vrh
Meni

Paranormalne Stvari - No 15

   Vračevi i parapsiholozi udaraju u srce države, NLO fragmenti - novo čudo u Sibiru, gde je ulaz u svet ispod našeg... Paranormalno označava nešto što odstupa od društvenih normi. Termin se često koristi kao sinonim za pojave koje se ne mogu objasniti poznatim psihološkim i fizičkim naučnim zakonima. Paranormalne pojave su često iracionalne ili kontroverzne.
 
      


VRAČEVI I PARAPSIHOLOZI UDARAJU U SRCE SVAKE DRŽAVE
    Supruga Slobodana Miloševića, Mirjana Marković imala je jaku potrebu da donosi važne odluke tek posle konsultacija sa vidovnjacima, pogotovo sa onima iz okoline Niša. Razgovori sa ovim ljudima posebno bili značajni za njene odluke. Pažljivo je pratila šta joj kažu, a posebno je bio moćan njen uticaj na supruga. U isto vreme, magiju, odnosno, onaj neobjašnjivi segment delovanja i razumevanja drugih ljudi, počinje da upražnjava i tadašnja Jugoslovenska narodna armija, pogotovo 1984. godine, kada je formirana i poznata 'Grupa 69'.
    Današnji političari, pogotovo posle sloma Miloševićevog režima, gotovo uopšte ne obraćaju pažnju na činjenicu da rukovodstva svih velikih i ozbiljnih država imaju posebne, specijalizovane grupe koje mentalno deluju na protivnike. To su vračevi, parapsiholozi, sugestolozi, hipnotizeri...i svi drugi koji čine posebne timove za suprotstavljanje potencijalnom neprijatelju. Ljudi savremenog doba još nisu u stanju da shvate kako se ratovi današnjice ne vode samo oružjem, već u znatno većoj meri putem parapsiholoških delovanja na stanovništvo. Još nijedan političar nije ušao u politiku, nigde na svetu, a da ga već nisu obradili svetski moćnici koji upravljaju planetom.
    U vreme Josipa Broza Tita bilo je drugačije. On je imao dobar tim. Doduše, u sve to su bili uključeni i ljudi Vinstona Čerčila. Doduše, Broz je tadašnjeg britanskog lidera i nazivao svojim 'duhovnim ocem'. Tito nijednu važnu odluku nije donosio bez podrške i uz konsultaciju sa svojim magovima. Na kraju, važno je znati da je Broz bio obučen za sve to. Većina eksperata za magijsku podršku u vreme Josipa Broza Tita bili su stranci.
    Tito je bio energetski jači od mnogih ljudi iz svoje okoline, i on je bio vešt u tome. Za konkurente koji bi mogli da mu zaprete na energetskom nivou imao je jednostavno rešenje: skloni ih od sebe. Nije trpeo da mu se neko suprotstavlja. Kad god bi išao na neka važna putovanja, vodio je 'energetske bodigardove' koji su bili spremni da za njega uđu i u vodu i u vatru. Da poginu za njega. Da nije znao sve što je znao, ne bi nikada uspeo da dostigne do onoga što je postao. Broz je posle svih energetskih moći kojima je raspolagao, umeo da utiče veoma burno i na strane državnike sa kojima je bio u kontaktu.
    Posle raspada Jugoslavije dolazi neko novo doba i neki novi ljudi. Iako je Slobodan Milošević bio solidan i inteligentan, nije mogao da odoli moći magije koja je bila uperena na njega. Kao i svaki put, CIA je tražila način da utiče na bankare i osvoji ih. A Milošević je bio upravo to. Prosto, stvari su danas jednostavne i očigledne: bankari su najvažniji faktor u državi. Zato su hteli Miloševića. U modernom načinu vladanja planetom, postoje 'instruktori' koji traže i osmišljavaju način da se vlada jednom državom. To su, kaže on, uglavnom pametni ljudi, koji su veoma talentovani za manipulatorske poslove. Tako je bilo i u našem slučaju.
    Posle petog oktobra naši političari nisu više koristili usluge magova i to se našoj državi višestruko obilo o glavu. Sve važne sile su htele da profitiraju raspadom Jugoslavije, svaka od njih je imala neku korist od toga, bilo da su u pitanju Nemačka, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države... Svi su oni koristili magiju u najjačem smislu te reči. Na kraju, naši političari, pod ogromnim uticajem sa strane, postali su, ništa više, nego - sluge u sopstvenoj državi.
    Dok je još bila cela Jugoslavija, svako je bio gazda u svojoj kući, ali svi su bili gazde. Sada to više niko nije, iako ima svoju, odvojenu državu. Nekada je postojalo besplatno školovanje, briga za stanovništvo, a sada toga više nema. Volja naroda je pogubljena... Sve što se dogodilo, u suštini je ogroman uticaj velikih timova parapsihologa i vračeva na nekakav sistem koji su neke od država u tranziciji pokušale da održe. Mi nemamo trenutno dovoljno dobre i kvalitetne odbrambene mehanizme i timove koji bi se svem ovom zlu suprotstavili.
    Pogledajte naše političare ili bilo koje od ozbiljnih, poslovnih ljudi. Svi oni imaju telohranitelje, nekoga ko ih obezbeđuje. Ali zaštita takvih ljudi nije puka fizika. Pa, neko mora da ih štiti i na drugi, mnogo važniji, energetski način. Kada važan političar danas dođe u posetu bilo kome na svetu, zna se da će biti pod udarom tima koji pokušava da utiče na njega. Ali, i on vodi svoje energetske zaštitnike koji ga paze. Pa tako svaki takav sukob u stvari bude sukob između bodigarda koji nisu samo 'fizikalci', nabildovani momci i brda mišića, već i vrhunski intelektualci i manipulatori energijom. To treba znati. Kuda dalje? Šta je ono što nam preostaje u ovakvoj situaciji? 
     Prvo, svaki naš lider mora da ide u crkvu, da bude pobožan, da voli svoju ženu i decu. Magija ga tamo ne dotiče kao na drugim mestima, jer u Božijem hramu niko nije sam, a duhovno lečenje je najjače lečenje na svetu. Kada takav čovek ide na posao, treba da ponese svoju vodu, od kuće, ili čaj koji je sam skuvao, jer su svi ujutru najosetljiviji na udare i otrove koji su im namenjeni. Posebno treba da paze ko ih prati na važnim putevima u inostranstvo, jer su ti putevi najopasniji, i tada su uvek najviše na udaru. Ako je moguće da ne jedu hranu koja im se nudi, već onu koju su poneli od kuće, to je najzdravije. Magija opija ljude, tupi im um, čini ih sugestibilnima, a da toga nisu svesni.
    Imamo iskrenu, ljudsku potrebu da zaštitimo svoj rod i pleme i da se organizujemo tako da će najmudriji od nas napraviti jednu vrstu zaklona, odnosno 'kišobrana' nad ovom nacijom. To bi trebalo da bude energetski štit, nešto što konačno treba da nas zaštiti. A za to će uvek biti potrebna sloga. I viši poriv od pukog, običnog – političkog.


NOVO ČUDO U SIBIRU - NLO FRAGMENT'
    Ruski svemirski eksperti pokušavaju da razreše misteriju 'NLO fragmenta' koji je pao u zabačeno sibirsko selo. Lokalno stanovništvo tvrdi da je metalni predmet koji neodoljivo podseća na poveću, blistavo uglačanu kantu za đubre, pao sa neba. Preliminarna ispitivanja stručnjaka pokazuju da se ne radi o otpalom komadu neke rakete, satelita ili projektila i da je 'vanzemaljska kanta za đubre' bar delom napravljena od titanijum čelika. Otkako se vest o ovome pročula, policija je prisiljena da čuva misteriozni predmet od sve veće navale radoznalaca.
    Misteriozni predmet težak 200 kilograma i visok oko 2 metra, pronađen je u ataru sela Otradnensko, udaljenom preko hiljadu kilometara i tri vremenske zone od Moskve. Zatim su ga natovarili na kamion i kroz sneg dovukli u centar sela gde su ga najpre pregledali lokalni inspektori.
- Pronađeni predmet nema nikakve veze sa poznatom svemirskom tehnologijom, a konačni zaključak će se doneti tek kada eksperti detaljnije analiziraju predmet - izjavio je portparol ruske svemirske agencije Roskosmos.
    Ruski mediji su neobičan predmet proglasili fragmentom vanzemaljske letelice, prenoseći izjave svedoka iz Otradnenskog koji tvrde da su još u decembru čuli jaku buku i neobične zvuke iz guste šume nedaleko od sela. Pronašli su nešto zaista neobično, ali su tek pre nedelju dana 'vanzemaljsku kantu za đubre' prijavili lokalnim policajcima koji su smesta alarmirali Moskvu.
- Izmerili smo nivoe radijacije u blizini predmeta i u njegovoj unutrašnjosti - kaže Juri Bornjakov, šef spasilačke službe Kujbiševskog distrikta u regionu Novosibirska. - Nije bilo radijacije.
    Početna teorija da je reč o delu svemirske rakete ili satelita palih nakon neuspešnog lansiranja iz Kazahstana, u međuvremenu je odbačena. Valerij Vasiljev, šef civilne odbrane i službe za hitne situacije Kujbiševska, kaže da je bar deo metalnog fragmenta napravljen od ultrajakog titanijuma. Sergej Bobrov koji je prvi pronašao vanzemaljski predmet je ogorčen. On tvrdi da je planirao da ga čuva na sigurnom, ali da je tokom noći u tajnosti došla policija i odnela ga. Portparol oblasne policije je potvrdio da je predmet sada pod stražom i da oni samo ispunjavaju naređenje neimenovanih vladinih službenika.
- Zavirili smo u njega i to je jednostavno jer je otvoren. Prazan je, nema nikakve opasnosti. Od nas je zatraženo da predmet odnesemo na sigurno i da ga tamo čuvamo, pa smo ga doneli u policijsku stanicu. Sada nam ostaje da sačekamo i vidimo hoće li neko doći po njega - kaže Sergej Sulejin.


GDE JE ULAZ U SVET ISPOD NAŠEG?
    Širom planete Zemlje, kod raznih naroda i na svim kontinentima, odvajkada se sreću legende, predanja i svedočanstva o postojanju dva sveta: našeg, uobičajenog, nadzemnog i onog skrivenog, tajanstvenog, podzemnog. Priče o podzemnom svetu stare su koliko i nama poznata istorija. Naučna javnost odavno je podeljena: neki smatraju da su to puke izmišljotine, ali zato drugi kažu da - gde ima dima, ima i vatre. Pristalice veruju da je možda najrečitiji dokaz - pronalazak pakla u raznim religijama, posebno hrišćanskoj.
    Zagovornici teorije o postojanju potpuno drugačijeg sveta i civilizacije ispod površine Zemlje kažu da su mitovi i verovanja o paklu samo proizvod, i u legendama obrađena predanja o iskustvima sticanim tokom vekova, onih koji su tamo sticajem okolnosti - boravili!
    Ostalo je zabeleženo da su se prva svedočanstva o postojanju podzemnog sveta i naroda u novije vreme pojavila 1946. godine. Tada je poznati pisac, novinar i naučnik Ričard Šejver objavio u američkom časopisu 'Neobične priče' svoju ispovest o kontaktima sa vanzemaljcima koji - žive pod zemljom! On je tvrdio da je nekoliko nedelja živeo u podzemnom svetu, među mutantima koji su 'ličili na demone iz starih legendi'... Ova priča, kažu stručnjaci, možda bi mogla da se shvati kao plod bujne mašte autora da se posle pojavljivanja teksta nisu javile na stotine čitalaca koji su tvrdili da su imali isto iskustvo. Oni su se zaklinjali da su boravili u stotinama podzemnih gradova, razgovarali sa žiteljima i nagledali se raznih čudesa - pre svega tehničkih naprava koje ne samo da su obezbeđivale podzemnim stanovnicima Zemlje komforan boravak pod površinom, već i da su usmeravale saznanja i kontrolisale ponašanje 'onih' sa površine!
    Savremeni poljski istraživač Jan Paenk smatra da ispod površine Zemlje postoji čitava mreža tunela koji se, bukvalno, prostiru ispod cele zemljine kore i vode do najudaljenijih delova naše planete. On tvrdi da su tuneli, najjednostavnije rečeno, 'probijeni' tako što je podzemlje, sastavljeno od metala i minerala, istopljeno! Površine zidova tih tunela, kaže, najviše liče na naše staklo. Tim tunelima, prema saznanjima Paenka, neverovatnim brzinama se kreću svojevrsni leteći tanjiri koji prevaljuju ogromne razdaljine za kratko vreme, koje je nepojmljivo za nas. Paenk tvrdi da su delovi takvih tunela otkriveni u Ekvadoru, južnoj Australiji, SAD, na Novom Zelandu. On kaže da je na Novom Zelandu lično razgovarao sa rudarom koji tvrdi da su tokom kopanja podzemnih kopova u rudnicima na dva mesta pronađeni delovi takvih tunela. Međutim, kaže on, sa višeg mesta je odmah došlo naređenje da se oni odmah - zabetoniraju!
    U više američkih časopisa 1977. pojavili su se tekstovi, propraćeni fotografijama snimljenih sa američkog satelita 'ESSA-7'. One su, tačno gde se nalazi geografski Severni pol, prikazivale tamnu mrlju, sličnu ogromnoj rupi, koja je, prema mišljenjima pojedinih naučnika, bila - ulaz u podzemni svet! Gotovo identični satelitski snimci dobijeni su i 1981. godine. Posle toga nigde se nije pojavio nijedan sličan snimak, niti makar naznaka o teoriji o životu ispod površine Zemlje. Vođa Trećeg rajha Adolf Hitler, pored ostalih sumanutih ideja, bio je opsednut teorijom da postoji podzemna civilizacija i da se ulaz u taj svet nalazi na severu Nemačke, na ostrvu Rugen u Baltičkom moru. Uz svesrdnu podršku svojih najodanijih saradnika Hermana Geringa i Hajnriha Himlera aprila 1942. godine na to ostrvo je uputio ekspediciju, sastavljenu od najblistavijih naučnih umova Nemačke. Ekipu je predvodio profesor Hajnc Fišer. Pretpostavke Hitlera i naučnih umova tadašnje nacističke Nemačke su se donekle razlikovale. Ali i ciljevi. Hitler je smatrao da su pojedini delovi Zemljinog podzemlja - šuplji, da je u njima moguć život i da su oni odavno postali životni prostor za visokorazvijene narode iz drevne prošlosti. On je taj prostor, kažu, video kao novo mesto boravka njegove zamišljene arijevske rase, po razvijenosti slične drevnim stanovnicima podzemlja. Za svaki slučaj. Naučnici su, pak, bili daleko praktičniji. Usred Drugog svetskog rata smatrali su da će, ukoliko u tim 'šupljinama', na nekoliko mesta na planeti, na određenim geografskim dužinama i širinama postave najsavremeniju radarsku opremu, moći u svakom trenutku da znaju raspored snaga neprijatelja na površini cele Zemlje!
Ishod ove ekspedicije nikada nije objavljen, ali su ostale priče koje spadaju u domen legendi...
    Svi narodi ovog sveta u svojim predanjima spominju bića koja su naseljavala našu planetu milionima godina pre nas. Po pravilu, svi oni su bezgranično mudri, naučno napredni i kulturno izuzetno razvijeni. U većini legendi ova bića su bila primorana da napuste površinu Zemlje i pobegnu u podzemlje zbog stravičnih katastrofa i tamo stvore sosptvenu, novu civilizaciju koja im je omogućila opstanak. Prema danas preovlađujućem mišljenju, ljudi 'oterani pod zemlju', ne žele da imaju bilo kakav kontakt sa svojom rasom na površini, jer ih smatraju 'nižom rasom i divljacima'. Postoje tvrđenja, ali i ipak nedovoljno potvrđena svedočanstva, da 'podzemni ljudi', ponekad, 'kradu' ljudsku decu sa površine, vaspitavaju ih po svojim merilima i - šalju 'gore' - da poboljšaju ljudsku rasu.
Ovakva deca žive neverovatno dugo za naša uobičajena merila i služe samo jednom cilju - da postepeno na ljudsku rasu prenesu daleko naprednija znanja i merila. Što je, prema poznavaocima, proces koji traje vekovima...
    Naučnici kažu da je na našoj planeti u prošlosti bilo mnogo perioda koje mi nazivamo ledenim dobom, udara gigantskih meteorita, raznih drugih kataklizmi koje su sve zajedno mogle da unište postojeće civilizacije. Pitanje je, na koje još niko nema pravi odgovor, da li je moguće da je neka civilizacija ipak uspela da preživi 'smak sveta'? U osnovi svih tvrdnji da postoji i paralelni, podzemni svet je pretpostavka je da je nekada davno, možda i pre više miliona godina, na Zemlji postojala visokorazvijena civilizacija. U jednom trenutku dogodila se neka od kataklizmi koja je izmenila klimu. Da bi preživeli, ti naši preci su imali samo dva izlaza da bi preživeli: da potraže drugu planetu, ili, ukoliko im to tehnološki razvoj nije omogućavao, da pobegnu u podzemlje!
Pitanje na koje nema odgovora je: zašto se oni nikada nisu ponovo vratili na površinu Zemlje?
    Naučnici imaju nekoliko objašnjenja zbog čega se ljudi koji su pobegli u utrobu Zemlje nikada više nisu vratili na površinu. Pre svega, posle dužeg boravka u podzemlju organizam je evoluirao i navikao se na manju gravitaciju koja tamo vlada. Takođe, odvikli su se od sunčeve svetlosti jer veštačko osvetljenje ne sadrži ceo spektar onog prirodnog i izlaganje Suncu bi ih prosto - spržilo! Naši preci, tokom boravka ispod površine tokom više hiljada ili stotina hiljada godina, morali su da se prilagode i novom načinu ishrane. U podzemlju nije moguće proizvoditi uobičajeno povrće i svu hranu biljnog porekla, te su morali potpuno da pređu na hranu životinjskog porekla što je, sigurno, izazvalo raznorazne genetske mutacije i promene organizama. Čak i u izgledu.
    Zato je veoma moguće da su legende i predanja o 'čudovištima' istinite, jer su naši preci zaista susretali genetski modifikovane ljude iz podzemlja. I, nemajući nikakvo drugo objašnjenje, pretvarali ih u monstrume, čudovišta, ale, bauke, drekavce i slične čudne spodobe...
    Izvor tekstova: Treće Oko - obradio i prilagodio The Conoplja News


     RSS FEED-OVI ZA VAŠ SAJT
Povratak Na Vrh Strane