u nebo, pa će videti kako ime francuskog kralja polako tamni i zatim potpuno nestaje. To znači, objasnio je, da će kralj zajedno sa svojima, biti proteran a da zatim sledi i jedno umiranje. Grojlih je predvideo Francusku revoluciju i to sa zapanjujućom preciznošću, mnogo godina pre nego što što se ona zaista i dogodila.

PROROČICE ERIKA I MADAM SILVIJA
   
    Krajem XIX veka u Berlinu je živela proročica Erika Blumen. Ona je prorekla da će Berlin biti razoren u strašnom zemljotresu sa neba, koji i nije pravi zemljotres. Pedeset godina kasnije Berlin je razoren pod savezničkim bombama. Da li je proročica u svojim vizijama videla samo razoren grad, a nije bila u stanju da jasno sagleda i uzrok strahovitih razaranja koja su ga skoro potpuno uništila? Hiljade uništenih zgrada i bezbrojni požari, mogli su u njenim vizijama da izgledaju kao posledica snažnog zemljotresa, jer u njeno vreme nisu bili poznati bombarderi ni ogromne bombe koje mogu da izazovu takva silna razaranja i požare kakvi se javljaju prilikom velikih zemljotresa.
    U svoje vreme postao je veoma slavan jedan seljak iz Finmarka, u Nemačkoj, po imenu Anton Johanson. On je prorekao propast Titanika, a 1913. godine je rekao da će za godinu dana izbiti jedan veliki rat. Njegovo proročanstvo je, razumljivo, izazvalo veliku uznemirenost sugrađana, jer je tvrdio da će u tom ratu Nemačka biti pobeđena. Johanson je govorio svojim prijateljima i poznanicima da mu je u toku gladanja u budućnost naloženo da otputuje u Berlin i lično upozori nemačkog cara na veliki rat koji se približava i koji će doneti ogromne patnje i nevolje nemačkom narodu. Nažalost, bio je ismejan od svojih sugrađana.
    Početkom XX veka u berlinu je živela proročica čije je umetničko ime bilo Madam Silvija. Ona je 1912. godine ispričala jednoj nadvojvodkinji da bi svi ljudi koji nemaju simpatije prema austrougarskom nasledniku prestola, nadvojsvodi Francu Ferdinandu i njegovoj ženi trebalo ipak da budu prema njima ljubazni, jer će oboje za dve godine postati nečije žrtve. Na pitanje kako će se to dogoditi, Madam Silvija je lakonski odgovorila: 'Jedna kugla'. Kad su jke upitali kakve će biti posledice ubistva naslednika prestola, ona je kao da gleda u budućnost , odgovorila: 'Jedan veliki evropski rat'. Franc Ferdinand i njegova supruga stradali su od istog metka!
    Nadvojvoda Rudolf Habsburški, sin cara Franca Jozefa, bio je veoma vidovit kad je, odmah pošto je nemački car Viljem II stupio na presto, napisao sledeće: 'Ovaj neće prestati da uznemirava Evropu. Ograničen i svojeglav, on veruje za sebe da je najgenijalniji čovek na svetu. Neće mu trebati mnogo vremena da Nemačku dovede do velike propasti'.
    Ali, nije samo on bio za rat. To su želeli i u Beču. Posle Prvog svetskog rata, iz nemačkih i austrijskih diplomatskih dokumenata otkriveno je da je još 23. novembra 1912. godine nadvojvoda Franc Ferdinad pokušao da ubedi nemačkog cara Viljema II u hitnu potrebu najenergičnije akcije protiv Srba. Samo dve godine kasnije, februara 1914. godine, Konrad fon Hecendorf, načelnik austrijskog generalštaba, koji je na taj položaj došao po želji samog Franca Ferdinanda, pisao je svom kolegi, nemačkom generalu Moltkeu, da veruje u neminovnost evropske katastrofe, da Francuska i Rusija nisu spremne i pitao ga: 'Šta to čekamo?'

KAD BISKUP SANJA NADVOJVODIN KRAJ

    Italijanski predsednik vlade, Đuliti, svojim odlučnim držanjem sprečio je izbijanje rata 1913. godine, kad mu je Austrougarska saopštila svoju nameru da napadne Srbiju. I pored njegovog nastojanja, rat se kao zla kob sve više približavao. Tada je on napisao svom ministru San-Đulijanu sledeće reči: 'Način na koji je Austrija izazvala sukob, brutalan je i pokazuje ili potpuno neznanje ili svesnu nameru da se izazove svetski rat. Mogu da se prevarim, ali mi se čini da će Austrija pre nego i jedna druga zemlja platiti razbijene lonce'. Ove Đulitijeve reči pokazuju koliko je bio dalekovid.
    Biskup Jozef Lani probudio se iz sna koji ga je veoma uzbudio. U snu mu je njegov bivši učenik, a sada austrijski nadvojvoda Franc Ferdinand, dao pismo. Na gornjoj ivici pisma biskup je zapazio crtež limuzine u kojoj je sedeo nadvojvoda sa svojom suprugom Sofijom, a na sedištu nasuprot njima nalazio se jedan general. Pored vozača bio je još jedan oficir. Limuzina se kretala kroz gomilu ljudi ulicom, kad su se dva mladića približavala, noseći pištolje u rukama. Ispod crteža punog detalja, nalazio se i tekst koji je biskup pročitao u snu: 'Dragi Lani, želeo bih da ti saopštim da smo ja i moja supruga bili žrtve jednog političkog atentata'. U pismu je biskup mogao da pročita i potpis: 'Vaš nadvojvoda Franc', kao i datum - 28. juni, 3.15 časova ujutro'.
    Kada se biskup probudio, bilo je tačno tri sata i petnaest minuta ujutro, na dan 28. juna 1914. godine. Začuđen onim što je doživeo, biskup je zabeležio svoj san i o njemu kasnije, tokom dana, pričao svojim prijateljima. Istog dana, tačno u 15 časova i 30 minuta, biskup Leni je dobio telegram kojim je obavešten da su nadvojvoda Franc i njegova supruga Sofija ubijeni u Sarajevu. Atentat je bio početak krvavog i dugog Prvog svetskog rata.
    San biskupa Lanija razlikovao se od stvarnog događaja samo u dva detalja - bio je samo jedan atentator, a ne dva, i jedan oficir je stajao na papučici limuzine u kojoj je sedeo nadvojvoda sa svojom suprugom. Sve ostalo se do najsitnijeg detalja poklapalo sa onim što se posle nekoliko časova dogodilo. Kobni događaj odigrao se 12 sati nakon proročanskog sna biskupa Lanija.     Izvor: 'Treće Oko'
ProrociProroci i Proročanstva - Ostali Tekstovi
Ponuda TemaPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu