vrh
Meni



Svedočenja o Letećim Tanjirima

   Istina Je Poznata! 1947. godine, poručnik Walter Haut bio je oficir za odnose s javnošću u vazduhoplovnoj bazi Rozvel u Novom Meksiku. Bio je u sastavu 509. bombarderske pukovnije, jedine jedinice u to vreme koja je bila u posedu atomskog naoružanja.

    Bila je to ona ista jedinica koja je bila odgovorna za bombardovanje japanskih gradova, Hirošime i Nagasakija, samo dve godine ranije. Haut je poznat po objavi saopštenja za javnost od 8. jula 1947. godine u kojem stoji da je 'vazduhoplovna baza u Rozvelu došla u posed letećeg diska' koji se srušio nedaleko od Rozvela. Naravno, vest je demantovana isto poslepodne u bazi Forth-Worth u Teksasu, gde je objavljeno da se radilo o grešci i da je pronađen običan meteorološki balon. Zbog pritiska javnosti i inicijativa kongresmena Stevena Schiffa, 1994. godine, vazduhoplovstvo menja priču tvrdeći sada da se radilo o tajnom vojnom balonu 'Mogul', a ne o običnom meteorološkom balonu. Baloni projekta 'Mogul' puštali su se visoke slojeve atmosfere u pokušaju snimanja zvučnih vibracija kako bi saznali da li Sovjeti izvode testove atomskog naoružanja. To objašnjenje trebalo je razrešiti navode očevidaca koji su tvrdili da su se izvodile tajne operacije visoke važnosti oko transporta srušenog materijala u Rozvelu prema bazi Wright-Field u Dejtonuu u Ohaju. 1997. godine, vazduhoplovstvo je objavilo 4. objašnjenje oko incidenta u Rozvelu, pokušavajući sada otkloniti i onaj deo priča očevidaca koji su tvrdili da su videli tela 'vanzemaljaca'.
   Vazduhoplovstvo je u novom objašnjenju pokušalo prikazati te navode kao 'vojne lutke padobranaca" koje su se koristile za trenažne vojne vežbe. Naime, iz perspektive vazduhoplovstva, očevici su videli te 'vojne lutke', a ne 'tela vanzemaljaca'.
    Naravno, to što su se takvi modeli lutaka koristili tek od 1952. godine, izgleda da nije bitna činjenica za vazduhoplovstvo. Tako smo godinama bili svedoci medijskog natezanja između priča koje su pričali očevici o padu ekstraterestrične letelice i prozaičnih objašnjenja od strane vazduhoplovstva.
    O detaljima Hautove objave za štampu o 'pronalasku letećeg diska' znalo se uglavnom sve. Njegov sastanak s nadređenim pukovnikom baze, Williamom 'Butch' Blanchardom (slika dole desno), gde je zapovedio objavu za štampu o 'letećem disku', bio je u potpunosti poznat istraživačima. Haut je decenijama sarađivao s istraživačima, a ipak, svoja potpuna saznanja o incidentu, izgleda da je Haut dugo čuvao samo za sebe. Preminuo je u decembru 2005. godine.
    Moguća rešenja zagonetki u Rozvelu i tajna Hautova saznanja, izišle su tek sada na svetlo dana. Istraživači Tom Carey i Donald Schmitt objavili su knjigu 'Očevici Rozvela' (Witness to Roswell). Knjiga se usmerava na kompilaciju iskaza očevidaca oko incidenta skupno sa novim imenima koja su istupila oko slučaja. Knjiga prezentira i nekoliko iskaza iz prve ruke koja se odnose na viđenje 'vanzemaljskih tela'. No, glavna ekskluziva u knjizi, svakako je potpisani iskaz poručnika Waltera Hauta koje je potpisao i overio 2002. godine. Haut je napisao iskaz pod uslovom da se isti može objaviti samo nakon njegove smrti. Konačno, u potpunom razotkrivanju, Haut priznaje da je video srušeni objekt i nekoliko 'malih tela s velikim glavama' u hangaru 84, unutar vazduhoplovne baze Rozvel. Haut je istu izjavu dao i 2000. godine za istraživače Wendy Connors i Dennisa Balthasera, kada je za njih snimao svoj iskaz za projekt 'audio istorije' pod istim uslovima. Prema autorima, Careyu i Schmittu, poručnik Haut je želio obznaniti ove informacije tek nakon svoje smrti jer je lično obećao pukovniku Blanchardu da o tome neće nikome pričati dok bude živ.
    Overeni iskaz Waltera Hauta, koje je sada u celosti objavljen u knjizi 'Očevici Rozvela', ekplozivno je odjeknulo unutar ufološke zajednice te je pokrenulo čitav niz novih debata o Rozvelu. U donjem tekstu donosimo vam zapečaćeni iskaz Waltera Hauta koji je sada konačno objavljen:
2002. - Zapečaćeni iskaz Waltera G. Hauta
Datum: 26. decembar, 2002.
Očevidac: Chris Xxxxxx
Zapisnik: Beverlee Morgan

Moje ime je Walter G. Haut
Rođen sam 2. maja 1922.
Moja adresa stanovanja je 1405 W. 7.th Street, Roswell, NM 88203
U penziji sam.
U julu 1947., bio sam stacioniran u vazduhoplovnoj bazi u Rozvelu u Novom Meksiku gde sam služio kao oficir za odnose s javnošću. Vikend od 4. jula (subota 5. jula i nedjelja 6. jula) proveo sam u svome privatnom domu koje se nalazi oko 16 kilometara severno od baze koja je bila smeštena na gradskom jugu.
Bio sam svestan da je neko prijavio ostatke srušene naprave sredinom jutra nakon moga povratka na dužnost u bazi, 7. jula u ponedeljak. Znao sam da je oficir Jesse A. Marcel, voditelj obaveštajne službe, bio poslan od komandanta baze, pukovnika Williama Blancharda, da to istraži.
U kasnom poslepodnevu istoga dana, saznao sam da je dospeo dodatni civilni izveštaj oko druge lokacije udesa severno od Rozvela. Proveo sam veći deo tog dana u svojim uobičajenim dužnostima, gde nisam čuo ništa ili gotovo ništa više o tome.
U utorak ujutro, 8. jula, prisustvovao sam regularnom sastanku osoblja u 07:30 sati. Osim Blancharda na sastanku su isto bili prisutni: Marcel; kontraobaveštajni oficir Sheridan Cavitt; operativni oficir, pukovnik James I. Hopkins, logistički oficir i potporučnik Ulyssess S. Nero. Iz vazduhoplovne baze Carswell iz Forth-Wortha u Tekasu, prisutni su isto bili Blanchardov šef, brigadir Roger Ramey i njegov voditelj osoblja, pukovnik Thomas J. Dubose. Glavna tema razgovora bio je izveštaj od Marcela i Cavitta koji se odnosio na opsežno polje ostataka u okrugu Lincoln, približno 120 kilometara severnozapadno od Rozvela. Preliminarni izveštaj je izložio Blanchard oko druge lokacije udesa, približno 64 km severno od grada. Uzorci olupine bile su raspoređeni po stolu. Bio je to materijal kakav nikad pre nisam video u životu. Ostaci su ličili na metalnu foliju, koja je bila tanka poput papira, no ekstremno snažna. Na ostacima su bili vidljivi znakovi postavljeni u vidu njihove dužine. Ostaci su bili prebačeni od osobe do osobe, kako bi svako mogao izraziti svoje mišljenje. Niko nije bio u stanju da identifikuje ostatke udesa.
Jedna od glavnih briga koja se diskutovala na sastanku bila je rasprava o tome da li bi trebali obavestiti javnost o otkriću. Brigadir Ramey je predložio plan, za koji verujem da je izvorno došao od njegovih šefova u Pentagonu. Bilo je potrebno odvratiti pažnju od važnije lokacije udesa koja je bila smeštena severno od grada. To bi se postiglo na taj način da bi se priznalo postojanje druge lokacije. Veliki broj civila je već bio uključen, a i mediji su već bili obavešteni. Nisam bio potpuno obavešten kako su to kanili izvesti.
Oko 09:30 sati ujutro, pukovnik Blanchard je nazvao moj ured gde mi je diktirao objavu za štampu u kojoj se kaže da smo došli u posed letećeg diska, srušenog na ranču severozapadno od Rozvela, koji je Marcel prevozio avionom u višu komandu. Trebao sam dostaviti objavu radio stanicama KFGL i KSWS, te novinama 'Daily Record' i 'Morning Dispatch'.
U trenutku kada je vest objavljena, moj ured je bio obasut telefonskim pozivima iz celog sveta. Poruke su dolazile na moj sto i umesto da se posvetim medijima, pukovnik Blanchard mi je savetovao da odem kući kako bih se 'sakrio'.
Pre nego što sam napustio bazu, pukovnik Blanchard me je lično doveo do zgrade 84 (hangar P-3). To je bio hangar za avione tipa B-29, stacioniran na istočnoj strani piste. Prilikom prilaženja zgradi, primetio sam da je pod velikom stražom, iznutra i izvana. Kada sam ušao, dopušteno mi je da sa sigurne udaljenosti posmatram objekt koji je pronađen severno od grada. Bio je približno 3,5 do 4,5 metara dug, a oko 1,8 metara širok, bio je više nalik na jaje. Osvetljenje je bilo loše, no površina je nalikovala na metal. Nije bilo vidljivih prozora, otvora, krila, sekcije repa ili nožica za sletanje.
Takođe, sa udaljenosti bio sam u mogućnosti videti nekoliko tela unutar šatorskog platna. Samo su se glave isticale izvan pokrivenog platna, no nisam bio u stanju razabrati više detalja. Glave su izgledale veće od uobičajenoga, a konture šatorskog platna ukazivale su na veličinu desetogodišnjeg deteta. U jednom kasnijem trenutku, Blanchard je unutar svog ureda ispružio ruku na 1,2 metra iznad zemlje da dočara veličinu.
Bio sam informiran o improviziranoj mrtvačnici koja je postavljena da preuzme pronađena tela.
Bio sam informiran da olupina nije bila 'vruća' (radioaktivna).
Nakon povratka iz Forth-Wortha, oficir Marcel mi je opisao da je odneo ostatke olupine u ured brigadira Rameya i nakon što se vratio iz dvorane s kartama, našao je ostatke meteorološkog balona i radarskog reflektora koji su zamenjeni dok je bio van ureda. Marcel je bio vrlo uznemiren oko cele situacije. Nismo više o tome diskutovali.
Dopušteno mi je da napravim najmanje jednu posetu na lokaciji udesa tekom operacije čišćenja. Vratio sam se u bazu s nekoliko komadića olupine koje sam prikazao u svome uredu.
Imao sam saznanja da su se nekoliko meseci kasnije vratila dva odvojena tima na svaku lokaciju udesa zbog periodičnih pretraga za preostalim dokazima.
Uveren sam da je ono čemu sam lično prisustvovao predstavljalo nekakav tip letelice i posade iz svemira.
Za ovaj iskaz nisam dobio nikakav novac niti sam dobio bilo kakvu protuvrednost. Ovaj iskaz predstavlja istinu u najboljoj nameri koliko sam se mogao prisetiti.

Potpis: Walter G. Haut
26. decembar, 2002.

Potpisivanju svedočio:
Chris Xxxxxx


JOŠ JEDNO SVEDOČENJE IZ ROZVELA

    1986. godine, penzionisani oficir Jesse Marcel (spominje se u gornjem tekstu) rekao je na samrti svome sinu: 'Moraš reći svetu istinu o Rozvelu. Kada vojska ne bude više imala uticaja na tebe i na tvoju porodicu molim te da sve razjasniš'.
    Oficir Jesse Marcel bio je voditelj obaveštajne službe u vazduhoplovnoj bazi Rozvel u Novom Meksiku. 7. jula 1947. godine, Marcel je bio poslan da izvidi mesto udesa neidentifikovanog objekta, 120 km severozapadno od baze.
Nakon izviđanja mesta udesa, Marcel je svratio do svoga doma da pokaže porodici šta je otkrio. Jesse Jr. je tada imao samo 11 godina, no živo se seća uzbuđenja svog oca. Jesse Jr. je tada video materijal poput folije za koji mu je otac rekao da je bio razbacan oko ostalih ostataka. Bio je sjajan i tanak poput papira, no nije se mogao rasparati ili prerezati. Takođe je vidio i male metalne uske komadiće duge nekoliko desetaka centimetara koji su na sebi imali nekakve simbole poput hijeroglifa. Izgledalo je poput nečega što nije s ovoga sveta.
    Nakon povratka u bazu, Marcelov se sastao sa svojim nadređenim, pukovnikom William 'Butch' Blanchardom. Istoga dana, vazduhoplovna baza u Rozvelu objavila je izjavu za medije da je 'došla u posed letećeg diska'. Blanchard je zapovedio Marcelu da odleti prema bazi u Forth-Worthu u Teksasu. Marcela je zatim iskoristio brigadir Roger Ramey koji je na brzinu sazvao novu konferenciju za štampu. Ramey je tvrdio da su vojni stručnjaci u Roswellu pogrešili i da su ostatke 'letećeg diska' zamenili za obične ostatke meteorološkog balona. Novinari su uslikali Marcela kako kleči uz ostatke meteorološkog balona u uredu brigadira Rameya što je trebalo biti konačno objašnjenje incidenta. Nakon tog događaja, oficir Marcel je bio prisiljen živeti u laži. Svoju priču o ostacima izvan ovoga sveta, objaviće javnosti tek 1978. godine.
    Reči koje je Jesse Marcel izgovorio svome sinu Jesse Marcelu Jr., progoniće ga gotovo 20 godina. Konačno, nakon što se njegovo penzionisanje približilo, nakon njegovog službovanja u Iraku 2004. godine, Jesse Jr. je odlučio svoja saznanja staviti na papir i napisati knjigu. Službenih poveznica sa vojskom SAD-a više nije imao. Prilikom pisanja knjige, Jesse Jr. je ponovno proživeo sve detalje slučaja. Prisetio se kako je bilo teško njegovom ocu nakon što se fotografisao s ostacima meteorološkog balona. Bila je to nepravda s kojom porodica Marcel živi 60 godina.
    No, zahvaljujući knjizi 'Ostavština Rozvela' (The Roswell Legacy), oficir Jesse Marcel trebao bi biti konačno rehabilitovan oko svoje uloge u vojnoj istoriji. Knjiga je objavljena 5. jula 2007. godine u Rozvelu tokom proslave 60. godišnjice incidenta.


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane