Prizivanje Duhova - Opasnosti

     Spiritizam je bez sumnje interesantna praksa koja otvara jednu novu egzistencijalnu perspektivu, a u isto vreme predstavlja i izvesne opasnosti. Nekromancija - ispitivanje mrtvih osoba, nila je zabranjena u Starom zavetu, a i crkva je, sve do pre nekoliko decenija, ekskomunicirala sve one koji bi, bez odobrenja učestvovali natakvim seansama.

    Zbog sličnih motiva i mnogi naučnici ezoterizma, uporni su protivnici spiritista. Pored činjenice da se poruke i kontakti sa drugim svetom ne mogu dokazati, čak i priznajući da potiču od neke nepoznate suštine, niko nije u stanju da verifikuje odakle i od koga. Ustvari, kako možemo biti sigurni da komuniciramo sa svesnom i pozitivnom suštinom, a ne sa nekim negativnim duhom? Samo dobar vidovnjak ili veliki medij imaju sposobnost da vide te nevidljive 'goste'  i da procene njihov nivo svesnosti, kao i to da li pripadaju astralnom ili spiritualnom svetu. I pored svega toga, to je subjektivna procena koja ima vrednost samo za onoga ko je obavlja. Medijumstvo ne mora uvek biti pozitivno. Na primer, Hitler je bio dobar medijum i bio je ubeđen da je u direktnom kontaktu sa samim Bogom koji štiti njegov integritet. Često mu se pojavljivao svetleći anđeo koji ga je vodio pri izboru - ali očito je to bio neki pali anđeo.
    Ko iz puke zabave prisustvuje seansi, nije svestan da otvara vrata u tamu, u dimenziju koju ne može da kontroliše, a kroz ta vrata može ući bilo ko. Stoga se često dešava da onaj ko se igra čašom ili stolom (metode koje su dole u nastavku teksta opisane), može imati neugodne posledice - razni šumovi u kući, predmeti koji se pokreću po kući, mali incidenti, posekotine, padovi, neprijatnosti, psihičke traume ... Manje razvijene suštine - niski duhovi, napadaju slabije i labilnije osobe, često se hraneći nihovom energijom, a tako njih lišavajući snage, terajući ih da se nezdravo ponašaju ili izvršavaju svakakve radnje, često van svake pameti i logike.
    Zanimljiva je priča jednog mladića koji je sa prijateljima prisustvovao igri sa čašom. U njegovoj kući su se prozori iznenada otvarali, vrata bi se sama zalupila, a najneprijatnije mu je bilo noću kada bi oko svoga kreveta čuo zvonjavu zvona, zbog čega je, naravno, patio od nesanice.    
    Jedan drugi negativan aspekt je forma zavisnosti kod lica koja nemaju snagu volje. Mnoge labilne osobe slede medijuma kao da je inkarnirana istina, tako a ništa ne mogu odlučivati sami svojom voljom, niti imaju samostalnost misli i sopstvenog izbora. Kontakt sa superiornim dimenzijama, mora nam učvrstiti svest da je život u našim rukama i da smo samo mi odgovorni za sve ono što nam se dešava.
    Koja god objašnjenja bila ponuđena za 'moći' medija, njihove prakse pre ili kasnije uzrokuju stanje pasivnosti koje ne može ništa drugo doli naškoditi duši i umu. Ovo je jasno kod hipoteze uplitanja stranih duhova, jer takvo posednuće oslabi i nastoji izbrisati identitet ličnosti.
    Slični rezultati se mogu očekivati ako se podrži druga hipoteza prema kojoj pritom dolazi do dezintegracije ličnosti. U oba slučaja ne iznenađuje što će mentalna ravnoteža biti narušena, a samokontrola oslabljena ili uništena. Pribegavanje spiritizmu često proizvodi halucinacije i druga zastranjivanja, posebno kod osoba sklonih ludilu i čak onih koji se inače normalno izlažu žestokom fizičkom i mentalnom naporu. Iz dugogodišnjeg iskustva neki sveštenici su došli do zaključka da svi oni koji su se bavili spiritizmom, kao po pravilu, doživljavaju napast crnih i suicidalnih misli, tj. pre ili kasnije u određenim kriznim situacijama pomišljaju na samoubistvo, a mnogi ga i učine.
    Ozbiljna je i opasnost ćudoredne izopačenosti. Praktikovanje ili ohrabrivanje prevare bilo koje vrste je vredno osude; zlo je sigurno veće kada varka pribegne zapitkivanju o budućem životu. Ovakve prakse, kada se koriste i bez namere varanja, potkopavaju temelje ćudoređa, jer proizvode dezintegraciju ličnosti ili pozivaju upad strane inteligencije.

    Može biti da se medij 'možda isprva prepušta poticajima impulsa koji mu mogu doći kao od neke više sile, ili ga u razvoju njegove automatske romanse pokreće instinktivna prinuda - u bilo kojem slučaju, ako nastavlja ići na ruku i ohrabrivati ovo automatsko poticanje, malo je izgleda da može dugo zadržati neumanjenu iskrenost i zdrav razum.

   
    Jedan od nerešivih problema na ovom polju jeste da medijumske komunikacije gotovo nikada ne mogu biti objektivno verifikovane, za razliku od paranormalnih fenomena koja mogu dati stvarne rezultate, na primer, razna predosećanja koja su toliko puta potvrđena. Kada se dobija poruka od vantelesnog entiteta, treba je prihvatiti imajući kao jedine instrumente veru i intuiciju, ali čovek mora i to da nauči da razvija. Da bismo se suočili sa ovim problemom, treba da najpre vidimo modele koji omogućavaju medijumsku komunikaciju i kakav je taj drugi svet sa njegovim rezličitim nivoima hijerarhije i njegovim stanovnicima. Zbog toga je zanimljivo saslušati iskustva mnogih medijuma, i onih poznatih, a i onih koji rade u seni. A oper, sve su to pretpostavke koje još nemaju naučnu osnovu.
    Medijumstvo je sposobnost kontaktiranja sa dimenzijama mnogo tananijim od naše realnosti, u kojoj percipiramo samo materijalni i eterički aspekt. Ali, prema spiritističkom učenju, postoji i astralni nivo koji odgovara, u čoveku, u psihi i u emocionalnom polju, a u onom svetu - dimenziji u kojoj se kreće u stanjima putovanja izvan duše, ili gde se nalazi duša nakon smrti tela. Osim toga, postoji i mentalni nivo, koji u čoveku odgovara mislima, intelektualnim sposobnostima, a na onom svetu - nivou u kome se nalazi svet ideja i uzroci koji dovode individuu do ponovnog rođenja. Konačno, postoji i spiritualne dimenzije koje se mogu identifikovati na individualnom nivou sa iskrom božanskog koja je skrivena u svakom čoveku, i na onom svetu sa izabranim dušama, učiteljima, najvišim duhovima, anđelima čuvarima.
    Medijumstvo, koje je verovatno povezano sa desnom moždanom hemisferom i sa otvaranjem čakri, nije privilegija nego samo instrument koji treba znati koristiti. To je slično televizoru ili internetu koji nam omogućava vezu sa raznim mestima i licima. Ali, možete uhvatiti prijatan ili dosadan program, od vas zavisi. Govoriti sa nevidljivim entitetima ne znači ništa ako to ne dovodi do poboljšanja nas samih, i do jednog razvojnog puta. Ali, na koji se način to komunicira sa onim svetom?

    Dosta ljudi koji prihvataju spiritizam kao znatiželju ili igru, u mnogo slučajeva veoma neoprezno, ne znajući i ne shvaćajući sve opasnosti kojima id u u susret, obično koriste tablu. Priprema se tabla na kojoj su prikazana sva slova alfabeta, brojevi od 0-9, meseci u godini i neke reči, kao što su 'da', 'ne', 'ne znam', 'ponoviti pitanje', i slične. Osobe koje učestvuju u seansi rasporede se oko stola lagano oslanjajući kažiprst na dno okrenute čaše. Posle nekoliko trenutaka koncentracije, kada se nastoji zaboraviti sve ostalo (ovo je potreban uslov u svakom paranormalnom eksperimentu jer se na taj način manje utiče na krajnji rezultat), čovek pita da li ima nekoga i da li taj može reći ko je. Pitanje se obično postavlja jednoj osobi. Gotovo uvek čaša počinje da se miče, u sve bržem i nekontrolisanom ritmu, idući od svova do slova, kako bi se došlo do odgovora. Ima ljudi koji ovaj metod koriste sami, bez formiranog lanca - ljudi oko stola povezanih rukama, koji treba da pomognu da se stvori magnetsko polje i da se tako da snaga medijumu koji vodi senasu.
    Drugi metod, koji su prvi put u istoriji spiritizma koristile sestre Foks, jeste tiptologija, kada se koristi sto sa tri noge. U ovom slučaju, kada se priziva duh, sto igra ulogu posrednika, dajući odgovore pomoću udaraca. Na primer, jedan udarac nogom stola o pod odgovara prvom slovu alfabeta, dva drugom, tri trećem i tako dalje. Postoji i metod komunikacije kada čovek ostaje potpuno lucidan, savršeno svestan svega što se dešava. To je automatsko pisanje koje omogućava medijumu da deluje sam i najbolji je instrument za razvijanje midijumstva. Zatim, postoje klasične medijumske seanse kada medijum pada u duboki trans, potpuno nesvestan onog što se dešava. U ovom slučaju on 'posuđuje' svoje telo entitetu koji želi da komunicira i govori često izmenjenim glasom, noseći poruku sa onog sveta i odgovarajući na pitanja prisutnih učesnika seanse.

        U spiritističkom verovanju postoji istinska klasifikacija entiteta koji se pojavljuju i koje su različitog tipa. Osim elementarnih (elementarni duhovi su vezani za prirodu i često su definisani kao šaljivi duhovi jer se zabavljaju time da teraju šalu sa čovekom) ili manje razvijenih duhova koji nastoje da ostanu na zemlji približavajući se ljudima koji učestvuju na seansama i hraneći se njihovom energijom, često se pojavljuju i duše onih koje smo voleli i koji su napustili naše materijalno postojanje. Treba reći da onaj ko radi na tome da postane medijum, uči da smrt ne postoji, da je to samo prelazak iz jedne dimenzije postojanja u drugu. Jedan od najčešćih motiva prisustva seansama jeste upravo 'susret' sa onima koji su nas napustili , ali ovo nije uvek pozitivno.
    Kada duša napušta zemlju, treba imati na umu njeno novo stanje. Ako se plače i stalno žali za onim koji je otišao, koliko god nam blizak bio, ako se priziva da bude uz nas, tada mu se brani da izvrši zadatke koji su mu povereni, da se odvoji od nas i naše materijalne dimenzije, i da ode u večnost duhovnog sveta. Ovde takođe treba postaviti veoma bitno pitanje. Da li su ti entiteti koji se predstavljaju kao nama vrlo bliske osobe, stvarno duhovi tih pravih osoba. Da nisu to oni 'niski' duhovi koji ne mogu da se odvoje od zemaljske ravni jer su suviše bili vezani za materijalne stvari na zemlji i čak ni sada kada više nisu živi, ne žele da se odreknu bivstvovanja na zemlji. Tim duhovima treba energija da bi opstali, a dobijaju je upravo od osoba koje prizivaju svoje najbliže, a oni se predstave kao oni.
    Naše mrtve treba ostaviti tamo gde su otišli kada su napustili ovaj svet. Jednoga dana ćemo im se pridružiti i saznati mnoge istine kojima sada težimo.