Parapsihološki Rat

    Država je pala, a da nijedan metak nije ispaljenm, da niko nije poginuo, da ništa nije razrušeno, da nijedan neprijateljski vojnik nije nogom stupio na njen teritorij.

    Bio bi to ukratko rečeno, rezultat jednog uspešno vođenog psihotroničnog rata u skoroj budućnosti (koja je već počela) u kojem bi školovani i dobro trenirani ekstrasensi odigrali bitnu ulogu. Naravno, pod pretpostavkom da druga strana bude iznenađena i da ne raspolaže sličnim mogućnostima. Prema nekim autorima, to je za sada tek ideja u glavama nekih visokih vojnih stručnjaka, dok je prema drugima to naučna fantastika koja preti da se uskoro pretvori u stvarnost. Bili su u pravu!


    Bilo kako bilo, čini se da će se vojni stratezi morati uskoro pozabaviti, ukoliko to već uveliko ne čine, pitanjem psihotroničnog rata, koji će, dođe li do njega, koristiti vrlo raznoliko oružje. U tom ratu neprijatelj će biti nevidljiv, a njegovo oružje će biti - hipnoza, telepatija, psihokineza, manipulacija vremenom, prenošenje bioenergije, dematerijalizacija, zračenja, zvuci i druge paranormalne tehnike.
    Da bi pored 'vrućeg', 'hladnog', 'psihološkog' i ostalih vrsta ratova bili obogaćeni i za psihotronički, nauka mora razrešiti nekoliko bitnih pitanja, od kojih je svakako najvažnije: kako parafenomene koji možda i deluju pojedinačno ili u najboljem slučaju na manji broj ljudi - izvoditi tako da deluju na armije, pa i na čitav jedan narod?
    No, i na tome se uveliko radi. I dok se svet boji nuklearne opasnosti i ratova zvezda, prema nekim varijantama, daleko od očiju javnosti odvijaju se eksperimenti sa ciljem korišćenja nepoznatih snaga ljudskog duha u vojne svrhe. To znači da uskoro čoveku ne bi pretilo u tolikoj meri fizičko koliko psihičko uništenje. Navodno na tome najviše rade stručnaci SAD, Rusije, Kine, Japana, Izraela, pa i drugih zemalja.
    Rusi su opovrgnuli tvrdnje Pentagona kako, navodno, Rusi koriste ekstrasense u vojne svrhe. Međutim, u Americi tvrde nešto sasvim drugo.    Koristeći informacije Američkog ministarstva odbrane, navodi se kako su američke oružane snage i obaveštajne službe zabrinute što su Rusi, možda, otišli dalje od njih u korištenju ekstrasensa u armiji. Informacije o korištenju PSI energije u vojne svrhe u Rusiji potiču, kao u Americi tvrde, od ruskih građana koji su emigrirali u SAD. Čak se navode primeri iz kojih se vidi da ekstrasensi uspevaju uticati na zdravstveno stanje i emocije drugih ljudi. To Pentagon, navodno, posebno zabrinjava, jer postoji mogućnost da Rusi utiču na emocije ljudi zaposlenih u raketnim bazama.
    Ovako nešto je doista teško i zamisliti, ali poznato je da je život bogatiji od mašte. Ipak, Ruska strana tvrdi da informacije o korištenju PSI energije u vojne svrhe nemaju osnove i da bi oni koji ih šire trebali ići na kontrolu kod lekara jer - nisu psihički zdravi. Rusi kažu da ruska armija nikada nije eksperimentisala sa ekstrasensima, jer je sve to vrlo neozbiljno i da vesti o takvim eksperimentima imaju za cilj da i dalje zadrže strah kod Amerikanaca od takozvane 'ruske opasnosti', jer sve manje njihovih sugrađana veruje u zabludu kako će Rusi napasti SD. Ako i prihvatimo ruski demant, još uvek ostaje pitanje: A šta rade Amerikanci? Jer, očito da Ameri nešto rade kad se boje da su ih Rusi prestigli.
    Možda su nagađanja o primeni paranormalnih fenomena u vojne svrhe preterana, ali tome doprinosi i nejasnoća oko nekih vojnih projekata, što je i razumljivo kada se ima u vidu koja je uloga vojne tajne. Upravo zbog toga neki naučnici tvrde da je to područje obavijeno velom tajne većim od onog o istraživanju proizvodnje atomske bombe.

    Američka vlada već duže vreme sarađuje sa ekstrasensima ne bi li iskoristila njihove sposobnosti za potrebe armije. Postoje izveštaji o brojnim 'neobičnim' eksperimentima koje je sprovodio SRI - Stanford Research Institut Internacional u Menlou Parku u Kaliforniji. Fizičari dr Harold E.Pathof i Rasel Tag prikazali su agentima CIA-e i Nacionalne agencije za sigurnost začuđujuće sposobnosti američkih vrhunskim medija Ingo Svana i Pet Prajsa.
    Ta dva medija su u stanju da tačno opišu udaljena mesta samo na osnovu zadanih geografskih koordinata. Dakle, sposobni su proizvesti parafenomene koje stručnjaci nazivaju vidovitost, odnosno viđenje na daljinu. Evo nekih ciljeva kojima se ozbiljno teži kod ispitivanja korištenja psihotronike u vojne svrhe:
■ Sada već pokojni američki biolog i parapsiholog dr Džon Banks, direktor Laboratorije za parapsihologiju Univerziteta Djuk u Darhamu u Severnoj Karolini, sprovodio je eksperimente sa vančulnim opažanjima za potrebwe američke vlade još davne 1952. godine.
■ Ekipa naučnika američke avijacije testirala je oficire i njihove PSI sposobnosti početkom šesdesetih godina prošlog veka kako bi ih uključila u daljnje eksperimente.
■ Za vreme Vjetnamskog rata, američki korpus marinaca koristio je radiestezijske tehnike ne bi li otkrio podzemna skloništa Vijetkongovaca u brdima zapadno od grada Huea. Isto tako, te tehnike su koristili i za otkrivanje minskih polja.
■ Nacionalni institut za zdravlje SAD finansirao je projekt istraživanja telepatije u snu. Kasnije je taj projekat preuzela Mak Donelova Airspace fondacija, koja je značajan partner američke vojske.
■ Još 1974. godine NASA je odvojila veliku sumu novca za konstrukciju uređaja koji omogućuje merenje moždanih talasa za vreme biokomunikacija i treniranja PSI sposobnosti.
■ Jedan deo Ministarstva odbrane SAD izdvojih je značajna sredstva za ispitivanje praktične primene Kirlijanove fotografije (fotografija ljudske aure).
■ U američkim vojnim bolnicama na zapadnoj obali SAD uveliko se eksperimentiše sa telepatijom i vančulnim opažanjima.

    Iz obih podataka se može zaključiti da postoji očit interes američke vojske za korištenje paranormalnih pojava. Malo je onih koji danas sumnjaju i u interes američke CIA-e za ispitivanje mogućnosti primene psihotronike prilikom izvođenja sabotaža.
    O čemu se ovde zapravo radi, može se naslutiti, pored ostalog i iz izjave oficira za sigurnost Rona Robertsona, koji radi u jednom od najvažnijih nuklearnih arsenala SAD, u Kaliforniji. On se boji da bi, eventualno, talentovani mediji, putem psihokinetičkih energija koje svesno kontrolišu, mogli dovesti do nekontrolisanih eksplozija nuklearnog oružja !? Što je još neshvatljivije, on pomišlja i na mogućnost da takvi ekstrasensi ta oružja - neutrališu, odnosno učine neefikasnim. Na koji način, nije objasnio. Da tu ima nešto može se zaključiti i iz rečenice u kojoj taj oficir govori: 'Dovoljno je da neko pomakne detonator samo za nekoliko milimetara, pa da dođe do eksplozije, a to za medije vične psihokinezi ne bi trebao biti poseban problem'.
    CIA uporno upozorava da Amerikanci podcenjuju rusko nastojanje u korištenju ekstrasensa u armiji. CIA navodi da najmanje 200 ruskih naučnika proučava ta pitanja. Možda je to deo taktike da se od američke vlade dobije što više novca upravo za takva istraživanja, a zna se da Ministarstvo odbrane SAD izdvaja milijarde dolara upravo za razvoj psihotroničkog oružja. U tim nastojanjima jedno od glavnih mesta zauzima i takozvano 'telepatsko pranje mozga' na daljinu, čime bi bili onemogućeni najodgovorniji ljudi na drugoj strani


    Američka atomska podmornica 'Trešer' je 10. aprila 1963. godine plovila na dubini od 300 metara uz severnoistočnu obalu SAD. Katastrofa, u kojoj je izgubilo živote 112 vojnika i oficira kao i 17 civila, odigrala se za svega nekoliko sekundi. Radio veza sa pratećim brodom 'Skilark' iznenada je prekinuta. Zapovednik podmornice, kapetan korvete Džon V. Harvej nije imao vremena čak ni da uključi alarmni uređaj.
    U pomanjkanju boljih tumačenja, stručnjaci su došli do zaključka da je uzrok nesreće bila greška u materijalu. Pod silnim pritiskom, kojem je podmornica bila izložena, neko malo napuknuće se proširilo i voda je nezaustavljivom snagom munjevito prodrla u njenu unutrašnjost. Time je sudbina podmornice i njenih putnika bila zapečaćena.
    Na prvi pogled navedeno objašnjenje je razumno i prihvatljivo. Ali, samo na prvi pogled. Jer, kako upozoravaju brojni autori, gotovo je neverovatno da bi se takva greška mogla potkrasti u gradnji jedne podmornice, a pogotovo one na atomski pogon. Naime, materijali za njenu gradnju prolaze specijalne testove i brojne kontrole i teoretski gledano, nemoguće je da se dogodi bilo kakav propust.
    Neobične okolnosti koje su pratile katastrofu 'Trešera', kao i brojna ali kontradiktorna - pa i neuverljiva objašnjenja uzroka te velike nesreće - pokrenula su razne pretpostavke od kojih neka graniče sa realnošću. Jedna od takvih svodi se na tvrdnju da su podmornica i posada žrtve psihotroničkog oružja, tačnije jednog odašiljača koji je izazvao eksploziju u neposrednoj blizini podmornice emitirajući energiju kroz takozvani hiper-prostor. Naravno, taj se uređaj nalazi u rukama Rusa koji su ga na taj način uspešno isprobali. Barem tako tvrde zapadni izvori.
    Da pojasnimo pojam hiper-prostora, jer on ovde igra glavnu ulogu, barem prema dosadašnjim tumačenjima, kada je reč o svim parafenomenima, a to znači kada se govori i o psihotroničkom oružju. Najjednostavnije rečeno, hiper-prostor je takav prostor u kojem ne vrede nama poznati prirodni zakoni. U njemu su moguće teleportacije, putovanja u prošlost i budućnost i brojna slična za nas obične smrtnike - neshvatljiva čuda. Profesor teoretske fizike na Univerzitetu u Londonu Pol Dejvis ga definiše kao prostor svih prostora koji, kako objašnjava profesor Brajan Džozefson, povezuje naš svet sa drugim drugačije dimenzionisanim svetovima.  U tom se prostoru PSI energija i PSI signali kreću beskonačno brzo i dosežu cilj u istom trenutku kada i nastaju. Dakle, prostor i vreme za njih nisu nikakva prepreka.
    Evo sada, kako se prema poznatom naučniku Ernstu Mekelburgu desila katastrofa američke podmornice. On navodi u knjizi 'PSI - tajno oružje' da se u blizini Trešera nalazio jedan baterijski, tranzistorski uređaj za prijem određenih signala, takozvani 'taner'. Specijalnim uređajem, takozvanim transmiterom, prenesena je eksplozija kroz hiper-prostor do 'tanera', koji je signale ponovno pretvorio u eksploziju, čija je žrtva bio 'Trešer'.
    Časopis 'Persuit', međutim, navodi da je razaranje podmornice izazvano u jednoj tajnoj eksperimentalnoj ruskoj stanici u blizini Semipalatinska u Kazahstanu (slika desno). Tu je stanicu 1969. godine otkrio američki špijunski satelit i smatra se da ona služi za proizvodnju i primenu protonskih zraka za potrebe armije. Koliko se zna, tu bazu čini velika zgrada dimenzija 210*60 metara, s mnoštvom ogromnih cevi i metalnih kugli prečnika oko 18 metara.
    Pojedini autori dovode tragediju 'Trešera' u vezu sa nuklearnom eksplozijom zabeleženom samo dan kasnije nakon katastrofe, 150 kilometara severno od Portorika. Deo američkih stručnjaka je uveren da je ona uspešni završni eksperiment Rusa, a da je 'Trešer' bio početak.

    Ti naučnici, naime, misle da postojeća ruska hiper-prostor tehnologija omogućava korišćenje energije iz vakuma. Ruski naučnik i publicista Aleksandar Kazancev je takođe spominjao mogućnost korištenja energije vakuuma. Naime, prema njegovim rečima, vakuum se sastoji od energetskih čestica, takozvanih kronona, ali je pitanje kako tu energiju koristiti.
    Ako su tvrdnje o hiper-prostoru i crpljenju energije iz vakuuma tačne, onda su Rusi, barem se tako čini, našli odgovor na to pitanje. Izjave pojedinih najodgovornijih ljudi u tadašnjem SSSR-u navode zapadne vojne eksperte na zaključak da je prva zemlja socijalizma već šesdesetih godina prilično daleko odmakla u konstrukciji psihotroničkog oružja. Već spomenuti Ernst Mekelburg navodi u knjizi 'PSI - tajno oružje' kako je predsednik Nikita Hruščov još 1960. godine izjavio da Sovjeti raspolažu 'novim' moćnim oružjem čije je delovanje toliko snažno da može iskoreniti život na Zemlji!
    Još jedan sovjetski predsednik, Leonid Brežnjev, izjavio je nešto slično na zasedanju članica Varšavskog ugovora u Pragu 1973. godine, pri čemu je naglasio da za sovjetsko oružje ne postoje prepreke na ovoj planeti. Da li treba ove dve izjave svrstati u metode zastrašivanja protivnika i psihološkog rata? Možda je to bila najobičnija propaganda, ali šta ako je surova realnost?
    Stručnjaci tvrde da je to što je onstalirano kod Semipalatinska hiper-oružje treće generacije. Uz pomoć tog oružja oni su u stanju istovremeno uništiti na stotine civilnih i vojnih ciljeva. Ako je to doista tako, Rusi bi imali odlučujuću prevagu nad Amerikancima i njihovim saveznicima.
    Da se nešto ipak zbiva, CIA nastoji dokazati i objavljivanjem informacija koje je sve donedavno držala u strogoj tajnosti. Prema jednom dokumentu te agencije, 17.juna 1966. godine, u 17,42 sati po lokalnom vremenu, pilot jedne avio kompanije primetio je u blizini Teherana neobičnu pojavu. Kada se približio teheranskom aerodromu Mehrad, posada je odjednom ugledala kuglu veličine Meseca koja je svetlila u raznim bojama. Iskrsnula je posve iznenada i niotkuda da bi postepeno narasla do tri veličine Meseca. Za vreme tog bliskog susreta, avion je leteo na visini od 5.400 metara, a viđenje je trajalo otprilike 5 minuta. Kugla se, po rečima pilota, nalazila duboko na teritoriji SSSR-a. Dok su je posmatrali, njen prečnik se povećavao, a intenzitet njenog svetla je opadao, dok se kugla nije posve rasplinula, prekrivajući celi horizont.
    Neki misle da bi ta kugla mogla biti lažni Mesec, ali pilot je već vedeo pojavu lažnog meseca i tvrdi da se kugla sastojala od plina koji je bio izazvan veštačkom eksplozijom. O sličnom iskustvu govori i posada leta broj 831 kompanije British European Airvays. Prilikom leta iz Moskve za London, 10. septembra 1976. godine, kad su leteli iznad Litvanije na visini od oko 1.800 metara, na udaljenosti od nekih 20 kilometara ugladali su svetleću kuglu. Sjajila je žutom svetlošću. Pilot je upozorio kontrolu na Zemlji za neobičan fenomen, ali je ubrzo dobio odgovor: 'Daljnja pitanja su isključena!' Nakon otprilike 15 minuta, svetlosna pojava se izgubila u daljini.
    Oba ova slučaja navode zapadne stručnjake na zaključak da su Sovjeti eksperimentisali ne bi li utvrdili načine na koje je najbolje prenositi psihotroničke energije, a prema metodi koju je postavio još naš proslavljeni naučnik Nikola Tesla. Pored svih ostalih otkrića, malo je poznato da je Nikola Tesla proširio Maksvelovu teoriju elektromagnetnog polja s još jednom, danas bismo rekli, psihotroničkom komponentom. On je govorio o skalarnim talasima koji se danas zovu i 'Teslini talasi'. Pošto su to talasi na nivou neutrina, nazivaju ih i neutrinskim talasima.
    Teslini skalarni talasi se odlikuju takvim svojstvima da ih je nemoguće objasniti uobičajenim fizičkim metodama. Kod skalara je reč isključivo o matematičkim vrednostima koje sadrže i vremensku komponentu. Na taj način oni povezuju fizikalna i hiper-prostorna polja (na primer, polja ljudske svesti). Sklarni talasi pokazuju izuzetno ponašanje. Naime, ponekad miruju u prostoru poput okamenjenog stuba, da bi potom projurili kroz prostor neshvatljivom brzinom, nakon čega se opet zaustavljaju. Takav tip talasa poznat je u radiotehnici pod nazivom stacionarni talasi.
    U ekstremnim slučajevima 'Teslini skalarni talasi' krše dosad sve poznate zakone prirode. Mogu se kretati brzinama sporijim od svetlosne, ali i većim od brzine svetlosti. Pored toga, njihova energija ne opada sa kvadratom udaljenosti od odašiljača, kako je to slučaj sa elektromagnetskim talasima.    


    U zimu 1976/1977. godine radio prijemnici širom sveta hvatali su neobične signale koji su ličili na kljucanje detlića. Radio goniometri otkrili su da je izvor u zabačenim delovima tadašnjeg SSSR-a. Budući da je zima bila veoma oštra u SAD, u vrhovima Pentagona pretpostavljalo se da Rusi utiču na vreme preko veoma snažnih predajnika. Ova teorija bila je rasprostranjena u američkim sredstvima informisanja, stvarajući još veću paranoju u pogledu tajnih naučnih eksperimenata iz 'gvozdene zavese'-
    Misteriozni signal čuo se na raznim frekvencijama višim od sto kiloherca. Upotrebom osciloskopa, utvrđeno je da je 'kljucao' pravilno - deset puta u sekundi. Pošto i detlić udara u drvo u sličnom ritmu, mediji su signal prozvali imenom ove ptice. Pedantni istraživači zabeležili su da se 'detlić' čuje na frekvenciji od 3261 KHz di 17540 KHz, i to na preko dvadeset kanala. Međutim, samo nekoliko dana pošto je časopis 'Praktična elektronika' objavio tabelu frekvencija, 'detlić' je isčezao. Nekoliko dana kasnije njegovo 'kljucanje' uhvaćeno je na veoma niskoj frekvenciji od 100 KHz. Mnogi ovu promenu nisu registrovali, jer je najniža frekvencija kućnih aparata u to vreme, i to onih najskupljih, bila 150 KHZ. Inženjeri su, na osnovu jačine signala i daljine na kojoj se prostirao izračunali snagu predajnika. Ona, naime, nije mnogla biti manja od desetak miliona vati!
    Američki mediji postavili su pitanje šta Rusi žele da postignu takvim čudom tehnike. Nedugo potom počelo se govoriti o mogućoj ugroženosti američkih građana jer je sve više stručnjaka verovalo da se 'detlić' koristi za mentalnu kontrolu ljudi. Mnogi su odmah ismejali ovu ideju, ali je druga strana američkoj javnosti prezentirala knjigu koju je još 1962. godine štampao Lenjingradski državni univerzitet. Radi se o delu 'Eksperimenti o uticaju na daljinu', poznatog  ruskog parapsihologa L.L.Vasiljeva. Na 29 strani ove fascinantne i zastrašujuće knjige stoji: 'Polja niske frekvencije izazivaju veliko uzbuđenje izolovanih nerava i nervnih centara kada se nalaze na njihovim prirodnim mestima u organizmu. Isto tako niskofrekventna elektromagnetska polja mogu uticati na moždanu koru čoveka, proizvodeći nervnu aktivnost po želji'.
    'Detlić' je ustalasao Ameriku, uključujući i sam Kongres. Tada je objavljen i podatak da je kasnih šesdesetih američka ambasada u Moskvi bila izložena mikrotalasnim zračenjima i da su neki službenici zbog toga oboleli i mentalno i fizički. Javnost nije bila zadovoljna objašnjenjima vlade, koja je na kraju priznala da su činjenice zataškane u želji da se istraži kako mikrotalasi utiču na ljude, pa makar to bili i vlastiti službenici.


    Mornarički kapetan Pol Tejlor, u tekstu 'Elektromagnetski spektar u konfliktu niskog intenziteta', zagovarajući primenu tajnog rata, piše o korišćenju radio frenvencija sa svrhom da se kod pojedinca ili grupe izazove poremećaj u ponašanju, i o mozgu kao izvanredno svrsishodnom elektro posredniku. On kaže: 'Efekat oružja brzine svetlosti mogao bi se postići ukoliko se približno 100 miliampera usmeri kroz miokard, što bi izazvalo prestanak rada srca i trenutnu smrt.
    Genocidni 'zrak smrti' je osmišljen. Reganova administracija koristila ga je kao tajni adut za pogađanje u vojnim pregovorima sa Rusima. Ali, tehnologija je zapravo testirana u sopstvenom dvorištu, a žrtve su bili građani Amerike koji nisu ništa slutili. Čitava oblast grada Judžina u Oregonu, bila je preplavljena mikrotalasnim zračenjem u martu 1978. godine. List 'Oregon journal' panično je tada izveštavao: 'Misteriozni signali snimljeni su širom države. Pozvana je federalna vlada da pomogne u rešavanju problema'. Stručnjaci su tvrdili da uzrok mikrotalasnog zračenja može biti bilo šta, od sunčanih pega, pa do njihove sopstvene vlade. Pol Broder, poznati istraživač i kritičar nehumanih eksperimenata američkih političara, piše da je predloženo konstruisanje komunikacionog sistema za potrebe mornarice duž postojećih 850 milja električne mreže u Oregonu. Ovaj mikrotalasni napad na mesto Judžin, Broder je pripisao uzajamnom dejstvu mornaričkih elektromagnetskih zraka i sovjetskog ometanja.
    Visoki vladini stručnjaci krivili su Ruse, ali bi svaki pošteni inženjer lako ustanovio da signal dolazi sa mornaričkog predajnika u Kaliforniji. Mikrotalasi, zaključuje se tada, najverovatnije su uzrok iznenadnih bolesti nekolicine fakultetskih istraživača iz laboratorije oregonskog Univerziteta. Stanovnici Oregona žalili su se na glavobolje, umor, odsustvo sna, crvenilo kože, uznemiranost, zujanje u glavi praćeno visokim tonovima. Jedan zabrinuti kanadski istraživač, Endrju Mikrovski, pisao je tadašnjem premijeru Pjeru Tridou, citirajući studiju Pacifičkog severozapadnog centra za nejonizujuće zračenje koja je otkrila da 'sovjetski' signali deluju psihoaktivno i izuzetno sugestivno u postizanju objektivne kontrole mozga. EEG pregled stanovnika Judžina registrovao je moždane talase frekvencije 6 Hz, kao uzrok razdražljivosti.
    Posebno brutalan zaokret u federalnim eksperimentima kontrole uma odnosi se na decu. Jedan dečiji terapeut iz Južne Kalifornije priča o lečenju trogodišnjeg pacijenta prethodno podvrgnutog opskurnim operacijama mozga na neuropsihijatrijskom institutu UCLA. Terapeut insistira da se operaciom mogu objasniti i 'psihoze' koje sada muče dete. Drugi terapeut - specijalista za traume ritualnog zlostavljanja, preporučio je rendgensko snimanje trogodišnjeg pacijenta kome je, kako je sumnjao, ugrađen implantat. Ugledni lekar potvrdio je postojanje sićušne električne sprave smeštene u detetov mozak.
    Činjenica je da je talas optužbi za ritualno zlostavljanje dece preplavio zemlju 80-tih godina.  Zlostavljanje je obavljeno pod pokroviteljstvom federalne vlade, a svodi se na primenu psihotronskih eksperimenata na maloj deci. CIA i vojni establišment moraju po svaku cenu prikriti njihovo zlostavljanje da bi mogli da nastave eksperimentisanje sa psihotronikom. Ali, iz pakla CIA kontrole uma, prikrivena priča dospela je u javnost. Jedan od preživelih je rakao: 'Nacistima inspirisani naučnici, izvodili su medicinske testove na ljudima, poput implantacije biotelemetrijskih uređaja za praćenje u nosne šupljine i ušne kanale. Moždani transmiteri mogu se pratiti putem globalno pozicioniranih sistema satelita. Žrtve, tako opremljene, uopšte se ne mogu nadati da će uspeti da pobegnu mreži kontrolora uma. Činjenica koja danas više uopšte nije tajna je, da danas u mnogim kompanijama u Americi nemožete dobiti zaposlenje dok se prethodno ne 'čipujete'. Takođe, svi američki piloti koji 'voze' van granica Amerike, već odavno imaju čipove ugrađene pod kožom.
    Današnja tehnologija pružila je mogućnost da se napravi predajnik koji emituje opasne spektre frekvencija, a koji je veličine milimetra. Pošto danas malo koja kuća ne poseduje kompjuter, ovakvo nešto je najsvrsishodnije da se ugradi u računar. Internet, kao svetska kompjuterska mreža biće (ako već uveliko nije) zloupotrebljena, tako što će korisnik biti 'bombardovan' frekvencijom iz svog sopstvenog računara, što će kao razultat imati smanjenje volje.
    Skrivena (dez)informacija ili sugestija biće usvajana bez pogovora, mada korisniku Interneta neće biti jasno zbog čega je nešto prihvatio kao svoj lični stav - zašto, na primer, trči u MekDonalds, a zna da takva hrana uništava ljudsko zdravlje.