Povratak u Budućnost - 1

   Nasuprot tome, u konceptu vremensko-prostornog kontinuuma prošlost, sadašnjost i budućnost ne postoje u onom smislu u kojem ih mi zamišljamo. Po ovom konceptu, mi sve naše živote živimo u istom trenutku ali na različitim frekvencijama. Tako se naši raniji životi odvijaju upravo sada, zajedno sa našim sadašnjim životom/životima i našim budućim životima, na različitim frekvencijama, i oni uzajamno utiču jedni na druge. Na taj način, menjajući sadašnjost možemo menjati prošlost i budućnost.

    Generalno, ima najmanje pet glavnih frekvencija ili verovatnih budućnosti koje možemo birati. Ako ne činite ništa, vaša sadašnja frekvencija biće i vaša buduća frekvencija. Međutim, ako ste u stanju da percipirate sve svoje buduće opcija (frekvencije), tada možete birati svoju idealnu budućnost i sebe programirati za taj izbor. Idealna frekvencija onda postaje vaša realnost, to jest, sada je vaša budućnost promenila frekvenciju na kojoj je bila i prešla na onu koja sadrži pozitivniji izbor. Ove druge frekvencije su ekvivalentne paralelnim vasionama.
    Principi regresije i progresije, paralelnih svetova, su veoma dobro dokumentovani uz pomoć kvantne fizike i veoma komplikovanih matematičkih jednačina. Takođe, kvantni fizičari izvode složene laboratorijske ekperimente za dokazivanje prostorno-vremenskog kontinuuma. Da biste bolje razumeli ovaj koncept, zamislite da ste u kosmičkom brodu koji napušta Zemlju. Dok gledate unazad prema Zemlji vidite sadašnjost koja se dešava u Evropi, prošlost u Aziji i budućnost u Americi. Kada se vraćate na Zemlju možete da birate u koje doba ili na koji kontinent u ovom primeru želite da dođete. Ajnštajnova teorija relativiteta, koja nam kaže da postoji samo verovatnoća, a ne samo izvesnost, o postojanju materije u bilo kojoj tački u vremenu, u skladu je sa ovim konceptom.
    Jedan drugi način na koji možemo posmatrati ovaj koncept je takozvani efekat grana na drvetu. Ako zamislite da različite grane na drvetu predstavljaju ishod jednog niza izbora, onda će vam ovaj koncept biti jasan. Pretpostavimo da ste jednom napravili određeni izbor i taj izbor je doveo do svih ostalih izbora baziranih na tom prvobitnom izboru. Drugim rečima, da ste u početku načinili suprotan izbor, suočili biste se sa celim nizom uzastopnih alternativnih izbora. Ovaj efekat grananja može da postane veoma komplikovan posle određenog broja izbora, slično potezima u partiji šaha. Pozitivan aspekt ove teorije je da mi sami upravljamo svojim životom i da nismo puke žrtve karme. Izvršenjem svoje karme, možemo poboljšati kvalitet svojih izbora i naš zadatak u životu time postaje jednostavniji.
    Sam doživljaj progresije je prilično teško opisati. Čovek sa najviše iskustva iz ove oblasti je svakako dr Brus Goldberg (slika levo) iz Baltimora, u američkoj saveznoj državi Merilend, koji paralelno sa hipnotskim regresijama u terapeutske svrhe radi i progresije u buduće živote. Do sada je na svojim pacijentima obavio hiljadu regresija i više stotina dokumentovanih progresija, uključujući nekoliko i na samom sebi. Razlog za veći broj regresija je što se mnogi ljudi boje budućnosti i ne žele da budu progresirani.
    U tipičnoj regresiji, scene se odvijaju na logičan i sređen način. Pacijent može veoma živo i detaljno da doživi epizode iz ranijih života - obično one koje direktno utiču na njihov sadašnji život - što mu pomaže da shvati svoju sadašnju karmu i da razreši neke psihološke ili fizičke probleme. Progresije su, međutim, daleko manje stabilne i iz njih je mnogo teže dobiti informacije. Svrha progresija je da se vidi kako će se pacijentova karma manifestovati u budućnosti ili da li neki događaj iz budućnosti negativno utiče na sadašnje pacijentovo ponašanje ili zdravstveno stanje, što takođe ima oslobađajući i terapeutski efekat.
    Da bi neko uopšte bio progresiran u budući život obično je potrebno da najpre bude regresiran u nekoliko prošlih života. Razlozi za ovo nisu najjasniji, ali na osnovu svog kliničkog iskustva dr Goldberg je razvio teoriju da je većina ljudi suviše blokirana onim što im društvo govori da možemo ili ne možemo činiti. U toku naših formativnih godina uče nas da se budućnost ne može predvideti niti opažati.

    Ono što se najčešće dešava u progresijama je da pacijenti brzo skaču iz jedne scene u drugu bez ikakvih instrukcija dr Goldberga. U tome, naravno, nema apsolutno nikakvih opasnosti za progresirane osobe, ali se gubi kontinuitet scena. Na primer, osoba može opisivati scenu iz nekog futurističkog grada, koja se onda naglo gubi i osoba uleće u scenu u pustinji. Pacijent zatim može da opisuje neku treću, potpuno različitu scenu i da se ponaša kao da se ništa neobično nije dogodilo.
    Na žalost, ne postoji nikakva 'istorijska' dokumenta o budućnosti uz pomoć kojih bismo mogli da proverimo tačnost podataka dobijenih progresijama ili da potražimo dodatne informacije. Mada ne postoji nikakva ralika u teškoći između vraćanja pacijenata u ranije i buduće živote, progresije ipak zahtevaju neke promene u njihovom načinu mišljenja. Naš podsvesni um je programiran tako da ima predstavu o budućnosti kao o nečem tajanstvenom i nepristupačnom, i zbog toga bi mogao da inhibira slobodan tok informacija, te tako stalno dolazi do promene scena. Jedno drugo moguće objašnjenje o teškoći dobijanja informacija o budućnosti iz naše podsvesti za vreme hipnoze, je možda fizičko. Podsvesni um je čista energija, koju karakteriše  određena električna frekvencija i magnetno polje. Možda budućnost na neki način utiče na ovo polje i ovu frekvenciju i tako prouzrokuje nestabilnost scena. S druge strane, viđenje onoga što će se dogoditi u budućnosti utiče na karmu, i kod onih osoba koje ne treba da vide svoju budućnost, progresija jednostavno ne uspeva.
    Dr Goldberg je sve progresije snimao na trake te je tako sakupio obilje dokumentarnog materijala o tome šta će se dešavati u narednim stolećima. Iako su svi pacijenti nazavisno progresirani kroz hipnotički trans, zapažanja koja su dali uzajamno su veoma spojena. Na osnovu tako dobijenih podataka, sastavljena je sledeća okvirna slika o budućnosti.
    U 21.veku svetski mir najzad je postao realnost i trajaće 300 godina. Zemlja će pretrpeti značajne geografske promene, naučni progres će biti nezadrživ. Izgleda da će u 21. veku glad, pohlepa, ljubomora, predrasude i ostali negativni aspekti društva biti gotovo iskorenjeni.

    U 22. veku solarna energija će biti deo svakodnevnog života. Doći će do velikog napretka u medicinskim naukama. posebno u oblasti psihijatrije i psihologije. Prosečan ljudski vek biće oko 90 godina.
    U 23. veku tehnološka dostignuća se nastavljaju. Prevozna sredstva su gotovo bez direktne kontrole ljudi i vrlo efikasna. Upotreba nuklearne energije je veoma rasprostranjena. Sofisticirani kompjuteri i video oprema su deo svakog domaćinstva. Naglasak je na visokom obrazovanju koje je svima dostupno. Eksperimenti sa promenom klime su sve uspešniji. Prosečan životni vek je oko 110 godina.
    Međutim, u 24. veku čovečanstvo opet zapada u neke od svojih ranijih pogreški. Ponovo se javljaju međunarodni politički problemi i dolazi do ograničenog nuklearnog rata koji smanjuje broj ljudi na Zemlji. Dolazi i do daljih geofizičkih promena na zemljinoj kori.
    25. vek karakteriše čovekova moć da potpuno kontroliše klimu. Koriste se androidi za obavljanje svih fizičkih poslova, a medicina još više napreduje. Dolazi do velikog nuklearnog rata koji strahovito smanjuje stanovništvo na planeti. Čovečanstvo je ipak preživelo i civilizacija nastavlja da prosperira u sledeće stoleće.
    26. vek karakterišu podvodni gradovi, rutinska upotreba lasera u medicini i sofisticirani genetski inženjering. Informisanje stanovništva se vrši pomoću informacionih pilula i jedan demokratski oblik svetske vlade obezbeđuje prava za sve. Ljudi će imati mnogo slobodnog vremena, a prosečan životni vek biće preko 125 godina. Bolesti su gotovo nepoznate. Međuplanetarna putovanja imaju najveći prioritet i stupićemo u kontakt sa bićima sa drugih planeta.
    Pacijenti su u toku progresije u budućnost pokazivali karakteristično odsustvo emocija. Sa retkim izuzecima, ma koliko užasne scene bile, opisivane su bez ikakvih uzbuđenja. Zemljotresi, nuklearni ratovi, smrt u nesrećnim slučajevima, izgleda da nisu izazivali iste emocionalne reakcije kao za vreme regresije u prošle živote. Razlog za to još uvek nije jasan. Ovo odsustvo emocija stalno će se ponavljati u odabranim slučajevima progresije koje slede.


    Početkom januara 1981. godine Hari Martin je pozvao doktora Goldberga i izrazio želju da bude progresiran u budućnost pomoću hipnoze. Njegove regresije u prošle živote bile su veoma uspešne, pa ga je interesovalo da li bi mogao da funkcioniše i 'obrnuto'. U svojim prethodnim životima Hari je bio vlasnik stovarišta u 18. veku, slepi pijanista u ‚9.veku i radio-vezista u engleskoj avijaciji za vreme Drugog svetskog rata. Dr Goldberg mu je objasnio teoriju prostorno-vremenskog kontinuuma, pa je Hari jedva čekao da krene na put u budućnost.

    Dr Goldberg ga je indukovao u srednje dubok trans i počeo da mu postavlja pitanja. U toku cele seanse, Hari je govorio sporim, gotovo monotonim glasom, ne izražavajući baš nikakve emocije.

Dr G.:  Šta vidiš ispred sebe?
Hari:  Piramidu.
Dr G.: Da li je ta piramida izolovana ili oko nje ima još nekih objekata?
Hari: Izolovana.
Dr G.: Gde se nalazi ta piramida?
Hari: U pustinji.
Dr G.: Kakva je svrha te piramide?
Hari: Služi za dobijanje energije iz Sunca.
Dr G.: Ima li još nekih objekata pored piramide koji su povezani sa dobijanjem energije?
Hari: Ima nekih cevi na dnu piramide.
Dr G.: Šta radiš tu?
Hari: Samo posmatram. To je neka vrsta turističkog razgledanja piramide.
Dr G.: Koliko dugo si tu?
Hari: Upravo sam stigao.
Dr G.: Koliko dugo ćeš tu ostati?
Hari: Još jedan sat, a onda odlazimo.

    Hari je zatim progresiran u sam tok razgledanja.

Dr G.: Šta sada vidiš?
Hari: Piramida je napravljena od stakla.
Dr G.: Da li si sada unutar piramide?
Hari: Da. U njoj se nalaze stambene prostorije u krajnjim uglovima sa biljkama i svakojakim zalihama namirnica.
Dr G.: Koliko je piramida visoka?
Hari: 25 metara.
Dr G.: Sem Sunca, koji je još drugi izvor energije za tu piramidu?
Hari: Nikakav drugi.
Dr G.: Koliko ljudi živi u piramidi?
Hari: Tri stotine.
Dr G.: Kakva je svrha piramide?
Hari: To je samo-dovoljna struktura. Ovih 300 stanovnika su specijalno odabrani naučnici.
Dr G.: Kakvo je ime piramidi?
Hari: Fobus.
Dr G.: Možeš li mi opisati vođu grupe?
Hari: Vodi nas jedan čovek obučen u žuti kombinezon.
Dr G.: Koliko vas ima u grupi?
Hari: Ima nas deset.
Dr G.: Možeš li videti neke lične efekte u ovoj piramidi koji bi ukazivali da u njoj trenutno žive ljudi?
Hari: Da. Ima biljaka u stambenim prostorijama.
Dr G.: Kakva vrsta komunikacija postoji u piramidi?
Hari: Ne govorimo. Mislimo i naše misli se prenose kao slike. To je i svrha ovog naučnog tima - istraživanje komuniciranja bez reči.
Dr G.: Možeš li da vidiš u šta su obučeni ljudi iz grupe?
Hari: Svi nosimo jednodelne kombinezone određene boje.
Dr G.: Kakvu obuću imate?
Hari: Gumene čizme duboke do članaka koje su iste boje kao i kombinezoni.
Dr G.: Da li boja kombinezona ima neko značenje?
Hari: Da. Svaka boja označava funkciju i čin na ovom projektu.
Dr G.: Koja je tvoja boja?
Hari: Bež.
Dr G.: Koje druge boje nose ljudi iz grupe?
Hari: Svi nosimo bež. Crvena je najniža boja. Zatim ide bež, narandžasta, žuta, zelena i ljubičasta. Kako napredujemo na poslu, pomeramo se ka višim bojama.
Dr G.: Šta rade naučnici u piramidi dok ih posmatraš?
Hari: Vidim da šetaju tamo-amo.
Dr G.: Da li prave neke zvuke?
Hari: Ne.
Dr G.: Koja je to godina?
Hari: 2153.


    Zatim je dr Goldberg progresirao Harija napred u vreme kada se bavi svojom profesijom.

Dr G.: Šta sada vidiš?
Hari: Napolju sam i gledam gore u staklenu piramidu.
Dr G.: Je li to ona ista piramida u kojoj si bio kada smo poslednji put razgovarali?
Hari: Da.
Dr G.: Zbog čega si izvan piramide?
Hari: Stakleni paneli moraju da budu slobodni od peska da bi piramida mogla pravilno da funkcioniše. Ja vršim inspekciju ovih panela. Proveravam da li su paneli čisti.
Dr G.: Da li postoji neki način na koji beležiš šta treba da se zameni ili popravi?
Hari: Ne. Nemam ništa takvo. Ne postoji pisanje.
Dr G.: Kako saopštavaš probleme svojim pretpostavljenima?
Hari: Samo pomislim na to i oni će znati.
Dr G.: Jesi li ti jedini inspektor.
Hari: Da.

    Ovo je bio prvi Harijev posao u ovom budućem životu. Za ovaj inspektorski položaj imao je veoma malo zvanične obuke. Zatim ga je dr Goldberg progresirao napred u budućnost za 10 godina.

Dr G.: Gde se sada nalaziš?
Hari: Vršim inspekciju irigacionog sistema.
Dr G.: Da li se išta promenilo od kako smo poslednji put razgovarali?
Hari: Da. Piramida se sada koristi za zemljoradnju.
Dr G.: Možeš li da budeš detaljniji?
Hari: Sva biljke rastu u vodi, a ne u zemlji. Voda sadrži u sebi sve neophodne hranljive sastojke.
Dr G.: Šta konkretno sada radiš?
Hari: Pomažem u kontroli procenta raznih sastojaka u vodi tako da budu prisutne sve ispravne proporcije.
Dr G.: Da li to radiš sam?
Hari: Ne, to radi kompjuter. Ja samo proveravam kompjuter.
Dr G.: Šta radiš ako kompjuter neispravno funkcioniše?
Hari: Opravljam ga.
Dr G.: Koje boje ti je odelo?
Hari: Žute.

    Očigledno je Hari bio unapređen na mnogo složeniji položaj u piramidi. Tada je Hari progresiran do poslednjeg dana njegovog budućeg života.

Dr G.:  Gde si sada?
Hari:  Prijavljujem se za komoru za uništenje.
Dr G.: Da li si još uvek u piramidi?
Hari: Da.
Dr G.:  Zbog čega si u sobi za uništenje?
Hari: Došao je red na mene da promenim telo.
Dr G.:  Možeš li opisati tu proceduru?
Hari: Legnem na sto i oni stave nešto na moje prste i ja jednostavno zaspim.
Dr G.:  Kakvo dejstvo to ima na tebe?
Hari: Uzima iz mene svu moju energiju.
Dr G.:  Zašto se to radi?
Hari: Sada vas mogu staviti u pogodnije telo. Mi ovde ne starimo niti rastemo. Jednostavno nas transferišu.
Dr G.:  Da li je to onda neko mehaničko telo?
Hari: Ne. To je totalna biološka jedinica.
Dr G.:  Šta se dešava između odlaženja iz jedne jedinice i ulaženja u drugu?
Hari: Memorišu nas na traku.
Dr G.:  Da li možeš da biraš da li ćeš da uđeš u određenu jedinicu ili ne?
Hari: Ne.

    Progresija u Harijev drugi budući život obavljena je dve nedelje kasnije. Hari je došao dr Goldbergu potpuno opušten. Dr Goldberg ga je indukovao u srednje dubok trans i započeo je sa pitanjima. Harijevi odgovori bili su gotovo mehanički, bez ispoljavanja ikakvih emocija. Govorio je vrlo sporo i veoma dubokim glasom tokom cele progresije.

Dr G.:  Šta vidiš?
Hari: Vidim bele zavese koje liče na čipke ispred prozora.
Dr G.:  Šta još vidiš?
Hari: Nalazim se u ovoj sobi i posmatram svoj rad.
Dr G.:  Kakva vrsta posla je to?
Hari: Srebrne ploče. Na zidu se nalaze srebrne ploče.
Dr G.:  Šta je karakteristično za te ploče?
Hari: Na sebi imaju ambleme, bez ikakvih natpisa.
Dr G.:  Možeš li da opišeš nameštaj?
Hari: Dizajn stolica i kauča je kubičan?
Dr G.:  Gde se nalaziš?
Hari: U svom domu.
Dr G.:  Da li je to neki poseban dan?
Hari: Ovo je dan odmora.
Dr G.:  Kakvim poslom se baviš?
Hari: Ja sam neka vrsta zanatlije.
Dr G.:  Šta praviš?
Hari: Ove ploče. One srebrne ploče na zidu.
Dr G.:  Čemu one služe.
Hari: Za ljude. Ljudi traže moje usluge.
Dr G.:  Ima li mnogo zanatlija kao što si ti.
Hari: Ne. Ima nas samo nekolicina koji se bavimo ovom vrstom posla.
Dr G.:  Kako te ljudi zovu?
Hari: Amigdala.
Dr G.:  Je li to tovoje puno ime?
Hari: Da.
Dr G.:  Koja je to godina?
Hari: 2271.


  Zatim je dr Goldberg progresirao Harija dve godine unapred.

Dr G.:  Možeš li mi reći nešto više o svom poslu?
Hari: Ove ploče se prave od srebra. One su sredstvo plaćanja.
Dr G.:  Postoje li i neke druge vrste novca.
Hari: Da. Vidite, ove srebrne ploče su način da držite ogromnu masu bogatstva.
Dr G.:  Da li činjenica da imaš neke od ovih srebrnih ploča na zidu znači da si bogat?
Hari: Da.
Dr G.:  Zašto ljudi dolaze kod tebe da im radiš? Zašto jednostavno ne čuvaju svoje sopstveno srebro.
Hari: Zato što moj rad povećava vrednost metala.
Dr G.:  Kakvim poslom se bave neke od tvojih mušterija?
Hari: Pravom, a neki proizvodnjom i transportom.
Dr G.:  Na kakvu vrstu transporta misliš?
Hari: Molekularno reasembliranje - rasklapanje i ponovno sklapanje. Ovaj tip transporta je nov, ali se koristi sve više i više.
Dr G.:  Da li se molekularno reasembliranje upotrebljava još za nešto drugo?
Hari: Za samoodržanje. Imamo male jedinice koje nam pomažu da se hranimo dok spavamo.
Dr G.:  Možeš li da opišeš svoju jedinicu za molekularno reasembliranje?
Hari: To je jedna platforma, okrugla platforma. Ona se postavlja pomoću sistema koordinatnog praćenja.
Dr G.:  Da li ti je potreban neko drugi da je aktivira?
Hari: Ne.
Dr G.:  Kad je koristiš, kako onda budeš reasembliran?
Hari: Ona je programirana u jedinicu pomoću koordinatnog praćenja.
Dr G.:  Možeš li da opišeš poslednji put kada si koristio jedinicu za molekularno reasembliranje za transport samog sebe.
Hari: Nedavno sam išao u grad na sastanak.
Dr G.:  Ko je još bio prisutan?
Hari: Bile su još dve druge osobe. Jedna je muškarac obučen u sivo odelo napravljeno od veoma sjajnog materijala.
Dr G.:  A žena, kako je ona obučena?
Hari: O, zaista sam zbunjen. (Pacijent je po prvi put ispoljio emocije od početka progresije).
Dr G.: Zbog čega si zbunjen?
Hari: Kako ste znali da je to žena?
Dr G.:  Rekao si da je jedna od dve osobe muškarac, tako da sam pretpostavio da je drugo žena. Kako je bila obučena?
Hari: Druga osoba u sobi, u stvari, i nije žena.
Dr G.:  Da li je ona ljudsko biće?
Hari: Delimično. Ona je delom ljudsko biće, i delom mašina.
Dr G.:  Možeš li da je opišeš?
Hari: Gornja polovina tela ima ljudski oblik, ali način na koji se kreće unaokolo je pomoću mašine. Glava joj je obrijana. Oči su joj iskošene, a koža vrlo bleda.
Dr G.:  Ima li još koga u sobi?
Hari: Ne, samo kompjuter.
Dr G.:  Kakva je svrha tog sastanka.
Hari: Nešto u vezi sa osiguranjem.
Dr G.:  Lično osiguranje ili osiguranje za rad.
Hari: Osiguranje za rad.
Dr G.:  Možeš li sada da pročitaš polisu osiguranja.
Hari: Nema pisanja. Samo je uključimo.

    Dr Goldberg je zatim progresirao Amigdalu u vreme kada se vratio kući i proučavao polisu.

Dr G.:  Šta sada radiš?
Hari: Uključujem polisu u zid. Ekran traži moj ID broj (identifikacioni broj) tako da samo ja mogu da je proučavam.
Dr G.:  Šta u njoj konkretno stoji?
Hari: Amigdala... osiguran od defekata u izradi. Mars 1522.

    Amigdala nije znao na šta se odnosilo Mars 1522. zatim je dr Goldberg vratio Harija u sadašnjost. Komentar dr Goldberga o ishodu hipnoterapije nad Harijem Martinom je:
    U ovom životu Hari (Amigdala) je pokazao više od svojih kreativnih potencijala kao zanatlija. Izgleda da je društvo cenilo srebro više nego bilo koji drugi metal, a kriminal je bio gotovo nepoznat. U svom sadašnjem životu Hari je takođe kreativan. Pisao je roman, svira bubnjeve i bio je uključen u produkciju jedne TV-mini serije o novinarstvu. Kao slepi pijanista u 19.veku Hari je takođe pokazivao svoju kreativnost. Kao radiovezista za RAF, Hari je umro pre nego što je mogao da ostavi svoj trag u društvu. U svom sadašnjem životu, Hari kroz karijeru na televiziji daje doprinos svetu. Njegov život u 23. veku je kulminacija najmanje 400 godina kreativnog talenta. Veliko bogatstvo koje je Hari (Amigdala) nagomilao, pored priznanja koja je dobio, karmička su nagrada za prethodna stoleća vrednog rada i posvećenosti.
    Iz svojih prošlih i budućih života Hari je naučio vrednost kreativnosti i priznanja, koje je sada kao medijska ličnost mogao praktično da primenjuje. Od mnogih koristi koje je imao od hipnoterapije, Hari tvrdi da su najznačajnije sposobnost koncentracije, više disciplinovanosti i energije, i shvatanje da bi trabalo da počne da voli život. Takođe, samo saznanje da će svet postojati i kroz 300 godina, dovoljno je da nam svima da optimistički pogled na budućnost.