Naslovni baner
Najnovije vesti -Vesti -NAJNOVIJE VESTI IZ SRBIJENAJNOVIJE VESTI IZ
CRNE GORENAJNOVIJE VESTI IZ BOSNE I
HERCEGOVINENAJNOVIJE VESTI IZ HRVATSKENAJNOVIJE VESTI IZ
MAKEDONIJENOVICE IZ SLOVENIJE IN TUJINE
Meni

Proročanstva Starog Rima

   Ni rimski carevi nisu bili jači od sudbine. Predskazanja pogibije rimskih vladara. Iskopana najava smrti Julija Cezara. Caru Dominicijanu prorekli poslednji dan života. Od 12 rimskih careva, u vremenu od Cezara do Dominicijana, jedino je period Vespazijanove vladavine upamćen bez tiranije, krvavaih zločina i besmislenih zapovesti.

    Imperatorska sila vladavine nije uvažavala ni prijatelje, ni supruge, ni žene rođaka, ni javne ličnosti i neprestano je tražila protivnike tamo gde ih nije bilo (kakva sličnost sa današnjim stanjem u državi). Svi su živeli u strepnji jer se, u stvari, šta su carevi sve spremni da učine.
    Na navaljivanje svojih prijatelja da prihvati da upravlja carstvom, Tiberije je odgovorio: 'Vi ne znate kakvo je čudovište vlast'. Kada je postao imperator, prve dve godine nije izlazio iz Rima. Tek je kasnije otkrio svoje paklene strasti. Osnovao je 'Odeljenje za požude' kako bi iskazao svu podmuklost svog razvrata. Njegove sobe bile su ukrašene scenama besramnih prizora i svakome je bilo dozvoljeno da bludniči po primerima njihovog sadržaja.
    Klaudije je osudio na smrt svog tasta i kćerke prijatelja, sve nevine, ubio je muža svoje starije kćeri, oterao u smrt 35 senatora i više od 300 rimskih plemića. Svirepost Nerona i drugih ne treba ni pominjati, jer ih je neograničena moć činila nezamislivim čudovištima. Ali, ma koliko moćni, svi su bili prestraženi predskazanjima vlastite smrti.
    Kada je Gaj Julija Cezar, dok još nije postao slavan, sanjao da je silovao svoju majku, proroci su mu objasnili da majka u snu predstavlja zemlju i predskazali mu da će vladati do tada poznatim svetom. Iako je voleo da sluša priče onih koji su važili za tumače ljudske sudbine, nijedno predskazanje nije moglo da ga odvrati od njegovih nauma i poduhvata. Jednom se životinja određena za žrtvu bogovima otrgla i pobegla ispod noža. U starom Rimu se to uvek tumačilo kao poruka da treba odustati od rata. Ali, on je ipak poveo vojsku u Afriku. Prilikom iskrcavanja, na samoj obali, imperator se sapleo i pao na vreli pesak. Njgovi najbliži su zastali u strahu, ali on ih ohrabrio uzvikom: 'Imam te u rukama Afriko!'.
    O znamenju po kome je Cezar naslutio da će poginuti, svedočio je kasnije njegov najbliži prijatelj, Kornelije Balbo. Nekoliko meseci pre tragedije su naseljenici u Kamapriniji kolali temelje za kuće na mestu starih grobova. Svakodnevno su nalazili vredne predmete ostavljene uz mrtve za život na onom svetu. Jednoga dana su iskopali bakarnu pločicu na mestu gde je bio sahranjen Kapis, osnivač Kapue. Na njoj je bilo urezano predskazanje: 'Kada budu iskopane kosti Kapisove, jedan će potomak Julijev poginuti od ruku svojih srodnika i mnoga krv, koja će posle toga natopiti Italiju, osvetiće njegovu smrt'.
    Opšte je uverenje da je Klaigula bio čudovišan ljudski izrod. Kad je ušao u Rim, po pristanku naroda i senata, vladalo je toliko oduševljenje da je za tri meseca u njegovu čast žrtvovano 60.000 žrtvenih životinja. Niko tada nije ni slutio kako će se sa životima samih Rimljana poigravati taj čudak na vlasti, kome su bili ništavni i bogovi i sestre po krvi, i oni koji su se zavetovali da će njegov život braniti svojom smrću. Uveren da je iznad svih kraljeva i vladara, naredio je da se iz Grčke donesu statue bogova poznate kao narodne svetinje i čuvene po svojoj umetničkoj izradi. Svakoj je skinuo glavu, pogubio je čak i Jupitera Olimpijskog, i na njih postavio glave sa svojih statua. Podigao je sebi hram, čitav od zlata, i odredio sveštenike koji će njegovom božanstvu prinositi na žrtvu naročite životinje.
 Kaligulina nasilnička moć je bila najjače izražena u noćima punog meseca. Danju je potajno razgovarao sa Jupiterovom glavom, a jednom rukom joj je čak i pripretio rečima: 'Oteraću te nazad u Grčku, odakle sam te i doveo!' Poigravao se tako sa glavom olimpijskog boga sve dok čudne pojave nisu počele da mu proriču smrt. Jednom se Jupiter nasmejao nateravši radnike u panično bekstvo. Neposredno pre ubistva, Kaligula je sanjao da sedi na nebu kraj Jupiterovog prestola. Olimpijski Bog ga je samo dodirnuo palcem i survao se na zemlju. Sutradan, dok je išao na ručak, zaverenici su mu prišli i upitali ga za lozinku: - Jupiter - odgovorio je. Tada mu je Cera zabio mač u vrat, a tribun Kornelije Sabin u srce. Jedan od napadača mu je razbio donju vilicu. Tada su se ostali bacili na njega i zadali mu još trideset rana. Lozinka zaverenika je bila: ponovi!
    Kaligulin leš bačen je na lomaču, a zatim zakopan u zemlju i prekriven travom. Još jednom su ga spalile i njegove sestre kada su se vratile iz progonstva. Ostala je i priča da se iz kuće u kojoj je poginuo svake noći čula ušasna buka dok zdanje nije izgorelo do temelja u jednom požaru.

POGUBLJENJE PROROKA
   
    Car Dominicijan je godinama predosećao vreme kada će nasilno umreti. Pričao je i kako će biti ubijen i u koliko sati jer je duboko verovao u reči kajdejskih gatara koje je čuo još u svojoj mladosti. Kako se približavalo prorečeno vreme, bio je sve uplašeniji i usamljeniji. Čak su i njegovi stražari bili vezani lancima, a njegovi rođaci i najbolji prijatelji završavali su na gubilištu čim bi i malo posumnjao u njihovu odanost.
    Onda je naišla kišna godina u kojoj se nevreme neprestano smenjivalo sa suncem i grmljavinom. Verujući da je to priprema dana njegove pogibije, povikao je: 'Neka se gromovi sruče već jednom na svoju žrtvu'. Tada je pozvao svezdoznanca Askletariona i zatražio da mu kaže svoju sudbinu, ne tuđu. A prorok mu je odgovorio: - Uskoro će me razneti psi!
    Imperator Dominicijan je odmah naredio da ga pogube i sahrane duboko u zemlju, na mestu na koje životinje ne zalaze. Iznenada je noću počela oluja čupajući drveće iz korena i noseći krovove sa kuća. Voda je podlila mesto na kome je bio Askletarionov grob i odnela zamlju sa njega. Tako su gradski psi došli do njegovog tela i razneli ga okolo. To je onda caru ispričao neki glumac koji je bio svedok ovog događaja.
    Car Dominicijan je odmah pozvao drugog proroka, pristiglog iz Germanije. Taj mu je po sevanju munje prorekao prevrat u carstvu. Car se toliko prepao da je naredio da se i on isto pogubi kao i njegov nesrećni prethodnik. Pre 5:00 sati poslepodne, kada je bilo vreme prorečene smrti, povukao se u svoju radnu sobu verujući da je tamo najbezbedniji. Ali, jedan od zaverenika, Stefan, zamolio je da ga poseti, jer mu, navodno, nosi spisak njegovih budućih ubica i onih koji mu rade o glavi. Dok je car čitao navodna imena zaverenika, zario mu je nož u stomak, a ostali urotnici koji su toga časa uleteli u njegove odaje, naneli su mu još sedam smrtnih rana.
    Ostalo je zapisano da je izvesno vreme pre ubistva cara Dominicijana, jedan gavran sleteo na Kapitol i progovorio na grčkom: 'Sve će biti dobro'.
ProrociProroci i Proročanstva - Ostali Tekstovi
Ponuda TemaPogledajte i ostale super zanimljive rubrike na sajtu